Slobodan Antonić: Nikome ne biti korisni idiot

[Тихи]

Slobodan Antonić: Nikome ne biti korisni idiot

Nikome ne biti korisni idiot​

Slobodan Antonić25.12.2024. 11:55
Sve što se dešavalo posle 1. novembra jasno je pokazalo koliko je ovaj narod željan prava i pravde. Ali i koliko je on, u suštini, dobar i prostodušan. No, pošteni i dobrodušni ljudi lako mogu biti prevareni – jer polaze od sebe. Upravo to političari i prevaranti odlično znaju
Moje pokolenje već je u četiri navrata bilo u prilici da bude politički, pa i životno izmanipulisano.
Prvi put 1989. kada se rušio socijalizam, drugi put 2000. kada je obaran Milošević, treći put 2012. kada su obarani „žuti“, i evo sada 2024. kada mnogi misle da je došao kraj naprednjacima.
Priznajem da sam prva dva puta bio lakoveran. Te 1989. imao sam 30 godina i verovao da ćemo dati nešto od socijalne sigurnosti i društvene jednakosti, kojih je zbilja bilo u izobilju, za široku javnu slobodu, koje je poprilično nedostajalo.
Završilo se tako što su nam oduzete skoro sva socijalna sigurnost i jednakost, a dobili smo mrvice slobode stegnute u mengele političke korektnosti, lažnih medija i korumpiranih političara. Dali smo skoro sve za gotovo ništa.
Zatim sam 2000. godine imao već 41 godinu i mislio da je najvažnije da Milošević ode, pa će sve da krene nabolje: Zapad će da nas primi u „porodicu evropskih naroda“, a Kosmet i druga pitanja rešiće se „demokratski“.
Ali, Zapad je otcepio Crnu Goru, otrgnuo Kosovo, deindustrijalizovao Srbiju i od nas napravio polukoloniju. Po drugi put sam ispao naivan (da ne kažem nešto gore).

Naučena lekcija​

No, naučio sam lekciju. Treći put već nisam više padao na priče „samo da ovi odu“. Odmah sam gledao ko treba da dođe.
Od 2008. pažljivo sam pratio naprednjake, i od samog početka kritički pisao o njima. Na osnovu njihovog stranačkog ponašanja mogao sam da predvidim šta će raditi kad preuzmu državu, a iz njihovih stranačkih medija iščitao sam kakve će medije napraviti kad dođu na vlast.
I tako, kada su naprednjaci potpisali Briselski sporazum (2013), a mnogi u nacionalnoj inteligenciji konačno „progledali“, ja sam iza sebe već imao pet godina staža u kritici naprednjaka i tri knjige analitičkih tekstova o njima (ovde, ovde i ovde).
Stoga sada, četvrti put, podučen iskustvom, ne gledam samo ko treba da ode, već i ko se sprema da dođe.
Naravno, neki akteri su novi i o njima malo znamo – poput (skrivenih) vođa studentskog protesta. Takođe, srazmera spontanog i projektovanog, tokom dinamike događanja, neprestano se menja. Dosta je nepoznanica, a na neke nedoumice trenutno nije lako odgovoriti.

Protesti studenata na trgu Slavija u Beogradu, 22. decembar 2024. (Foto: FONET/Marko Dragoslavić)
Međutim, opšti okvir dešavanja je poznat. Tu su mediji koji podržavaju proteste, kao i prozapadne političke stranke. Poznat je i društveni okvir zbivanja, pre svega dubinske interesne (klasne) pretpostavke.
Sve su to determinante koje će nadalje snažno da deluju na vođe protesta i njegove učesnike, štagod da oni sada misle. A znajući te determinante možemo štošta da naslutimo.
Najpre, mediji koji podržavaju pa i indukuju proteste, kako je već lepo primećeno, „uvezali su antirežimsko i autošovinističko stanovište u meri da ih je danas nemoguće rasplesti“ (ovde 10; up. 50, 174).
To je ključan momenat naše stvarnosti. Ovi „luksemburški“ mediji, naime, deluju već desetak godina (od Zakona o elektronskim medijima iz 2014), i za to vreme uspeli su da „slepe“ antirežimsku, „antinacionalističku“ i antipopulističku priču.
Njihova glavna meta napada je, naravno, bio Vučić. Ali, uz njega, nije prestajala ni baražna vatra na Crkvu, „Porfirija Perića“ i sve ostale znake „srpskog nacionalizma„. Stvorena je svojevrsna „kritička kultura“. U njoj nije problem samo korumpiranost režima, već i „srpski nacionalizam“ – jer je on tu korumpiranost navodno omogućio.
Ovde je važno razumeti da je meta optužbi za „srpski nacionalizam“ bio ne samo režim, već mnogo više običan birač, narod, tačnije njegovi niži slojevi, koji su percipirani kao glavni Vučićevi glasači. Nosilac režima jeste bio oličenje zla. Ali, već u drugom koraku, krivicu za to ogromno zlo delili su, takođe, i niži slojevi – kojima diktator, navodno, manipuliše uz pomoć „srpskog nacionalizma“.

