Slika koja je promenila tok istorije umetnosti

[Nina]

Slika "Back and Front" Šona Skalija predstavlja šest metara dugo platno prekriveno prugama oslikanim u različitim smerovima, koje je promenilo tok istorije umetnosti početkom osamdesetih godina. Prema mišljenju većine istoričara umetnosti, ova slika vratila je apstraktnim umetničkim delima grandioznost, koja joj je u ranijim decenijama bila oduzimana.Štaviše, smatra se da je upravo ona spasila apstraktnu umetnost od potpunog gašenja i ponovo je učinila relevantnom.

Ta slika, čiji sam naziv sugeriše rešenost autora da skine površni sloj sa stvari i otkrije njihovu nevidljivu geometriju, stvoren je u vreme kada je minimalizam, dominantni pokret apstraktne umetnosti, sam sebe saterao u ćošak, piše BBC.

Minimalizam je uspeo da skine sa forme svaki trag ljudske emocije, decenijama nakon što je američki umetnik Frenk Stela počeo da prekriva svoja platna tamnim prugama o kojima je vajar Karl Andre, i sam važan deo minimalističkog pokreta sedamdesetih, rekao: "Stela nije zainteresovan za izraz ili osećajnost. Njegove linije su putanje četkice na platnu. Ti putevi vode isključivo slikanju".

U takvoj klimi unutar apstraktnog izraza, Skalijeva slika "Backs and Fronts" toliko je odskakala po svojoj sadržajnosti, da je britanska konceptualna umetnica Džilijan Vering jednom prilikom izjavila da je upravo ona "probila branu američkog minimalističkog slikarstva".

Skali ima svoje objašnjenje za to.

"Radio sam na oslobađanju onoga što sam smatrao minimalističkim zatvorom. U to vreme, moji savremenici i prijatelji u Njujorku bili su potpuno zaglavljeni u minimalizmu ili procesnoj umetnosti - ponavljanje poteza četkicom ili pravljenje geometrijske podele koja je bila preterano racionalna... Tako je 'Backs and Fronts' izazvala veliku pažnju. Izazvala je buku", rekao je umetnik za BBC.

Među onima koji su bili prisutni kada je slika prvi put izložena u PS1 umetničkom centru, delu Muzeja moderne umetnosti, 1982. bio je istoričar umetnosti i pisac Robert Morgan.

"Ništa poput nje nije nikada ranije napravljeno: 11 panela koji se kreću horizontalno na otvorenom prostoru, beskonačnost obojenih linija, optičko kretanje na gore, na dole i na stranu, kao da su notni zapis nekog muzičkog dela", rekao je on o slici.
Zapravo, Skali je i zamislio tu sliku kao manji i intimniji odgovor na Pikasov čuveni kubistički portret "Tri muzičara".

 

[Nina]

"Durango"
Međutim, samo godinu dana nakon što je prvi put izložio svoju najpoznatiju sliku, njegov sin Pol poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Iznenada, njegov život ponovo je izgubio boje.

"Polova smrt donela je mnogo mračnih slika, besnih slika, rekao bih, jer ništa nije kao geometrijski bes. To je najveći gnev, jer je vezan i kipti", kaže Skali, misleći na svoja monohromatska dela kao što je "Durango" (1990).

U 'Durangu' nema utehe. Triptih i ispupčenje u sredini, koje mu daje još više težine, konstantno remeti pokušaj poteza četkice da fizički ujedini tu površinu sa njenim ritmom. Površina nastavlja da se lomi", kaže Skali.Iako je bio uzdrman do temelja, Skali nikada nije prestao da veruje u isceljujuću moć slikanja.

"Doživljavam umetnost kao nešto duboko - kao naše spasenje", rekao je umetnik za BBC.
Kroz poslednjih deset godina 20. veka i prve dve decenije 21. Skali je nastavio da ispituje pruge i beskrajne ritmove u kojima se mogu preplitati, kako bi komponovao svoju muziku za oči i dušu.

U jednoj stvari se ne slaže sa Pikasom.
"On je rekao da je umetnost rat. Umetnost nije rat. Rat je rat. Umetnost je neprijatelj rata. Umetnost je ljubav", rekao je umetnik.
link

 

[Nina]

Back Front Window

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[pop80]

ovo bi svako ko nije retardiran mogao da naslika..

 

[Nina]

nije baš tako