Skriveni detalji u poznatim slikama

[Poli46]

Jedno od najtajanstvenijih dela Hijeronima Boša koje je izvedeno kao triptih, veruje se da
je nastalo oko 1503. godine.

Boš je u prvom delu slike predstavio nastanak sveta, zatim vrt zemaljskih uživanja, po čemu i samo delo nosi naziv,
dok je treći deo prikazan kao kraj sveta. U svom delu Boš oštro kritikuje blud i nemoral, pa je tako jedan od grešnika
između ostalog kažnjen ispisivanjem nota muzike iz pakla na zadnjici.

 

[Poli46]

Zahvaljujući transkripciji koju je uradila Amelija Hemrik, Muzika iz pakla zvuči ovako:

Lepo i vrlo nežno,zar ne?

 

[Sensei]

Zahvaljujući transkripciji koju je uradila Amelija Hemrik, Muzika iz pakla zvuči ovako:

Lepo i vrlo nežno,zar ne?

da

 

[Sensei]

Giovanni di Nicolao Arnolfini i njegova žena
Jan van Eyck's 1434 ulje na platnu

U ogledalu na slici se vidi odraz još dve osobe na dovratku. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je jedan od njih sam Jan van Ajk. Takodje, iznad ogledala na zidu je ispisano na latinskom "Jan van Ajk je bio ovde 1434". (U mnogome asocira na grafite modernog doba.)

-Sensei-​

 

[Poli46]

Giovanni di Nicolao Arnolfini i njegova žena
Jan van Eyck's 1434 ulje na platnu

U ogledalu na slici se vidi odraz još dve osobe na dovratku. Široko je rasprostranjeno mišljenje da je jedan od njih sam Jan van Ajk. Takodje, iznad ogledala na zidu je ispisano na latinskom "Jan van Ajk je bio ovde 1434". (U mnogome asocira na grafite modernog doba.)
Pogledajte prilog 799368Pogledajte prilog 799369

-Sensei-​

Veruje se da je jedno od njih Van Ajk lično

 

[Poli46]

Stari ribar – Tivadar Kostka

Tivadar Čontvari Kostka bio je jedan od prvih mađarskih slikara koji je postao poznat širom Evrope. Iako je za sobom ostavio brojna dela, jedna njegova slika ostala je upečatljiva zbog tajne koja
može biti otkrivena uz pomoć ogledala. Naime, slika Stari ribar (1902) predstavlja naizgled
sasvim običnog starca, međutim kad se ogledalom poklopi desna strana slike, dobije se odraz
leve strane i prikaz mudrog starca tužnih očiju kako stoji na obali mirnog mora (slika u sredini).
Kada se ogledalom poklopi leva strana slike, odraz nam prikazuje zlog čoveka iza kojeg se može
videti erupcija vulkana i nemirno more (treća slika). Prvi čovek predstavlja Boga, a drugi đavola.

 

[Neno]

Sandro Botticelli, 'Rođenje Venere', 1482.- 1486.

Vjetrom nošena zlatna kosa na desnom ramenu Botticellijeve Venere, naslikane za obitelj Medici, nije slučajni ukras na slavnom renesansnom djelu. U pitanju je spira mirabilis, logaritamska ili čudesna spirala, kako ju je u 17. stoljeću opisao švicarski matematičar Jacob Bernoulli, a koja se često pronalazi u prirodi, u puževoj kućici, školjkama, u točkama na paunovu repu, ovnovom rogu, sjemenkama u suncokretu itd. 'U Botticellijevu djelu, koje slavi vječnu eleganciju, spirala koja šapuće u Venerino desno uho predstavlja otkrivenje najdubljih tajni istine i ljepote', tvrdi Grovier.

 

[Poli46]

Poslednja večera -Leonardo da Vinči

Poznato je da je Tajna večera puna skrivenih detalja, međutim jedan od njih je uspeo da nam dočara scenu kad Isus otkriva da će ga jedan od apostola izdati. Naime, otkriveno je da hleb na stolu i ruke apostola zapravo predstavljaju note koje pri izvođenju stvaraju dramatičnu muziku, prikladnu sceni prikazanoj na slici. Poslušajte kako to zvuči:

 

[Sensei]

Stari Gitarista, 1903 by Pablo Picasso

Stari gitarista je naslikan 1903. godine, neposredno posle samoubistva Pikasovog bliskog prijatelja, Kazadžemasa. Za to vreme, umetnik je imao razumevanja za nevolje ugroženih i naslikao je mnoga platna koja prikazuju mizerije siromašnih, bolesnih i onih koji su izbačeni iz društva. On je takođe znao kako je to biti osiromašen, pošto je bio skoro bez prebijene pare tokom cele 1902. Ovo delo nastalo je u Madridu, a iskrivljeni stil podseća na dela El Greka. Ali ispod ove slike je počeo da se nazire i drugi crtež pa su istraživači uz pomoć infracrvene kamere otkrili 1998. godine da se radi o dve predhodne kompozicije. Najvidljivija je glava žene i još neki detalji tela. ​

 

[Sensei]

Ovo ulje na platnu Pitera Brojgela Starijeg iz 1559. godine ima naslikanih najmanje 112 raspoznavajućih izreka i fraza. Neke od njih su idiomi koje još uvek koristimo, kao što je "udaranje glavom o zid" (koji je zaokružen iznad), ili "naoružan do zuba". Pokušajte da vidite koliko njih možete da imenujete?

 

[Poli46]

Stari Gitarista, 1903 by Pablo Picasso

​ Stari gitarista je naslikan 1903. godine, neposredno posle samoubistva Pikasovog bliskog prijatelja, Kazadžemasa. Za to vreme, umetnik je imao razumevanja za nevolje ugroženih i naslikao je mnoga platna koja prikazuju mizerije siromašnih, bolesnih i onih koji su izbačeni iz društva. On je takođe znao kako je to biti osiromašen, pošto je bio skoro bez prebijene pare tokom cele 1902. Ovo delo nastalo je u Madridu, a iskrivljeni stil podseća na dela El Greka. Ali ispod ove slike je počeo da se nazire i drugi crtež pa su istraživači uz pomoć infracrvene kamere otkrili 1998. godine da se radi o dve predhodne kompozicije. Najvidljivija je glava žene i još neki detalji tela.​

Relevantno je za temu jer krije sliku ispod slike.

 

[Sensei]

Slika holandskog umetnika Henrik van Antonisena pod nazivom "Pogled na pesak Ševeningena" (View of Scheveningen Sands, cirka 1641. godine) je bila izložena u Ficvilijam muzeju još od 1873 godine a tek je 2014. godine otkriven iznenadjujući detalj. Naime, prilikom rutinske restoracije 2014. godine otkriveno je da se na slici nalazi nasukani kit koji je do tada bio potpuno sakriven.

 

[Neno]

Gustav Klimt, 'Poljubac

Najpoznatija slika austrijskog umjetnika Gustava Klimta, 'Poljubac', prikazuje dva lika na obali pokrivenoj cvijećem na zlatnoj pozadini. Njihova priljubljena tijela ovijena su raskošnom odjećom ukrašenom bogatim nizom šarenih oblika i uzoraka. Pored bizantskih mozaika, orijentalnih motiva i djela francuskih simbolista, Klimt je nadahnuće za djelo pronašao u medicinskim istraživanjima svoga vremena. U godini kad je 'Poljubac' nastao Beč je brujao o krvnim stanicama, piše Grovier, a Karl Landsteiner, imunolog zaslužan za otkrivanje krvnih grupa, na Sveučilištu je radio na primjeni transfuzije krvi. Kad se malo bolje pogleda u ogrtač žene na slici, među šarenim uzorcima mogu se vidjeti i male Petrijeve zdjelice sa stanicama, koje bacaju novo svjetlo na poznati rad. Umjetnik kao da nudi uvid u dušu te žene, smatra Grovier, a sam 'Poljubac' kao biopsiju vječne ljubavi.

 

[Poli46]

Anatomski kod Sikstinske kapele

Sličica ljudskog mozga nije pronađena samo u Michelangelovu “Adamu”, već i na fresci Sikstinske kapele. Pogledajte Božji vrat – ako ga preklopite sa slikom ljudskog mozga, dobit ćete savršeno preklapanje linija.

 

[Neno]

Edvard Munch, 'Krik'

Dugo se pretpostavljalo da je figura u 'Kriku' Edvarda Muncha temeljena na izrazu lica smrznute mumije koju je autor vidio na Svjetskoj izložbi u Parizu 1889. Ipak, ovaj je norveški umjetnik bio više okrenut budućnosti, nego prošlosti, a lično ga je brinuo munjevit razvoj tehnologije. Nije li onda, pita Grovier, bolje pretpostaviti da ga je na istoj toj izložbi zainteresovao drugi uzorak, koji se nadvijao nad cijelim paviljonom - skulptura posvećena Thomasu Edisonu, velika žarulja ispunjena s 20 manjih žarulja. 'Kad se pogledaju konture vrištećeg lica, ne podsjeća li ono prije svega upravo na zastrašujući Edisonov električni totem', pita Grovier.

 

[Poli46]

Delo Dijega Rivere "Čovek, kontrolor univerzuma"

Delo Dijega Rivere "Čovek, kontrolor univerzuma" je jedno od najvećih dela u meksičkom
slikarstvu.Prvobitno je bio naručen za Rokfelerov centar a rekonstruisana je u Meksiko Sitiju
pošto je Nelson Rokfeler tražio da se uništi jer mu se nije sviđao prikaz Lenjina. Ovaj mural
kako tvrde otkriva da je otac Nelsona Rokfelera imao sifilis.
Naime mural prikazuje tada aktuelna naučna otkrića. Galaksije, eksplozije sunca, bakterije u
krupnom planu koje lebde iznad glava muškaraca i žena. Pošto je Nelson uništio njegov original, Rivera je naslikao ponovo sliku ali je ispod jedne od tih uveličanih bakterija naslikao Nelsonovog
oca Džona D. Rokfelera. Bakterija je bila - sifilis.
I nije samo to uradio. Iako je Džon D. Rokfeler bio antialkoholičar, Rivera ga je naslikao sa
martinijem i ženom koja bi mogla da bude prostitutka. Kao šlag na tortu, dodao je Lenjina
na vidno mesto.
Novu sliku nazvao je "Čovek na Raskršću" i to je ova slika.

 

[Poli46]

Tilman-Riemenschneider-Ascension-of-Mary-Magdalene-from-the-Magdalena-Altarpiece-1490-1492
WHY IS SHE SO HAIRY?
ЗАШТО ЈЕ ТАКО ДЛАКАВА?
Требали бисмо започети причу од почетка:
Марија Магдалена је била ова фигура из Јеванђеља која је генерацијама папа задавала главобољу. Од почетка је била повезана са безименом женом-покајницом, која је претходно била проститутка, обратила се и следила Христа. Како се у Јеванђељу не помиње њено име, она је била савршен лик за проповеднике, пример покајања, али и објашњење зашто се женама не дају сва права у Цркви: зато што су грешне (не помињући Еву која је донела источни грех над свима нама ... Те жене.)

Легенда каже да је, сведок Исусовог распећа и његовог васкрсења, Марија Магдалена отишла
да живи аскетски усамљенички живот у пустињи, молећи се и постећи (за сада заборавимо верзију Дeна Брауна ...). Није јој било стало ни до каквих приземних предмета, укључујући и одећу, па је носила исте велове док се они нису отргли и распали. Да би заштитила своју скромност, телесна коса јој је чудесно расла у изобиљу. (Али у раду Риеменсцхнеидера,
коса јој не прекрива груди, питам се зашто ...)
У другим представама, попут ове, коса јој једноставно расте толико дуго да покрива цело
тело. То је веродостојнија представа, претпостављам да у пустињи није било фризера.
Међутим, најзанимљивији део ове приче је да је ОПЕТ Марија Магдалена, јадна девојка,
била збуњена са неким другим ..
Њена прича о пустињаку на западу се поистоветила са причом о Светој Марији Египћанки, проститутки из 4. века која се претворила у пустињакињу. Будући да је Марија Магдалена дефинитивно била препознатљивија фигура, еквивалент модерне славе, усуђујем се да
кажем, постала је звезда длакаве иконографије, оставивши Марију иза себе.

Ja ću ipak reći da ono što mene zbunjuje jeste to što na prvoj slici-skulpturi anđeli imaju
krljušt poput riba.Kakva su to bića?

 

[Sensei]

Travnato parče

Van Gogova slika iz 1887.

Holandski naučnici Joris Dik i Koen Jansens su 2008. godine izumeli rentgensku tehniku koja im je pomogla da otkriju skriveni portret seljanke sakrivene ispod naslikane trave. Poznato je da je Van Gog slikao preko svojih ranijih radova – a prema pisanju Gardijana, stručnjaci procenjuju da oko trećine njegovih početnih radova ima skrivene kompozicije.

Portret je možda bio jedan u nizu koje je Van Gog naslikao između 1884-85, dok je boravio u holandskom selu Nuenen.

 

[Poli46]

La Primavera

Jedna od najpoznatijih slika u galeriji Ufići, Botičelijeva "La Primavera" je jedna od najmisterioznijih. Grupa žena na livadi poput neke nebeske i dalje "svađa" eksperte oko alegorisjkog značenja slike. Ipak jedna teorija se posebno ističe - pojedini tvrde da je stvar zapravo u hortikulturi.

Zaključak proističe od toga da je Botičeli posvetio posebnu pažnju detaljima slikajući biljke na njegovoj imaginarnoj livadi. Kako eksperti tvrde na slici je moguće indentifikovati 500 različitih biljaka. Jedni tvrde da su predstavljene sve biljke koje su cvetale od marta do maja tokom 15 veka u Firenci. Drugi tvrde da ima i izmišljenih biljaka koje je Botičeli osmislio specijalno za ovu sliku.

