Сада већ недјељама траје сага око "случаја Ђоковић", кроз коју пратимо путешествије великог шампиона по трњу праћено разапињањем армије пакосних ликова.
Сам Новак је велики спортиста и велики шампион, поред спортских има и људске врлине, има и мане, а има богами и "гријеха". Проблем јесте што су његови "гријеси" то што је као спортиста урадио ствари које ремете подваљено увјерење о супериорнијим и инфериорнијим нацијама, то што је истински родољуб и људсска величина, неопростиви, такви "гријеси" су чекали само прилику, "зицер". да се крене у рекао бих бестијално шиканирање великог спортисте уз једну медијску хајку и разапињање, праћено ликовањем армије беспризорних типова, на своје су дошли и аутошивинисти међу Србљем као и политиком контаминиран део нације.
Опако се удара, у земљи кенгура, Скотова и Хокова, измјењују се одлуке политичких моћника са судском фарсом, имамо и такмичење у малициозној паљби по Новаку, ако понестане муниције, тражи се помоћ у мислима и цитатима познатих људи,важно је бацити мало блата на Новака.
Мада и ту код цитирања мисли познатих личности, имамо једну занимљиву појаву, а могли би рећи и феномен који намеће питање. Зашто не баш интелигентни људи, да не употребим адекватнију ријеч глупи, воле цитирати познате цитате? Или цитате познатих људи.
И ту у правилу немају појма ни чији је цитат ни чиме је узрокован а богами и код разумијевања цитата не ријетко "промаше цео фудбал".
Када је спорт у питању, имамо још једну занимљиву ситуацију, људи који су оперисани од спорта а и умова контаминираних политиком, воле коментарисати спортске теме, у правилу са једином сврхом како би поручили како они спорт ето не прате и да је то замајавање ретардираних маса, и оних који се баве спортом и они који то прате, а некад још "премудро" провуку како је спорт инструмент преко којег се скреће пажња свјетине са важнијих тема.
Што у суштини и јесте тачно. Али које су то важније теме? Људи имају материјалне и духовне потребе. Не могу битисати ако не задовоље материјалне потребе наравно, али исто тако не могу битисати ни ако не задовоље духовне потребе. И то је тако.
Духовне потребе су опет ствар сваког појединца, да ли ће то бити добра књига, научна литература, умјетност, спортски или културни садржаји, позориште, дернек, кафана, филм, забавни и ријалити садржаји, турске или хрватсе сапунице, политичке емисије, ту ће већ свако наћи себе.
Наравно, ту је и моћан медиј телевизија која је код значајног дијела свих нација проузроковала овисност и који обликује и начин живот и вриједносни систем и духовне потребе нације, ту имамо поплаву политичких, забавних и ријалити емисија, и тек пар одабраних спотова, остали су "у илегали" баш у сврху обликовања свијести нације.
Елем, ко прати спорт и воли коментарисати спортске теме, по вољи, они који више нагињу филму, музици, научиним, политичким, ријалити и иним садржајима, по вољи, свако нека прати шта му душа иште. Има и оних којиће нагласити да спортске (или неке друге, рецимо историју) глупости не прате, али су свратили само да поруче како су то све глупости. Реално, не пратиш, оперисан си од спорта, па који клинац онда коментаришеш?
Вратимо се Новаку, Задња дешавања су пробудила планетарну пажњу, наравно да ће ситуацију искористити политичари како би на таласу ове саге поправили рејтинг, зависно већ како циљано бирачко тијело више нагиње.
Подијелио се и плебс, од оних који подржавају великог човјека и великог шампиона, преко оних који кажу сам је крив, до оних који неће пропустити прилику коју малициозну провући и узети здраво за готово бљутаве клевете да је Новак лагао и бавио са марифетлуцима. Па зар неко мисли да је Новак могао постићи то што је постигао да је бирао пречице и бавио се марифетлуцима?
У овом разапињању Новака, испрофилисале су се и двије групе људи, они који мисле својом и који мисле туђом главом.
Они који мисле туђом главом ликоваће како је уређена држава дохакала бахатм Балканцу и прихватити (глупу) мантру "како ето сви морају поштовати правила", они који мисле својом главом разумијеће да је овдје врхунски спорт злоупотребљен зарад кварних политичких мотива, и да је стигматизовани "злоћо" само одабрана жртва у тим политичким играма.
