Slovensko nasleđe u Grčkoj

[Viden]

Dva velika slovenska plemena naselila su u 7.veku Moreju, odn.Peloponez, a ostala delove terena sadašnje Grčke

... рад Димитроса Г. Петаласа под називом Речи словенског порекла на Пелопонезу (осим топонима). Уредник издања је др Мирко Томасовић, директор Института, а као рецензент потписује се протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, директор Високе школе - Академије Српске Православне Цркве при којој је основан Институт за истраживање и очување културног наслеђа. Преводилац са грчког језика био је С. Јакшић. Аутор књиге Димитрос Г. Петалас је професор средњовековне упоредне књижевности започео је свој на истраживању етимологије речи у грчком језику које воде порекло из словенског језика потакнут својом дедовином у селу Врбици у Грчкој.

http://www.spc.rs/sr/nova_izdanja_instituta_akademije_srpske_pravoslavne_crkve

Šta se još zna o sudbini tih plemena?

 

[Klaudije II Gotski]

Dva velika slovenska plemena naselila su u 7.veku Moreju, odn.Peloponez, a ostala delove terena sadašnje Grčke

... рад Димитроса Г. Петаласа под називом Речи словенског порекла на Пелопонезу (осим топонима). Уредник издања је др Мирко Томасовић, директор Института, а као рецензент потписује се протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, директор Високе школе - Академије Српске Православне Цркве при којој је основан Институт за истраживање и очување културног наслеђа. Преводилац са грчког језика био је С. Јакшић. Аутор књиге Димитрос Г. Петалас је професор средњовековне упоредне књижевности започео је свој на истраживању етимологије речи у грчком језику које воде порекло из словенског језика потакнут својом дедовином у селу Врбици у Грчкој.

http://www.spc.rs/sr/nova_izdanja_instituta_akademije_srpske_pravoslavne_crkve

Šta se još zna o sudbini tih plemena?

Језерци и Милинзи се спомињу спорадично дубоко у средњи век, чини ми се да у 13. веку новопридошли крсташки великаши имали проблема да их покоре. Одређену аутономију ове две словенске заједнице су одржале до пред крај 14. века...

 

[Сребрена]

Из средњевековног насеља „Дроболица“ или „Дорбоглица“, нарасла је ustanička незванична престоница Грчке, основане 1829.године.
Данас је то Триполица (троград)
http://sr.wikipedia.org/sr/Триполи_(Грчка)

An Italian geographical atlas of 1687[7] notes the fort of Goriza e Mandi et Dorbogliza; a subsequent Italian geographical dictionary of 1827 attributes the name Dorbogliza to the ruins of Mantineia (Mandi) and states that it is located north of Tripolizza.
http://en.wikipedia.org/wiki/Tripoli,_Greece

Детаљна стара мапа Мореје
http://www.raremaps.com/gallery/enlarge/1743RB


Цела покрајина носи назив ЛИВАДИЈА

..po naselju

http://books.google.rs/books?id=tdJ...#v=onepage&q=livadia greece etymology&f=false

http://books.google.rs/books?id=FA9...CDQQ6AEwAw#v=onepage&q=livadia greece&f=false

 

[Hurin]

Šta se još zna o sudbini tih plemena?

У школским књигама за историју је писало да су византијски цареви та словенска племена која су стигла до крајњег југа преселили у Малу Азију где су асимиловани од стране староеделаца. Немам неке изворе за то,ако неко зна више нек стави

 

[Сребрена]

Da je i na ona tri rukava poluostrva Halkidike bilo Slovena, to se vidi iz očitih slovenskih imena mjesta kao što su Izvoros (danas službeno Stratoniki blizu Aristotelove Stagire) i Longos (stari oblik za lug). U ova dva imena dodan je grčki obični dočetak — os na slovensku riječ. Tu ćemo pojavu opažati kod svih imena slovenskoga porijekla u staroj Jeladi. Vizantiski jedan dokumenat pominje ovdje i Bugare.

U kraju Volosa, gdje smo već gore pomenuli slovensko pleme, ima i danas dosta evidentnih slovenskih imena mjesta. Tako u neposrednoj blizini grada imamo naziv brda Gorica i naziv sela Makrinica na Pelionu (danas ljetovalište), a u blizini morske obale na podnožju Peliona s istočne strane selo Zagora.

Na Bistrici je bila i prva balkanska Srbija koju pominje Car Konstantin u obliku Serblia.

To je naš nominativ plurala Srblji raširen sa grčkim sufiksom —ia koji služi za izvođenje imena zemalja. Pluralom narodnoga imena Sloveni zovu uopće zemlje.
Ova prva balkanska Srbija nastala je, prema pričanju cara Konstantina, pacifističkim načinom za doba cara Heraklija (610—641). Prema tome je to jedna od prvih slovenskih plemenskih kreacija na Balkanu. Danas se ovo mjesto u novojelinskom govoru zove Servia i nema više ni traga slovenskom stanovništvu u njemu. Vjerovatno je međutim da su Turci još u 15. vijeku ovdje zatekli Slovene. Turci zovu naime ovo mjesto Serfidže, što je na tursku obraćen slovenski oblik Srbica, a ne novojelinski Servia.

Srpskih naselja bilo je i dalje na jugu u staroj Jeladi. U Arkadiji imamo Sérvu, kod Korinta Serviánika, u Meseniji Servotá i kod Sparte Sérvika.[/B]

...

Stanovnici malih Slavinija koje su se obrazovale na Tajgetu, oko Monemvasije i na jugu Mesenije bili su pokoreni od Vizanta istom oko polovine 10. vijeka. G. 940. podvrgla su se vizantiskoj vlasti cara Romana dva slovenska plemena iz ovih Sklavinija. Oba nose čisto slovenska imena — dakako u grčkom obliku: Ezeriti i Milingi.
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/pskok-mediteran_l.html

 

[Сребрена]

Језерити и Милинзи су једина два позната имена словенских племена са Пелопонеза, и то захваљујући Константину VII Порфирогениту и његовом Спису о народима (познатијем као De administrando imperio). Када је стратег Пелопонеза Теоктист са великом војском кренуо да гуши устанак пелопонеских Словена против византијске власти (негде 839-842), успео је да ''покори и савлада све Словене (...) изузевши једино Језерите и Милинге... Они се населе по пристранцима планине[28] као на тешко приступачном месту.''[29] Када су касније ипак покорени, пристали су да држави плаћају порез, али је та њихова лојалност изгледа била непоуздана чак и наредних стотинак година; за време владавине Романа I Лакапина (920-944) тачно неутврђене године, у Цариград је стигао извештај стратега Пелопонеза да су се ''Милинзи и Језерити одметнули и да се не покоравају стратегу, нити слушају царску заповест, већ су као самостални и самоуправни, нити примају архонта од стране стратега, нити пристају да под њим служе као војници, нити пристају да извршују икакву другу јавну службу.''[30] Гушење побуне трајало је од марта до новембра и за последицу је имало да је Милинзима наметнуто плаћање десетоструко увећаних дажбина, а Језеритима – двоструко, у односу на дажбине пре одметања.

Чисто словенска племенска организација на Пелопонезу потпуно је уништена у великом византијском војном походу 847. године. После тога, још су само Језерити и Милинзи у брдовитим крајевима на самом југу сачували своје кнезове, али су били под надзором коринтског стратега. Последња њихова већа побуна везује се за време владавине Романа I Лакапина (920-944).

Када су ради учвршћивања власти над Македословенима потом створене и три нове теме – Македонија, Солунска и Струмска тема (Стримон), византијска власт је у овим темама плански насељавала несловене: Грке, колонисте из Сирије (у Тракији) и око 14 хиљада покрштених Турака (између доњег Вардара и Дојрана)
http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br 3/cslovenskisavet.htm

Мноштво топонима словенских
http://saouarcadian.blogspot.com/2009/11/blog-post_7296.html

 

[Сребрена]

Die Slaven in Griechenlandvon Max Vasmer,

( Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941 )

( Zentral Antiquariat der Deutschen Demokratischen Republik, Leipzig 1970 )


Има више од 2000 словенских топонима
http://kroraina.com/knigi/en/mv/index.html

 

[Сребрена]

Studien zu den slavischen Ortsnamen Griechenlands

1. Slavische Flurnamen aus der messenischen Mani

mit 7 Karten
Phaedon Malingoudis

Abhandlungen der Geistes- und Sozialwissenschaftlichen Klasse

Akademie der Wissenschaften und der Literatur · Mainz

Jahrgang 1981 · Nr. 3
Franz Steiner Verlag · Wiesbaden

http://kroraina.com/knigi/en/phm/index.htm

 

[Viden]

Ne verujem da su sve iselili, pre će biti da su ih grcizirali.

http://books.google.rs/books?id=k2F...0CCsQ6AEwAg#v=onepage&q=grčka sloveni&f=false

Она (Vizantija) није успела наметнути маћедонским Словенима грчки језик на место матерњега, већ је једино, помоћу цркве којом је владала, успела да један део маћедонских и румелијских Словена прими грчко име.
http://books.google.rs/books?ei=8YL...+sloveni&focus=searchwithinvolume&q=grčko+ime

Spartu su delila dva slovenska plemena :Jezerci Milingi, u vreme kad je Atina bila selo sa starim zamkom.
U vreme Turaka, (bar do 18.veka) postoje Jezerci, kao kolonija se pominju

https://books.google.rs/books?id=xI...BsMA6xw-7M7xgdMTZ31_g&ci=3,397,875,113&edge=0

Ovom prilikom treba riješiti i onomastička pitanja. Sloveni upoznavaju Grke i njihovo narodno ime kod balkanskih Romana. Zovu ih Grci, što dolazi od Graecus, a ne Rumii, kako su se sami Grci nazivali. To je zbog toga što su Grci zapravo obalski narod s kojima Sloveni kasnije dolaze u simbiozu nego li sa Romanim
Romani saznaše direktno od Slovena za njihovo pravo ime, pa ih zovu, ispuštajući dočetak radi romanske deklinacije Sclavus ili zadržavaju Sclavenus. Oba ova dva oblika predadoše Grcima.
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/pskok-mediteran_l.html

 

[Atentator]

1249- те, принц франачки принц Гијам ( Вилијам ) Вилерден је владар огромних делове Мореје.Срце његове моћи био је у јужном делу Мореа, осим једне неприступачну област, "... људи су му рекли да ја земља (крај) Милинги велика и да има снажна утврђених пролаза и великих градова као и пркосне људе без икаквог поштовања за господара ". ( из Морејске хронике). Због тога је Вилијам изградио систем замкова и утврђења око њих.
У ту хронику сам избројао 28 пута помињање Словена (Esclavon). На пример §218, страна 125-126 итд.

Е сад колико су Милинги остали Словени, а до које мере су се хеленизовали је прилично контраверзно питање, али је очито да су бар према Франака били Словени. Они се спомињу све до 15 века, т.ј. доласка Турака.

Иначе само име Мореја, највероватније словенског порекла - долази од "море" - Словени више нису могли даље на југ јер је тамо море.

 

[Sandanski]

Allgemeiner historischer Handatlas 1886

Professor G. Droysens Allgemeiner Historischer Handatlas
http://www.maproom.org/00/08/present.php?m=0080

Федерација Словенских Принчева под водством Македонца Самоила.

Душаново Царство

 

[Сребрена]

Vajuniti su naselili deo oko reke Vojuše (Seliščev, B.Hrabak,J.Popovski.), to je deo Epira.
Arbanaski dio Epira uz Vojušu prepun je slovenskih imena.(P.Skok)
Reka Voju+ša možda je dobila ime po plemenu Voju+na (D.Petrović)
Možda Vojnići? (Zbornik Ist.muzeja Srbije; Ž.Petković)
Vojinići? Bojinići? (M.Andonović)
U početku u okolini Soluna, dok se nisu ustalili u Epiru (M.Apostolski)
Vojnici (Vajuniti) zili na hranicích makedonsko- epirskych.(V.Šiš)

Иначе само име Мореја, највероватније словенског порекла - долази од "море" - Словени више нису могли даље на југ јер је тамо море.

