- Poruka
- 105
U Srbiji postoje dva ekstremna tabora koji su toliko glasni da neutralni posmatrac moze pomisliti da se radi o zemlji u kojoj prvih ima oko 40%, a drugih oko 60%. Zapravo, oni su samo toliko glasni a predstavljaju marginalnu grupu u srpskom drustvu. Mogu biti i jesu opasni, ali pogresno je generalizovati ceo narod.
Cirjakovic olako definise Drugu Srbiju i autosovinizam. Zato sam imao problem da "krstim" prvi ekstrem iz naslova teme. Nisu svi Drugosrbijanci autosovinisti. Tu zaista ima iskrenih liberala i levicara koji ne vole bilo koji nacionalizam, ali nemaju u sebi prezir prema Srbiji. Druga Srbija je imala samo odredje anacionalne i autosovinistike elemente na samom pocetku. Knjga Radomira Konstantinovica "Filosofija Palanke" nije "Biblija" svih Drugosrbijanaca, vec samo jednog dela koji je preuzeo primat.
Kao sto nisu svi Drugosrbijanci autosovinisti (pa zato koristim termin "drugosrbijanski autosovinisti) tako nisu ni svi rusofili rusopatofili/porusice/putinofili. Zbog igre reci lakse mi je bilo da taj drugi ekstrem nazovem samo rusopatofili, a moze se koristiti termin "Porusica".
Mora se imati jedna stvar u vidu. Kao sto sam vec rekao, oba ekstrema su marginalno manjiska, ali prave nam velike probleme i mediji (kao ljubitelji losih vesti jer je negativna emocija jaca od pozitivne) ih forsiraju. Srpski narod vecinski, a pogotovo ne svi gradjani Srbije, nisu Rusopatofili/Porusice ili dugosrbijanski autosovinisti. Drugosrbijanskih autosovinista ima imaksimalno 7% sve sa ultravojvodjanskim autonomasima i kojekakvim krizoidentitlijama. Rusopatofila nema vise od 12%. Dakle, radi se o maksimalno 20% zagovornika nerazuma. U jednom momentu, kada je narod bio frustriran sumanutom Milosevicevom politikom i antizapadnjastvom, gde je Zapad zaista bio moralni, ekonomski i svaki drugi raj u odnosu na Milosevicev teror i ratne poraze, preko 70% gradjana je bilo za clanstvo u EU i preko 50% za NATO! Srpski narod je prilicno realan i primecuje da Zapad tada i sada nisu isti. Na zalost, ovaj Zapad je pokazao jedno takvo licemerje kada je Srbija u pitanju, da cak nismo dobili ni castan izlaz iz poraza. Podseticu vas da su castan izlaz dali Nemcima i Japancima posle WW2 kroz ekonomski oporavak i afirmaciju, pa cak i istocnoevropskim komunistickim despotijama (tu ukljucujem i Jelcinovu i u prvim godinama Putinovu Rusiju). Jedino kada su Srbija i srpski faktor u pitanju nema nikakve rehabilitacije. EU je dojadila svakome, pa i meni kao liberalu, sa tom politikom mozete postati clan jednog nikadasnjeg dana, "a taj dan ce doci" majke mi.
Zapad je oteo Srbiji Kosovo na jedan prilicno traljav i kontradiktoran nacin. Ne zavodi Turskoj sankcije zbog okupacije Severnog Kirpa, ali zavodi Rusiji zbog Krima. Bas zato danas Srbi nisu za sankcije Rusiji, kao sto su krajem 90ih i pocetkom 2000ih bili listom za EU.
