Случај Јозефа Шулца

Лекизан

Лекизан

Buduća legenda
Moderator
Poruka
30.691
 
 
Nikita Kulganov:
Znaci Vila ravijola je postojala i postoji dokumentacija o njoj ?
Kliknite za proširenje...
Nije bila propisana kazna za Nemacke vojnike koji nisu hteli da ucestvuju u streljanju i bilo je moguce ne ucestvovati u streljanju i bilo je takvih slucajeva i niko od njih nije bio formalno kaznjen.
Psiholozi i psihijatri su istrazivali zasto je vecina ljudi pristajali da ucestvuju u tome, snimljeno je i nekoliko dokumentarnih filmova, Kao npr: “Radical evil: How we become mass murderers”, na pocetku se govori o tome da su mogli istupiti (a dokumentarac je nemacki), uglavnom bilo je prigovaraca savesti koji nisu ucestvovali, vecina nakon 4-5 streljanja vise nije mogla vise da ucestvuje, a kod onih koji su nastavili utvrdjeno je da su se i oni dobro secali prvih 4-5 streljanja, dok nakon toga vise nisu pamtili, tj navikli su se.
 
Poslednja izmena:
Banovic Strahinja:
Nije bila propisana kazna za Nemacke vojnike koji nisu hteli da ucestvuju u streljanju i bilo je moguce ne ucestvovati u streljanju i bilo je takvih slucajeva i niko od njih nije bio formalno kaznjen.
Psiholozi i psihijatri su istrazivali zasto je vecina ljudi pristajali da ucestvuju u tome, snimljeno je i nekoliko dokumentarnih filmova, Kao npr: “Radical evil: How we become mass murderers”, na pocetku se govori o tome da su mogli istupiti (a dokumentarac je nemacki), uglavnom bilo je prigovaraca savesti koji nisu ucestvovali, vecina nakon 4-5 streljanja vise nije mogla vise da ucestvuje, a kod onih koji su nastavili utvrdjeno je da su se i oni dobro secali prvih 4-5 streljanja, dok nakon toga vise nisu pamtili, tj navikli su se.
Kliknite za proširenje...
Znaci vojnik dobije naredjenje, odbije naredjenje i nema posledica ?
 
Nikita Kulganov:
Znaci vojnik dobije naredjenje, odbije naredjenje i nema posledica ?
Kliknite za proširenje...
Pogledaj prvih par minuta dokumentarnog filma, link u poruci iznad tvoje, tamo je sve objasnjeno.
Nisu morali da ucestvuju, imali su pravo da istupe, bilo je takvih slucajeva i ni jedan vojnik koji je istupio jer nije hteo da ucestvuje nije formalno kaznjen- u arhivi nije pronadjen ni jedan slucaj.
Sulcevi u Kragujevce i Smederevu nisu nikad dokazani, a nije mi jasno zasto uvek mora biti Sulc.
 
Poslednja izmena:
Banovic Strahinja:
Pogledaj prvih par minuta dokumentarnog filma, link u poruci iznad tvoje, tamo je sve objasnjeno.
Nisu morali da ucestvuju, imali su pravo da istupe, bilo je takvih slucajeva i ni jedan vojnik koji je istupio jer nije hteo da ucestvuje nije formalno kaznjen- u arhivi nije pronadjen ni jedan slucaj.
Sulcevi u Kragujevce i Smederevu nisu nikad dokazani, a nije mi jasno zasto uvek mora biti Sulc.
Kliknite za proširenje...
Znaci neko postavi klip na you tube i to je automatski istina ?
 
Banovic Strahinja:
Kakav klip?
Radi se o dokumentarnom filmu gde govore istoricari, psiholozi itd koji su svi specijalizovani za temu.
Kliknite za proširenje...
Znas koliko ima dokumetarnih filmova gde govore istoricari, naucnici svi eksperti sa temama da je Tito naredio Saveznicima da bombarduju samo Srpske gradove, a zabranio im da gadjaju bilo koji Hrvatski grad, da je Krleza ucestvovao u zlocinu prema Srbima, da su Tito, Hitler i Staljin imali sastanak u Vatikanu....
 
