Quantcast

Sličnosti i razlike u psihologiji i astrologiji

Nastia

Veoma poznat
Moderator
Poruka
11.953
Psihologija, kao nauka svoj vlastiti put je započela u 18. i 19. veku, odvajanjem od filozofije čija je grana vekovima bila. Kao nauka psihologija proučava psihu, psihičke procese i osobine u njihovom nastanku, razvoju i objektivnim pojavljivanjima, a saznanja zasniva na podacima dobijenim posmatranjem ponašanja ili neposrednim iskustvima dobijenih introspekcijom. Mentalni procesi obuhvataju svest i nesvesne procese, a psihologja nastoji da objasni ulogu mentalnih procesa u pojedinačnom i grupnom ponašanju. Mentalni procesi su opažanje, učenje, pamćenje, mišljenje, osećanja i motivacija. U ljudskoj ličnosti ovi procesi su organizovani u osobeni sklop čiji delovi predstavljaju osobine – relativno trajne karakteristike na osnovu kojih ponašanje može da se objašnjava i predviđa.

Medju psiholozima izdvaja se Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung) poznat po svojoj sklonosti ka misticizmu koja je priznavala pravo postojanja i parapsihološkim dešavanjima (i Frojd se njima bavio, ali ih je objašnjavao racionalno – procesima prenosa, telepatije).

Jung je bio zainteresovan za proučavanje astrologije, okultizma, i drugih oblasti kojima stroga nauka osporava pravo na legitimitet. Verovao je u „tajanstvenu prirodu“ ljudske duše, koja se ne može svesti na puke biološke i fiziološke očiglednosti. Frojd se takođe bavio ovim temama, ali uvek oprezno, skeptično i kritički, pazeći da ga ne odvedu sa pravog puta naučnih objašnjenja. Ova strana Jungove ličnosti usmerila ga je ka radu na otkrivanju i predočavanju opšte simbolike koju pronalazimo u snovima, mitovima, književnosti, a koja je stalno živo prisutna u ljudskim životima, od primitivnih vremena do danas.

Veći deo znanja kojie imamo o ljudskom umu danas potiče od psiholoških eksperimenata koji su sprovedeni tokom prošlog veka. Od Ešove paradigme do Stanfordskog zatvorskog eskperimenta, psiholozi su na različite načine pomogli u prikupljanju novih informacija i pružanju uvida u ljudsko razmišljanje i ponašanje.

S obzirom na zanimljivost sadržaja ( iako nemaju veze sa astrologijom :) ) ovo su neki od najinteresantnijih eksperimenata u psihologiji koji su svojim rezultatima ali i šokantnim metodama pomerili granice u dotadašnjim psihološkim saznanjima. Takođe, važno je napomenuti da je nedostatak eksperimentalne metode jedan od osnovih razloga zbog kojih astrologija nije, i ne može biti nauka, kako bi bilo šta od svojih pretpostavki mogla eksperimentalno da proveri i potvrdi:

1 ) Violinista u metrou

Da li često zastanete da biste uživali u lepoti oko sebe? Sudeći po eksperimentu sprovedenom 2007. godine, najverovatnije ne. Svetski poznati violinista Džoš Bel pojavio se kao ulični muzičar u metrou u Vašingtonu da bi video koliko ljudi će zastati da ga posluša. Uprkos činjenici da je svirao na ručno pravljenoj violini od 3,5 miliona dolara i da je rasprodao karte za svoj koncert u Bostonu (a prosečna cena karte iznosila je 100 dolara!), veoma malo ljudi se zaustavilo da bi čuli njegovo prelepo izvođenje. Zaradio je tričavih 32 dolara tog dana.


2) Klavir stepenice

Folksvagenova inicijativa pod nazivom "Teorija zabave" pokušala je da dokaže da se ljudsko ponašanje može promeniti time što se svakodnevne aktivnosti pretvaraju u zabavu. Prilikom jednog nedavnog eksperimenta, oni su postavili muzičke stepenice-klavir na jednom stepeništu u Stokholmu. Želeli su da vide da li će više ljudi biti voljno da izabere zdraviju opciju umesto pokretnih stepenica u švedskom metrou. Tog dana, 66 odsto više ljudi izabralo je stepenice-klavir, što dokazuje da je zabava najbolji način da se ljudi nateraju da promene svoje ponašanje.

