Slobodna volja

Ničeanac:
Šta mislite, da li mi uopšte imamo slobodnu volju? Postoji li zaista nešto tako kao slobodna volja?
Kliknite za proširenje...

Човек нема слободу над својом вољом, а онај ко мисли да је има у заблуди је, а то је веома лако и показати:

"Могу да чиним шта хоћу!" Ово је реченица коју ће свако изнети у одбрану своје "слободе".

Али одговор на то јесте:

"Можеш да чиниш шта хоћеш, али немаш ту слободу да хоћеш шта хоћеш. Ако хоћеш можеш, али немаш ту слободу да хоћеш".

Све ће бити много јасније на примеру:
Ако хоћу могу ево сада да оставим све и одем у далеки свет, или да рецимо изађем на улицу и дубим на глави, или да одем у позориште. Ако хоћу све то могу, али да бих нешто од тога хтео, морам имати довољно јак мотив. Без тога, нити ћу отићи у далеки свет, нити ћу дубити на глави, нити отићи у позориште. Па где је ту слобода ако она зависи од мотива?
То је исто као када би билијарска кугла рекла да она може да мирује на столу, или да оде у рупу у десном углу, или у левом, или пак да може да излети изван стола. Све то билијарска кугла може, али само ако придође одговарајући спољни узрок.

Da bismo tu za našu temu tako važnu zabludu posebno i najjasnije rasvetlili i time zaokružili istraživanje samosvesti postavljeno u prethodnom odeljku, zamislićemo sada nekog čoveka koji, stojeći negde na ulici, sebi kaže: „Sada je šest sati uveče, radni dan je završen. Sada mogu da prošetam ili da idem u klub, mogu takođe da se popnem na kulu da gledam Sunce kako zalazi, a mogu da idem i u pozorište, takođe mogu da posetim ovog ili onog prijatelja, mogu čak da izađem kroz kapiju u daleki svet i da se nikada ne vratim. Sve je samo na meni i imam punu slobodu za to, a ipak sada neću da učinim ništa od toga, nego isto tako dragovoljno idem kući, svojoj ženi”.
To je isto kao kada bi voda rekla: „Mogu da pravim visoke talase (da! naime, u moru i po oluji), mogu silovito da pojurim (da! naime, u koritu bujice), mogu da se obrušim peneći se i kipteći (da! naime, u vodopadu), mogu slobodno da se popnem u vazduh kao zrak (da! naime, u vodoskoku), konačno, mogu prosto da prokuvam i isparim (da! pri 80°), no ipak neću učiniti ništa od toga, nego ću dobrovoljno ostati mirna i bistra u jezercetu ravnom kao ogledalo”.
Kao što voda može sve to samo onda kada nastupe određeni uzroci za jedno ili za drugo, isto tako onaj čovek koji premišlja šta može, ne može ništa drugo, osim pod istim uslovom. Dok ne nastupe uzroci, to mu je nemoguće, a onda on to mora, isto kao i voda, sve dok je smeštena u odgovarajuće okolnosti.
Okrenimo se opet onom zamišljenom, u šest sati deliberirajućem (promišljajućem) čoveku i zamislimo da je on primetio da sada ja stojim iza njega, da filozofiram o njemu i da poričem njegovu slobodu u svim onim njemu mogućim radnjama; lako bi se moglo desiti da on, da bi mene pobio, izvede neku od njih, ali onda bi upravo moje poricanje i njegovo delovanje na njegov duh protivrečenja bilo motiv koji ga je na to prisilio. Ipak, ono bi ga moglo pokrenuti na jednu ili drugu od lakših među gornjim radnjama, naprimer da ode u pozorište, ali nipošto na poslednji, naime, da odluta u daleki svet: za to bi motiv bio suviše slab. Šopenhauer
Kliknite za proširenje...

Isto tako pogrešno mnogi misle da čim u ruci drže napunjen pištolj njime mogu i da se ustrele. Ono najmanje što je za to potrebno jeste mehaničko sredstvo za izvođenje, a glavna stvar je neki nadasve jak i zbog toga redak motiv koji ima ogromnu snagu, koja je pak neophodna da nadvlada uživanje u životu, ili, tačnije, strah od smrti; tek nakon što je takav motiv nastupio, on zaista može da se ustreli, a i mora, jer inače znači da je neki jači protivmotiv, kada je takav uopšte moguć, sprečio taj čin. Šopenhauer
Kliknite za proširenje...

Mogu da činim ono što hoću; mogu, kada hoću, da sve što imam dam sirotinji i time i sam postanem jedan od njih kada hoću! Ali ja nisam u stanju da to hoću, jer suprotni motivi imaju nada mnom i previše vlasti a da bih to hteo. Nasuprot tome, kada bih ja imao neki drugi karakter, i to u toj meri da budem svetac, onda bih to mogao hteti; ali tada ne bih mogao izbeći da to hoću, dakle, morao bih to da učinim. I sve to izdržava potpuno dobro sa onim „mogu da činim ono što hoću" samosvesti, u čemu još i danas neki filozofasteri bez misli misle da vide slobodu volje i u skladu sa time nju čine važećom kao činjenicu svesti.
Šopenhauer iz dela "O slobodi volje"
Kliknite za proširenje...

Да закључимо да оно што доспе у наше опажање као воља није у нашој власти. Слобода је на тај начин стављена тамо где и припада, у интелигибилни свет ствари по себи. А нужност је остала тамо где је увек и била, у емпиријском свету појава.
Са друге стране оно што доживљавамо као воља јесте наша најунутрашњија суштина, али трансцендентна суштина.
Тако да што више успевамо да се окренемо својој унутрашњој суштини изван појаве, што више успемо да трансцендирамо опажајни свет, то ћемо се више приближити интелигибилној слободи коју у опажајном свету никако не можемо наћи.
 
oziman:
Човек нема слободу над својом вољом, а онај ко мисли да је има у заблуди је, а то је веома лако и показати:

"Могу да чиним шта хоћу!" Ово је реченица коју ће свако изнети у одбрану своје "слободе".

Али одговор на то јесте:

"Можеш да чиниш шта хоћеш, али немаш ту слободу да хоћеш шта хоћеш. Ако хоћеш можеш, али немаш ту слободу да хоћеш".

Све ће бити много јасније на примеру:
Ако хоћу могу ево сада да оставим све и одем у далеки свет, или да рецимо изађем на улицу и дубим на глави, или да одем у позориште. Ако хоћу све то могу, али да бих нешто од тога хтео, морам имати довољно јак мотив. Без тога, нити ћу отићи у далеки свет, нити ћу дубити на глави, нити отићи у позориште. Па где је ту слобода ако она зависи од мотива?
То је исто као када би билијарска кугла рекла да она може да мирује на столу, или да оде у рупу у десном углу, или у левом, или пак да може да излети изван стола. Све то билијарска кугла може, али само ако придође одговарајући спољни узрок.







Да закључимо да оно што доспе у наше опажање као воља није у нашој власти. Слобода је на тај начин стављена тамо где и припада, у интелигибилни свет ствари по себи. А нужност је остала тамо где је увек и била, у емпиријском свету појава.
Са друге стране оно што доживљавамо као воља јесте наша најунутрашњија суштина, али трансцендентна суштина.
Тако да што више успевамо да се окренемо својој унутрашњој суштини изван појаве, што више успемо да трансцендирамо опажајни свет, то ћемо се више приближити интелигибилној слободи коју у опажајном свету никако не можемо наћи.
Kliknite za proširenje...

Проблем

како то да у Мађарском ЛИДлу и Грчком ЛИДЛу ЕДАМЕР је 8 евра ..... а у СрБском лидру је 12 Евра ?

Да ли су трговци слободном вољом поставили све овецене .....
 
Meliot:
Znači biće da postoji ipak slobodna volja. :)
Kliknite za proširenje...

Пааааа... имаш понуђено нешто ..па бираш .. Слобона воља није идентична са избором...

Слободна воља је када постоје и шири скуп

....'нећу ништа дапијем'

...направићу нешто што ћу попити

...не пије ми се већ ћу да нешто једем
 
oziman:
Човек нема слободу над својом вољом, а онај ко мисли да је има у заблуди је, а то је веома лако и показати:

"Могу да чиним шта хоћу!" Ово је реченица коју ће свако изнети у одбрану своје "слободе".

Али одговор на то јесте:

"Можеш да чиниш шта хоћеш, али немаш ту слободу да хоћеш шта хоћеш. Ако хоћеш можеш, али немаш ту слободу да хоћеш".

Све ће бити много јасније на примеру:
Ако хоћу могу ево сада да оставим све и одем у далеки свет, или да рецимо изађем на улицу и дубим на глави, или да одем у позориште. Ако хоћу све то могу, али да бих нешто од тога хтео, морам имати довољно јак мотив. Без тога, нити ћу отићи у далеки свет, нити ћу дубити на глави, нити отићи у позориште. Па где је ту слобода ако она зависи од мотива?
То је исто као када би билијарска кугла рекла да она може да мирује на столу, или да оде у рупу у десном углу, или у левом, или пак да може да излети изван стола. Све то билијарска кугла може, али само ако придође одговарајући спољни узрок.







Да закључимо да оно што доспе у наше опажање као воља није у нашој власти. Слобода је на тај начин стављена тамо где и припада, у интелигибилни свет ствари по себи. А нужност је остала тамо где је увек и била, у емпиријском свету појава.
Са друге стране оно што доживљавамо као воља јесте наша најунутрашњија суштина, али трансцендентна суштина.
Тако да што више успевамо да се окренемо својој унутрашњој суштини изван појаве, што више успемо да трансцендирамо опажајни свет, то ћемо се више приближити интелигибилној слободи коју у опажајном свету никако не можемо наћи.
Kliknite za proširenje...
imaš slobodu da hoćeš to što hoćeš...nisi samo automat obučavan na prethodnim iskustvima...nego da bi hteo moraš da razmisliš zašto bi hteo, šta bi što želiš donelo to što bi hteo da hoćeš..
 
AleksaJ:
Проблем

како то да у Мађарском ЛИДлу и Грчком ЛИДЛу ЕДАМЕР је 8 евра ..... а у СрБском лидру је 12 Евра ?

Да ли су трговци слободном вољом поставили све овецене .....
Kliknite za proširenje...
..ne razumes, tamo gde ima motiva nema slobodne volje..
U ovom i ovakvom slucaju, novac je motiv...ciji je Lidl, nema nikakve veze sa problemom...
 
LBarbara:
..ne razumes, tamo gde ima motiva nema slobodne volje..
U ovom i ovakvom slucaju, novac je motiv...ciji je Lidl, nema nikakve veze sa problemom...
Kliknite za proširenje...

Хмммм...... слободном вољом су одлучили да додатно зараде .....

Профиткао Мотив није препрека слободи воље....

Слободну вољу немају оне и они које/који купују ЕДАМЕР .... јер имају потребу дневнога уноса калорија ....
 
Meliot:
Imaš li osećaj sa imaš izbora u životu? Da biraš hoćeš li da piješ pepsi ili koka-kolu na primer? Banalan primer navodim samo.
Kliknite za proširenje...
Imam, da. Ali, da li je to svestan izbor, ili je iz nesvesnog ušlo u svesno, pa ja samo mislim da sam svestan? Nadam se da me razumeš? Pošto ima eksperimenata koji pokazuju da naša svest kasni.
 
Ničeanac:
Imam, da. Ali, da li je to svestan izbor, ili je iz nesvesnog ušlo u svesno, pa ja samo mislim da sam svestan? Nadam se da me razumeš? Pošto ima eksperimenata koji pokazuju da naša svest kasni.
Kliknite za proširenje...
Ako ti misliš da si ti nečija projekcija a ne sam ti onda ti možeš sve dovoditii u pitanje, na primer da li uopšte postojiš, što je po meni besmisleno.

,,Mislim dakle postojim" - Rene Dekart.
 
Slobodnu volju imamo. Realizacija nasih zelja ide malo teze, ne tako slobodno sto je normalno. Neke stvari su jednostavne, za neke moras manje ili vise da se potrudis a neke neces nikad uspeti. A ako nemamo volje, snage, odlucnosti...onda je verovatno lakse reci mi ustvari nemamo slobodnu volju, sve je to zabluda...
 
Ničeanac:
Šta mislite, da li mi uopšte imamo slobodnu volju? Postoji li zaista nešto tako kao slobodna volja?
Kliknite za proširenje...
Diktatori i autokrate imaju najvise slobodne volje..

Zato ako ih napadne bolest, najlakse ozdrave ako je potrebna snaga volje da bi ozdravili...

Njihova slobodna volja je nahranjena stalno , dok je ljudima koji debatuju slobodna volja stalno u sumnjama ili sukobima sa drugima....uzas i za zdravlje i za napredak duha i ideje..
 
oziman:
Човек нема слободу над својом вољом, а онај ко мисли да је има у заблуди је, а то је веома лако и показати:

"Могу да чиним шта хоћу!" Ово је реченица коју ће свако изнети у одбрану своје "слободе".

Али одговор на то јесте:

"Можеш да чиниш шта хоћеш, али немаш ту слободу да хоћеш шта хоћеш. Ако хоћеш можеш, али немаш ту слободу да хоћеш".

Све ће бити много јасније на примеру:
Ако хоћу могу ево сада да оставим све и одем у далеки свет, или да рецимо изађем на улицу и дубим на глави, или да одем у позориште. Ако хоћу све то могу, али да бих нешто од тога хтео, морам имати довољно јак мотив. Без тога, нити ћу отићи у далеки свет, нити ћу дубити на глави, нити отићи у позориште. Па где је ту слобода ако она зависи од мотива?
То је исто као када би билијарска кугла рекла да она може да мирује на столу, или да оде у рупу у десном углу, или у левом, или пак да може да излети изван стола. Све то билијарска кугла може, али само ако придође одговарајући спољни узрок.







Да закључимо да оно што доспе у наше опажање као воља није у нашој власти. Слобода је на тај начин стављена тамо где и припада, у интелигибилни свет ствари по себи. А нужност је остала тамо где је увек и била, у емпиријском свету појава.
Са друге стране оно што доживљавамо као воља јесте наша најунутрашњија суштина, али трансцендентна суштина.
Тако да што више успевамо да се окренемо својој унутрашњој суштини изван појаве, што више успемо да трансцендирамо опажајни свет, то ћемо се више приближити интелигибилној слободи коју у опажајном свету никако не можемо наћи.
Kliknite za proširenje...
Odlično. Ne znam šta je pojedincima smešno.
 
Zavisi kako kreiras okruzenje..
Ako si oportunista onda utices na najmanje stvari jer suvise stvari gledas da ulovis kad se pojave, probaj...
Ako budes ganjao gde ima akcija, pa gde si stigao a gde nisi stigao jer su drugi pokupovali , onda ces bukvalno zakljuciti da vrlo malo utice od tebe, ali ipak utice...
Medjutim, ako svaki dan hranis iste krave, onda ces videti da itekako sve zavisi od tebe...
Jer ces sve ostalo vremenom upoznati..
Kazu poplave, nema sanse ako radis na tome, cak postoje i oni baloni koji se naduvaju pa imas 15 min od pocetka do potpune izolacije prvog sprata, jedino ako je nivo vode veci od 1,5m moze da ti voda prodre u koliko god veliki objekat...

100 krava smanjuje tvoje sagledavanje uticaja....1 krava je vec velika izlozenost uticaju..

Damage kontrol, takodje jedan od metoda za smanjenje uticaja okruzenja u kojem si..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Steinadler
Varijabilnost, iluzija života i determinizam
Odgovora
7
Pregleda
474
Truman
Truman

Back
Top