Slovenski toponimi na Balkanu prije 6. vijeka

[Игорь]

Зар то нису снимци темељā?

 

[VoSlavu]

Зар то нису снимци темељā?

Jesu, pusti "šaljivdžije".

 

[Bastiani]

Jesu, pusti "šaljivdžije".

Znaš kako je govorio patrijarh Pavle, svako vidi ono što želi.

 

[Ahil71]

Ni avlija nije turcizam.
http://en.calameo.com/read/0003685144659e7a2916e

 

[Mrkalj]

Ni avlija nije turcizam.
http://en.calameo.com/read/0003685144659e7a2916e

Ti sad očekuješ da pročitamo svih 213 strana da bismo nastavili off topic diskusiju sa tobom, šta li?

 

[Ahil71]

Ti sad očekuješ da pročitamo svih 213 strana da bismo nastavili off topic diskusiju sa tobom, šta li?

Нека стоји. Ко има времена нека прочита. Вреди.
За авлију на стр. 4, грчког порекла, турски посредник.
Писати имамо код Тохараца, основно значење је шарање (стр 17), првенствено црвеном бојом

 

[Erazmus Roterdamus]

Potpuno mi je nejasno zašto je moderator uklonio deo diskusije o muškom šaranju po snegu usavršavanom kroz generacije međ' drevnim prasrbima Toharima... kao da je ostalo pisanije ovog korisnika nešto smislenije.

 

[Ahil71]

Нико није рекао да су Тохари прасрби. Нисам присталица иранске теорије о пореклу Срба, али та теорија је легитимана и није за исмевање.
Ако је нешто за исмевање, то је ваш нордизам и идеологије из њега проистекле.

Авлија је изворно грчког порекла.
Много речи у српском су ираноаријевског порекла, укључујући речи за писање, књигу, па и сам етноним.
Нисам понудио објашњење (а није да га немам), али било би добро да га неко понуди.

 

[Игорь]

Авлија је изворно грчког порекла.

Што уопште спомињеш ту авлију?

Много речи у српском су ираноаријевског порекла, укључујући речи за писање, књигу, па и сам етноним.

Књига је највероватније туркијскога порекла. За писање погађај поново:

 

[snouden]

A dokle ćemo više brkati izgovor latinskoga jezika?
Imam osjećaj da većina zabluda proizlazi upravo iz toga...
Dakle nije Prevalitana, već Prajvalitana.

Хипотезе о античком латинском изговору немају везе са темом, јер латински изговор није фиксан, док је у почтку латинске писмености изговор или био онакав како је записано или ближи томе како је записано, па се после изговор модификовао у различитим областима различито.

malo još o "prajvalitani".
kada je reč o slovenskim (keltskim) toponima na balkanu pr 6 veka onda treba razmišljati i o tome kako su latini/heleni taj, njima strani, izgovor prekrojili u pisanju.
za nauk evo jednog ilustrativnog primera. iz 15 veka. italijan zapisuje našu narodnu pesmicu.
...od reči... do reči:

Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechui napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitesco cha.

Spojler

tako procitase njegovo pisanje. a sta su usi dvorskog pesnika Ruggera del Pazienza čule?

Spojler

Orao vija se nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:

"Molim ti se, orle,
Siđi malo niže
da s tobom progovorim.

Bogom te (kumim), brate zmaju,
pođi do smederevske (gospode)
Da se mole slavnomu despotu
da me otpusti iz tamnice smederevske.

I ako mi Bog pomože
i slavni Despot pusti iz tamnice smederevske,
Ja te ću napijati crvene krvce turske,
Beloga tela viteškoga."

http://img12.imageshack.us/img12/7455/1497ruggierodipazienza.jpg

 

[Игорь]

malo još o "prajvaltini".
kada je reč o slovenskim (keltskim) toponima na balkanu onda treba razmišljati i o tome kako su latini/heleni taj, njima strani, izgovor prekrojili u pisanju.
za nauk evo jednog ilustrativnog primera. iz 15 veka. italijan zapisuje našu narodnu pesmicu.
...od reči... do reči:

Мислим да се превише речи овде потрошило на нешто једноставно. Може се видети да латинске иначице записа датога топонима почињу с pre, prae- док је тадашњи изговор јужнословенскога prě- био *per, а у латинском је постојао истоветан префикс и стога сумњам да им је било тешко исти записати и не успети оставити макар један "правилан" запис с per-.