Postoji vise zajednickih crta drugosrbijanskih autosovinista i i porusica/rusopatofila. Srbija je za njih mala i kite se, sa jedne strane Zapadom, sa druge strane Rusijom. Oni mrze ovu generaciju Srba. Jedni ih smatraju primitivnom, krezubom stokom, a Srbija je cumez jer nema sushi restorana i starbucks u svakoj zabiti. Za njih su Srbi kulturno defektni i krivci za sve i svasta. Rusopatofili, tj. porusice mrze ovu generaciju Srba smatrajuci ih slinama i cmoljavcima koji umesto da idu da se bore i jedu korenje zbog Rusa tu izigravaju nekakve zivotoljubive "zapadoide" koji se gade policijske drzave. Drugosrbijanski autosovinisti i porusice prizeljkuju i veruju da jedino strana sila moze da resi sve nase probleme. Jedni bi docekali NATO tenkove u Beogradu sa cvecem, a drugi ruske. I jedni i drugi smatraju sebe ekskluzivnim tumacima srpskog mentaliteta i "kako se treba ziveti". Ne podnose drugacije misljenje. Sanse su 99% da cete u diskusiji sa drsrb autosovinistom ili porusicom biti napadnuti na licnom nivou verbalno, a mozda cak i fizicki. Oba ekstremna tabora ne razumeju mentalitet srpskog naroda. Srbi su narod kulturno oformljen na podrucju tri velike sile koje su ga drzale pod okopacijom vekovima. U pitanju su Mletacka, Austrougarska i Otomanska Imperija. Kao takvi, mi imamo neverovatnu prednost da smo u isto vreme individualisticki i kolektivisticki narod. Mi razumemo (ali ne opravdavamo) kada Arapin ubije iz casti. Znamo sta je izazvalo takvu reakciju u njemu. Takodje, mi razumemo kada Zapadnjak svoje dete sa 18 godina salje da se samo snalazi. Srbi su pluralisticki i demokratski narod, sto se kosi sa ekstremistickim stavovima drugosrbijanskih autosovinista i porusica. Cak i kada nije bilo stranaka, Srbi su imali seoske zborove gde se odlucivalo vecinom - i zene su bile pitane.
Ono sto je mene izenadilo je stepen spremnosti rusopatofila na etnokonverziju, a ne drugosrbijanskih autosovinista. Dugosrbijanski autosovinisti su anacionalni i aetnicni. Oni napuste srpstvo i budu nista. Eventualno regionalofili (bilo da je ta regija unutar Srbije, grad ili makroregija kao sto je tzv. Zapadni Balkan). Sa druge strane, kod rusopatofila vidimo slicno nesto sto se dogodilo sa kineskim nacionalistima na Tajvanu, gde posle druge ili trece generacije vec traze novu naciju, a bili su najekstremniji moguci kineski nacionalisti. Nase porusice, iako u isto vreme jos uvek srpski nacionalisti (jer su zaljubljeni u ideju srpstva kako je oni vide - a to je izvitopereno srpstvo) u Rusima i Putinu vide ono sto nema i ne moze biti u Srbiji. U Srbiji postoji tzv. Ruska stranka koja okuplja samo Srbe. Vojislav Seselj je izjavio da je Rusija nama otadzbna, sto je skandal kojim je ponistio cak i ono sto je uradio u Hagu (a jedino tu ima kakve-takve pozitivne strane). Drugosrbijanski autosovinisti, sa druge strane, odmah bi se odrekli Kosova, RS-a i prava Srba u Crnoj Gori. Za njih je Kosovo srpska kolonija, RS genocidna tvorevina, a Srbi u Crnoj Gori jedno obino pravoslavno-taliansko pleme vredno prezira. Jedni se konvertuju u drugi narod, a drugi bi se odrekli teritorija i prava Srba.
Medjusobno se optuzuju da su dosli iz dinarskih krajeva Jugosavije. Postoji teza, ali ja je ne volim jer se granici sa kultursovinizmom i regionalsovinizmom, da oni jesu dosli i da se ne mogu privici na pasivni i tolerantni mentalitet moravskog i panonskog coveka. Zapravo, pola Uze Srbije i Vojvoidine je na ovaj ili onaj nacin poreklom iz dinarskih krajeva. Za dve generacije svako ce imati u rodbini Dinarce, pa je za mene ta prica imbecilna o psovanju voza koji ih don'o, kako se govori u Vojvodini, ili vesla koje ih je doveslalo, kako se govori u Uzoj Srbiji. Cinjenica jeste da su mnogi drugosrbijanski autosovinisti poreklom iz CG i Like, a da su su porusice/rusopatofili takodje u velikoj meri dosli iz istih krajeva (pogotovo posle rezolucije IB-a), ali su svakako "Srbijanci" u bazi, da ih sada ne navodim.
Sto se tice opasnosti, obe grupe su opasne ako im se dopusti da udju u sisteme odlucivanja. Imali smo 2000ih Gorana Svilanovica koji je bio sef diplomatije i umesto da sprovodi usaglasenu drzavnu politiku da se na Kosovu spase sta se spasiti moze, on je urgirao da vec tada odustanemo od Kosova - sa poziije ministra. Sada Srbija ima rusku zbiju i spijuncinu Vulina u svojim nedrima. To vec sada Srbiju kosta, a tek ce da je kosta. Pravljenje od Srbije ruske gubernije i rusifikacija Srbije je jos gore od odricanja od Kosova, jer se gubi cela Srbija.