Nikita Kulganov:
Znas koliko ima dokumetarnih filmova gde govore istoricari, naucnici svi eksperti sa temama da je Tito naredio Saveznicima da bombarduju samo Srpske gradove, a zabranio im da gadjaju bilo koji Hrvatski grad, da je Krleza ucestvovao u zlocinu prema Srbima, da su Tito, Hitler i Staljin imali sastanak u Vatikanu....
Kliknite za proširenje...
Nema “ozbiljnih”, mozda ima na Balkanu gde je sve u sluzbi politike i sve se prilagodjava dnevnoj politici- pa tako se npr osim u dobrog vojaka Sulca veruje je napad na SSSR i operacija Barbarosa odlizen zbog napada na Jugoslaviju- sto je netacno- odlozena je zbog vremenskih prilika jer je zima bila s puno snega i trajala je duze i zatim su kise naisle i operacija je odlagana zbog nabujalih reka i rasputice.
S druge strane rasputica u jesen ‘41 kojom se Nemci pravdaju je bila mnogo kraca nego inace.

Napad na Kraljevinu Jugoslaviju nije poceo bombardovanjem Beograda bez objave rata-
napad jeste poceo bez objave rata na pogranicnim mestima, zatim je rat objavljen u 05:30, a bombardovanje je pocelo u 06:00

U aprilskom ratu je poginulo negde oko 600 nemackih vojnika, a ne 151 kako se navodi u mnogim izvorima.
 
Poslednja izmena:
Nikita Kulganov:
Ti mozes da prihatis posto gledas Informer i Pink, gde se vrsi revizija istorija, a glavni metod je - triput slazi istina ne vazi
Kliknite za proširenje...
Највећа ревизија је извршена 1945, ово је враћање реалном стању на терену.Видео си да не постоје било какви докази да је било који немачки војник то урадио и то ти каже један Немац који је то истраживао, мит настао после рата и то овде, ни у Немачкој се за то није знало.
 
Лекизан:
Највећа ревизија је извршена 1945, ово је враћање реалном стању на терену.Видео си да не постоје било какви докази да је било који немачки војник то урадио и то ти каже један Немац који је то истраживао, мит настао после рата и то овде, ни у Немачкој се за то није знало.
Kliknite za proširenje...

Nemački vojnik koji je odbio da strelja srpske partizane 1941. godine u Smederevskoj Palanci ponovo je u žiži interesovanja. Da li je Jozef Šulc zaista to učinio ili je dobro delo izmišljeno kako bi se lakše podneo užasan čin istraživao je Dobrica Popović.

Pripremio Dobrica Popović

Šulc je istupio iz streljačkog voda. Oduzeto mu je oružje i obeležja vojske. Streljan je zajedno sa 16 zarobljenih partizana.

Direktor Istorijskog arhiva Aleksandar Nikolić kaže da prema svim informacijama koje su do sada uspeli da prikupe to se stvarno dogodilo.

Živan Nikolić, kapetan bojnog broda, tada petnestogodišnji skojevac, učestvovao je 1945. godine u ekshumaciji posmrtnih ostataka streljanih.

Nemački novinar Mihael Martens, autor knjige "U potrazi za junakom" pokušao je da rasvetli tanku liniju između istine i mita o delu vojnika koji je želeo, kako sam kaže, samo da preživi rat.

Mihael Martens kaže da se posle rata u Jugoslaviji rodila legenda o nekom dobrom vojniku, ali se tada nije znalo da je reč o Šulcu i da danas to, u političkom smislu, mnogo znači srpskom i nemačkom narodu.

Ana Milošević istoričarka umetnosti kaže da postoji sećanje na nemačkog vojnika koji je streljan i da nije postojao razlog da tako nešto bude izmišljeno.

Sećanja postoje. Bilo je i svedoka događaja, i onih koji su ta svedočenja beležili, a vreme koje je prolazilo samo je oblikovalo stvarnost.

Dragoljub Janojlić, novinar kaže da mu je Andra Vulićević, vlasnik Trikotaže u Smederevskoj Palanci, ispričao da je poznavao Jozefa Šulca.

Palančani su podigli spomenik streljanima. Brat Jozefa Šulca dolazio je nekoliko puta u Smederevsku Palanku, a nemački ambasador Vilfrid Gruber se 1997. godine poklonio senima srpkih civila i nemačkog vojnika.

Zoran Hamović, izdavač knjige Mihaela Martensa, kaže da smo godinama živeli u jednoj vrsti poželjne slike.