У коначници и то је избор, мислити својом или туђом главом, сваког засебно.
Сам Новак је велики спортиста и велики шампион, поред спортских има и људске врлине, има и мане, а има богами и "гријеха". Проблем јесте што су његови "гријеси" то што је као спортиста урадио ствари које ремете подваљено увјерење о супериорнијим и инфериорнијим нацијама, то што је истински родољуб и људсска величина, неопростиви, такви "гријеси" су чекали само прилику, "зицер". да се крене у рекао бих бестијално шиканирање великог спортисте уз једну медијску хајку и разапињање, праћено ликовањем армије беспризорних типова, на своје су дошли и аутошивинисти међу Србљем као и политиком контаминиран део нације.
Опако се удара, у земљи кенгура, Скотова и Хокова, измјењују се одлуке политичких моћника са судском фарсом, имамо и такмичење у малициозној паљби по Новаку, ако понестане муниције, тражи се помоћ у мислима и цитатима познатих људи,важно је бацити мало блата на Новака.
Мада и ту код цитирања мисли познатих личности, имамо једну занимљиву појаву, а могли би рећи и феномен који намеће питање. Зашто не баш интелигентни људи, да не употребим адекватнију ријеч глупи, воле цитирати познате цитате? Или цитате познатих људи.
И ту у правилу немају појма ни чији је цитат ни чиме је узрокован а богами и код разумијевања цитата не ријетко "промаше цео фудбал".
Када је спорт у питању, имамо још једну занимљиву ситуацију, људи који су оперисани од спорта а и умова контаминираних политиком, воле коментарисати спортске теме, у правилу са једином сврхом како би поручили како они спорт ето не прате и да је то замајавање ретардираних маса, и оних који се баве спортом и они који то прате, а некад још "премудро" провуку како је спорт инструмент преко којег се скреће пажња свјетине са важнијих тема.
Што у суштини и јесте тачно. Али које су то важније теме? Људи имају материјалне и духовне потребе. Не могу битисати ако не задовоље материјалне потребе наравно, али исто тако не могу битисати ни ако не задовоље духовне потребе. И то је тако.
Духовне потребе су опет ствар сваког појединца, да ли ће то бити добра књига, научна литература, умјетност, спортски или културни садржаји, позориште, дернек, кафана, филм, забавни и ријалити садржаји, турске или хрватсе сапунице, политичке емисије, ту ће већ свако наћи себе.
Наравно, ту је и моћан медиј телевизија која је код значајног дијела свих нација проузроковала овисност и који обликује и начин живот и вриједносни систем и духовне потребе нације, ту имамо поплаву политичких, забавних и ријалити емисија, и тек пар одабраних спотова, остали су "у илегали" баш у сврху обликовања свијести нације.
Елем, ко прати спорт и воли коментарисати спортске теме, по вољи, они који више нагињу филму, музици, научиним, политичким, ријалити и иним садржајима, по вољи, свако нека прати шта му душа иште. Има и оних којиће нагласити да спортске (или неке друге, рецимо историју) глупости не прате, али су свратили само да поруче како су то све глупости. Реално, не пратиш, оперисан си од спорта, па који клинац онда коментаришеш?
Вратимо се Новаку, Задња дешавања су пробудила планетарну пажњу, наравно да ће ситуацију искористити политичари како би на таласу ове саге поправили рејтинг, зависно већ како циљано бирачко тијело више нагиње.
Подијелио се и плебс, од оних који подржавају великог човјека и великог шампиона, преко оних који кажу сам је крив, до оних који неће пропустити прилику коју малициозну провући и узети здраво за готово бљутаве клевете да је Новак лагао и бавио са марифетлуцима. Па зар неко мисли да је Новак могао постићи то што је постигао да је бирао пречице и бавио се марифетлуцима?
У овом разапињању Новака, испрофилисале су се и двије групе људи, они који мисле својом и који мисле туђом главом.
Они који мисле туђом главом ликоваће како је уређена држава дохакала бахатм Балканцу и прихватити (глупу) мантру "како ето сви морају поштовати правила", они који мисле својом главом разумијеће да је овдје врхунски спорт злоупотребљен зарад кварних политичких мотива, и да је стигматизовани "злоћо" само одабрана жртва у тим политичким играма.
У коначници и то је избор, мислити својом или туђом главом, сваког засебно.
Poslednja izmena:
