Quantcast

Slobodan Jovanović

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.337
слободан_јовановић.jpg


Slobodan Jovanović bio je potpredsednik Ministarskog saveta Kraljevine Jugoslavije, a zatim i njen predsednik, profesor i rektor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu. Tokom Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine bio je šef Pres biroa pri Vrhovnoj komandi Srpske vojske.
Svoje najpoznatije delo “Istorije Srbije 1838 – 1903” pisao je čak dve decenije.

Danas se njegov lik nalazi na novčanici od 5.000 dinara, a plato ispred Pravnog fakulteta nosi ime ovog poznatog akademika.

5000_front.jpg


Delo Slobodana Jovanovića predstavlja izuzetnu pojavu u srpskoj nauci i kulturi. NJegov rad je po obimu i karakteru zahvatao više disciplina, i to iz oblasti prava, istorije, politike, sociologije i književnosti. Težište njegovog naučnog zanimanja bilo je ustavno pravo, dok su se glavni istorijski radovi odnosili na politički, ustavni i diplomatski razvoj Srbije u drugoj polovini 19. veka.

Rođen 3. decembra 1869. godine u Novom Sadu, školovao se i formirao u poslednje dve decenije 19. veka, veka nacionalnog romantizma i vere u prosvećenost, nauku i progres, što je u velikoj meri imalo uticaja na njegov rad. Pravni fakultet završio je u Ženevi, da bi potom u Parizu nastavio s izučavanjem državnog prava. U toku svoje profesorske karijere Slobodan Jovanović predaje ustavno pravo na Pravnom fakultetu pune 43 godine. Bio je i rektor Beogradskog univerziteta, redovni član Srpske akademije nauka i njen predsednik (1928–31).

Na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine bio je u sastavu jugoslovenske delegacije. Za predsednika Srpskog kulturnog kluba izabaran je 1936. godine. Tokom 1942–43. godine Slobodan Jovanović je bio predsednik jugoslovenske vlade u izbeglištvu, zbog čega mu je 1946. godine suđeno u odsustvu, kada mu je oduzeto državljanstvo i celokupna imovina. Od 1941. godine živeo je u Londonu, gde je i umro 12. decembra 1958. godine, u izgnanstvu koje mu je bilo nametnuto.

Tokom celog života neumorno je radio. Među njegova značajnija dela spadaju: O Suverenosti, Osnovi pravne teorije o državi, Engleski parlamentarizam, Iz istorije političkih doktrina, Političke i pravne rasprave, Ustavno pravo Kraljevine Srbije. Počasni ili dopisni član niza naučnih i književnih institucija u inostranstvu, Slobodan Jovanović je jedan od naših najvećih političara i državnika 20. veka, istoričar, književnik, filozof, diplomata i naš najveći i najcenjeniji teoretičar prava.

1024px-Plato_Slobodana_Jovanovića.JPG

(wikipedija,alo)
 

Nina

Srebrna tastatura
Supermoderator
Poruka
259.337
Slobodan Jovanović u društvu pisaca oko 1905. (Sede: Svetozar Ćorović, Simo Matavulj, Aleksa Šantić i Janko Veselinović. Drugi red: Slobodan Jovanović (levo) i Milorad Mitrović (desno). Stoje: Mile Pavlović Krpa, Atanasije Šola, Radoje Domanović, Svetolik Jakšić, LJubo Oborina, Risto Odavić i Jovan Skerlić.)

13_members_of_the_Serbian_poetic_circle.jpg
 
Poruka
15.493
Jugosloven i homoseksualac.

Srbi nijesu imali nikakve koristi od njega u najgorim trenutcima istorije, nego samo stetu. Ne mislim da je radio stetne stvari svjesno, ali nesvjesno sto je radio nas je itekako kostalo.

Kad je dosao tren da se beskompromisno Srbuje, on je zavrnuo muda "veliko"Srbima sa povikom "Jako srpstvo-jaka Jugoslavija".
Samo 2 godine kasnije, Jugosloveni su nas tamanili na svakome koraku.
 

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
40.217
Jugosloven i homoseksualac.

Srbi nijesu imali nikakve koristi od njega u najgorim trenutcima istorije, nego samo stetu. Ne mislim da je radio stetne stvari svjesno, ali nesvjesno sto je radio nas je itekako kostalo.

Kad je dosao tren da se beskompromisno Srbuje, on je zavrnuo muda "veliko"Srbima sa povikom "Jako srpstvo-jaka Jugoslavija".
Samo 2 godine kasnije, Jugosloveni su nas tamanili na svakome koraku.
Слободан Јовановић је био пре свега научник, и о њему историја може да суди најпре са позиција његовог доприноса српској и југословенској науци, вреднујући његово академско дело. а не са позиција активне политике, јер је политика била најмањи сегмент његовог друштвеног ангажовања. у том смислу Слободан Јовановић је био прави горостас наше просвете и културе, велико име наше историје.
 

