Quantcast

Слобода и ропство

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
104
Постоје три облика егзистенције и три облика ропства (незбежне условљености) који они доносе.
Такође постоје три вида знања којима се обухватају та три вида постојања, као и три облика слободе које та три облика знања доносе.


То су:
1.Природа, ропство природи, знање о природи и слобода од природе.
2.Друштво, ропство друштву, знање о друштву(другом човеку) и слобода од друштва (другог човека).
3.Ти сам, ропство себи, знање о себи и слобода од себе.


У фази ропства природи знање о природи било је на митолошком нивоу.
Било је неопходно ропство друштву за систематизацију знања о природи и ослобођења од природе, које је довело до још већег ропства друштву.

Сада живимо у фази ропства друштву и знање о друштву је на митолошком нивоу.
Неопходно је ропство самом себи за систематизовање знања о друштву које ће довести до слободе од друштва и повећања ропства самом себи.

Дакле, природне науке развијају се из перспективе ропства друштву, и за њихове делатнике је из тог разога дефинисана специјализација.

Друштвене науке, пак, развијају се из перспективе сопственог ропства, и за њихове делатнике је из тог разлога апсолутно погрешна специјализација и подела рада.

Наиме, данашње друштвене науке развијају робови друштва, (специајализовани научници друштвених наука), и као производ робова друштва сво то знање је погрешно и у служби друштвеног ропства.

Апсолутно је неопходно да сво знање о друштву буде за све и да га сви знају исто.
Специјализација у области друштвених наука мора престати.

Друштво је као саобраћај.
Замислите да се саобраћајна правила толико усложне да морате на сувеозачевом седишту возити и плаћати саобрајног правника.


Дакле, свако знање у области друштвених наука мора бити за све и сви морају да знају исто.

Да ли ико разуме ово?
 
Poslednja izmena:

Black_star

Domaćin
Poruka
3.917
Naravno.:) Donekle si opisao ucenje nemackih transcedentalista 19.veka, koji su opisali putovanje Duha i njegovu evoluciju kroz vreme. Nisam siguran, ali verujem da je koren te filozofije ucenje jos od Antike, konkretno Platonovo Uzdizanje Erosa u Svet Ideja, kao i helenistickog filozofa Plotina, kog su zbog varijacije te ideje, put vrline u nebo, kasnije hriscancki skolarci mnogo voleli.

No,eto, moderna filozofija tog tipa, iz 19.veka, od Kanta, koji je razlucio predmet od predstave o predmetu, preko Fihtea, koji je razobrucio upravo ljudsko poreklo mitoloskih predstava o bozanstvima (Bogu), kako si naveo, Selinga, koji se usredsredio na prirodu kao pocetak svega, zakljucno sa Hegelom, koji je formirao ceo sistem na osnovu ucenja svojih prethodnika - vrsi demistifikaciju covekovog mesta kao objekta necije tudje obrade, zbog toga uglavnom nazivana `nemackim transcedentalnim subjektivizmom`. Ekstrem tog subjektivistickog ucenja, pak, jeste stav da svet ne postoji ako ga nema u covekovoj predstavi?! Sve, medjutim, pocinje sa radjanjem savremenog gradjanskog drustva, tj.zeljom da covek novih vremena raskine sa ratobornom praksom i dodje do licnog usavrsavanja, olicenog u Kantovoj devizi `moralnog imperativa`. Sad, ti bi rekao da to vodi do ropstva sebi. Kao reakcija na ovu nemacku cetvorku slavnih filozofa, pojavljuje se `nervozni` Nice, sa svojom filozofijom `cekica`..On bi da uziva u prirodi i postojanju onakvo kakvo oni jesu ( stara Grcka, vino, bahanalije, lepota/ zivota, `Vecno Ponavljanje Istoga`)... Ipak, on i dalje ostaje u krugu subjektivizma, otvarajuci ponor, u stvari, bitno savremeno pitanje zastranjenja u narcizmu. Opet stara Grcka, kao sto vidis, mit o Narcisu...bicu zaljubljenom u svoj dozivljaj sebe, da se na kraju udavio u sopstvenoj predstavi ( pao u jezero u kome se ogledao).....

Ali vratimo se tu cetvorci. Hegel, kao njihova kruna, upravo daje sliku razvoja celokupnog covecanstva onakvom kakvu si je ti ovde predstavio. Identicne tri etape, s jednom razlikom: na poslednjem mestu nije ropstvo Sebi, i oslobadjanje od Sebe, vec ropstvo predstavi o Vrhunskom bicu, Bogu, i oslobadjanje od te predstave spoznajom odn. otkrivanjem prave Sustine tog Bica, tog Vrhunskog Duha koji se imao razlikovati od hriscanskog, uopste svakog monoteistickog/religioznog poimanja njega, sto za cilj ima oslobadjanje covekovog duha od ropstva sebi samome (Narcizam) kroz sada slobodan upliv u taj novootkriveni Duh. Time je Hegel probao da pomiri ekstremizam transcedentalnog subjektivizma sa pozitivistickim horizontima objektivne transcedencije, koja dezavuise, ali i upija Kantov `moralni imperativ`, u danasnje vreme sklon izobrazavanju u moralizam oportunistickog tipa....To je slika i prilika, lice i nalicje, postavka i dijagnoza savremenog gradjanskog ustrojstva.
 
