komensalista
Obećava
- Poruka
- 67
Ko su društveni paraziti? Paraziti su svi koji imaju nezaradjene prihode, tj imaju prihode od tudjeg rada.
Najočigledniji paraziti su iznajmljivači, tačnije- iznajmljivači zemlje i stambenih objekata. Na primer, kada neko ima dva stana, on ne mora da radi, može da živi u jednom, a drugi stan da iznajmljuje i da tako živi od rada onoga ko od njega iznajmljuje taj drugi stan. Isto tako ako ima neku veću površinu zemlje. Takodje, brojni paraziti su gazde, vlasnici. Tou sljudi koji imaju kompanije i poslove u kojima imaju zaposlene, medju kojima (u većini slucajeva) su upravnici, koji vode posao, dok vlasnik ne rade ništa, već samo od prihoda tog posla ubira profit.
Naravno, društveni paraziti su svi koji mogu da rade a ne rade, već (pokušavaju da) žive od tudjeg rada, i postoje mnoge vrste parazita, medju kojima su pored pomenute buržoazije i zelenaši- svi koji zaradjuju kamatom, kao i obični lopovi i varalice. U moderno doba pojavljuju se "paraziti s vrha"- političari, koji zamenjuju plemstvo od ranije, koji su deo vodjstva države, imaju velike prihode i žive u luksuzu, a uglavnom ne rade ništa, ili rade vrlo malo, i skoro uvek nepošteno; kao i "paraziti sa dna"- takozvani socijalni paraziti- radno sposobni koji ne žele da rade već da žive od socijalne pomoći, ili uopšte radno sposobni ljudi koji koriste društvene mehanizme pomoći, a ne daju svoj doprinos održavanju istih.
Ali ovde ćemo se zadržati na one prve dve vrste parazita- vlasnicima zemlje i objekata i vlasnicima poslova, koji čine glavninu kapitalista. Ti paraziti, iako ništa ne rade, žive bolje nego ljudi od čijeg rada žive, a čak i kad ne bi živeli bolje, nego isto, opet- to isto što bi imali, imali bi a da ga nisu uopšte zaradili.
Što se tiče prvih parazita- vlasnika zemlje i objekata, oni se pozivaju na svoje na svoje pravo na vlasništvo? Odakle to pravo?
Kako je uopste nastalo vlašnistvo? Civilizacija je nastala sa poljoprivredom, i kada je čovek obradjivao polje, to polje je postajalo njegovo jer ga je on koristio, jer je uložio rad u njega. Nije čovek došao, video lepo, obradivo polje i na zemlji nacrtao liniju oko njega i rekao- ovo je sad moje, i onda otisao drugde. Kad bi to uradio, to polje bi mogao da uzme kao svoj posed bilo koji drugi čovek koji bi tu došao i počeo da ga koristi- i počeo da meša svog rad sa poljem. Taj koncept nastanka vlasništva je poznat kao "princip skućavanja" (homestead principle), koji je po sebi zdravorazumski i očigledno ispravan svakome ko razmisli o njemu. O njemu je u pisao Džon Lok, čovek koji je otac modernih pojmova prava na život, slobodu i posed, i posle koga su ti pojmovi svugde ušli u politiku i zakonodavstvo.
Ali imamo jedan problem, jer po ovom principu uvidjamo razliku izmedju (ličnog) poseda- nečega sto je covek zaradio pa ima, i pojma "prava na vlašnistvo" koji postoji u kapitalizmu. isto to "pravo na vlašnistvo" su imali i feudalci u feudalizmu, kao i robovlasnici u robovlasništvu (kada je, kako i ime kaže- obuhvatao i vlasništvo nad ljudima), i tu možemo da primetimo povezanost ova tri sistema.
Kako bi mogao da se ukine takav parazitizam? Da li je potrebno nacionalizovati sve, ukinuti sam pojam poseda i uspostaviti socijalizam? Ne, potrebno je samo razvojiti pojmove ličnog poseda, kao legitimnog vlasništva - od kapitalističkom pojma "prava na vlasništvo" koji je po sebi parazitski. U suštini- društvo treba da ukine parazitizam. Društvo ne mora da ustpostavi socijalizam, ili komunizam, već može da uspostavi slobodno tržište, gde će se na lični posed svake osobe gledati kao na svetinju, koju niko nema pravo da mu ukine ili uzme; da uspostavi sistem gde na takom slobodnom tržištu neće biti parazitiranja- neće moći niko da ne radi ništa a da ubire plodove rade, već će svako radno sposoban imati onoliko koliko zaradi, ništa više, i ništa manje.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, svaki poljoprivrednik koji obradjuje zemlju bi bio i vlasnik iste. Ne bi mogle da postoje firme koje poseduju velike obradive površine i ekspoatišu ljude koji obradjuju tu zemlju uzimajući im deo prihoda kao profit. Jedine takve firme koje bi mogle da postoje bi bile saradjivačke firme, zadruge, gde bi se poljoprivrednici kao vlasnici i obradjivači zemlje udruživali i kao kolektiv bili vlasnici tih firmi. Zajednički bi pravili firme udruživajući svoje posede i sav prihod bi išao samo njima, bez parazita koji bi uzimao deo.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, ne bi postojali iznajmljivači koji bi ekploatisali radnike sedeći i ne radeći ništa, uzimajući deo zarade od poštenih ljudi.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, ne bi postojali vlasnici koji bi uzimali profit od zaposlenih. Zaposleni bi kao kolektiv bili i vlasnici firme, i ubirali bi ceo plod svog rada, demokratski bi mogli da se slože da sebi pravedno odrete plate, i koje bi bez postojanja parazita- gazde koji ubira profit mogde da budu veće nego sa njim, i još da ostane novca koji bi mogli ulože u svoj posao i napreduju.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, jednostavno- dobili bi jedno pravedno, pošteno i slobodno društvo.
Najočigledniji paraziti su iznajmljivači, tačnije- iznajmljivači zemlje i stambenih objekata. Na primer, kada neko ima dva stana, on ne mora da radi, može da živi u jednom, a drugi stan da iznajmljuje i da tako živi od rada onoga ko od njega iznajmljuje taj drugi stan. Isto tako ako ima neku veću površinu zemlje. Takodje, brojni paraziti su gazde, vlasnici. Tou sljudi koji imaju kompanije i poslove u kojima imaju zaposlene, medju kojima (u većini slucajeva) su upravnici, koji vode posao, dok vlasnik ne rade ništa, već samo od prihoda tog posla ubira profit.
Naravno, društveni paraziti su svi koji mogu da rade a ne rade, već (pokušavaju da) žive od tudjeg rada, i postoje mnoge vrste parazita, medju kojima su pored pomenute buržoazije i zelenaši- svi koji zaradjuju kamatom, kao i obični lopovi i varalice. U moderno doba pojavljuju se "paraziti s vrha"- političari, koji zamenjuju plemstvo od ranije, koji su deo vodjstva države, imaju velike prihode i žive u luksuzu, a uglavnom ne rade ništa, ili rade vrlo malo, i skoro uvek nepošteno; kao i "paraziti sa dna"- takozvani socijalni paraziti- radno sposobni koji ne žele da rade već da žive od socijalne pomoći, ili uopšte radno sposobni ljudi koji koriste društvene mehanizme pomoći, a ne daju svoj doprinos održavanju istih.
Ali ovde ćemo se zadržati na one prve dve vrste parazita- vlasnicima zemlje i objekata i vlasnicima poslova, koji čine glavninu kapitalista. Ti paraziti, iako ništa ne rade, žive bolje nego ljudi od čijeg rada žive, a čak i kad ne bi živeli bolje, nego isto, opet- to isto što bi imali, imali bi a da ga nisu uopšte zaradili.