​

https://www.alo.rs/vesti/politika/1000516/nikome-ne-biti-korisni-idiot-pise-slobodan-antonic/vest​

https://standard.rs/2024/12/25/nikome-ne-biti-korisni-idiot/


Slazem se sa Slobodanom Antonicem. SVAKE proteste koje smo imali zapad je instrumentalizovao, izmanipulisao tako da je jednu losu vlast, zamenio JOS GOROM.

Jos gorom po nas Srbe a po njih boljom.

 

[Тихи]

Klasne predrasude​

Tu već na pozornicu stupaju klasne predrasude, pa i klasni interesi. „Luksemburške TV“ obraćale su se prvenstveno urbanoj srednjoj klasi, stvarajući neprekidno podelu na „građane“ i „narod“. Na jednoj strani nalazili su se prozapadni, urbani, svetski i evropski „građani“, a na drugoj strani proputinovski, primitivni i nacionalistički „narod“ – niži slojevi koji glasaju za Vučića.

Ta neprestano proizvođena i duboka podela izbija i danas, kada se svi ovi mediji, baš kao i njihovi politički partneri, svojski trude da pridobiju što više saveznika i izvan krugodvojkaške srednje klase.

Na primer, Biljana Stojković (Dabrica), objašnjavajući ovih dana na Novoj S razliku između studenata koji protestuju i omladine SNS-a, naglasila je da su naši mladi „nekako svetski“, a njihovi „provincijalni“ (ovde 12:06 i dalje).

Ovaj kulturrasizam nije zasmetao ni jednom od voditelja, koji su inače krajnje „senzibilisani“ na sve vrste omaški i iskakanja iz političke korektnosti. To je zato što je klasni prezir prema „provinciji“ u ovim medijima već naturalizovan. On je sada potpuno „prirodna“, utvrđena distinkcija između statusno gornjeg beogradskog urbanluka i statusno deklasiranih „provincijalaca“ – kao glavnog basena naprednjačkih glasova.

Uopšte, desetogodišnjim sistematskim delovanjem ovih medija stvorena je specifična klasna politička kultura u kojoj antirežimski stav automatski podrazumeva još i „antinacionalizam“ (čitaj: inverzni nacionalizam, autošovinizam) i „antipopulizam“ (čitaj: klasni prezir, elitizam).

A sada je došao trenutak da se zapitamo iz koje klase najvećma dolaze studenti. Kada sam na prvom času vežbi iz Teorije društvene strukture pozvao studente da procene sopstveno klasno poreklo i zatim ga zapišu na papirić, među stotinak ceduljica koje sam dobio u samo dva slučaja pisalo je „iz radničke“ ili „iz seljačke“ klase.

Istraživanje iz 2012. među niškim studentima pokazalo je da svega 20,4 odsto njih ima očeve koji su radnici ili seljaci (ovde 488).

Naši studenti su mahom deca iz srednje klase. I samo zahvaljujući tome što čitava ta generacija uopšte slabo gleda TV, može se pretpostaviti da je većina njih, zasada, ostala izvan ove „luksemburške“ političke srednjoklasne kulture.

Ali, studenti su oduševljeni podrškom koju dobijaju. Čujem da sada, po fakultetima, organizuju kolektivno gledanje vesti – pogađate kojih televizija. Oni će, bez sumnje, biti sve izloženiji snažnom uticaju ove političke kulture. I ne bih smeo da se kladim da će na to ostati imuni.

Studenti u blokadi na ulicama Beograda (Foto: FONET/Marko Dragoslavić)
A drugo, cela ta politička kultura neumoljivo radi kao dobro podmazani valjak. Samo pre tri dana je u listu Danas izašao tekst „Zna Porfirije Perić i te kako da bude ovostran. Kad ustreba“. Člankopisac skreće pažnju da, dok se u Srbiji „digla kuka i motika“, kod nas i dalje egzistira „krajnje sumnjiva sekta – sačinjena mahom od bradatih muških veštica, odevenih u duge crne aljine – što na lakovernosti i neprosvećenosti kuke i motike parazitira stolećima“.

