Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Постоје три облика егзистенције и три облика ропства (незбежне условљености) који они доносе.
Такође постоје три вида знања којима се обухватају та три вида постојања, као и три облика слободе које та три облика знања доносе.
То су:
1.Природа, ропство природи, знање о природи и слобода од природе.
2.Друштво, ропство друштву, знање о друштву(другом човеку) и слобода од друштва (другог човека).
3.Ти сам, ропство себи, знање о себи и слобода од себе.
У фази ропства природи знање о природи било је на митолошком нивоу.
Било је неопходно ропство друштву за систематизацију знања о природи и ослобођења од природе, које је довело до још већег ропства друштву.
Сада живимо у фази ропства друштву и знање о друштву је на митолошком нивоу.
Неопходно је ропство самом себи за систематизовање знања о друштву које ће довести до слободе од друштва и повећања ропства самом себи.
Дакле, природне науке развијају се из перспективе ропства друштву, и за њихове делатнике је из тог разога дефинисана специјализација.
Друштвене науке, пак, развијају се из перспективе сопственог ропства, и за њихове делатнике је из тог разлога апсолутно погрешна специјализација и подела рада.
Наиме, данашње друштвене науке развијају робови друштва, (специајализовани научници друштвених наука), и као производ робова друштва сво то знање је погрешно и у служби друштвеног ропства.
Апсолутно је неопходно да сво знање о друштву буде за све и да га сви знају исто.
Специјализација у области друштвених наука мора престати.
Друштво је као саобраћај.
Замислите да се саобраћајна правила толико усложне да морате на сувеозачевом седишту возити и плаћати саобрајног правника.
Дакле, свако знање у области друштвених наука мора бити за све и сви морају да знају исто.
Да ли ико разуме ово?
Такође постоје три вида знања којима се обухватају та три вида постојања, као и три облика слободе које та три облика знања доносе.
То су:
1.Природа, ропство природи, знање о природи и слобода од природе.
2.Друштво, ропство друштву, знање о друштву(другом човеку) и слобода од друштва (другог човека).
3.Ти сам, ропство себи, знање о себи и слобода од себе.
У фази ропства природи знање о природи било је на митолошком нивоу.
Било је неопходно ропство друштву за систематизацију знања о природи и ослобођења од природе, које је довело до још већег ропства друштву.
Сада живимо у фази ропства друштву и знање о друштву је на митолошком нивоу.
Неопходно је ропство самом себи за систематизовање знања о друштву које ће довести до слободе од друштва и повећања ропства самом себи.
Дакле, природне науке развијају се из перспективе ропства друштву, и за њихове делатнике је из тог разога дефинисана специјализација.
Друштвене науке, пак, развијају се из перспективе сопственог ропства, и за њихове делатнике је из тог разлога апсолутно погрешна специјализација и подела рада.
Наиме, данашње друштвене науке развијају робови друштва, (специајализовани научници друштвених наука), и као производ робова друштва сво то знање је погрешно и у служби друштвеног ропства.
Апсолутно је неопходно да сво знање о друштву буде за све и да га сви знају исто.
Специјализација у области друштвених наука мора престати.
Друштво је као саобраћај.
Замислите да се саобраћајна правила толико усложне да морате на сувеозачевом седишту возити и плаћати саобрајног правника.
Дакле, свако знање у области друштвених наука мора бити за све и сви морају да знају исто.
Да ли ико разуме ово?
Poslednja izmena:
Donekle si opisao ucenje nemackih transcedentalista 19.veka, koji su opisali putovanje Duha i njegovu evoluciju kroz vreme. Nisam siguran, ali verujem da je koren te filozofije ucenje jos od Antike, konkretno Platonovo Uzdizanje Erosa u Svet Ideja, kao i helenistickog filozofa Plotina, kog su zbog varijacije te ideje, put vrline u nebo, kasnije hriscancki skolarci mnogo voleli.