"Da bi došli do istine moramo da zadržimo međusoban odnos prema dobru", dodaje on.

Ponesena postupkom nemačkog vojnika pesnikinja Miroslava Mina Kovačević iz Gornjeg Milanovca, koja je podigla spomenik Jozefu Šulcu, kaže da je taj čin relikt antičkog viteštva.

Dve ulice, u Smederevu i Smederevskoj Palanci nose ime čoveka koji je stao na stranu srpskog naroda: Jozef Šulc.

https://www.rts.rs/lat/vesti/srbija-danas/1426785/mit-o-dobroti-ili-istina-o-jozefu-sulcu-.html
 
Nikita Kulganov:
Bilo je i svedoka događaja, i onih koji su ta svedočenja beležili, a vreme koje je prolazilo samo je oblikovalo stvarnost
Kliknite za proširenje...
Zasto nisu imenovali ni jednog svedoka?

1941 godine (aktivni) nemacki vojnik nije mogao da bude streljan bez sudjenja, a smrtnu presudu je morao da potvrdi general.
Sto se Sulca tice, istoricari su utvrdili da je bio tesko ranjen u borbi i da je umro od posledica rana i bio je sahranjen u Topoli,
Michael Martens je takodje dosao do istog zakljucka i sudjenju nemcima za to streljanje niko se nije niti setio niti spominjao nikakvog Sulca.

No bilo je clanova Wermachta koji su dezertirali i pridruzili se partizanima i jedan od njih je streljan August Heller, no to je bilo na totalno drugom mestu.
https://sh.wikipedia.org/wiki/August_Heler


Ovo ti je na opisu za knjigu Michael Martensa:

"Josef Šulc bio je deo nemačkih snaga koje su okupirale Jugoslaviju 1941. godine i jedna od prvih žrtava partizanskih akcija te godine. Dan ili dva nakon njegove smrti, nemačke trupe su, kao odmazdu, streljale grupu mladića u srpskom gradu Smederevska Palanka. Ovo streljanje dalo je povod za legendu da je jedan od članova streljačkog voda odbio da učestvuje u pogubljenju, suočen s izborom da ubije ili bude ubijen, i da je izabrao ovo drugo. Ovo plemenito delo pripisano je Šulcu, koji je postao kultna ličnost u Jugoslaviji gotovo odmah nakon završetka rata, a tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao je i pažnju nemačke štampe. Kult u Jugoslaviji otišao je toliko daleko da je inspirisao snimanje filma, podizanje raznih spomen-obeležja (ili bar uvrštavanje Šulcovog imena na partizanske spomenike), pa čak i plan iz 2009. godine da se jedna glavna ulica u pomenutom gradu nazove po njemu.
Zašto bi se takva legenda razvila i opstala tako dugo?"

https://www.new-books-in-german.com...-the-story-of-the-soldier-who-would-not-kill/
 
Poslednja izmena:
Banovic Strahinja:
Zasto nisu imenovali ni jednog svedoka?

1941 godine (aktivni) nemacki vojnik nije mogao da bude streljan bez sudjenja, a smrtnu presudu je morao da potvrdi general.
Sto se Sulca tice, istoricari su utvrdili da je bio tesko ranjen u borbi i da je umro od posledica rana i bio je sahranjen u Topoli,
Michael Martens je takodje dosao do istog zakljucka i sudjenju nemcima za to streljanje niko se nije niti setio niti spominjao nikakvog Sulca.

No bilo je clanova Wermachta koji su dezertirali i pridruzili se partizanima i jedan od njih je streljan August Heller, no to je bilo na totalno drugom mestu.
https://sh.wikipedia.org/wiki/August_Heler


Ovo ti je na opisu za knjigu Michael Martensa:

"Josef Šulc bio je deo nemačkih snaga koje su okupirale Jugoslaviju 1941. godine i jedna od prvih žrtava partizanskih akcija te godine. Dan ili dva nakon njegove smrti, nemačke trupe su, kao odmazdu, streljale grupu mladića u srpskom gradu Smederevska Palanka. Ovo streljanje dalo je povod za legendu da je jedan od članova streljačkog voda odbio da učestvuje u pogubljenju, suočen s izborom da ubije ili bude ubijen, i da je izabrao ovo drugo. Ovo plemenito delo pripisano je Šulcu, koji je postao kultna ličnost u Jugoslaviji gotovo odmah nakon završetka rata, a tokom šezdesetih i sedamdesetih godina privukao je i pažnju nemačke štampe. Kult u Jugoslaviji otišao je toliko daleko da je inspirisao snimanje filma, podizanje raznih spomen-obeležja (ili bar uvrštavanje Šulcovog imena na partizanske spomenike), pa čak i plan iz 2009. godine da se jedna glavna ulica u pomenutom gradu nazove po njemu.
Zašto bi se takva legenda razvila i opstala tako dugo?"

https://www.new-books-in-german.com...-the-story-of-the-soldier-who-would-not-kill/
Kliknite za proširenje...
Sada treba i DNK ?
 
Banovic Strahinja:
Naveo si kao izvor RTS, a RTS navodi kao dokaz Michael Martens-a koji je sam utvrdio da je Jozef Sulc u borbama s partizanima ranjen i vrlo ubrzo potom iskrvario. Pise ti u opisu knjige Martensa da se radi o legendi.
Kliknite za proširenje...
Direktor Istorijskog arhiva Aleksandar Nikolić kaže da prema svim informacijama koje su do sada uspeli da prikupe to se stvarno dogodilo.
Ana Milošević istoričarka umetnosti kaže da postoji sećanje na nemačkog vojnika koji je streljan i da nije postojao razlog da tako nešto bude izmišljeno.
Sećanja postoje. Bilo je i svedoka događaja, i onih koji su ta svedočenja beležili, a vreme koje je prolazilo samo je oblikovalo stvarnost.

Dragoljub Janojlić, novinar kaže da mu je Andra Vulićević, vlasnik Trikotaže u Smederevskoj Palanci, ispričao da je poznavao Jozefa Šulca.
 
Nikita Kulganov:
Direktor Istorijskog arhiva Aleksandar Nikolić kaže da prema svim informacijama koje su do sada uspeli da prikupe to se stvarno dogodilo.
Ana Milošević istoričarka umetnosti kaže da postoji sećanje na nemačkog vojnika koji je streljan i da nije postojao razlog da tako nešto bude izmišljeno.
Sećanja postoje. Bilo je i svedoka događaja, i onih koji su ta svedočenja beležili, a vreme koje je prolazilo samo je oblikovalo stvarnost.

Dragoljub Janojlić, novinar kaže da mu je Andra Vulićević, vlasnik Trikotaže u Smederevskoj Palanci, ispričao da je poznavao Jozefa Šulca.
Kliknite za proširenje...
Evo ti i nemacke novine:
https://www.diepresse.com/749244/der-held-der-keiner-war

Prevod:
Heroj koji to nije bio
Kraj mita o vojniku Šulcu koji nije želeo da puca na neprijatelja.
"Podoficir je bio hrabar. Ide na kamen.“ Navodno je to rekao Tito.