3) Milgramov eksperiment

Ljudi su naučeni da slušaju uputstva koje im daje autoritarna figura još od najranijih dana svog života. Eksperiment sproveden 1961. godine pod vođstvom Stenlija Milgrama, psihologa sa Univerziteta "Jejl", izmerio je tu volju da se posluša autoritarna figura time što su ljudima davana uputstva da izvrše dela koja se kose sa njihovim moralnim načelima. Učesnicima je rečeno da igraju ulogu "učitelja" i da primenjuju električne šokove "učeniku", koji je navodno u drugoj sobi, svaki put kada odgovore pogrešno na pitanje. U stvarnosti, niko nije dobijao elektro-šokove. Umesto toga, Milgram je puštao tonski snimak kako bi izgledalo da učenik proživljava velik bol i želi da prekine eksperiment.

Uprkos protestima, mnogi učesnici nastavili su sa eksperimentom kada ih je autoritarna figura podsticala na to, povećavajući voltažu nakon svakog pogrešnog odgovora sve dok vremenom nisu primenili ono što bi bio smrtonosan elektro-šok. Slični eksperimenti sprovođeni su nakon originalnog i pružili su gotovo identične rezultate, što ukazuje na to da su ljudi voljni da idu protiv svoje savesti ukoliko im to naredi autoritet.

4) Efekat posmatrača

U slučaju nužde, većina bi najverovatnije želela da se nađe u prometnom području kako bi imali veće šanse da im neko pritekne u pomoć. Suprotno uvreženom mišljenju, okruženost ljudima ne garantuje ništa. Psihološki fenomen pod nazivom efekat posmatrača navodi da će ljudi pre pomoći nekome ukoliko ima malo ili uopšte nema svedoka. Naučnici to nazivaju difuzijom odgovornosti. Efekat posmatrača nedavno je testiran na prometnj londonskoj ulici i ispostavilo se da društveni status igra ulogu u tome da li će osoba dobiti pomoć, ali većina ljudi ipak nastavlja svojim putem bez zaustavljanja.

5) Ešov eksperiment usklađenosti

Ešova paradigma je još jedan čuveni primer iskušenja usklađivanja u grupnim situacijama. Ova serija eksperimenata sprovedena 1950-ih stavlja osobu u sobu punu glumaca. Osoba koja sprovodi eksperiment podiže sliku sa tri brojevima obeležene linije i pita svaku osobu u sobi da kaže koja je linija najduža. Glumci namerno biraju netačnu liniju kako bi videli da li će osoba koja se testira odgovoriti iskreno ili će jednostavno izabrati grupni odgovor. Rezultati su još jednom pokazali da ljudi teže da se usklade u grupnim situacijama.

6) Stanfordski zatvorski eskperiment

Smatran jednim od najmanje etičnih psiholoških eksperimenata svih vremena, Stanfordski zatvorski eksperiment proučavao je psihološke efekte koji zatvorsko okruženje može imati na ponašanje. U 1971. imitacija zatvora napravljena je u podrumu zgrade za psihologiju Univerziteta Stanford i, a 24 studenta muškog pola nasumično su izabrani da igraju ulogu zatvorenika, odnosno čuvara dve nedelje.

Studenti su se prilagodili svojim ulogama previše, postajući agresivni do tačke nanošenja psiholških povreda i mučenja. Čak je i profesor psihologije Filip Zimbardo, koji je nadgledao eksperiment podlegao njegovim efektima dozvoljavajući da se zlostavljanje nastavi. Eksperiment je obustavljen nakon samo šest dana usled njegove intenzivnosti, ali je pokazao da situacije mogu da izazovu određena ponašanja, uprkos prirodnim tendencijama pojedinaca.