[Rick Derksen, Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2007, 395]

[Michiel Arnoud Cor de Vaan, Etymological dictionary of Latin and the other Italic languages, 2008, 459]

Француска Вики страница упућује на ову стрницу француско-латинска речника: http://micmap.org/dicfro/search/gaffiot/praevales
Даље се може погледати: http://en.wiktionary.org/wiki/praevaleo#Latin

 

[Ahil71]

Мислим да се превише речи овде потрошило на нешто једноставно. Може се видети да латинске иначице записа датога топонима почињу с pre, prae- док је тадашњи изговор јужнословенскога prě- био *per, а у латинском је постојао истоветан префикс и стога сумњам да им је било тешко исти записати и не успети оставити макар један "правилан" запис с per-.

[Rick Derksen, Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2007, 395]

[Michiel Arnoud Cor de Vaan, Etymological dictionary of Latin and the other Italic languages, 2008, 459]

Француска Вики страница упућује на ову стрницу француско-латинска речника: http://micmap.org/dicfro/search/gaffiot/praevales
Даље се може погледати: http://en.wiktionary.org/wiki/praevaleo#Latin

Управо зато што многе речи које сватрамо речима туркијског порекла, то нису, већ су у турски ушле из ираноаријевских и тохарских говора.
А ираноаријевску топонимију имамо у западној Србији и у предримском добу.

 

[Игорь]

Управо зато што многе речи које сватрамо речима туркијског порекла, то нису, већ су у турски ушле из ираноаријевских и тохарских говора.
А ираноаријевску топонимију имамо у западној Србији и у предримском добу.

Потражи негде разлику између туркијски и турски.

 

[Игорь]

Битно је за ову трму рећи да је Милан Будимир успео да документује метатезу ликвира, на овом простору, у антички доба; а можда и передантичко.
И не само то, документовао је још неке карактеристике језика предантичког становништва, са ових простора, који указују на везу ових језика и каснијих словенских језика.

Замолићу модераторе да ово пренесу на тему 'Bečko-berlinska' vs srpska autohtonistička škola, а тебе
да поставиш те доказе о предантичкој ликвидној метатези словенских језика па да се добро исмејемо.

 

[Ahil71]

Ovde brašno leti na sve strane.

Замолићу модераторе да ово пренесу на тему 'Bečko-berlinska' vs srpska autohtonistička škola, а тебе
да поставиш те доказе о предантичкој ликвидној метатези словенских језика па да се добро исмејемо.

"Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора."
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=7Pk_JhxNARqcvVgd0XmrtQ&bvm=bv.59378465,d.ZG4

 

[Игорь]

Ovde brašno leti na sve strane.

"Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора."
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=7Pk_JhxNARqcvVgd0XmrtQ&bvm=bv.59378465,d.ZG4

Не видим да дотични игде пише да се словенска ликвидна метатеза јавила у предантичком добу.

 

[Ahil71]

Не видим да дотични игде пише да се словенска ликвидна метатеза јавила у предантичком добу.

Прочитај рад, као и "Пеластосавицу", од истог аутора.
Будимир Пеластима назива балканске старинце.

Iskreno, ja ne znam kako se konstruisu ti dijagrami, voleo bi da mi neko objasni ili da link gde je to lepo objasnjeno.

Kad ne'e niko drugi da ti odgovori, evo dva linka od mene.
http://acacia.atspace.eu/papers/PopulationNetworks.pdf
http://citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/download?doi=10.1.1.5.4754&rep=rep1&type=pdf

 

[Игорь]

Прочитај рад, као и "Пеластосавицу", од истог аутора.
Будимир Пеластима назива балканске старинце.

