Slovenske reči u nemačkom jeziku

[vučko]

Reč GROB (nem. das Grab)

Slaveni su, a onda i Hrvati, svoj naziv za tzv. posljednje počivalište ili grob izveli iz danas nepostojećega glagola grebti (mlađi je oblik grepsti), kojemu su usporednice njem. Grab, eng. grave itd., izvedene od glagola koji znači kopati, pa je grob u pravom smislu ukopno mjesto (http://www.taracin-do.com/index.php?option=com_content&view=article&id=248&Itemid=152).

grêbsti - grêbem [SIZE=-1]nedov.[/SIZE], grébel grêbla (é) 1. premikati prste, kremplje v čem sipkem: kokoši grebejo; otrok grebe po pesku / konji nestrpno grebejo s kopiti / njeni prsti so krčevito grebli po odeji; [SIZE=-1]pren.[/SIZE] grebsti po preteklosti // izkopavati, navadno z rokami, s kremplji: s prsti je grebel gomolje iz zemlje; grebsti kamenčke iz zidu; [SIZE=-1]pren.[/SIZE] iz spomina je grebel prizor za prizorom 2. spravljati na kup: cestar grebe blato 3. [SIZE=-1]brezoseb.[/SIZE] čutiti praskajoče bolečine: greblo ga je v grlu in ga sililo h kašlju 4. [SIZE=-1]ekspr., redko[/SIZE] vznemirjati, mučiti: vem, kaj grebe njenega moža; srce je grebla zavist ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=greb&hs=26)

Znači da grebeš/iskoplješ zemlju, pesak,...

 

[buudala]

Znam da mi je jedan Švaba objašnjavo kako je sajla ustvari nastala od slovenskog žila.

 

[Игорь]

Reč GROB (nem. das Grab)
Znači da grebeš/iskoplješ zemlju, pesak,...

Словенски и германски језици су индоевропски језици, наведене речи су когнати истога индоевропскога корена. Срамота каква све наклапање овде пишете.

 

[svarozic]

Словенски и германски језици су индоевропски језици, наведене речи су когнати истога индоевропскога корена. Срамота каква све наклапање овде пишете.

Da, ja sam neki dan (učim ruski) skontao da riječ ćerka (kćerka) na njemačkom, engleskom, ruskom, srpskom itd. ima isti IE korijen... a tako što sam upotrijebio "дочь" u padežu (дочери)

 

[vučko]

Словенски и германски језици су индоевропски језици, наведене речи су когнати истога индоевропскога корена. Срамота каква све наклапање овде пишете.

Da li znaš možda kako recimo u latinskom i starogrčkom jeziku glasi reč GROB?

U kojim se sve jezicima izgovara GROB, odnosno slično tome, osim nemačkom "das Grab" i engleskom "grave"?

 

[sokolska]

i nemacki grab je izvedeno iz glagola graben koji znaci kopati a u engleskom postoji glagol grub istog znacenja koji je istovetan preteritu nemackog glagola. dakle ocigledno je da je rec pozajmljena iz germanskih u slovenske jezike posto postavljac teme ocigledno ne veruje u postojanje mogucnosti da dva jezika istog porekla mogu i da imaju i odredjeni broj slicnih reci.

 

[Сребрена]

Морао би да постоји велики број словенизама у немачком језику, с обзиром да је данашња Немачка 50 посто келтског порекла (западна), а 50 словенског порекла (источна)..Колико год да су Словени понемчени (а то се дешавалао постепено и у етапама) од пада Арконе наовамо, немогуће је да ниједну своју реч нису сачували нити је могуће да баш ниједну реч Келти (будући западни Немци) нису узели од покорених Словена.


