Пошто си тражио чвршће доказе о томе да су Словени од Срба ево стиже од Милојевића. Па кренимо...
„Тако г. Шафарик, као до сада најјезгровитији и најученији слависта за име Срб, за које је доказао да су се сва словенска данашња племена тако звала, тумачи овако: „Име тако старо, домаће и укорењено међу свим Словенима, а у странаца ретко употребљавано, могло је само у својој домовини добити свој почетак и јестаствени значај.““
Идемо даље...
„А Страбон је писао – „Videntur Siraces – Sirbaces vel Srbaces – et Aorsi patria superiore ejeci; Sirbacesque magis quam Aoum ad Septentrionem accedunt, Equidem Abaecus – Ableacus – Sirbacum Rex cum Pharnaces Bospoorum teneret xx equitem millia metterbat. Spandines Aorsorum Rex etiam ducenta. Plures his Aorsi superius habitants, ut qui terrae plus obtineret, ac fere maximan partem orea maris Caspii, Itaque negotiabuntur etiam camelis Indicas et Babilalonicas merces a Medis et Armeniis excipientes, aurum quoque abdivitas gestabant. Aorsi Tanaim accedunt, Srbaces Achardem”
Страбон, дакле, описује српски народ у време Фарнака сина Митридатовог, који је владао када и Помпеј, дакле, око 70. године пре Христа.“
Мрзи ме сад куцам превод који је Милојевић навео. Углавном Страбон је живео у првом веку пре Христа (или ту негде). Идемо даље...
„Даље нам сведочи Плиније да су око Азовског мора, такође још у његово време, око 79. године по Христу, живели Срби, што се јасно види из његових речи: „A cimmerio Account: Maeotici, Vali, Serbi, Arrechi, Zingi, Psesii…” тј. око Азовског мора живе: Меотићи (Поморци), Хвалићи – а били су написани Валићи стога што у латинском слово h никад се не меће пред сугласно v – Срби, Реши или Раши, Цинги и Псеси или Пљеси – тј. они који су живели у дољним или блатним местима. Сва ова племена и тобожљи народи и нису ништа друго, до разни делови српског народа.“
Таквих доказа наводи Милојећ још море, али ми настављамо даље.
„Држимо да је Вацерод Чех, који је написао речник у 1102. године написан - пре 920. године после Христа Соломоном епископом Костаничким под именом „Mater Verborum” и у коме је назначено: да су житељи старе Сармације звали Србима – то исто подразумевао, тј. као бившу српску земљу пре Сармата, а не да су Срби од ових постали, кад је казао: „Sarmate, Sirbi tum dicti id quasi sirbutiu”, и на другом месту, „Sarmate populi Zirbi” тј. Сармати су Срби.“
Застанимо на тренутак – Милојевић одбацује да су Срби од Сармата, док ови новији српски аутохтони српски историчари тврде баш обратно позивајући се баш на Вацерода, у шта ја наравно не верујем. Ајмо даље...
„Што поменити арапски писци спомињу Славене у место Срба, то је већ одавно доказано: да су се сва славенска племена од искона звала само Србима, а туђини су их звали, или пределним и племенским именима, или Склавима, од које речи Славени створише Словене и Славене. Странци су их још најобичније, покрај Склавима докле су им робовали, као слободне звали: Вендима, Виндима, Антима, Винидима, одакле су даље сва имена Вандали, Вандобони... као што Јорнанд, дели Гете на: Pileati, Zarabii – тј. Срби, Terce... Као што смо навели: сви славенски садашњи и прошли научници, осим оних заражених глупошћу и неком себичном политиком, признају: да су се некада сва данашња славенска племена звала Србима и да су од Срба и постала.
Да су сва садашња и изумрла славенска племена звала Србима тврде као најславнији: Добровски, Шафарик, али и остали, и то једни на основу прастарих историјских имена и дата, а други на основу звања Србима данашњих Лужичких Срба и нас овде... Ми ћемо навести прастаре паметаристе доказе поштених и честитих туђина – који нити могаше од поштења и образа, нити хтедоше лагати и ако им је могло бити од користи да тако чине - "
NASTAVAK SLEDI...