Можда неком приликом, тренутно се већ занимам неким штивима.
Но, сада када су објаве пребачене тамо где неће бити офтипик, ти то желиш рећи
да су ти балкански старинци некакви словени чија је ликвидна метатеза предантичка?
Предпостављам да тим даље желиш тврдити како је Превалис ипак словенски топоним?

 

[Ahil71]

Можда неком приликом, тренутно се већ занимам неким штивима.
Но, сада када су објаве пребачене тамо где неће бити офтипик, ти то желиш рећи
да су ти балкански старинци некакви словени чија је ликвидна метатеза предантичка?
Предпостављам да тим даље желиш тврдити како је Превалис ипак словенски топоним?

"Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора."
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j...59378465,d.ZG4"
Ne moraju biti Sloveni,
Na Balkanu, pre rimskih osvajanja, imamo srodan narod, srodnog jezika, sa Sloveniena iz 5. veka.

 

[Игорь]

Ne moraju biti Sloveni,
Na Balkanu, pre rimskih osvajanja, imamo srodan narod, srodnog jezika, sa Sloveniena iz 5. veka.

Ако не морају бити Словени онда не знам што их спомињаше, поготово зато што словенска ликвидна
метатеза јамачно није старија од друге половине осмога века. Можда би могао потражити нешто о
заједничким особинама словенских језика с балтијскима, германскима, иранскима и келтскима језицима
па ће ти то можда дати јаснију слику о том где су се Словени налазили у одређеним раздобљима.

 

[Ahil71]

Ако не морају бити Словени онда не знам што их спомињаше, поготово зато што словенска
ликвидна метатеза јамачно није старија од друге половине осмога века. Можда би могао потражити нешто о заједничким особинама словенских језика с
балтијскима, германскима, иранскима и келтскима језицима па ће ти то можда дати јаснију слику о том где су се Словени налазили у одређеним раздобљима.

Nisu se sloveni Svemirskim brodom spustili na zemlju.

"Следи да се већ и из мршавих језичких остатака старих Пеласта може са разлогом
говорити о ликвидској метатези. Како се међутим са археолошке стране говори о повезаности
оних племена у средњој и југоисточној Европи која спаљују мртваце и пепео остављају у
урнама, и како се та област на простору северно од Карпата простире све до Дњепра те тако
захвата и најстарија словенска насеља, онда се и појава ликвидске метатезе у словенским
језицима не може проучавати одвојено од сличних појава у говорима старих Пеласта. Ово
нарочито стога што код ове, некентумске групе видимо готово увек секундарно дужење
самогласника после премештања ликвиде.
Да још једном поновимо исофоне које спајају говоре старих Пеласта са словенским
дијалектима:
1) некентумски карактер обају говора,
2) ликвидска метатеза,
3) прелаз s после u у k/h σαυκος δαυκος, δαυχνα βαυκος, и
4) истоветно образовање претерита.
Засад сматрамо ово довољним да се покрену истраживања у овом правцу. Разуме се да и
учествовање илирских Бастарна у изграђивању прве словенске заједнице већег стила као и
сразмерно брзо стапање несловенских племена у балканско-подунавској области са Словенима у
нове заједнице биће поузданије осветљено ако се прихвате горња излагања о некентумском
карактеру илирских говора."
https://www.google.rs/url?sa=t&rct=...=7Pk_JhxNARqcvVgd0XmrtQ&bvm=bv.59378465,d.ZG4

 

[Сребрена]

Za analizu>

http://rs.vetarsabalkana.com/d/567117/d/srpski_dijalekti.pdf

 

[Ahil71]

Ispostavolo se da je ključni argument BB-ovaca dokaz da je slovenska metateza likvida nastala u 8. veku, jer su Sloveni titulu kralj preuzli iz imena Karla Velikog.
Mi koji smo sumljali u ovo, proglašeni smu neukim, glupim, mentalnim bolesnicima...