Da poentiram, radi se o krizi identiteta. To je pitanje karakternog neslaganja sa mentalitetom Srba. Oni su svoju ideologiju odabrali na osnovu vlastitog karaktera i unutrasnjeg organskog odnosa prema okolini.
Cirjakovic olako definise Drugu Srbiju i autosovinizam. Zato sam imao problem da "krstim" prvi ekstrem iz naslova teme. Nisu svi Drugosrbijanci autosovinisti. Tu zaista ima iskrenih liberala i levicara koji ne vole bilo koji nacionalizam, ali nemaju u sebi prezir prema Srbiji. Druga Srbija je imala samo odredje anacionalne i autosovinistike elemente na samom pocetku. Knjga Radomira Konstantinovica "Filosofija Palanke" nije "Biblija" svih Drugosrbijanaca, vec samo jednog dela koji je preuzeo primat.
Kao sto nisu svi Drugosrbijanci autosovinisti (pa zato koristim termin "drugosrbijanski autosovinisti) tako nisu ni svi rusofili rusopatofili/porusice/putinofili. Zbog igre reci lakse mi je bilo da taj drugi ekstrem nazovem samo rusopatofili, a moze se koristiti termin "Porusica".
Mora se imati jedna stvar u vidu. Kao sto sam vec rekao, oba ekstrema su marginalno manjiska, ali prave nam velike probleme i mediji (kao ljubitelji losih vesti jer je negativna emocija jaca od pozitivne) ih forsiraju. Srpski narod vecinski, a pogotovo ne svi gradjani Srbije, nisu Rusopatofili/Porusice ili dugosrbijanski autosovinisti. Drugosrbijanskih autosovinista ima imaksimalno 7% sve sa ultravojvodjanskim autonomasima i kojekakvim krizoidentitlijama. Rusopatofila nema vise od 12%. Dakle, radi se o maksimalno 20% zagovornika nerazuma. U jednom momentu, kada je narod bio frustriran sumanutom Milosevicevom politikom i antizapadnjastvom, gde je Zapad zaista bio moralni, ekonomski i svaki drugi raj u odnosu na Milosevicev teror i ratne poraze, preko 70% gradjana je bilo za clanstvo u EU i preko 50% za NATO! Srpski narod je prilicno realan i primecuje da Zapad tada i sada nisu isti. Na zalost, ovaj Zapad je pokazao jedno takvo licemerje kada je Srbija u pitanju, da cak nismo dobili ni castan izlaz iz poraza. Podseticu vas da su castan izlaz dali Nemcima i Japancima posle WW2 kroz ekonomski oporavak i afirmaciju, pa cak i istocnoevropskim komunistickim despotijama (tu ukljucujem i Jelcinovu i u prvim godinama Putinovu Rusiju). Jedino kada su Srbija i srpski faktor u pitanju nema nikakve rehabilitacije. EU je dojadila svakome, pa i meni kao liberalu, sa tom politikom mozete postati clan jednog nikadasnjeg dana, "a taj dan ce doci" majke mi.
Zapad je oteo Srbiji Kosovo na jedan prilicno traljav i kontradiktoran nacin. Ne zavodi Turskoj sankcije zbog okupacije Severnog Kirpa, ali zavodi Rusiji zbog Krima. Bas zato danas Srbi nisu za sankcije Rusiji, kao sto su krajem 90ih i pocetkom 2000ih bili listom za EU.
Postoji vise zajednickih crta drugosrbijanskih autosovinista i i porusica/rusopatofila. Srbija je za njih mala i kite se, sa jedne strane Zapadom, sa druge strane Rusijom. Oni mrze ovu generaciju Srba. Jedni ih smatraju primitivnom, krezubom stokom, a Srbija je cumez jer nema sushi restorana i starbucks u svakoj zabiti. Za njih su Srbi kulturno defektni i krivci za sve i svasta. Rusopatofili, tj. porusice mrze ovu generaciju Srba smatrajuci ih slinama i cmoljavcima koji umesto da idu da se bore i jedu korenje zbog Rusa tu izigravaju nekakve zivotoljubive "zapadoide" koji se gade policijske drzave. Drugosrbijanski autosovinisti i porusice prizeljkuju i veruju da jedino strana sila moze da resi sve nase probleme. Jedni bi docekali NATO tenkove u Beogradu sa cvecem, a drugi ruske. I jedni i drugi smatraju sebe ekskluzivnim tumacima srpskog mentaliteta i "kako se treba ziveti". Ne podnose drugacije misljenje. Sanse su 99% da cete u diskusiji sa drsrb autosovinistom ili porusicom biti napadnuti na licnom nivou verbalno, a mozda cak i fizicki. Oba ekstremna tabora ne razumeju mentalitet srpskog naroda. Srbi su narod kulturno oformljen na podrucju tri velike sile koje su ga drzale pod okopacijom vekovima. U pitanju su Mletacka, Austrougarska i Otomanska Imperija. Kao takvi, mi imamo neverovatnu prednost da smo u isto vreme individualisticki i kolektivisticki narod. Mi razumemo (ali ne opravdavamo) kada Arapin ubije iz casti. Znamo sta je izazvalo takvu reakciju u njemu. Takodje, mi razumemo kada Zapadnjak svoje dete sa 18 godina salje da se samo snalazi. Srbi su pluralisticki i demokratski narod, sto se kosi sa ekstremistickim stavovima drugosrbijanskih autosovinista i porusica. Cak i kada nije bilo stranaka, Srbi su imali seoske zborove gde se odlucivalo vecinom - i zene su bile pitane.