Pošto ima mnogo zapisa da su Sloveni bili vrlo vešti moreplovci (i Romeji kukaku na njih jer ih brodovima napadaju), verovatnije mi je da naziv More+ja (kao i Morje,Pomorje) dolazi zbog oga što je "Morja" (Peloponez) okružen morem.

Када су ради учвршћивања власти над Македословенима потом створене и три нове теме – Македонија, Солунска и Струмска тема (Стримон), византијска власт је у овим темама плански насељавала несловене: Грке, колонисте из Сирије (у Тракији) и око 14 хиљада покрштених Турака (између доњег Вардара и Дојрана)
http://www.arhivnis.co.rs/cirilica/idelatnost/br 3/cslovenskisavet.htm

http://books.google.rs/books?id=yzY...a+sloveni&hl=sr&source=gbs_word_cloud_r&cad=4

 

[Сребрена]

.... here's part of the De Administrando Imperio ..The translation is Moravcsik's
(sklonili su se na najvišu Petoprsnu planinu, čiji je najviši vrh Sv.Ilija

"The Slavs of the province of Peloponnesus revolted in the days of the emperor Theophilus and his son Michael, and became independent, and plundered and enslaved and pillaged and burnt and stole. And in the reign of Michael, the son of Theophilus, the protospatharius Theoctistus, sumamed Bryennius, was sent as military governor to the province of Peloponnesus with agreat power and force, viz., of Thracians and Macedonians and the rest of the western provinces, to war upon and subdue them. He subdued and mastered all the Slavs and other insubordinates of the province of Peloponnesus, and only the Ezeritai and the Milingoi were left, towards Lacedaemonia and Helos.
And since there is there agreat and very high mountain called Pentadaktylos, which runs like a neck a long distance out into the sea, and because the place is difficult, they settled upon the flanks of this same mountain, the Milingoi in one part, and in the other part the Ezeritai. The aforesaid protospatharius Theoctistus, the military governor of Peloponnesus, having succeded in reducing these too, fixed attribute of 60 nomismata for the Milingoi, and of 300 nomismata for the Ezeritai, and this they used to pay while he was military governor, as this report of it is preserved to this day by the local inhabitants.
...
The inhabitants of the city of Maîna are not of the race of the aforesaid Slavs, but of the ancient Romana, and even to this day they are called 'Hellenes' by the local inhabitants, because in the very ancient times they were idolaters and worshippers of images after the fashion of the ancient Hellenes; and they were baptized and became Christians in the reign of the glorious BasiI. The place where they live is waterless and inaccessible, but bears the olive, whence their comfort is. This place is situated on the tip of Malea, that is, beyond Ezeron towards the coast. Seeing that they are perfectly submissive and accept a head man from the military governor, and heed and obey the commands of the military governor, they have paid from very ancient times a tribute of 400 nomismata."

---------------

Sudeći po grčkom sufiksu -iti, koji služi za izvođenje imena stanovnika od imena mjesta, Ezeriti bi mogli biti stanovnici današnjega sela Ezeron na Tajgeru.
http://www.rastko.rs/projekti/cm/1/pskok-mediteran_l.html


Petoprsni planinski masiv Pentodaktyl danas se zove Tajget, a zapamćeno je i i ime Meligu (po Milinzima). najviši vrh je Sv.Ilija,
EZERON je verovatno Helos (Helos (Ἑλος, średniowieczne Ἐζερόν, Ezeron).
http://books.google.rs/books?id=Vk9...=0CDQQ6AEwAw#v=onepage&q=ezeron helos&f=false
Elos (Greek: Έλος) is a village and a former municipality in Laconia, Peloponnese,
http://en.wikipedia.org/wiki/Elos

 

[Atentator]

Поред бројних топонима, има још по нешто остало - на пример у Британику, издање 1911, чланак о Грчкој: да у Аркадију (центар Мореје) је још остало понешто словенских обичаја и традиција код сељака ( In addition to the placenames the only remaining traces of the Slav immigration are the Slavonic type of features, which occasionally recurs, especially among the Arcadian peasants, and a few customs and traditions. ). Такође, невезано донекле, управо су у Аркадији најлепши Грци/Гркиње (The best physical types of the race are found in Arcadia, in the Aegean Islands and in Crete)