„Dok duhovno, i ne samo duhovno, parazitiraju“, čitamo dalje u Danasu, „većinu bradatih muških veštica odevenih u duge crne aljine, poput unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida, razdiru teške unutrašnje i spoljašnje teološke polemike o pederima, menstruaciji, krkanju masnog, krkanju posnog, uključivanju veš mašine na crveno slovo, naročito na centrifugu, i nedržanju opela nekrštenima, kremiranima i samoubicama“.

I tako sve u tom stilu – ne može škorpija a da ne ujede, ne može naš atlantistički buržujčić, čak ni u ovoj situaciji, da se uzdrži a da ne kidiše na Crkvu, na „popove“, na „Porfirija Perića“ – ma koliko da time njegova politička strana odbija od sebe većinu naroda.

Ta kultura želi da stvori bukvalno novu zemlju

Ni moj kolega Kišjuhas ne može a da ne docira kako je ovo „nacionalističko zlo i pljačkaško naopako“ počelo još 1988, pa „masovno ubistvo u Novom Sadu zato predstavlja samo poslednje krvave ruke u nizu sačinjenom od ratova i zločina„. Zbog toga on pominje „šesti oktobar„, a Tomislav Marković razjašnjava: „Samo će ovog puta biti neophodno istinsko suočavanje sa zločinačkom prošlošću.“

Iako dobro znaju da u ovom času to nije preporučljivo da govore, ne mogu da se uzdrže – to je jače od njih – te otuda neprestano, kao gejzir, iz njih izbijaju očekivanja: šta ćemo sve da radimo kada oborimo „režim nemilosrdnog diktatora“ (Čongradinova).

Jer toj kulturi, rušenje naprednjaka nije dovoljno. Ona želi revolucionarni nastanak nove nacije, hoće revoluciju koja će nas osloboditi od celokupnog „režimskog“ bagaža: počev od „srpskog nacionalizma“ i „ratova iz devedesetih“, pa sve do „nametanja ćirilice“ i „Nacionalne čitanke„.

Ta kultura želi da stvori bukvalno novu zemlju, Građaniju, koju ne čini više narod, već „građani i građanke“, nova ne-nacija „evro-građana i svetsko-građanki“. A za to joj je potrebno ne samo obaranje diktatora, već i revolucija kao doba istrage „nacionalista“…

Takođe, na sajtu Autonomnija info ovih dana čitamo: „To što Vojvođani danas ne insistiraju na samoopredeljenju, ne znači da su se tog prava odrekli i da se sutra na njega neće pozvati. (…) Pre ili kasnije, pravo na samoopredeljenje će morati da se otvori i da se konstitucionalizuje. Otresitiji i robusniji nastup u tom smeru je dobrodošao. Podrška spolja, takođe.“

Da, „Republika Vojvodina“ je još jedan od bočnih projekata koji se planira, čim se rukavac studentskog protesta u Novom Sadu pretvori u željenu Gruhonjić-Ješić revoluciju. Plus desrbizacija Vojvodine – Maja Mrnuštik i LSV već prelepljuju ulične table s nazivom Bulevar Jaše Tomića, jer „dug prema sugrađanima je da se pomenuti bulevar ne zove nikako osim Bulevar prvog novembra“.

Neograničeno starateljstvo​

I da, oni ne žele nikakve slobodne izbore, oni hoće revoluciju koja će im dati punu slobodu delovanja. Ili, kako je to već pominjana Biljana Stojković pre par dana lepo objasnila u Peščaniku: „da se društvu nametnu snažne institucije, što bi dovelo do usvajanja novih vrednosti kod većine građana i postepenog praktikovanja demokratskih principa“.

Naprosto, naša srednjoklasna politička kultura neće demokratiju. Ona hoće vremenski i zakonski neograničeno starateljstvo nad nižim klasama – zapravo, politički paternalizam nad demografskom većinom u Srbiji.

„Mi s demokratijom jednostavno ne umemo“, još ranije nam je lepo objasnio Kokan Mladenović, „mi smo vekovima u zaostatku da bismo se učili pravoj demokratiji“. Zato se on zalaže da se „osudi na gubitak građanskih prava 700.000 članova SNS-a, makar kao doživotni podsetnik da su plesali sa đavolom„.

Čovek javno zahteva političku diskriminaciju 700.000 ljudi, i to nikome ne smeta – jer, stvorena srednjoklasna politička kultura je takva da je ovakav zahtev naturalizovan: ko ima primedbe, taj je Vučićev potajnik („bot“).
„Kada su mađarskog pjesnika Ištvana Eršija pitali da li vjeruje da će se Mađarska demokratizovati“, slikovit je i Dragan Banjac, „brzo je odgovorio: ‘Nikada! Zato što ima previše Mađara.’ Slutite, u Srbiji (bez Kosova, naravno!) ima previše Srba„, eksplicitan je Banjac.