Međutim:
"Otac istorije koji je karskog porekla, kao što je i Pitagora tirsenskog, kaže da su se Tirseni ili Etrurcizbog gladi otselili iz Lidije na zapad i da su preko Umbrije stigli u svoja istoriska sedišta na obalama i uzaleđu Tirsenskog Mora. Ovaj daleki put nije morao biti isklju
čivo vodeni jer je postojala i suhozemna vezaod Ajgajskog Mora na Jadran preko ilirskih Linkesta tako da tirsenski toponomasti
čki tragovi na Jadranukao Raitinon ne moraju dokazivati, kako to misli Kretschmer, da su se alpsko-sudetski Reti ili Tirseno-Pelazgi doselili sa severo-zapada preko jadranskog primorja u isto
čni Mediteran i zapadni Anadol. Ali bezobzira na ove bar zasada nedoku
čive pojedinosti lidijanski Medineus o
čigledno potvr đuje veze izmeduEtrurije i Anadola. Natpis sa Lemna može se shvatiti kao dokaz za etrurske migracije u etapama i ne protivise putovanju kroz oblast ilirskih Linkesta na Jadran pa u Umbriju. Za Lidiju kao ishodište etrurskihmigracija na zapad, osim božanskog imena M
ē-dineus, govorio bi i društveno-politi
čki termin koalddein 17»kralj« (kod Hesihija), koji sam većranije (Sloveni i Skoloti, Ist. Glasnik 2, 1949, 63, Zbornik Fil. Fak.)doveo u vezu sa etrursko-latinskim nomen gentile Cilnius »atavis editus regibus«, kako kaže Horacije zasvog protektora. Polatinjeni oblik Cilnius pretpostavlja etrursko kiltna (isp. thalna) pa se ovaj termin,koradikalan sa gotskim haldan »eine Herde hüten; einen Stamm lenken« (KLUGE,
Rečnik 12, veže ovugermansku grupu za gr
č. boukolos pogrešno zbog labiovelarnog guturala), mora identifikovati sa imenomskitskih Skolota, koje prema Herodotu (IV, 6) zna
či »kraljevski« i sa idioglotskim slov. terminom korlj- (odstarijega goldh-lo-). Intonacija ove poslednje re
či, kako su to većprimetili Nahtigal i Oštir, nikako nedopusta da je dovodimo u vezu sa imenom Karla Velikog.Otac istorije koji je karskog porekla, kao što je i Pitagora tirsenskog, kaže da su se Tirseni ili Etrurcizbog gladi otselili iz Lidije na zapad i da su preko Umbrije stigli u svoja istoriska sedišta na obalama i uzale
đu Tirsenskog Mora. Ovaj daleki put nije morao biti isključivo vodeni jer je postojala i suhozemna vezaod Ajgajskog Mora na Jadran preko ilirskih Linkesta tako da tirsenski toponomasti
čki tragovi na Jadranukao Raitinon ne moraju dokazivati, kako to misli Kretschmer, da su se alpsko-sudetski Reti ili Tirseno-Pelazgi doselili sa severo-zapada preko jadranskog primorja u isto
čni Mediteran i zapadni Anadol. Ali bezobzira na ove bar zasada nedokučive pojedinosti lidijanski Medineus očigledno potvr đuje veze izmeduEtrurije i Anadola. Natpis sa Lemna može se shvatiti kao dokaz za etrurske migracije u etapama i ne protivise putovanju kroz oblast ilirskih Linkesta na Jadran pa u Umbriju. Za Lidiju kao ishodište etrurskihmigracija na zapad, osim božanskog imena Mē-dineus, govorio bi i društveno-politički termin koalddein 17»kralj« (kod Hesihija), koji sam većranije (Sloveni i Skoloti, Ist. Glasnik 2, 1949, 63, Zbornik Fil. Fak.)doveo u vezu sa etrursko-latinskim nomen gentile Cilnius »atavis editus regibus«, kako kaže Horacije zasvog protektora. Polatinjeni oblik Cilnius pretpostavlja etrursko kiltna (isp. thalna) pa se ovaj termin,koradikalan sa gotskim haldan »eine Herde hüten; einen Stamm lenken« (KLUGE,Rečnik 12, veže ovugermansku grupu za gr č. boukolos pogrešno zbog labiovelarnog guturala), mora identifikovati sa imenomskitskih Skolota, koje prema Herodotu (IV, 6) znači »kraljevski« i sa idioglotskim slov. terminom korlj- (odstarijega goldh-lo-). Intonacija ove poslednje reči, kako su to već primetili Nahtigal i Oštir, nikako nedopusta da je dovodimo u vezu sa imenom Karla Velikog."
http://sr.scribd.com/doc/36616629/Milan-Budimir-Pelastoslavica

