Mala koliba, uz jezero
na obodu zavejane šume.
Plesale su po zidovima
senke vatre iz kamina!
Mekani beli tepih
i mali jastuci razbacani svuda,
Slatko piće sa kristal sećerom
i drugo od gorkog pelina.
Otpila sam gutljaj slatkog pića,
krckala šećer pod zubima...
Pustila sam njegov glas
da me umiri...
ja...ja sam se smejala.
Držao me je dugo u svom zagrljaju
bilo mi je toplo ...
Ali ne od pica...
ni od vatre sto nas je grejala.
I osetila sam...
gorko sladak ukus naših usana,
koktel sećernih kristala
i gorčine pelina
Pomešan miris naših tela
vazduh je ispunio.
Poslednji put
ali pravimo se da to ne znamo.
Još te noći bila sam njegova
i on je samo moj bio...
Dugo sam gledala
voljeno, usnulo lice,
a onda se tiho izvukla iz zagrljaja.
U mali kofer spakovala ljubav,
čežnju, uspomene
i na njega stavila zlatni katanac.
Na njegovom jastuku
ostao je deo mene,
da nas zauvek veže
kao nevidljivi lanac.
U snegu sam sakrila
tragove mojih stopala...
Da ne može da prati moje staze.
Da ga ne zaboli kad vidi,
koliko sam puta zastala!
I korake koji nastavljaju dalje...
I odlaze.
U srcu nema mesta za tugu,
Ispunila ga ljubav iskrena.
Njen mir, topao zagrljaj,
njegova lepota...
Samo na usnama,
Pomešan ukus sladi šećera
I gorčine pelina,
Odaje da će on zauvek
ostati...
ljubav mog života...
ali i tuzno...