Neno
Elita
- Poruka
- 22.059
Prošle godine je u Rusiji uhapšeno 400 građana zbog izjava na društvenim mrežama koje država doživljava kao narušavanje javnog reda. Istovremeno u Velikoj Britaniji taj broj je – 3.300. Da, tri hiljade i trista.
Ako uzmemo fizičke činjenice, kao broj stanovnika – 145 miliona u Rusiji i 67 u Britaniji – onda bi u toj proporciji za britansko Ostrvo bilo mnogo i 1.000 uhapšenih. Ako uzmemo da je rusko društvo u ratnom gardu povodom Specijalne vojne operacije u Ukrajini, onda bi bilo logično da ta država bude osetljivija i da hapsi više i neselektivnije.
Zemljom su se proširili nemiri koji jesu i antiimigrantski i antiislamski – što pokazuje da su migranti i muslimani veliki problem britanskog društva. Samo tim povodom već je uhapšeno 800 prestupnika, trećina osuđena – među njima i dečak od 13 godina.
Ne, oni nisu ubijali. Samo su nastojali da jave vlastima da i one shvate da su migranti velik problem. I pošto na osnovu dosadašnjeg iskustva ne veruju da će vlast uzeti u obzir njihovu poruku, odlučuju se da poruku pošalju jedinim načinom na koji će naterati vladu da ipak obratiti pažnju – nasiljem. Ne, to nije nedopustivo.
Kad je demokratija uspostavljana među Englezima utemeljitelji kao Džon Lok nisu uopšte isključivali slanje poruke – nasilno. Kad vlast ne sluša glas naroda jedina odbrana je pobuna društva. Revolt is the right of the people, govorio je Džon Lok.
Normalni ljudi uvek računaju da sila oslepi nosioca vlasti. A istorija zna da kad on pretera, mora biti zaustavljen. Onaj ko ne obraća pažnju na narodnu volju logično je da se suoči sa moći koja je akumulirana u narodu. Kad narod krši zakone (koje donose oni koji vladaju), to je istorijski legitimitet za zaštitu svoje volje. Kad narod izgubi tu sposobnost, njega istorija pomete.
Britanska država ne pokazuje da namerava da posluša glas ugroženog naroda te je organizovala i kontramitinge. Zavađanje sopstvenog stanovništva kao odbrana. Jasno je da tu pomirenje postaje nemoguće. Oko čega? Javnog reda koji je samoponištavanje.
Objašnjenje države: rešila je da sprečava „izazivanje rasne mržnje i nereda“. Građanka se, u komunikaciji koja je inače bila lična, privatna, pitala zašto njena država krije muslimanski identitet ubice.
Izvesni Bili Tompson (31), na Fejsbuku je, u razmeni mišljenja s članom porodice, ubicu pogrdno nazivao filthy bastard“ (direktan prevod – prljavo kopile) i ekspresno osuđen na 12 nedelja zatvora jer je „ohrabrivao nasilje“. Džordan Paralor (28) osuđen na godinu i po dana jer je takođe na Fejsbuku objavljivao saznanja o napadu na hotel u kome su migranti.
Džordan Plan (30) dobio je osam meseca zbog imitiranja majmuna u prisustvu crnaca i Azijata. Neki Kamerun Armstrong (18) išao da gleda nerede na ulicama i – uhapšen. To se pravda genijalnom dosetkom novog premijera Kira Stamera da državni organi ne treba da se uzdržavaju pred činovima koji su „legalni ali štetni“. Prvo pucaš, a onda se raspituješ otkud upucani tu.
Policija ima specijalne jedinice za praćenje i hapšenje prestupnika na internetu, a u skladu s krajem prošle godine donesenim Online Safety Act (Zakon o bezbednosti na mreži). Deluje logično. Kao i sve nasilje država u istoriji. Država jeste predstavnik opšteg interesa i ona je tu da brani – narodni interes. Samo je problem odrediti do kog trena država štiti opšti interes, a kad se sila koristi za zaštitu interesa neke grupe – pre svega onih povlašćenih u društvu.
https://www.intermagazin.rs/slobodan-govora-u-britaniji-razlog-za-masovna-hapsenja/
*********************************************************************************************************
Mnogo je toga što smo do juče smatrali istinitim, postale su neistinite, ali to nas ne sprečava da dignemo glas i izrazimo svoja uvjerenja, mišljenja.
Upravo zbog toga, istine nema bez slobode govora (ne vrijedjanja) a sprečavanje i utišavanje mišljenja je kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode mišljenja.
To bi trebalo kvaslifikovati kao tešku nepravdu pa tako se i ophoditi.
Ipak, svjedoci smo da se sloboda govora zloupotrebljava na mnoge načine a to najviše rade upravo velike i moćne države, obično nad mnogo nejačim i slabijim.
Ako uzmemo fizičke činjenice, kao broj stanovnika – 145 miliona u Rusiji i 67 u Britaniji – onda bi u toj proporciji za britansko Ostrvo bilo mnogo i 1.000 uhapšenih. Ako uzmemo da je rusko društvo u ratnom gardu povodom Specijalne vojne operacije u Ukrajini, onda bi bilo logično da ta država bude osetljivija i da hapsi više i neselektivnije.