7) Mali Albert

Ovaj eksperiment je ljudski ekvivalent Pavlovljevog psa. Najverovatnije jedan od najneetičnijih psiholoških istraživanja svih vremena, ovaj eksperiment sproveden je 1920. godine pod vođstvom Džona B. Votsona i njegove partnerke Rozali Rajner na Univerzitetu "Džon Hopkins", s ciljem da devetomesečni dečak razvije iracionalne strahove. Votson je počeo postavljanjem belog miša ispred bebe, koja isprva nije pokazivala strah.

On je potom proizvodio veoma glasan zvuk udaranjem čekića u čeličnu šipku svaki put kada bi Albert dotakao miša. Nakon nekog vremena, dečak je počeo da plače i pokazuje znakove straha svaki put kada bi se miš pojavio u sobi. Votson je, takođe, stvorio slične uslovljene reflekse s drugim uobičajenim životinjama i predmetima, sve dok ih se svih Albert nije plašio, dokazujući da klasično uslovljavanje radi na ljudima.

8) Eksperiment nestalog deteta

Ljudi često ne primećuju stvari koje ih okružuju, što je ideja koja je testirana tokom eksperimenta nestalog deteta.
Plakat sa informacijama i slikom "nestalog deteta" okačen je na vrata prometne prodavnice. Neki ljudi su se zaustavili da prostudiraju plakat, dok su drugi samo bacili pogled ili ga uopšte nisu gledali. Ono što je svim ljudima bilo zajedničko jeste da su potpuno prevideli činjenicu da se dečak sa plakata nalazi ispred radnje. Taj eksperiment pokazuje da ljudi imaju običaj da previde mnoge stvari oko njih.

9) Podeljeno odeljenje

Inspirisana ubistvom dr Martina Lutera Kinga Juniora, nastavnica trećeg razreda Džejn Eliot osmislila je eksperiment 1968. godine kako bi pomogla svojim belim učenicima da shvate efekte rasizma. Eliotova je podelila svoje odeljenje u dve grupe: plavooke učenike i tamnooke učenike. Prvog dana, deca sa svetlim očima bila su superiorna grupa i dala im je posebne privilegije, dok su ona sa tamnim očima bila minorna. Ona je ohrabrivala razdvojenost među grupama i izdvajala je učenike kako bi naglasila negativne aspekte onih koji su niža grupa.
Primetila je momentalnu promenu u ponašanju učenika. Plavooki učenici postizali su bolje rezultate i počeli su da maltretiraju svoje tamnooke drugare, dok su ovi drugi imali manje samopouzdanja. Idućeg dana, obrnula je uloge, tako da su plavooki postali niža grupa. Na kraju vežbe, deca su bila toliko srećna da su se zagrlila i složila da o ljudima ne treba suditi na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda.

10) Robers Kejv eksperiment

Ovo klasično istraživanje koje podseća na Goldingovog "Gospodara muva" jeste klasičan primer predrasuda i rešavanja konflikta.
Tačno 22 jedanestogodišnjaka nasumično je izdvojeno u dve grupe koje su odvedene u letnji kamp u Nacionalnom parku "Robers Kejv" u Oklahomi. Grupe su bile smeštene u odvojenim kolibama i nijedna nije znala za postojanje ove druge čitavih nedelju dana. Dečaci su se za to vreme zbližili sa drugarima iz svoje kolibe. Kada su dve grupe predstavljene, dečaci su počeli da odaju znakove verbalnog zlostavljanja.
Da bi pojačali sukob, vođe eksperimenta su ih naterali da se takmiče međusobno u serijama aktivnosti. Još veće neprijateljstvo je usledilo sve dok grupe nisu želele čak ni da jedu u istoj sobi. Konačna faza eksperimenta uključivala je pretvaranje rivala u prijatelje. Zabavne aktivnosti koje su naučnici planirali - poput puštanja vatrometa i gledanja filmova nisu radili na početku, zbog čega su osmislili zajedničke timske vežbe gde su obe grupe naterane da sarađuju. Na kraju eksperimenta, dečaci su odlučili da se zajedno voze istim autobusom kući, što pokazuje da se sukobi mogu rešiti, a predrasude prevazići putem saradnje.