Podoficir je bio hrabar. Ide na kamen.“ Navodno je to rekao Tito. Time je priča, izgleda, dobila potvrdu sa najvišeg mesta, za urezivanje imena Jozefa Šulca na jugoslovenski spomenik partizanima postalo je odlučena stvar.
Šulc je bio onaj vojnik Vermahta koji je, navodno, 20. jula 1941. u Smederevskoj Palanci odbio da ubije zarobljene partizane i zbog toga odmah bio streljan zajedno s njima. Njegova priča se decenijama pojavljivala u medijima, kako u zemlji žrtava, tako i u zemlji počinilaca. Šulc je bio „dobri Nemac“, izuzetak koji potvrđuje pravilo, svetla figura koja je svojim (ne)delom olakšala savest svojih sunarodnika. Šulc je bio neka vrsta spasitelja.
Ali postoji jedna mana: on je zapravo ubijen već 19. jula – od strane partizana. Mit je razbijen, nakon vojnika Šulca, mrtav je i heroj Šulc. Čitalac to saznaje tek na 312. strani knjige „Potraga za herojem“ autora Mihaela Martensa. 290 strana nakon što ga je Martens uveo u slučaj. Između toga se nalazi istraživački protokol. Dugogodišnjem dopisniku „FAZ“-a pošlo je za rukom da, uprkos svim zaobilaznim putevima koje je ova istraga uzela – i morala da uzme – od toga napravi uzbudljivo štivo.
Oštar sarkazam
To je zbog samog „slučaja Šulc“, koji ima sve sastojke „dobre priče“. Ali pre svega, to je zbog virtuoznog načina na koji „hidrant za formulacije“ Martens koristi jezik. Ponekad sirovo komičan, ponekad oštro sarkastičan („Time je konačno postavljena osnova za rad“, komentariše on zvanični obračun preostalih egzekucija), njegova umetnost retko kada pređe granicu. Istorijski zainteresovanom čitaocu postaju jasni osnovni problemi u razotkrivanju nacističkih zločina, ključna reč: prinuda naređenja. Šulc bi bio prvi poznati slučaj u kojem je odbijanje da se ubije dovelo do smrti. Potencijalni džoker za advokate nacističkih počinilaca.
Potraga za herojem je potresna na više načina: najpre zbog same radnje. U drugom poglavlju se iznova ubacuju oproštajne reči koje su zarobljenici, osuđeni na smrt, uspeli da našvrljaju na parčićima papira. To ostaje urezano.
Potresna je i zbog toga što pokazuje koliko lako mitovi dobijaju oznaku istorijske istine: da iza mita o Šulcu nije stajao nikakav mastermind, već da su mnogi ljudi – ne znajući jedni za druge – dodavali svoj mozaik obmani, kako nemački političar željan pažnje, tako i srpski radnik u fabrici vode, nimalo nije utešno. I Valter Šulc je želeo da ima heroja za brata.
Na kraju, potresno je i to kakvo porazno svedočanstvo knjiga daje novinarstvu: izveštaji o slučaju Šulc iz proteklih decenija su zbirka neprofesionalnosti. Kako bi moglo drugačije – ali često ne ide, jer nedostaju vreme i novac – za to je „Potraga za herojem“ najbolji primer.
 
Banovic Strahinja:
Evo ti i nemacke novine:
https://www.diepresse.com/749244/der-held-der-keiner-war

Prevod:
Heroj koji to nije bio
Kraj mita o vojniku Šulcu koji nije želeo da puca na neprijatelja.
"Podoficir je bio hrabar. Ide na kamen.“ Navodno je to rekao Tito.

Podoficir je bio hrabar. Ide na kamen.“ Navodno je to rekao Tito. Time je priča, izgleda, dobila potvrdu sa najvišeg mesta, a urezivanje imena Jozefa Šulca na jugoslovenski spomenik partizanima postalo je odlučena stvar.
Šulc je bio onaj vojnik Vermahta koji je, navodno, 20. jula 1941. u Smederevskoj Palanci odbio da ubije zarobljene partizane i zbog toga odmah bio streljan zajedno s njima. Njegova priča se decenijama pojavljivala u medijima, kako u zemlji žrtava, tako i u zemlji počinilaca. Šulc je bio „dobri Nemac“, izuzetak koji potvrđuje pravilo, svetla figura koja je svojim (ne)delom olakšala savest svojih sunarodnika. Šulc je bio neka vrsta spasitelja.
Ali postoji jedna mana: on je zapravo ubijen već 19. jula – od strane partizana. Mit je razbijen, nakon vojnika Šulca, mrtav je i heroj Šulc. Čitalac to saznaje tek na 312. strani knjige „Potraga za herojem“ autora Mihaela Martensa. 290 strana nakon što ga je Martens uveo u slučaj. Između toga se nalazi istraživački protokol. Dugogodišnjem dopisniku „FAZ“-a pošlo je za rukom da, uprkos svim zaobilaznim putevima koje je ova istraga uzela – i morala da uzme – od toga napravi uzbudljivo štivo.
Oštar sarkazam
To je zbog samog „slučaja Šulc“, koji ima sve sastojke „dobre priče“. Ali pre svega, to je zbog virtuoznog načina na koji „hidrant za formulacije“ Martens koristi jezik. Ponekad sirovo komičan, ponekad oštro sarkastičan („Time je konačno postavljena osnova za rad“, komentariše on zvanični obračun preostalih egzekucija), njegova umetnost retko kada pređe granicu. Istorijski zainteresovanom čitaocu postaju jasni osnovni problemi u razotkrivanju nacističkih zločina, ključna reč: prinuda naređenja. Šulc bi bio prvi poznati slučaj u kojem je odbijanje da se ubije dovelo do smrti. Potencijalni džoker za advokate nacističkih počinilaca.
Potraga za herojem je potresna na više načina: najpre zbog same radnje. U drugom poglavlju se iznova ubacuju oproštajne reči koje su zarobljenici, osuđeni na smrt, uspeli da našvrljaju na parčićima papira. To ostaje urezano.
Potresna je i zbog toga što pokazuje koliko lako mitovi dobijaju oznaku istorijske istine: da iza mita o Šulcu nije stajao nikakav mastermind, već da su mnogi ljudi – ne znajući jedni za druge – dodavali svoj mozaik obmani, kako nemački političar željan pažnje, tako i srpski radnik u fabrici vode, nimalo nije utešno. I Valter Šulc je želeo da ima heroja za brata.
Na kraju, potresno je i to kakvo porazno svedočanstvo knjiga daje novinarstvu: izveštaji o slučaju Šulc iz proteklih decenija su kompendijum neprofesionalnosti. Kako bi moglo drugačije – ali često ne ide, jer nedostaju vreme i novac – za to je „Potraga za herojem“ najbolji primer.
Kliknite za proširenje...
Video si koje je naucnike citirala RTS
 