Razlike među nemačkim dijalektima su značajne. Samo su susedni dijalekti međusobno razumljivi. Za govornika standardnog nemačkog (nem. Hochdeutsch), većina dijalekata nije razumljiva...Do sredine 19. veka bio je to jezik ljudi iz gradova u najvećem delu carstva. Znanje nemačkog je značilo da je govornik bio trgovac, urbani čovek, a ne njegovu nacionalnost...http://sh.wikipedia.org/wiki/Nemački_jezik

Berlinci mešaju mir i mich, nemaju genitiv, i umesto g izgovaraju j, tako da bi vas Berlinac umesto Guten Tag, pozdravio Juuten Tach.Karakterično je i da umesto r, izgovore t, pa ne kažu Vater, već Vata i slično. Kako bi ste ovladali ovim jednistvenim dijalektom, morali biste da boravite u Berlinu i samo tada biste sigurno mogli da kažete Ick bin een Berlina.http://www.stranijezici.com/o-nemackim-dijalektima-1-deo/

ТАГ, ТАХ, имамо исту промену код западних Словена где је Гора Хора,Глава Хлава, Гусле Хусле,Праг Прах(а), вероватно и белег белех...Па и ово а на крају *Ick bin een Berlina* личи на падеж како би га Словени осмислили.

Шестогодишњег Петера Хандкеа у Аустрији не разумеју јер говори берлинским немачким
http://bs.wikipedia.org/wiki/Peter_Handke

Код нас је реч гроб настала од прасловенског корена греб-, тј. глагола гребати и грепсти - копати..на старословенском (prasl. i stsl.) grobъ
...u nemačkom je reč za grob - Grab. Graben kao glagol znači kopati..у старогерманском graban..
*ghrebh- " на ПИЕ означава копање, али и рупу, јаму. (мало је сличније српском гребању него германском грабљењу))..from PIE root *gwere- (2) "heavy" (cognates: Sanskrit guruh "heavy, weighty, venerable;")...
Proto-Germanic *grabanan исто као код нас погребен (сахрањен)
(са форума Вокабулар и са http://www.etymonline.com/index.php?term=grave)

на санскриту ГАБХИРА ..i GURUH.. са значењима гроб, тихо као у гробу (гробни мук)http://www.spokensanskrit.de/index.php?tinput=gabhIra&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=
с тим што код нас значи и *вечна кућа*, није увек испод земље, у рупи

 

[vučko]

gráben -bna m (á) pog. jarek: skočil je v graben; cestni graben // zastar. grapa: s konjem je podil čez hribe in grabne / imeli so bajto doli v grabnu ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=grabn&hs=1)

u prevodu na srpski:
gráben -bna m (á) pog. jarak: skočio je u graben; putni graben // star. grapa: sa konjem išao je preko brda i grabena / imali su kuću dole u grabenu ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=grabn&hs=1)

Морао би да постоји велики број словенизама у немачком језику, с обзиром да је данашња Немачка 50 посто келтског порекла (западна), а 50 словенског порекла (источна)..Колико год да су Словени понемчени (а то се дешавалао постепено и у етапама) од пада Арконе наовамо, немогуће је да ниједну своју реч нису сачували нити је могуће да баш ниједну реч Келти (будући западни Немци) нису узели од покорених Словена.


Razlike među nemačkim dijalektima su značajne. Samo su susedni dijalekti međusobno razumljivi. Za govornika standardnog nemačkog (nem. Hochdeutsch), većina dijalekata nije razumljiva...Do sredine 19. veka bio je to jezik ljudi iz gradova u najvećem delu carstva. Znanje nemačkog je značilo da je govornik bio trgovac, urbani čovek, a ne njegovu nacionalnost...http://sh.wikipedia.org/wiki/Nemački_jezik

Berlinci mešaju mir i mich, nemaju genitiv, i umesto g izgovaraju j, tako da bi vas Berlinac umesto Guten Tag, pozdravio Juuten Tach.Karakterično je i da umesto r, izgovore t, pa ne kažu Vater, već Vata i slično. Kako bi ste ovladali ovim jednistvenim dijalektom, morali biste da boravite u Berlinu i samo tada biste sigurno mogli da kažete Ick bin een Berlina.http://www.stranijezici.com/o-nemackim-dijalektima-1-deo/

ТАГ, ТАХ, имамо исту промену код западних Словена где је Гора Хора,Глава Хлава, Гусле Хусле,Праг Прах(а), вероватно и белег белех...Па и ово а на крају *Ick bin een Berlina* личи на падеж како би га Словени осмислили.