Protesti studenata na trgu Slavija u Beogradu, 22. decembar 2024. (Foto: FONET/Marko Dragoslavić)
Čudite se ovakvom razobručenom autošovinizmu? Ali, noseća misao čitave srednjoklasne političke kulture u Srbiji je, još jednom, da je narod saučesnik diktatora. Zato narod mora da bude stavljen pod starateljstvo i prevaspitan – kako bi mu se, tek posle toga, moglo vratiti nešto od demokratije.
I samo od tog da li će za ovu misao biti pridobijene vođe protesta po fakultetima i na ulicama, zavisi hoće li se „pobuna mladih“, na kraju, pretvoriti u srednjoklasnu „selebriti revoluciju“ – nastojanje klasno privilegovane kontraelite da od režima preuzme kontrolu nad nižim klasama, stavi ih pod starateljstvo i realizuje svoje „antinacionalističke“ i „antipopulističke“ ciljeve.
Srbiji svakako ne treba smena vlasti bez promene našeg (polu)kolonijalnog položaja. Nisam siguran da će studenti, koji obitavaju u takvoj političkoj kulturi, dotle uspeti da dobace. A pogotovo nam nije potrebna smena vlasti koja će širom otvoriti vrata za autošovinistički inženjering – nova razaranja integrativnog tkiva našeg društva, još jedno drobljenje države i namicanje još težih neokolonijalnih okova.
Kakogod, sve što se dešavalo posle 1. novembra jasno je pokazalo koliko je ovaj narod željan prava i pravde. Ali i koliko je on, u suštini, dobar i prostodušan. No, pošteni i dobrodušni ljudi lako mogu biti prevareni – jer polaze od sebe. Upravo to političari i prevaranti odlično znaju.
Zato, najmanje što možemo da uradimo jeste da ne dozvolimo da nas hvataju na slatka laskanja i romantične sentimente. Ne budimo nikome korisni idioti – ma koliko nas hvalili i tapšali po ramenu.
Bolje je danas biti ismevani „neverni Toma“, nego se sutra vajkati: „gde mi je bila pamet“.


Naslov i oprema teksta: Novi Standard

 

[Alter_Ego_]

Антонић је корисни идиот Вучићу.

 

[anajade]

Klasne predrasude​

Tu već na pozornicu stupaju klasne predrasude, pa i klasni interesi. „Luksemburške TV“ obraćale su se prvenstveno urbanoj srednjoj klasi, stvarajući neprekidno podelu na „građane“ i „narod“. Na jednoj strani nalazili su se prozapadni, urbani, svetski i evropski „građani“, a na drugoj strani proputinovski, primitivni i nacionalistički „narod“ – niži slojevi koji glasaju za Vučića.

Ta neprestano proizvođena i duboka podela izbija i danas, kada se svi ovi mediji, baš kao i njihovi politički partneri, svojski trude da pridobiju što više saveznika i izvan krugodvojkaške srednje klase.

Na primer, Biljana Stojković (Dabrica), objašnjavajući ovih dana na Novoj S razliku između studenata koji protestuju i omladine SNS-a, naglasila je da su naši mladi „nekako svetski“, a njihovi „provincijalni“ (ovde 12:06 i dalje).

Ovaj kulturrasizam nije zasmetao ni jednom od voditelja, koji su inače krajnje „senzibilisani“ na sve vrste omaški i iskakanja iz političke korektnosti. To je zato što je klasni prezir prema „provinciji“ u ovim medijima već naturalizovan. On je sada potpuno „prirodna“, utvrđena distinkcija između statusno gornjeg beogradskog urbanluka i statusno deklasiranih „provincijalaca“ – kao glavnog basena naprednjačkih glasova.

Uopšte, desetogodišnjim sistematskim delovanjem ovih medija stvorena je specifična klasna politička kultura u kojoj antirežimski stav automatski podrazumeva još i „antinacionalizam“ (čitaj: inverzni nacionalizam, autošovinizam) i „antipopulizam“ (čitaj: klasni prezir, elitizam).

A sada je došao trenutak da se zapitamo iz koje klase najvećma dolaze studenti. Kada sam na prvom času vežbi iz Teorije društvene strukture pozvao studente da procene sopstveno klasno poreklo i zatim ga zapišu na papirić, među stotinak ceduljica koje sam dobio u samo dva slučaja pisalo je „iz radničke“ ili „iz seljačke“ klase.

Istraživanje iz 2012. među niškim studentima pokazalo je da svega 20,4 odsto njih ima očeve koji su radnici ili seljaci (ovde 488).

Naši studenti su mahom deca iz srednje klase. I samo zahvaljujući tome što čitava ta generacija uopšte slabo gleda TV, može se pretpostaviti da je većina njih, zasada, ostala izvan ove „luksemburške“ političke srednjoklasne kulture.

