Уз одвајање Хрватске од Југославије, хрватска војска је отпочела и терор над Србима у Вуковару. Средином 1991.године прогон и покољ српског народа је дјелимично обављен и хрватска војска је загосподарила Вуковаром. Неколико хиљада људи српске националности је поубијано,а десетине хиљада Срба је прогнано из Источне Славоније, Западног Сријема и Барање.
Имајући у виду бројна свирепа убиства припадника вуковарског гарнизона, затим чињеница да су два батаљона и чета војне полиције ЈНА били блокирани у Вуковару, односно да је у Вуковару поубијано неколико хиљада људи српске националности, војни врх Армије је донео одлуку да коначно ослободи Вуковар и тако спаси своје припаднике и српски народ од даљег уништавања.
Јединице ЈНА су кренуле у битку за ослобођење Вуковара почетком октобра 1991. године, а одлука о ангажовању јачих снага донесена је у Штабу Врховне команде 14. IX 1991. године. Носиоци ове операције биле су снаге 12. војвођанског корпуса и Гардијска бригада, уз ојачања и подршку одговарајућих дијелова I војне области.
За јединице и команде ЈНА у ослобађању Вуковара је принцип чувања људства био подређен свим материјалним вриједностима. Због тога је у први план, умјесто живе силе стављена расположива борбена техника, тј. приоритет је дат дејствима са дистанце, а не борбама прса у прса.
Међутим, губици у људству ни на овај начин нису се могли потпуно избјећи. Ово утолико више што је Вуковар био максимално утврђен и припремљен за дуготрајну и одсудну одбрану. За степен утврђености те одбране може да послужи и овај податак: након ослобођења Вуковара инжињеријске јединице ЈНА су само у току прва три мјесеца пронашле и деактивирале око 10.000 разних мина и других експлозивних средстава што су их хрватске оружане снаге посејале у Вуковару и његовој најближој околини.
Коначно,након дуготрајних и тешких борби,18.новембра 1991.године јединице ЈНА,уз помоћ локалне Територијалне одбране и добровољаца из Србије, ослободиле су Вуковар.