Шестогодишњег Петера Хандкеа у Аустрији не разумеју јер говори берлинским немачким
http://bs.wikipedia.org/wiki/Peter_Handke

Код нас је реч гроб настала од прасловенског корена греб-, тј. глагола гребати и грепсти - копати..на старословенском (prasl. i stsl.) grobъ
...u nemačkom je reč za grob - Grab. Graben kao glagol znači kopati..у старогерманском graban..
*ghrebh- " на ПИЕ означава копање, али и рупу, јаму. (мало је сличније српском гребању него германском грабљењу))..from PIE root *gwere- (2) "heavy" (cognates: Sanskrit guruh "heavy, weighty, venerable;")...
Proto-Germanic *grabanan исто као код нас погребен (сахрањен)
(са форума Вокабулар и са http://www.etymonline.com/index.php?term=grave)

на санскриту ГАБХИРА ..i GURUH.. са значењима гроб, тихо као у гробу (гробни мук)http://www.spokensanskrit.de/index.php?tinput=gabhIra&direction=SE&script=HK&link=yes&beginning=
с тим што код нас значи и *вечна кућа*, није увек испод земље, у рупи

Ne zaboravi da taj sanskrt potiče od kako je rekao g. Radmilo K. Stojanović "...belih ljudi koji su došli sa zapada u Indiju, i doneli taj jezik tamo...".

Arijevski jezik za koji se danas kaže PIE, ili nazovite ga kako hoćete predhodni je jezik praslovenskoga jezika; odnosno praslovenski kako izgleda direktni je naslednik PIE jezika, koga bi ja pre nazvao praEvropski i kasniji praSlovenski.
Zašto ne bi smeli da ga nazovemo PIE (praindoevropski) - pa zato što je došao u Indiju iz pravca Evrope. To potvrđuje i g. Kljosov na osnovu DNK analiza.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Reč GROB (nem. das Grab)

Slaveni su, a onda i Hrvati, svoj naziv za tzv. posljednje počivalište ili grob izveli iz danas nepostojećega glagola grebti (mlađi je oblik grepsti), kojemu su usporednice njem. Grab, eng. grave itd., izvedene od glagola koji znači kopati, pa je grob u pravom smislu ukopno mjesto (http://www.taracin-do.com/index.php?option=com_content&view=article&id=248&Itemid=152).

grêbsti - grêbem [SIZE=-1]nedov.[/SIZE], grébel grêbla (é) 1. premikati prste, kremplje v čem sipkem: kokoši grebejo; otrok grebe po pesku / konji nestrpno grebejo s kopiti / njeni prsti so krčevito grebli po odeji; [SIZE=-1]pren.[/SIZE] grebsti po preteklosti // izkopavati, navadno z rokami, s kremplji: s prsti je grebel gomolje iz zemlje; grebsti kamenčke iz zidu; [SIZE=-1]pren.[/SIZE] iz spomina je grebel prizor za prizorom 2. spravljati na kup: cestar grebe blato 3. [SIZE=-1]brezoseb.[/SIZE] čutiti praskajoče bolečine: greblo ga je v grlu in ga sililo h kašlju 4. [SIZE=-1]ekspr., redko[/SIZE] vznemirjati, mučiti: vem, kaj grebe njenega moža; srce je grebla zavist ♪ (http://bos.zrc-sazu.si/cgi/a03.exe?name=sskj_testa&expression=greb&hs=26)

Znači da grebeš/iskoplješ zemlju, pesak,...