Ali, studenti su oduševljeni podrškom koju dobijaju. Čujem da sada, po fakultetima, organizuju kolektivno gledanje vesti – pogađate kojih televizija. Oni će, bez sumnje, biti sve izloženiji snažnom uticaju ove političke kulture. I ne bih smeo da se kladim da će na to ostati imuni.

Studenti u blokadi na ulicama Beograda (Foto: FONET/Marko Dragoslavić)
A drugo, cela ta politička kultura neumoljivo radi kao dobro podmazani valjak. Samo pre tri dana je u listu Danas izašao tekst „Zna Porfirije Perić i te kako da bude ovostran. Kad ustreba“. Člankopisac skreće pažnju da, dok se u Srbiji „digla kuka i motika“, kod nas i dalje egzistira „krajnje sumnjiva sekta – sačinjena mahom od bradatih muških veštica, odevenih u duge crne aljine – što na lakovernosti i neprosvećenosti kuke i motike parazitira stolećima“.

„Dok duhovno, i ne samo duhovno, parazitiraju“, čitamo dalje u Danasu, „većinu bradatih muških veštica odevenih u duge crne aljine, poput unutrašnjih i spoljašnjih hemoroida, razdiru teške unutrašnje i spoljašnje teološke polemike o pederima, menstruaciji, krkanju masnog, krkanju posnog, uključivanju veš mašine na crveno slovo, naročito na centrifugu, i nedržanju opela nekrštenima, kremiranima i samoubicama“.

I tako sve u tom stilu – ne može škorpija a da ne ujede, ne može naš atlantistički buržujčić, čak ni u ovoj situaciji, da se uzdrži a da ne kidiše na Crkvu, na „popove“, na „Porfirija Perića“ – ma koliko da time njegova politička strana odbija od sebe većinu naroda.


Ni moj kolega Kišjuhas ne može a da ne docira kako je ovo „nacionalističko zlo i pljačkaško naopako“ počelo još 1988, pa „masovno ubistvo u Novom Sadu zato predstavlja samo poslednje krvave ruke u nizu sačinjenom od ratova i zločina„. Zbog toga on pominje „šesti oktobar„, a Tomislav Marković razjašnjava: „Samo će ovog puta biti neophodno istinsko suočavanje sa zločinačkom prošlošću.“

Iako dobro znaju da u ovom času to nije preporučljivo da govore, ne mogu da se uzdrže – to je jače od njih – te otuda neprestano, kao gejzir, iz njih izbijaju očekivanja: šta ćemo sve da radimo kada oborimo „režim nemilosrdnog diktatora“ (Čongradinova).

Jer toj kulturi, rušenje naprednjaka nije dovoljno. Ona želi revolucionarni nastanak nove nacije, hoće revoluciju koja će nas osloboditi od celokupnog „režimskog“ bagaža: počev od „srpskog nacionalizma“ i „ratova iz devedesetih“, pa sve do „nametanja ćirilice“ i „Nacionalne čitanke„.

Ta kultura želi da stvori bukvalno novu zemlju, Građaniju, koju ne čini više narod, već „građani i građanke“, nova ne-nacija „evro-građana i svetsko-građanki“. A za to joj je potrebno ne samo obaranje diktatora, već i revolucija kao doba istrage „nacionalista“…

Takođe, na sajtu Autonomnija info ovih dana čitamo: „To što Vojvođani danas ne insistiraju na samoopredeljenju, ne znači da su se tog prava odrekli i da se sutra na njega neće pozvati. (…) Pre ili kasnije, pravo na samoopredeljenje će morati da se otvori i da se konstitucionalizuje. Otresitiji i robusniji nastup u tom smeru je dobrodošao. Podrška spolja, takođe.“

Da, „Republika Vojvodina“ je još jedan od bočnih projekata koji se planira, čim se rukavac studentskog protesta u Novom Sadu pretvori u željenu Gruhonjić-Ješić revoluciju. Plus desrbizacija Vojvodine – Maja Mrnuštik i LSV već prelepljuju ulične table s nazivom Bulevar Jaše Tomića, jer „dug prema sugrađanima je da se pomenuti bulevar ne zove nikako osim Bulevar prvog novembra“.

Neograničeno starateljstvo​

I da, oni ne žele nikakve slobodne izbore, oni hoće revoluciju koja će im dati punu slobodu delovanja. Ili, kako je to već pominjana Biljana Stojković pre par dana lepo objasnila u Peščaniku: „da se društvu nametnu snažne institucije, što bi dovelo do usvajanja novih vrednosti kod većine građana i postepenog praktikovanja demokratskih principa“.

Naprosto, naša srednjoklasna politička kultura neće demokratiju. Ona hoće vremenski i zakonski neograničeno starateljstvo nad nižim klasama – zapravo, politički paternalizam nad demografskom većinom u Srbiji.

„Mi s demokratijom jednostavno ne umemo“, još ranije nam je lepo objasnio Kokan Mladenović, „mi smo vekovima u zaostatku da bismo se učili pravoj demokratiji“. Zato se on zalaže da se „osudi na gubitak građanskih prava 700.000 članova SNS-a, makar kao doživotni podsetnik da su plesali sa đavolom„.

Čovek javno zahteva političku diskriminaciju 700.000 ljudi, i to nikome ne smeta – jer, stvorena srednjoklasna politička kultura je takva da je ovakav zahtev naturalizovan: ko ima primedbe, taj je Vučićev potajnik („bot“).
„Kada su mađarskog pjesnika Ištvana Eršija pitali da li vjeruje da će se Mađarska demokratizovati“, slikovit je i Dragan Banjac, „brzo je odgovorio: ‘Nikada! Zato što ima previše Mađara.’ Slutite, u Srbiji (bez Kosova, naravno!) ima previše Srba„, eksplicitan je Banjac.

Protesti studenata na trgu Slavija u Beogradu, 22. decembar 2024. (Foto: FONET/Marko Dragoslavić)
Čudite se ovakvom razobručenom autošovinizmu? Ali, noseća misao čitave srednjoklasne političke kulture u Srbiji je, još jednom, da je narod saučesnik diktatora. Zato narod mora da bude stavljen pod starateljstvo i prevaspitan – kako bi mu se, tek posle toga, moglo vratiti nešto od demokratije.
I samo od tog da li će za ovu misao biti pridobijene vođe protesta po fakultetima i na ulicama, zavisi hoće li se „pobuna mladih“, na kraju, pretvoriti u srednjoklasnu „selebriti revoluciju“ – nastojanje klasno privilegovane kontraelite da od režima preuzme kontrolu nad nižim klasama, stavi ih pod starateljstvo i realizuje svoje „antinacionalističke“ i „antipopulističke“ ciljeve.
Srbiji svakako ne treba smena vlasti bez promene našeg (polu)kolonijalnog položaja. Nisam siguran da će studenti, koji obitavaju u takvoj političkoj kulturi, dotle uspeti da dobace. A pogotovo nam nije potrebna smena vlasti koja će širom otvoriti vrata za autošovinistički inženjering – nova razaranja integrativnog tkiva našeg društva, još jedno drobljenje države i namicanje još težih neokolonijalnih okova.
Kakogod, sve što se dešavalo posle 1. novembra jasno je pokazalo koliko je ovaj narod željan prava i pravde. Ali i koliko je on, u suštini, dobar i prostodušan. No, pošteni i dobrodušni ljudi lako mogu biti prevareni – jer polaze od sebe. Upravo to političari i prevaranti odlično znaju.
Zato, najmanje što možemo da uradimo jeste da ne dozvolimo da nas hvataju na slatka laskanja i romantične sentimente. Ne budimo nikome korisni idioti – ma koliko nas hvalili i tapšali po ramenu.
Bolje je danas biti ismevani „neverni Toma“, nego se sutra vajkati: „gde mi je bila pamet“.


Naslov i oprema teksta: Novi Standard

I to sve profe glumci pisci padose prvi ko kruske .
I sad je tako.Kako ih djavo navuce i na sta ih upeca nemam pojma.

 

[mr Kiza]

Antonic klasican primer kako se od solidnog naucnog radnika i profesora na Filozofskom postaje bedni Vucicev bot i sve to pod stare dane.

 

[38imak]

Onog trenutka kada uspem da procitam 4 recenice u tekstu Slobodana Antonica, odvedite me u Lazu odmah.

 

[Alter_Ego_]

 

[38imak]

Slobodan Antonic je besmislena udbaska parazitcina.

On ili ne zna nista, ili pise gluposti za pare i bolju poziciju u tim ostacima koja Udba daje.

Posto je vremenom pokupio i levicarske ideje, pa spojio 2 najgluplje ideje modernog doba- ekstremni nacionalizam i komunizam, postao je jos besmisleniji.

Njegove ideje gde individua nije bitna, vec da su bitni mitski cuvari vatre i kolektiviteti koje postoje samo u narativima je klasicna Dugin/Udba baljezgarija.

Njegova uloga u toj Udbaskoj podeli uloga je da namece i kreira narative, u pokusaju da sto vise delova njegovih kolektivistickih narativa postanu mejnstrim u drustvu.

Bukvalno svaka rec koju napise nije tacna.

 

[anajade]

Slobodan Antonic je besmislena udbaska parazitcina.

On ili ne zna nista, ili pise gluposti za pare i bolju poziciju u tim ostacima koja Udba daje.

Posto je vremenom pokupio i levicarske ideje, pa spojio 2 najgluplje ideje modernog doba- ekstremni nacionalizam i komunizam, postao je jos besmisleniji.

Njegove ideje gde individua nije bitna, vec da su bitni mitski cuvari vatre i kolektiviteti koje postoje samo u narativima je klasicna Dugin/Udba baljezgarija.

Njegova uloga u toj Udbaskoj podeli uloga je da namece i kreira narative, u pokusaju da sto vise delova njegovih kolektivistickih narativa postanu mejnstrim u drustvu.

Bukvalno svaka rec koju napise nije tacna.

Svoje grehe opisao a i grehe elite.
Napokon se osvestio.

 

[anajade]

Onog trenutka kada uspem da procitam 4 recenice u tekstu Slobodana Antonica, odvedite me u Lazu odmah.

Programeran dibidus haha kako da razumes

 

[asketa]

No, naučio sam lekciju. Treći put već nisam više padao na priče „samo da ovi odu“. Odmah sam gledao ko treba da dođe.

Nešto slično je pre nikoliko godina rekla i prof. Srbijanka Turajlić, opozicionarka.

Važno je da znamo ko će da dođe posle Vučića - rekla je.

Ali zapadnim botovima koji dele sendviče svakom ko ne misli kao oni teško
je bilo šta utuviti u nepametne glave.
Oni imaju svoj cilj i ponašaju se kao kerovi kojima je gazda pokazao cilj.
Pritom im nije važan ni legalitet, ni legitimitet...jedino im važno da su dobri kerovi.

 

[SajaBg]

Ali, Zapad je otcepio Crnu Goru, otrgnuo Kosovo, deindustrijalizovao Srbiju i od nas napravio polukoloniju.

Naravno da nije, to smo sve sami sebi uradili. Milošević, Tadić, Vučić. Serija loših lidera. Neki zlobni, neki samo nesposobni. A neki i jedno i drugo.

Po drugi put sam ispao naivan (da ne kažem nešto gore).

Biće on naivan mnogo puta, kriviti druge za sopstvenu odgovornost je recept da uvek budeš naivan.

Slazem se sa Slobodanom Antonicem. SVAKE proteste koje smo imali zapad je instrumentalizovao, izmanipulisao tako da je jednu losu vlast, zamenio JOS GOROM.

Čovek se prodao pa mu je sad posao da širi propagandu "svi nas mrze, hoće da nas unište". Sva sreća pa imamo toliko mladog sveta koji konačno razmišlja svojom glavom ako to već matorci nikada nisu mogli.

 

[Nečastivi]

Ja ne vidim da se nešto menja ovim protestima?

 

[Alter_Ego_]

Ja ne vidim da se nešto menja ovim protestima?

Можда ћеш некад да прогледаш.

А можда и нећеш.

 

[asketa]

Naravno da nije, to smo sve sami sebi uradili. Milošević, Tadić, Vučić. Serija loših lidera. Neki zlobni, neki samo nesposobni. A neki i jedno i drugo.

Naravno da jeste. Poslušaj malo Medojevića i priču kako je zapad ucenio švercera.

 

[Alter_Ego_]

Naravno da jeste. Poslušaj malo Medojevića i priču kako je zapad ucenio švercera.

Запад уценио шверцера, па овај није слушао, па запад активирао Амфилохија, те су на литијама победили шверцера, па Срби преузели власт у ЦГ, заједно са маленом странком Дритана Четника?

 

[Тихи]

Naravno da nije, to smo sve sami sebi uradili. Milošević, Tadić, Vučić. Serija loših lidera. Neki zlobni, neki samo nesposobni. A neki i jedno i drugo.



Biće on naivan mnogo puta, kriviti druge za sopstvenu odgovornost je recept da uvek budeš naivan.



Čovek se prodao pa mu je sad posao da širi propagandu "svi nas mrze, hoće da nas unište". Sva sreća pa imamo toliko mladog sveta koji konačno razmišlja svojom glavom ako to već matorci nikada nisu mogli.

Naravno da jeste sve sto kaze Antonic je istina a ti si antisrpski maksimalno orijentisan i prdis u NATO tikvu od samog pocetka na forumu.

 

[Тихи]

Ja ne vidim da se nešto menja ovim protestima?

"Promene" su tako sto bi Vucica trebali da zamene BND Djilas, CIA Savo Manojlovic i MI6 Marinika Tepic.

Izbor izmedju njih i Vucica ti je kao izbor izmedju giljotine i elektricne stolice.