Ono sto je mene izenadilo je stepen spremnosti rusopatofila na etnokonverziju, a ne drugosrbijanskih autosovinista. Dugosrbijanski autosovinisti su anacionalni i aetnicni. Oni napuste srpstvo i budu nista. Eventualno regionalofili (bilo da je ta regija unutar Srbije, grad ili makroregija kao sto je tzv. Zapadni Balkan). Sa druge strane, kod rusopatofila vidimo slicno nesto sto se dogodilo sa kineskim nacionalistima na Tajvanu, gde posle druge ili trece generacije vec traze novu naciju, a bili su najekstremniji moguci kineski nacionalisti. Nase porusice, iako u isto vreme jos uvek srpski nacionalisti (jer su zaljubljeni u ideju srpstva kako je oni vide - a to je izvitopereno srpstvo) u Rusima i Putinu vide ono sto nema i ne moze biti u Srbiji. U Srbiji postoji tzv. Ruska stranka koja okuplja samo Srbe. Vojislav Seselj je izjavio da je Rusija nama otadzbna, sto je skandal kojim je ponistio cak i ono sto je uradio u Hagu (a jedino tu ima kakve-takve pozitivne strane). Drugosrbijanski autosovinisti, sa druge strane, odmah bi se odrekli Kosova, RS-a i prava Srba u Crnoj Gori. Za njih je Kosovo srpska kolonija, RS genocidna tvorevina, a Srbi u Crnoj Gori jedno obino pravoslavno-taliansko pleme vredno prezira. Jedni se konvertuju u drugi narod, a drugi bi se odrekli teritorija i prava Srba.
Medjusobno se optuzuju da su dosli iz dinarskih krajeva Jugosavije. Postoji teza, ali ja je ne volim jer se granici sa kultursovinizmom i regionalsovinizmom, da oni jesu dosli i da se ne mogu privici na pasivni i tolerantni mentalitet moravskog i panonskog coveka. Zapravo, pola Uze Srbije i Vojvoidine je na ovaj ili onaj nacin poreklom iz dinarskih krajeva. Za dve generacije svako ce imati u rodbini Dinarce, pa je za mene ta prica imbecilna o psovanju voza koji ih don'o, kako se govori u Vojvodini, ili vesla koje ih je doveslalo, kako se govori u Uzoj Srbiji. Cinjenica jeste da su mnogi drugosrbijanski autosovinisti poreklom iz CG i Like, a da su su porusice/rusopatofili takodje u velikoj meri dosli iz istih krajeva (pogotovo posle rezolucije IB-a), ali su svakako "Srbijanci" u bazi, da ih sada ne navodim.
Sto se tice opasnosti, obe grupe su opasne ako im se dopusti da udju u sisteme odlucivanja. Imali smo 2000ih Gorana Svilanovica koji je bio sef diplomatije i umesto da sprovodi usaglasenu drzavnu politiku da se na Kosovu spase sta se spasiti moze, on je urgirao da vec tada odustanemo od Kosova - sa poziije ministra. Sada Srbija ima rusku zbiju i spijuncinu Vulina u svojim nedrima. To vec sada Srbiju kosta, a tek ce da je kosta. Pravljenje od Srbije ruske gubernije i rusifikacija Srbije je jos gore od odricanja od Kosova, jer se gubi cela Srbija.
Da poentiram, radi se o krizi identiteta. To je pitanje karakternog neslaganja sa mentalitetom Srba. Oni su svoju ideologiju odabrali na osnovu vlastitog karaktera i unutrasnjeg organskog odnosa prema okolini.