Osim ako necim ne mozes to potporiti, nema razloga da povjerujemo da je to slovenska rijec koja se rasirila po germanskim jezicima nista manje nego sto bismo pretpostavili da je obratno.

 

[vučko]

Osim ako necim ne mozes to potporiti, nema razloga da povjerujemo da je to slovenska rijec koja se rasirila po germanskim jezicima nista manje nego sto bismo pretpostavili da je obratno.

Svakog se dana pitam - da li postoje srpski, uopšte slovenski lingvisti?


Da se vratim na "slovensku reč" GROB (nem. das Grab). Znači sve što uključuje slova GRB (ovim redom, između se nalaze različiti samoglasnici) može da se poveže sa glagolom GREBSTI/GREBATI. Ako sa grabuljama grebeš pesak dobiješ naprimer oblik grebena - znači neravan teren. Ali ako to radiš duže vreme onda već počneš da kopaš, odnosno iskopavaš:

grabežljiv (srp. gramziv, nem. habgierig)
grablje (srp. grabulje, nem. der Rechen)
grb (srp. grb, nem. das Wappen)
grba/grbavina/grbina (srp. grba, nem. der Höcker/der Buckel)
grbast (nem. buckelig)
greben (srp. greben, nem. der Kamm/der Grat)
grbača/hrbet (srp. leđa, nem.der Rücken)


Kao što se mogli da vidite u nemačkom jeziku sve ove slovenačke reči nemaju istog korena. Dosta za danas.

 

[Игорь]

Индоевропски корен *ghrebh- је севернозападна индоевропска изоглоса чије наследне облике налазимо у германским, словенским и балтичким језицима. Број и гласовни облици гермаснких когната словенскога гробъ јасно указују да су наслеђени из прагерманскога; словенска реч није могла бити позајмљена у прагермански јер је до првих контаката између Словена и Германа дошло после смрти прагерманскога језика.

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European culture, 1997, 159

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013, 185-186.

Rick Derksen - Etymological dictionary of the Slavic inherited lexicon, 2008

 

[Pumpaj Dinstanović]

Svakog se dana pitam - da li postoje srpski, uopšte slovenski lingvisti?

Да наведемо само неке - Александар Лома, Богдан Терзић, Божо Ћорић, Војин Недељковић, Драгољуб Петровић, Иван Клајн, Мато Пижурица, Милош Окука, Милорад Радовановић, Мирослав Николић, Предраг Пипер,...

 

[vučko]

Индоевропски корен *ghrebh- је севернозападна индоевропска изоглоса чије наследне облике налазимо у германским, словенским и балтичким језицима.

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013, 185-186.

Slaven je postavio ovo:

Osim ako necim ne mozes to potporiti, nema razloga da povjerujemo da je to slovenska rijec koja se rasirila po germanskim jezicima nista manje nego sto bismo pretpostavili da je obratno.

Znači sve što uključuje slova GRB (ovim redom, između se nalaze različiti samoglasnici) može da se poveže sa glagolom GREBSTI/GREBATI. Ako sa grabuljama grebeš pesak dobiješ naprimer oblik grebena - znači neravan teren. Ali ako to radiš duže vreme onda već počneš da kopaš, odnosno iskopavaš. Zašto upoređujem slovenački jezik sa nemačkim - pa zato što je slovenački jezik bliži nemačkom, u dodiru sa njim; za razliku od srpskog. I zato što mi je slovenački maternji pa mogu više da pišem o tome.

Sa ovim citatom završavam ovu temu (bar što se mene tiče) i ovde neću pisati ništa više. Hvala.

 

[Игорь]

Како би ова тема коначно добила неки смисао, ево неких речи словенскога порекла у германским језицима:

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 70-71

 

[Mrkalj]

Ovde stvarno neki bestidno treskaju nebuloze.

Naravno da je grob srpska reč nastala od glagola grebsti, grebati (u starijem značenju - iskopavati) odakle i sinonim za sahranu ili pokop pokojnika - pogreb. Jedino što iznenađuje da su i Nemci sproveli metatezu pa nemaju stariji oblik *garb.