 

[asketa]

Ja ne vidim da se nešto menja ovim protestima?

Čak i da se ništa ne promeni opet su ovi protesti dobri
da se vlast upozori da nije svemoguća i da pazi šta radi.

Kredibilitet ove vlasti je ozbiljno narušen...

 

[SajaBg]

"Promene" su tako sto bi Vucica trebali da zamene BND Djilas, CIA Savo Manojlovic i MI6 Marinika Tepic.

Izbor izmedju njih i Vucica ti je kao izbor izmedju giljotine i elektricne stolice.

Opozicija definitivno ne može da se pohvali nekim kvalitetom, to je tačno, ali jbg, nemamo drugu. To nam je što nam je. I ovakvi kakvi su, nema šanse da su gori od Vučića. To prosto nije moguće kako god da okreneš.

 

[Тихи]

Opozicija definitivno ne može da se pohvali nekim kvalitetom, to je tačno, ali jbg, nemamo drugu. To nam je što nam je. I ovakvi kakvi su, nema šanse da su gori od Vučića. To prosto nije moguće kako god da okreneš.

Djilas i Marinika se zalazu za kopanje litijuma i priznavanje nezavisnosti Kosova i uvodjenje sankcija Rusiji.

Tako da koliko god da je Vucic los ovi su jos 100 puta gori.

Jedina kvalitativna smena bi bila da Vucica zameni koaliciji POKS DSS i Pokret MI Glas Naroda tj ljudi koji nisu pod kontrolom Sorosa.

A oni na zalost nemaju dovoljno snage tj podrske gradjana za sada.

 

[Straks92]

Djilas i Marinika se zalazu za kopanje litijuma i priznavanje nezavisnosti Kosova i uvodjenje sankcija Rusiji.

Tako da koliko god da je Vucic los ovi su jos 100 puta gori.

Jedina kvalitativna smena bi bila da Vucica zameni koaliciji POKS DSS i Pokret MI Glas Naroda tj ljudi koji nisu pod kontrolom Sorosa.

A oni na zalost nemaju dovoljno snage tj podrske gradjana za sada.

Dritan je sa samo 4% postao premijer u Crnoj Gori. Dakle oni sa jedva prebačenim cenzusom bi mogli da diktiraju mnogo toga jer teško bi Đilas i Marinika mogli sami vladati.

 

[Alter_Ego_]

Djilas i Marinika se zalazu za kopanje litijuma i priznavanje nezavisnosti Kosova i uvodjenje sankcija Rusiji.

Tako da koliko god da je Vucic los ovi su jos 100 puta gori.

Jedina kvalitativna smena bi bila da Vucica zameni koaliciji POKS DSS i Pokret MI Glas Naroda tj ljudi koji nisu pod kontrolom Sorosa.

A oni na zalost nemaju dovoljno snage tj podrske gradjana za sada.

А ко те спречава да одабереш Нестора или ДСС после Вучића? Или Двери?

 

[Lule]

Ali, noseća misao čitave srednjoklasne političke kulture u Srbiji je, još jednom, da je narod saučesnik diktatora. Zato narod mora da bude stavljen pod starateljstvo i prevaspitan – kako bi mu se, tek posle toga, moglo vratiti nešto od demokratije.

I samo od tog da li će za ovu misao biti pridobijene vođe protesta po fakultetima i na ulicama, zavisi hoće li se „pobuna mladih“, na kraju, pretvoriti u srednjoklasnu „selebriti revoluciju“ – nastojanje klasno privilegovane kontraelite da od režima preuzme kontrolu nad nižim klasama, stavi ih pod starateljstvo i realizuje svoje „antinacionalističke“ i „antipopulističke“ ciljeve.

Tačno je da je veliki deo naroda saučesnik diktatora zato što mu je mozak korumpiran. A on u tome ne vidi problem nego spinuje i blati onaj deo naroda koji je zadržao zdrav razum i naziva ga "kontraelitom" koja hoće da zagospodari ovim prvim jadnicima.
Kakvo bezobrazno bacanje koske
I njega na akademsku lustriraciju kad dođe vreme, kakav pokvarenjak

 

[Тихи]

А ко те спречава да одабереш Нестора или ДСС после Вучића? Или Двери?

Pa ja sam rekao da cu na iducim izborima glasati za MI Glas Naroda jer su Dveri pukle a Bosko se penzionisao.

Ali samo sam realan i kazem da ovi pokreti i stranke ne mogu sve skupa da nakupe vise od 20% .

Tako da je realan izbor trenutno da li ce Srbijom vladati Marinika sa Djilasom i Sorosev stipendista Savo Manojlovic sa svojim lopovima ili Vucic sa njegovim lopovima.