 

[Сребрена]

In the decade of 1830 the Austrian historian J.P.Fallmerayer formulated a theory on the Originality of the Modern Greeks. To make a long story short, according to his theory Modern Greeks were not the descendants of Ancient Greeks but they were Slavs!.
One of his strongest arguments was that the villages of Peloponnese were having slavonic or turkish names.
http://arcadia.ceid.upatras.gr/arkadia/engversion/history/lostvillages.html

Na 45 km od glavnog "arkadijskog"grada Drobolice (danas Tripolice) nalazi se selo Stemnica,koje smataju najlepšim arkadijskim selom.
http://www.trekearth.com/gallery/Europe/Greece/Peloponnesus/Arkadia/stemnitsa/photo1324802.htm

Misteriozni Lakoni/Cakoni ?
http://books.google.rs/books?id=3KU...0CG4Q6AEwCQ#v=onepage&q=arkadia slavs&f=false

Neki primeri narodne nošnje
http://www.greekfolkmusicanddance.com/greekcostume.php
i igara

http://www.greekfolkmusicanddance.com/folkdances.php

 

[Atentator]

In the decade of 1830 the Austrian historian J.P.Fallmerayer formulated a theory on the Originality of the Modern Greeks. To make a long story short, according to his theory Modern Greeks were not the descendants of Ancient Greeks but they were Slavs!

Има ту нешто словенско, али ипак има већих компонената. Пре свега албанско порекло. Ту нема потребе од неких замршених теоријама шта је било пре хиљаду година... Не тако давно, почетком 19 века добар део јужне Грчке прича албански - Атина, т.ј Атика около, пола Мореја итд, тамо су Арванити у већинa. Затим горе у Епиру, легендарни Сулиоти о коме су Бајрон и много други писали, исто су причали на неки албански дијалекат. И много друге крајеве. Више од пола команданта и револуционара у грчки устанак 1821 су Арванити. Потом, ту је влашки део који је већински у Тесалији а значајан у Македонији и Епир. О Словенима са севера да не причам.
Грчка нација је једина нација на Балкану која није заснована на етничку основу. Идеја почиње негде крајем 18 века када Русија планира безбедни приступ Средоземног мора преко обнове т.ј. формирање некакве нове Византије на територје турског дела Европе, али у суштини руски сателит. Стуб те државе би била ромејска нација - православни хришћани Балкана. Интересатно је да су управо Срби први изашли из те комбинације. Али управо то је дало основу модерне Грчке државе без обзира на очигледно различитог етничког порекла , људе које причају веома различите језике - грчки, албански, влашки, словенски итд су се ујединили најпре на неку православно-ново-византиску платформу а касније се почели да се идентификују и са антиком и хеленизам.
Пораз Русије у Кримском рату, као и већ постојање Грчке и Српске државе преформулисало је руски стратегију и ствари почињају да се оштро мењају али је то већ нека друга тема...

 

[Игорь]

Цела покрајина носи назив ЛИВАДИЈА
..po naselju

Од грчке речи λιβάδι.

 

[Сребрена]

Gornja Lužica postala je Άνω Τριπόταμον, a Dolnja Lužica Κάτω Τριπόταμος, Τριπόταμος

Liste promenjenih toponima u Grčkoj:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Drama_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Florina_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Grevena_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Imathia_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Kavala_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Pella_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Pieria_Prefecture
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_former_toponyms_in_Xanthi_Prefecture

za pretragu
http://pandektis.ekt.gr/pandektis/handle/10442/4968

Од грчке речи λιβάδι.