Карлос Шакал

Primećen član
Poruka
674
Слободан Јовановић беше онај научник који је опрао српску историју 19-ог века и оцрнио Обреновиће ? А све да би се додворио Карађорђевићима ?
Беше ли он и онај што је са радио Лондона читао имена људи које су јединице генерала Михаиловића требале заклати (слово З) ?
 
Poruka
15.493
Слободан Јовановић је био пре свега научник, и о њему историја може да суди најпре са позиција његовог доприноса српској и југословенској науци, вреднујући његово академско дело. а не са позиција активне политике, јер је политика била најмањи сегмент његовог друштвеног ангажовања. у том смислу Слободан Јовановић је био прави горостас наше просвете и културе, велико име наше историје.
Sve je to u redu i treba se priznati dje je priznanju mjesto.

Njegov angazman u politici je isto bio itekako velik, al uz to i suvisan, nepotreban i stetan. I dan danas pokusavam shvatiti njegov stav (i njemu slicni), na sve nacine pokusavati spojiti nespojivo i napraviti nemoguce mogucim. To iziskuje dosta snage, para, vremena, a tek sto kosta...

Ako se ne varam, caca mu je isto bio "Velikosrbin".

Sad zanimljiv je taj stav da se "Velikosrbi" ocrne na svaki nacin kao neprijatelji prosjecnog Srbina, dok se srbomrsci, anti i protivsrbi uzdizu i sve im se ugodi lako.
 

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
40.217
Zanimljivo bi bilo dalje istraziti kolko je njegovo angazovanje u politici dovelo do toga da se 27. mart desi 1941. umjesto 1940. god.
Sve je bilo zrelo za to da se Pavlek i odvratna mu svita na javnome mjesto objese za muda!
и ја сматрам да је улазак Слободана Јовановића у пучистичку владу 27. марта био сувишан, непотребан и штетан (да се изразим твојим речима). али тај непромишљени чин не може да замрачи његово научно дело, његов огроман допринос нашој правној мисли и историографији, и његово место у нашој академској заједници. ако је делио неке заблуде у вези са југословенском идејом, то је, нажалост, био заједнички именитељ свести српске друштвене елите оног доба. он можда није био визионар, али није био ни кривац. уствари, ништа већи кривац од нпр. Јована Скерлића.
 
Poruka
15.493
и ја сматрам да је улазак Слободана Јовановића у пучистичку владу 27. марта био сувишан, непотребан и штетан (да се изразим твојим речима). али тај непромишљени чин не може да замрачи његово научно дело, његов огроман допринос нашој правној мисли и историографији, и његово место у нашој академској заједници. ако је делио неке заблуде у вези са југословенском идејом, то је, нажалост, био заједнички именитељ свести српске друштвене елите оног доба. он можда није био визионар, али није био ни кривац. уствари, ништа већи кривац од нпр. Јована Скерлића.
Doprilike se slazemo.
Razlika je samo u tome da se cijelo djelo stavi pod povecalo, pa ma ko da je u pitanju. Njegov angazman u politici ko i Skerlicev (dobar primjer, on je tek bio jos ekstremniji iako je svojijem ocima gledao sta su ovi radili Srbima u Zagrebu!), je tamna mrlja na njihovom djelu.

Takodje, nijesu samo u pitanju zablude nego i AKTIVNI PROGON "Velikosrba" u politici, akademiji, svuda... To je po meni neoprostivo, niti se moze tek tako lako preci preko toga z bog prijasnjeg doprinosa u bilo cemu.
Da nije imalo tek posljedice kakve je imalo na svakome koraku.

Meni dodje muka tek sad kad to gledam sa strane i kao Srbin i kao STRANAC, dje smo, sta smo napravili, a da nikakvoga razloga za to nije bilo.
 

Statler and Waldorf

Buduća legenda
Poruka
40.217
Doprilike se slazemo.
Razlika je samo u tome da se cijelo djelo stavi pod povecalo, pa ma ko da je u pitanju. Njegov angazman u politici ko i Skerlicev (dobar primjer, on je tek bio jos ekstremniji iako je svojijem ocima gledao sta su ovi radili Srbima u Zagrebu!), je tamna mrlja na njihovom djelu.

Takodje, nijesu samo u pitanju zablude nego i AKTIVNI PROGON "Velikosrba" u politici, akademiji, svuda... To je po meni neoprostivo, niti se moze tek tako lako preci preko toga z bog prijasnjeg doprinosa u bilo cemu.
Da nije imalo tek posljedice kakve je imalo na svakome koraku.

Meni dodje muka tek sad kad to gledam sa strane i kao Srbin i kao STRANAC, dje smo, sta smo napravili, a da nikakvoga razloga za to nije bilo.
ја мислим да је српски национални бродолом био апсолутно неизбежан, јер је наша друштвена елита још у 19. веку кренула у потпуно погрешном правцу, усвајајући идеју о језику као основном одређујућем и обједињујућем чиниоцу једне нације. то имамо већ код Вука. и природно да смо се слупали. требало је да слушамо попове, јер испоставило се да су имали више мудрости него сви они наши умови школовани по страним свеучилиштима. каква иронија.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.