Nikita Kulganov:
Video si koje je naucnike citirala RTS
Kliknite za proširenje...
Istoricarku umetnosti, novinar, direktor istorijskog arhiva.
RTS i nase novine nazalost se ne mogu uzeti za ozbiljno, pacak i nase istoricare uzimam s velikom zadrskom posto uglavnom su svi pristrasni, a cesto rade za interese dnevne politike.
Slucaj Sulca je istrazivan od strane nemackih istoricara i Martensa i zakljuceno je da je citava prica legenda, kao sto sam naveo u ranijim porukama i razni strucnjaci potvrdili u onomj dokumentarnom filmu- vojnici su mogli da ne ucestvuju u streljanjima, nije nadjen ni jedan slucaj da je neko streljan zato sto nije ucestvovao, zatim prema pravilima nemacki vojnik nije mogao da bude streljan bez sudjenja, barem ne 1941 za streljanje je morao da potpise sam general, a za Sulca u izvestaju lepo pise: tödlich verwundet, smrtno ranjen.


Screenshot (186).png
 
Banovic Strahinja:
Istoricarku umetnosti, novinar, direktor istorijskog arhiva.
RTS i nase novine nazalost se ne mogu uzeti za ozbiljno, pacak i nase istoricare uzimam s velikom zadrskom posto uglavnom su svi pristrasni, a cesto rade za interese dnevne politike.
Slucaj Sulca je istrazivan od strane nemackih istoricara i Martensa i zakljuceno je da je citava prica legenda, kao sto sam naveo u ranijim porukama i razni strucnjaci potvrdili u onomj dokumentarnom filmu- vojnici su mogli da ne ucestvuju u streljanjima, nije nadjen ni jedan slucaj da je neko streljan zato sto nije ucestvovao, zatim prema pravilima nemacki vojnik nije mogao da bude streljan bez sudjenja, barem ne 1941 za streljanje je morao da potpise sam general, a za Sulca u izvestaju lepo pise: tödlich verwundet, smrtno ranjen.


Pogledajte prilog 1809905
Kliknite za proširenje...
Sta srpski mediji kazu to se ne moze uzeti ozbiljno, a sta kazu nemacki, to MORA da se uzme ozbiljno.....
 
Nikita Kulganov:
Sta srpski mediji kazu to se ne moze uzeti ozbiljno, a sta kazu nemacki, to MORA da se uzme ozbiljno.....
Kliknite za proširenje...
Pa ne radi se samo o medijima, radi se o nizu stvari koji ne drze vodu u prici o Jozefu Sulcu, i citav slucaj je kao sto sam naveo dobro istrazen, i zakljuceno je da Sulc nije streljan zajedno sa partizanima, i zvanicni dokumenti to potvrdjuju, kao sto mozes da vidis.

Ili mozes verovati novinama u kojima pise kako postoje svedoci, a koji se ne imenuju- iako se dogadja desio pre 80 godina i svedoci su trebali biti imenovani i poznati.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top