Ima niz primera srpskih pozajmica u nemačkom. Na primer, srpsku reč granica Nemci su preuzeli kao die Grenze. Ovde pominjani šlem (ekaviski pravilno slem, ijekavski sa palatalizacijom šljem), takođe.

 

[Сребрена]

СЛЕМЕ ће имати везе са *kseul- , *ks(u)el- , *ksul-
стр 332 http://etymolog.ruslang.ru/doc/preobrazhenskijP-S.pdf

одн. глаголом СЛЕВАТИ низ једноводни, дводоводни( на две воде), троводни (на три воде) итд....-водни кров, све до стрехе (окапа,скапа)и изведеницама типа греда "слемењача"

У српском слеме, слиме, шљеме итд http://sr.wikipedia.org/wiki/Слеме
у пољском каленица (од старопољ. "skalania")http://pl.wikipedia.org/wiki/Kalenica_(budownictwo)

у зап.немачком Dachfirst[/B, док је слемењача-Firstpfette http://de.wikipedia.org/wiki/Dachfirst, невезано са зап.германским дериватом *хелма-

Германски карактеристични шлемови уопште немају слеме
https://www.google.rs/search?q=деут...niv&sa=X&ei=zjjJVOLqBIHDUozUgJAI&ved=0CCwQsAQ
а у средњем веку проверите https://de.wikipedia.org/wiki/Helm

док се код источних Словена у средњем веку појављује модел са "шишком"
Под источњачким утицајем,...нешто шиљастији, тј. купастији облик шлема са извученим шиљастим врхом који се звао шишак. http://www.svevlad.org.rs/povesnica/vojevanje/slepcevic_oruzjeslovena.html

 

[Игорь]

Ништа не отвара могућност за претпоставку да су Германи посудили реч за шлем; прагермански облик, *helma-, реконструише се без проблема, а број и гласови германских когната јасно указују да су наслеђени из прагерманскога језика (а до првих контаката између Словена и Германа дошло је након нестанка прагерманскога језичкога јединства). Даље се могу утврдити извођење и индоевропска етимологија:

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, 2013

Saskia Pronk-Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 95

Словенски когнати показују да је на њих деловао закон отворенога слога, у Јужних и Западних Словена спроведена је ликвидна метатеза, а у Источних такозвано пуногласје. Из тога је јасно да је прасловенски облик од кога потичу гласио *šelmъ. Почетно *š испред предњега самогласника *е настало је деловањем прве палатализације од *x. Тако долазимо до облика *xelm-, који у прасловенском није могао бити наслеђен из праиндоевропскога, могао је само бити позајмљен, а само у германским језицима налазимо речи таквога облика и значења.

Mate Kapović - Uvod u indoeuropsku lingvistiku, Matica hrvatska, 2008, 169

 

[baranja]

Paprika

 

[Mrkalj]

СЛЕМЕ ће имати везе са *kseul- , *ks(u)el- , *ksul-
стр 332 http://etymolog.ruslang.ru/doc/preobrazhenskijP-S.pdf

одн. глаголом СЛЕВАТИ низ једноводни, дводоводни( на две воде), троводни (на три воде) итд....-водни кров, све до стрехе (окапа,скапа)и изведеницама типа греда "слемењача"

У српском слеме, слиме, шљеме итд http://sr.wikipedia.org/wiki/Слеме
у пољском каленица (од старопољ. "skalania")http://pl.wikipedia.org/wiki/Kalenica_(budownictwo)

у зап.немачком Dachfirst[/B, док је слемењача-Firstpfette http://de.wikipedia.org/wiki/Dachfirst, невезано са зап.германским дериватом *хелма-

Германски карактеристични шлемови уопште немају слеме
https://www.google.rs/search?q=деут...niv&sa=X&ei=zjjJVOLqBIHDUozUgJAI&ved=0CCwQsAQ
а у средњем веку проверите https://de.wikipedia.org/wiki/Helm

док се код источних Словена у средњем веку појављује модел са "шишком"
Под источњачким утицајем,...нешто шиљастији, тј. купастији облик шлема са извученим шиљастим врхом који се звао шишак. http://www.svevlad.org.rs/povesnica/vojevanje/slepcevic_oruzjeslovena.html

Sve je od korena lom, sa prevojem u lem (sa jatom). Lemeš (grad ili tuča), lemezati (tući), sleme (lom krova ili planinski vrh, prevoj), slem (kaciga; "sulice slama") itd.