Verovatno jednina, jer je "Livadia" = Meadows, dakle Livade
http://lyricstranslate.com/sr/meadows-heaven-λιβάδια-του-παραδείσου.html

 

[Mrkalj]

Цела покрајина носи назив ЛИВАДИЈА

O čemu se ovde radi? O naštimavanju rezultata.

lìvada

lìvada ž 〈G mn lȉvādā〉

polje pod travom koje se kosi ili gdje pase stoka

♦ pr. (etnici): Lìvada (Slunj, Pokuplje), Lìvadić (Rijeka) ◊ mikrotop. (ob. kao ime gorskih pašnjaka i oranica): Lìvada, Lìvadak (Slatina), Lìvade, Lìvadica

✧ ngrč. libádi

Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище)


A to ne mož biti od novogrčkog, kad je toponim istog korena raširen po Istri, Sloveniji, ukrajinska reč левада (livada), prezime Левада, toponim Levada, češko prezime Livada, rusko prezime Ливадов, ruska reč левада*, rumunski (slovenski) toponim Livada itd. (bugarske i srpske toponime i prezimena da ne pominjem). Ili mož? Da li je moguće da je taj novogrčki tako požurio i na brzaka se, tom jednom rečju, načvorio po vascelom slovenskom svetu?

Grčka, kao jedna, opšteuzev, dominantno livadska zemlja, normalno je da ostvari tako snažan livadski uticaj na slovenski svet gde su takve pojave kao što su livade prava retkost. Ipak su livade standardni grčki brend.
____________
*

rus. Левада —

• 1. Береговой лиственный лес, роща из ольхи, вербы, тополя, вяза на поймах рек, заливаемые в половодье.
• 2. Участок земли близ дома с сенокосным лугом, лесными или садовыми деревьями.
• 3. Огороженный загон с травяным покрытием для выгула лошадей.

ukr. Лева́да (від гр. λιβάδιον — вода, водойма, поле, пасовище) — присадибна ділянка землі з сінокосом, городом та плодовим садом або іншими деревами.
Також слово може позначати:

• ділянку річкової долини, що обсаджена деревами і використовується під сіножать, пасовище та частково під городи.
• обгороджене штучне пасовище для коней площею 2 – 4 га.
• листяний ліс в заплавах річок України і півдня Росії, що зазвичай складається з дуба, в'яза, вільхи, тополі, верби.

bug. Ливада може да се отнася за:Ливада, обрасъл с трева участък земя;

• Ливада, село в Област Бургас, България;
• Ливада, село в Община Струга, Република Македония;
• Ливада, на гръцки Ливадия, село в дем Пеония, Гърция;
• Ливада, град в окръг Сату Маре, Румъния;
• Ливада, община в окръг Арад, Румъния;

polj. lewada:

łąka, polana, polanka

​

Dakle, novogrčki idiJotizam, odnosno crtani film u kome Gusztav zbog mrlje od mastila na svom stolu ceo grad oboji u crnim mastilom.


Srebrena, tenkju na inspiraciji.

 

[Viden]

Sa fejsbuka, pisu da je mapa uradjena prema Maksu Vesmeru> Slovenski toponimi u danasnjoj Grckoj i danasnjoj Albaniji

 

[Mrkalj]

Krtica (Καρδίτσα)

Karditsa (Greek: Καρδίτσα) is a city in western Thessaly in mainland Greece. The city of Karditsa is the capital of Karditsa regional unit.

Inhabitation is attested from 9000 BC. Karditsa ls linked with GR-30, the road to Karpenisi, and the road to Palamas and Larissa. Karditsa is south-west of Palamas and Larissa, west of Farsala and the Volos area, north-west of Athens, Lamia, Domokos and Sofades, north of Karpenisi, north-east of Arta, and east-south-east of Trikala, Grevena, Ioannina, and Kalampaka.



Ima li u grčkom jeziku grčkih reči sa slovom Ц?

https://el.wikipedia.org/wiki/Καρδίτσα

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Ano Lechonia (Greek: Άνω Λεχώνια) is a town in the Magnesia regional unit, Greece. Ano Lechonia was the seat of the former municipality of Artemida.

The name Lechonia may come from the Slavic word lech meaning "field".

Mi smo u raspravama povezivali i sa (V)Lehom - (V)Lahom.

- - - - - - - - - -

Zagora

 

[Pravi Vlah]

Krtica (Καρδίτσα)

Zasto pocinjes sa Καρδίτσα-om, profesore? Zasto ne pocinjes sa κοῦρος-om (kuros):

Ocito κοῦρος (kuros) je srpska rec.

 

[Mrkalj]

Prevlaka (više toponima)

Περιβολάκι, Περιβολάκιον