Pobuna je legitimno pravo
Plus, logično se očekuje da će, na kraju ove 2024, statistika pokazati znatno veću cifru. Jer je u Britaniji u toku dosad neviđena pobuna lokalnog stanovništva protiv milionskih populacija migranata. Reč je o aktuelnim nemirima posle ubistva tri devojčice u severozapadnom engleskom gradu Sautportu. Ubica je imigrantski potomak, sedamnaestogodišnjak.Zemljom su se proširili nemiri koji jesu i antiimigrantski i antiislamski – što pokazuje da su migranti i muslimani veliki problem britanskog društva. Samo tim povodom već je uhapšeno 800 prestupnika, trećina osuđena – među njima i dečak od 13 godina.
Ne, oni nisu ubijali. Samo su nastojali da jave vlastima da i one shvate da su migranti velik problem. I pošto na osnovu dosadašnjeg iskustva ne veruju da će vlast uzeti u obzir njihovu poruku, odlučuju se da poruku pošalju jedinim načinom na koji će naterati vladu da ipak obratiti pažnju – nasiljem. Ne, to nije nedopustivo.
Kad je demokratija uspostavljana među Englezima utemeljitelji kao Džon Lok nisu uopšte isključivali slanje poruke – nasilno. Kad vlast ne sluša glas naroda jedina odbrana je pobuna društva. Revolt is the right of the people, govorio je Džon Lok.
Normalni ljudi uvek računaju da sila oslepi nosioca vlasti. A istorija zna da kad on pretera, mora biti zaustavljen. Onaj ko ne obraća pažnju na narodnu volju logično je da se suoči sa moći koja je akumulirana u narodu. Kad narod krši zakone (koje donose oni koji vladaju), to je istorijski legitimitet za zaštitu svoje volje. Kad narod izgubi tu sposobnost, njega istorija pomete.
Britanska država ne pokazuje da namerava da posluša glas ugroženog naroda te je organizovala i kontramitinge. Zavađanje sopstvenog stanovništva kao odbrana. Jasno je da tu pomirenje postaje nemoguće. Oko čega? Javnog reda koji je samoponištavanje.
Hapšenje zbog Fejsbuka
Stanovništvo osim što izlazi na ulice svoja mišljenja i raspoloženja širi i na – društvenim mrežama. Tako je uhapšena 55-godišnja žena koja je u optužena da je u elektronskoj komunikaciji „pronosila netačnosti o identitetu osumnjičenog za ubistvo“ – iako je sama država otezala da obelodani identitet Ali Al-Šikatija.Objašnjenje države: rešila je da sprečava „izazivanje rasne mržnje i nereda“. Građanka se, u komunikaciji koja je inače bila lična, privatna, pitala zašto njena država krije muslimanski identitet ubice.
Izvesni Bili Tompson (31), na Fejsbuku je, u razmeni mišljenja s članom porodice, ubicu pogrdno nazivao filthy bastard“ (direktan prevod – prljavo kopile) i ekspresno osuđen na 12 nedelja zatvora jer je „ohrabrivao nasilje“. Džordan Paralor (28) osuđen na godinu i po dana jer je takođe na Fejsbuku objavljivao saznanja o napadu na hotel u kome su migranti.
Džordan Plan (30) dobio je osam meseca zbog imitiranja majmuna u prisustvu crnaca i Azijata. Neki Kamerun Armstrong (18) išao da gleda nerede na ulicama i – uhapšen. To se pravda genijalnom dosetkom novog premijera Kira Stamera da državni organi ne treba da se uzdržavaju pred činovima koji su „legalni ali štetni“. Prvo pucaš, a onda se raspituješ otkud upucani tu.
Policija ima specijalne jedinice za praćenje i hapšenje prestupnika na internetu, a u skladu s krajem prošle godine donesenim Online Safety Act (Zakon o bezbednosti na mreži). Deluje logično. Kao i sve nasilje država u istoriji. Država jeste predstavnik opšteg interesa i ona je tu da brani – narodni interes. Samo je problem odrediti do kog trena država štiti opšti interes, a kad se sila koristi za zaštitu interesa neke grupe – pre svega onih povlašćenih u društvu.
https://www.intermagazin.rs/slobodan-govora-u-britaniji-razlog-za-masovna-hapsenja/
*********************************************************************************************************
Mnogo je toga što smo do juče smatrali istinitim, postale su neistinite, ali to nas ne sprečava da dignemo glas i izrazimo svoja uvjerenja, mišljenja.
Upravo zbog toga, istine nema bez slobode govora (ne vrijedjanja) a sprečavanje i utišavanje mišljenja je kršenje osnovnih ljudskih prava i slobode mišljenja.
To bi trebalo kvaslifikovati kao tešku nepravdu pa tako se i ophoditi.
Ipak, svjedoci smo da se sloboda govora zloupotrebljava na mnoge načine a to najviše rade upravo velike i moćne države, obično nad mnogo nejačim i slabijim.