A, kad slovenksa reč ne može da se izvede zajedno sa nemačkom iz "PIE-ZMIE", onda mora da je došla iz nekog turkijskog jezika:

prasl. *trьbuxъ (rus. trebúx: proždrljivac, polj. trybuch)

A ustvari, Nemcima bilo teško to da izgovore, nikako im se u ovoj reči nije dala metateza, pa su iz trbuha izveli svoju reč za trbuh bauh - bez metateze jer bi im čak i sa metatezom bilo teško.

- - - - - - - - - -

Словенски когнати показују да је на њих деловао закон отворенога слога, у Јужних и Западних Словена спроведена је ликвидна метатеза, а у Источних такозвано пуногласје. Из тога је јасно (...)

Saskija pronalazi rupu na saksiji. Već si nas pedeset puta o tome obavestio, ali ne primaš ono što ti ja kažem, da nema metateze kod Južnih Slovena, da ima metateze kod Nemaca, Pomoraca i Litavaca, da je zakon punoglasja glupost smišljena da objasni kako kosooki nisu mogli da izgovaraju teže konsonantske grupe (Ko je bio u bloku 70 zna šta znači "satopedeset") pa se na slovenskom istoku, gde se slovenstvo sa Slovenskog Juga iliti Balkana širilo, javlja njihovo mimoilaženje.

 

[Игорь]

Препоручио бих ти литературу за упознавање с прасловенском, прагерманском и пие. фонологијом, али било би узалуд јер науку очито видиш као заверу.

Твоја етимологија речи шлем је неизводљива, никако не може објаснити њене гласове нити гласове когнатā у другим слов. језицима. Уз то, измишљаш облике који не постоје и нигде нису посведочени.

Другим тумачењем изиграваш револуционара који руши темеље скоро свега што се зна о праиндоевропском и индоевропским језицима, а све то без доказā. У контексту ликвидне метатезе и пуногласја, сви ендоевропски језици показују стање које је у Словена промењено тим двема променама, а у постоје и данас остаци старијега стања па и говори у којима промена није у целости спроведена. Очито ни не разумеш њихове законитости, јер већ који пут си их споменуо говорећи о речима у којима нису могле деловати. Докази за метатезу и пуногласје у Словена су бројни, али залуд би било говорити о том некоме ко науку види као заверу и нема довољно знања о оном о чему би говорио.

Овде је свакако реч о словенским речима у немачком, реч за шлем није једна од њих. Објасних етимологију германских речи за шлем и како су наслеђене из прагерманскога те из пие. језика.

 

[Pravi Vlah]

Игорe, ти си један од ретких који овде нуди нешто да се научи.

 

[Игорь]

Игорe, ти си један од ретких који овде нуди нешто да се научи.

Хвала на овим речима.

 

[Mrkalj]

Препоручио бих ти литературу за упознавање с прасловенском, прагерманском и пие. фонологијом, али било би узалуд јер науку очито видиш као заверу.

Твоја етимологија речи шлем је неизводљива, никако не може објаснити њене гласове нити гласове когнатā у другим слов. језицима. Уз то, измишљаш облике који не постоје и нигде нису посведочени.