Poslednja izmena:

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
104
Time je Hegel probao da pomiri ekstremizam transcedentalnog subjektivizma sa pozitivistickim horizontima objektivne transcedencije, koja dezavuise, ali i upija Kantov `moralni imperativ`, u danasnje vreme sklon izobrazavanju u moralizam oportunistickog tipa....To je slika i prilika, lice i nalicje, postavka i dijagnoza savremenog gradjanskog ustrojstva.
Пре свега хвала на исцрпном коментару.:hvala:
(и само да истакнем разлику између твоје паралеле и моје тезе,- ја нисам ни оптимиста ни прогресиста(осим по нужности, где стварно постоји).)

Мој коментар:
Надам се да се ти ниси задовољио позитивистичким хоризонтима објективне трансцеденције.
Јер хуманистичке науке у Србији су данас далеко испред, рецимо, Сједињених Америчких Држава.

Погледај моју тему о развоју на страни тражње:
https://forum.krstarica.com/showthread.php/827523-Развој-на-страни-тражње

Ту се користи економски аспект (ширег) модела субјекта и објекта темељених на парадигми квалитета и квантитета.
Тај модел је изван домета позитивизма као философије.

На пример новац није позитивистичка категорија, као што је рецимо вредност, и, веровао или не, они због тога нису у стању да га опишу.
Ето ти баналан пример.

Ми у Србији (тачније Југоисточној Европи) смо отишли мнооого даље од њих.

Обрати пажњу на то.(и немој да заостајеш :))
 
Poslednja izmena:

Metronomy

Ističe se
Poruka
2.679
Nemam nista protiv da se tako predstavi neki razvoj drustva i "teznja " ili pravac oslobadjanja istina, sasvim kao teza
koja bi vrlo tesko prosla dublja preispitivanja.

Сада живимо у фази ропства друштву и знање о друштву је на митолошком нивоу.
Неопходно је ропство самом себи за систематизовање знања о друштву које ће довести до слободе од друштва и повећања ропства самом себи.
Апсолутно је неопходно да сво знање о друштву буде за све и да га сви знају исто.
Специјализација у области друштвених наука мора престати.
Pa ako bi stigli nekako do sadasnjeg stanja duha, na nacin koji si predstavio, a neki specijalista potvrdio...
Пре свега хвала на исцрпном коментару.
sve bi izgeladlo jednostavno, medjutim...ja bih se zapitao koliko su specijalizacije van drustvene sfere, priroodne i koliko znamo o njima da bi bili oslobodjeni, onda, da li su specijalizacije ropstvo ili oslobadjanje od drustvenog ropstva i kada smo kod ropstva sebi, znanje o sebi i oslobadjanje od sebe,
da li se vracamo na ropstvo prirodi i neznanje o prirodi....

Ipak, ja bih sva ova ropstva kroz faze uklopio u poznavanje sebe odakle bi moglo intervenisati na ostala oslobadjanja.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
104
sve bi izgeladlo jednostavno, medjutim...ja bih se zapitao koliko su specijalizacije van drustvene sfere, priroodne i koliko znamo o njima da bi bili oslobodjeni, onda, da li su specijalizacije ropstvo ili oslobadjanje od drustvenog ropstva i kada smo kod ropstva sebi, znanje o sebi i oslobadjanje od sebe,
da li se vracamo na ropstvo prirodi i neznanje o prirodi....

Ipak, ja bih sva ova ropstva kroz faze uklopio u poznavanje sebe odakle bi moglo intervenisati na ostala oslobadjanja.
Специјализације ван друштвене сфере су последица(исто што и) ропства друштву, а специјализације у друштвеној сфери су дефект (кога се треба решити).
На ропство природи се не враћамо док год имамо систематизовано знање о природи.
Сазнање је неповратно.

(један тип је на ТВу одговарао на питање зашто је проституција нелегална.Он је вероватно један од оних који о тој легалности одлучују, и није могао ништа убедљиво да каже осим:"онда би морали да имамо и школе за проститутке, да би их квалификовали у подели рада.."
Исто важи и за специјализације у друштвеној сфери, те школе морају бити укинуте.
За њих мора важити принцип исти као за проститутке:
1.то је најстарији занат
2.увек ће га бити
3.није легалан
)
 

Metronomy

Ističe se
Poruka
2.679
Специјализације ван друштвене сфере су последица(исто што и) ропства друштву, а специјализације у друштвеној сфери су дефект (кога се треба решити).
На ропство природи се не враћамо док год имамо систематизовано знање о природи.
Сазнање је неповратно.
Saznavanje o prirodi je specijalizacija. Medjutim, ona i daalje ne objasnjava nasu prirodu, da bi nas oslobodila prirode.
Stavise, mi smo deo te prirode koju ne poznajemo, pa je oslobodjenje tek upoznavanjem sebe, a kada upoznamo sebe, tek nismo slobodni,
jer borba sa svojom prirodom postaje prioritet.
 

Родитељ Три

Zainteresovan član
Poruka
104
Теза је да ослобођење ни у једном виду није потпуно, јер је то немогуће.

Слобода од природе значи слобода од хирова природе, (од глади, болести, климе, елементарних непогода..итд), и на крају одвојеност од природе и посредно, површно повезивање.
Слобода од друштва је слобода од хирова друштва..итд, претпостављам и одвојеност од друштва и посредно, површно повезивање..
 
Poslednja izmena:
Top