Šta je mene pokrenulo da napišem ovu temu?

Većina nas je, barem nekada zbog potrebe posla radila određene psihološke testove, koji su imali različite ciljeve: određivanje IQ, merenje naših verbalnih sposobnosti, test ličnosti, test opšte kulture...Neki od ovih testova su prostiji, neki složeniji i zadiru vrlo detaljno u psihološke odlike čoveka, njegove svetle i mračne strane ličnosti kao i prednosti ili nedostatke, iz kojih se veoma često izvlače kompetence za određene aktivnosti. Jedan od složenijih testova je Hoganov test. Hoganov popis osobina meri normalne ili svetle osobine ličnosti. U osnovi, ovaj test govori kako ćemo se ponašati kada smo u najboljem izdanju.

Procena ličnosti Hogan testa meri našu svakodnevnu ličnost koju pokazujemo kao svetlu stranu. Ona procenjuje kako se odnosimo prema drugima i predstavlja svojevrsno naše ogledalo, kako nas drugi ljudi doživljavaju i vide.

Pomoću ove procene može se utvrditi koliko dobro sarađujemo s drugima, da li smo lider i vođa ili onaj koji sledi, da li smo uspešniji u ulozi lidera ili izvršioca zadataka.

Po čemu je ovaj test jedinstven: Hoganov popis osobnosti mjeri vaše normalne ili svetle osobine ličnosti. U osnovi, ovaj test govori poslodavcu kako ćete se ponašati kada ste u najboljem izdanju.

Procena ličnosti Hogan ( HPI - Hogan Personality Test ) meri vašu svakodnevnu osobnost, poznatu i kao svetla strana. Procenjuje kako se odnosite prema drugima.

Poslodavci će se pomoću ove procene utvrditi koliko dobro sarađujete s drugima, vodite li ili sledite li da li ste uspešniji kao vođa i sledbenik.

Vaša normalna osobnost ( HPI ) procenjuje se zajedno sa sledećih sedam (7) primarnih tačaka:

1. Prilagođavanje: Samopouzdanje, samopoštovanje i rad pod pritiskom
2. Ambicija: Želja za vođstvom, inicijativa i konkurentnost
3. Društvenost: Potreba za socijalnom interakcijom i ekstrovertnošću,
4. Međuljudska osetljivost: dopadljivost, taktičnost i održavanje odnosa ( empatija )
5. Razboritost: odgovornost, samodisciplina, temeljitost, takmičarski duh
6. Radoznalost: Kreativnost, znatiželja, mašta, čitanje
7.Pristup učenju: uživanje u učenju i ambicija da ide u korak sa trenutnim znanjem, matematičke sposobnosti

Takođe se testom može utvrditi mogućnost razvoja ( HDS ), motivacija, vrednosti i preferencije ( MVPI ), Hoganov popis poslovnih razloga (HBRI), Prosuđivanje.

Ono što je zanimljivo jeste da se može povući značajna paralela izmedju podataka dobijenih različitim psihološkim testovima i osobinama ličnosti koje dobijemo iz natalne karte, u velikoj meri i zbog toga što astrologija nastoji da objasni osobine jedne ličnosti kako bi, izmedju ostalog mogla da predvidi i njeno ponašanje ili potencijale, reakcije na određene događaje ili prilike i u mnogome se oslanja na psihologiju, pokušavajući da utvrdi obrasce ponašanja, reakcije na dešavanja i uticaje spolja kako bi pomogla ličnosti da se u budućnosti lakše i bezbolnije sa njima nosi. U velikoj meri, u astrologiji se baziramo na naš temperament, svetla, ASC, Merkur, a poklapanja mogu biti zaista fascinatna. Ja sam kroz ovaj test u potpunosti pronašla poklapanje, i mogu reći da sam dobila potvrdu onoga što sam o sebi već znala.

Kakva su vaša iskustva ili mišljenja?
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.