Другим тумачењем изиграваш револуционара који руши темеље скоро свега што се зна о праиндоевропском и индоевропским језицима, а све то без доказā. У контексту ликвидне метатезе и пуногласја, сви ендоевропски језици показују стање које је у Словена промењено тим двема променама, а у постоје и данас остаци старијега стања па и говори у којима промена није у целости спроведена. Очито ни не разумеш њихове законитости, јер већ који пут си их споменуо говорећи о речима у којима нису могле деловати. Докази за метатезу и пуногласје у Словена су бројни, али залуд би било говорити о том некоме ко науку види као заверу и нема довољно знања о оном о чему би говорио.

Овде је свакако реч о словенским речима у немачком, реч за шлем није једна од њих. Објасних етимологију германских речи за шлем и како су наслеђене из прагерманскога те из пие. језика.

Ti očito ne razumeš da su neke utvrđene zakonitosti teorije koje ne isključuju alternativne modele, tj. alternativne teorije, pogotovu ako postoje alternativne zakonitosti. I zaista, a to važi za sve naučne oblasti, pravilo je da što je veći stručnjak u nekoj oblasti to je oprezniji, rezervisaniji i ograđeniji u istrajavanju na uvreženim, tzv. opšteprihvaćenim stavovima, jer veliko znanje stvara uvid u slabosti postojećih teza, a malo znanje na isključivost pri njihovoj bezuslovnoj odbrani. Dakle, nije dovoljno znati da je dužina hipotenuze jednaka korenu zbira kvadrata kateta, već je znanje kada sam dožeš do toga i sam pokažeš da to jeste tako. Tek onda se doza arogancije u ubeživanju drugih u tu teoremu ne graniči sa potpunim neukusom. Nauka nije zec. Limun je 100 godina bio zdrav zbog vitamina C, a danas je zdrav zbog sposobnosti alkalizacije...

Na osnovu kojih se reči vidi da "сви ендоевропски језици показују стање које је у Словена промењено тим двема променама"? I, koje sam ja to nepotvrđene "oblike" (množina) izmislio?

Molim te da mi literaturu na koju se pozivaš pošalješ na Spidišer, kako bismo lakše mogli da diskutujemo.

 

[Viden]

Slavic loan-words in German for the names of fish confirm the thought about the great importance of fishery in Slavic economy. Giving example of such names as Ukelei, Plötze, Peissker, Sandart, Güster, Barsch etc, A. Popov points out that adoption of these word occurred during the process of the Germanization of the Slavs Slavs in Central and Eastern Germany, "and the Slavic fishermen longest resisted this process" (POPOV A.I., 1952: 72).

Slavic words zvon "ringing" and maly "small" have good correspondences in the Dutch language, while similar words of other Germanic languages stay phonetically farther.

In the course of our studies, attention have drawn to the similarity of words. Slav děva "a girl" OE. đeowu, which has matches in other Germanic languages. Holthausen translated Old English word as "Magd" (HOLTHAUSEN F. 1974, 363), which means "a servant girl" in modern German. However, initially it meant "being female from early childhood to marriage" (A. PAUL HERMANN, 1960, 387). The first vowel of this word in Old Church Slavonic language was relected by the letter "yat", which was pronounced as a diphthong or as a long vowel, ie phonetically OE đeowu could well correspond to the Slavic word. Slavic, not Germanic origin of the word is affirmed by that this word is absent in modern Germanic languages, sure it was rare used. In addition, the meaning "servant girl" may indicate that the ancient Germans took Slavic girls in maid and also called them Slavic word.

http://www.v-stetsyuk.name/en/


Takodje
http://digitalcommons.iwu.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1096&context=jwprc

 

[Mrkalj]

Мене научише да читам како је написано па бих нпр. Kuhberg, Roter Berg или Safranberg прије прочитао као Кравобрег, Црвенбрег или Шафранбрег.

Naravno. Germansko berg dolazi od srpskog breg. Srbi su, inače onaj narod, što su ga Nemci (aka Mutavci) zatekli, genocidisali i asimilovali na prostoru koji su zauzeli kada su se tu poludivlji dovukli iz Azijskih stepa.