Što se tiče prvih parazita- vlasnika zemlje i objekata, oni se pozivaju na svoje na svoje pravo na vlasništvo? Odakle to pravo?
Kako je uopste nastalo vlašnistvo? Civilizacija je nastala sa poljoprivredom, i kada je čovek obradjivao polje, to polje je postajalo njegovo jer ga je on koristio, jer je uložio rad u njega. Nije čovek došao, video lepo, obradivo polje i na zemlji nacrtao liniju oko njega i rekao- ovo je sad moje, i onda otisao drugde. Kad bi to uradio, to polje bi mogao da uzme kao svoj posed bilo koji drugi čovek koji bi tu došao i počeo da ga koristi- i počeo da meša svog rad sa poljem. Taj koncept nastanka vlasništva je poznat kao "princip skućavanja" (homestead principle), koji je po sebi zdravorazumski i očigledno ispravan svakome ko razmisli o njemu. O njemu je u pisao Džon Lok, čovek koji je otac modernih pojmova prava na život, slobodu i posed, i posle koga su ti pojmovi svugde ušli u politiku i zakonodavstvo.
Ali imamo jedan problem, jer po ovom principu uvidjamo razliku izmedju (ličnog) poseda- nečega sto je covek zaradio pa ima, i pojma "prava na vlašnistvo" koji postoji u kapitalizmu. isto to "pravo na vlašnistvo" su imali i feudalci u feudalizmu, kao i robovlasnici u robovlasništvu (kada je, kako i ime kaže- obuhvatao i vlasništvo nad ljudima), i tu možemo da primetimo povezanost ova tri sistema.
Kako bi mogao da se ukine takav parazitizam? Da li je potrebno nacionalizovati sve, ukinuti sam pojam poseda i uspostaviti socijalizam? Ne, potrebno je samo razvojiti pojmove ličnog poseda, kao legitimnog vlasništva - od kapitalističkom pojma "prava na vlasništvo" koji je po sebi parazitski. U suštini- društvo treba da ukine parazitizam. Društvo ne mora da ustpostavi socijalizam, ili komunizam, već može da uspostavi slobodno tržište, gde će se na lični posed svake osobe gledati kao na svetinju, koju niko nema pravo da mu ukine ili uzme; da uspostavi sistem gde na takom slobodnom tržištu neće biti parazitiranja- neće moći niko da ne radi ništa a da ubire plodove rade, već će svako radno sposoban imati onoliko koliko zaradi, ništa više, i ništa manje.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, svaki poljoprivrednik koji obradjuje zemlju bi bio i vlasnik iste. Ne bi mogle da postoje firme koje poseduju velike obradive površine i ekspoatišu ljude koji obradjuju tu zemlju uzimajući im deo prihoda kao profit. Jedine takve firme koje bi mogle da postoje bi bile saradjivačke firme, zadruge, gde bi se poljoprivrednici kao vlasnici i obradjivači zemlje udruživali i kao kolektiv bili vlasnici tih firmi. Zajednički bi pravili firme udruživajući svoje posede i sav prihod bi išao samo njima, bez parazita koji bi uzimao deo.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, ne bi postojali iznajmljivači koji bi ekploatisali radnike sedeći i ne radeći ništa, uzimajući deo zarade od poštenih ljudi.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, ne bi postojali vlasnici koji bi uzimali profit od zaposlenih. Zaposleni bi kao kolektiv bili i vlasnici firme, i ubirali bi ceo plod svog rada, demokratski bi mogli da se slože da sebi pravedno odrete plate, i koje bi bez postojanja parazita- gazde koji ubira profit mogde da budu veće nego sa njim, i još da ostane novca koji bi mogli ulože u svoj posao i napreduju.
Kada bi društvo odlučilo da ukine takav parazitizam, jednostavno- dobili bi jedno pravedno, pošteno i slobodno društvo.