S' tim što ne mora biti da nema veze sa Karlom Velikim. Postoji teza da su Franci skitskog porekla.

Dakle, slobodno kopajte i tražite veze. Zaboravite ograničenja indogermanih škole.

 

[Игорь]

Ispostavolo se da je ključni argument BB-ovaca dokaz da je slovenska metateza likvida nastala u 8. veku, jer su Sloveni titulu kralj preuzli iz imena Karla Velikog

Дословно сви докази указују на то да је словенска ликвидна метатеза промена спроведена крајем осмога столећа, она је јасно посведочена у писаним споменицима других народа кроз нпр. ономастичку грађу и тако је датована. Опет промовишеш своје незнање, необавештеност и пишеш лупетања, а оно оповргавање етимологије речи краљ изнесено је без иједнога доказа.

 

[Сребрена]

Предпостављам да тим даље желиш тврдити како је Превалис ипак словенски топоним?

У влашком језику, сродном латинском, долина је "ваља" или "ваље"..исти корен као и за енглески израз valley
"Ваља маре" је велика долина, а преводе је и као "речна долина" јер се становницима такве подсмевају брђани:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/kn_celarec.php?action=upd&id=200
"Ваља мику" је мала долина
http://www.freebiking.org/Atlas/SI/Trekovi/Podgorac-Bogovina-Malinik.html

Ево топонима "Ваља Маре"
http://www.stazeibogaze.info/?attachment_id=4575
Топоним Ваља Фундата код Мајданпека, односно језеро јаловине
http://penzin.rs/slika/333/Valja-Fundata-kod-Majdanpeka.html
http://www.freebiking.org/galerije/main.php?g2_itemId=15311

А "пре" се користи у влашком као и у данашњем српском у значењу 1.раније, пре 2.испред 3.преко
Ако се на влашком изговори да је нешто (река или човек или шума ) иза долине, одн. преко долине, кад се пређе долина и наравно река , па онда, каже се "пре ваље".
(иако "преко долине" може и на други начин да се каже, као "пист.ваљ".)

"Пре ваље" на влашком има исто значење као српски топоним Прекодол,Прекодолце,Предоље
http://sr.wikipedia.org/sr/Прекодолце
http://books.google.rs/books?id=oyY...a=X&ei=pI_4U4qsCs2f7AbLwIHIAQ&ved=0CCoQ6AEwAQ
http://books.google.rs/books?id=q6_...a=X&ei=pI_4U4qsCs2f7AbLwIHIAQ&ved=0CC4Q6AEwAg
http://books.google.rs/books?id=i3E...a=X&ei=WZH4U-OAAqjQ7AbW8oCADg&ved=0CC8Q6AEwAw

или у словеначком и руском "предол", у македонском наречју прекодолот
http://books.google.rs/books?id=Emc...a=X&ei=WZH4U-OAAqjQ7AbW8oCADg&ved=0CCcQ6AEwAQ

На коју се реку и речну долину односило, треба истражити према , ово што постујем је слично као и у ЛДП или код Орбинија, можда и у ДАИ (верујем да је погрешно помешати област данашње Босне са планином Босном, посебно у односу на суседну Мизију ) и односи се на освајање Белих Срба ( негде "Гота")

http://books.google.rs/books?id=nyx...&ved=0CDgQ6AEwBg#v=onepage&q=превалис&f=false
http://books.google.rs/books?id=3J9...DMQ6AEwAg#v=onepage&q=тилуро адриатиц&f=false