Kod mene je, tu nema nikakve dileme, ako izuzmem jezika, a on je, to svako zna, kod poeta i lingvista najizraženija ljubavna alatka, skromnost najizraženija vrlina, baš onako milena i nebeski fina, no kako da uskromim se kad mi mnoge sele ovo, kroz uzdah i slađeni osmeh, cvrkutavo vele:
• jasan kao beli dan (luce clarior)
• tvrd kao kamen (saxo durior) i
• sladak kao med (melle dulcior).
Zato što pravilno sve, naročito kada srcem pišem pesmuljke za slatke seke:
• ispišem (inscribo),
• pripišem (ascribo),
• propišem (praescribo) i
• potpišem (subscribo).
A još teže, a, boge mi, slađe i rađe, bude kad mi neka slatka seka, gledeći me izazovno, kao da samo na me` celi život čeka, ovo doda – slatkorečivost je kod ženskadije uvek bila i ostala moda:
"Unicus magister, summus grammaticus optimus poetae !"
( Jedinstveni učitelj, najveći gramatičar i najbolji pesnik!)
• jasan kao beli dan (luce clarior)
• tvrd kao kamen (saxo durior) i
• sladak kao med (melle dulcior).
Zato što pravilno sve, naročito kada srcem pišem pesmuljke za slatke seke:
• ispišem (inscribo),
• pripišem (ascribo),
• propišem (praescribo) i
• potpišem (subscribo).
A još teže, a, boge mi, slađe i rađe, bude kad mi neka slatka seka, gledeći me izazovno, kao da samo na me` celi život čeka, ovo doda – slatkorečivost je kod ženskadije uvek bila i ostala moda:
"Unicus magister, summus grammaticus optimus poetae !"
( Jedinstveni učitelj, najveći gramatičar i najbolji pesnik!)