 

[Poli46]

Thomas Gainsborough- Mr and Mrs Andrews 1750

Phallic symbols in art
Thomas Gainsborough je bio poznati umetnik u 18. veku. Ali takođe je bio pomalo genije i na druge načine. Ispostavilo se da je Gainsborough sakrio tri slike u porodičnom portretu - sve one falične - nakon što se posvađao sa porodicom pre nego što je portret završen i želeći da se osveti. Portret, naslikan 1748. godine, bio je na Robertu Andrevs-u i njegovoj 16-godišnjoj supruzi Frances Carter, sedeći u njihovom imanju Ballingdon House u Suffolku.
Očigledno je naslikan kao proslava zajedništva dve važne porodice. Ali istoričar umetnosti Džejms Hamilton je u svojoj novoj biografiji Gejnsborougha istakao da na portretu postoje neki falični dodaci.
Prvi falični simbol su dva magarca u pozadini. Druga je u visećoj vreći sumnjivog izgleda. Treći je, prema Hamiltonu, „crtež penisa“ u krilu Franciske.

Hamilton je rekao za književni festival u Cheltenham-u: U ruci ima vrećicu sa praškom, u različitom obliku muških genitalija, i vrlo fleksibilnu kožnu rukavicu. Pojedini znaci upućuju na osvetu slikara. Gainsborough je bio dandi gospodin koji je živeo u dandi doba. Seksualni nagoveštaji i grafiti nisu mu bili strani. Slika sa tako visokom završnom obradom i eksplicitnim detaljima poput gospodina i gospođe Andrevs ne bi ostala [delimično nedovršena] i predstavljena bez jasnog razumevanja, ozbiljne rasprave ili fundamentalnog ispadanja. Nikada nije dobila naslov, nikada nije ugravirana i bila je sklonjena van pogleda javnosti sve do 20. veka kada su svi umešani već bili mrtvi i bilo kakva kontroverza je bila zaboravljena.

 

[Poli46]

Postoje li dokazi o tome kako je Isus izgledao?

U našoj kulturi znamo da Isus izgleda kao belac sa kosom.blagog lica i odeven u belu ili kremastu odeću. To je bilo opštepoznato za neke ljude koji su verovali u njega. Mislili smo da liči na onog na
slikama, slikama na knjigama ili crkvenom učenju. Pretpostavili smo da su informacije tačne. Međutim, istoričar i profesor na King’s College-u po imenu Joan Tailor imali su dokaz da Isus nije ličio na slike koje smo videli sa različitih mesta.
Prva upozorenje Isusa kojeg hršćanstvo slavi kao sina Božjeg, nastalo je u 4 veku te je isključivo vizija umetnika, jer se ni u jednom od jevanđelja ne spominje kako je Isus izgledao. Nigde se u njima ne spominje ni njegova kosa niti brada.
Pa ipak, potreba da se njegovom imenu doda i lice već vekovima je snažna potreba hrišćanskih vernika, a na opšte prihvaćenu sliku Isusovog izgleda najviše su uticali slikari iz evropskog srednjeg veka i renesanse. Oni su Isusa prikazivali kao zgodnog, visokog, svetloputog i svetlookog muškarca. Bez opisa, tela i DNK. Postoji dodatni problem što nema ni kostura ni drugih telesnih ostataka za ispitivanje DNK.

Odgovor je stigao iz forenzičke antropologije. Koristeći metode slične onima koje je policija razvila za rešavanje zločina, britanski naučnici su potpomognuti izraelskim arheolozima, stvorili ono za šta smatraju da je najtačnija slika najpoznatijeg lica u ljudskoj istoriji. Smeđe oči i visok tek 166 centimetara - Ričard Neve, umetnik sa Univerziteta u Mančesteru koristio je forenzičku antropologiju kako bi dobio precizan portret Isusa Hrista.
On je rekonstruisao lica poznatih, uključujući Filipa II Makedonskog, oca Aleksandra Velikog
i kralja Midasa iz Frigija. Ako je iko mogao da stvori precizan Isusov portret, to bi bio Neve.

Neve i njegov tim istraživača došli su tako do lobanje Semita od izraelskih arheologa. Pomoću rendgenskih snimaka od lobanje su napravili tzv. kriške te su dobili mišiće i kožu na tipičnoj lobanji Semita. Prema jevrejskoj tradiciji, Isus je imao kratku kovrdžavu kosu i bradu, a ne svetlu dugačku kakvim ga inače opisuju.
Isusov izgled je tako karakterističan za Jevreje sa Bliskog istoka koji žive na području Galileje u severnom Izraelu. Osim toga, Isus nije bio ni posebno visok - veruje se kako je imao tek oko 166 centimetara.

 

[Khal Drogo]

Osim toga, Isus nije bio ni posebno visok - veruje se kako je imao tek oko 166 centimetara.

Погрешно је гледати на димензије људи прије два миленијума из данашње перцепције.
Истина, од времена Христа до XIX вијека, висина људи се није битно мијењала, некад би у неким временима ишла који цм горе или доље, зависно и од околности у тим временима, климатских промјена, начина живота, епидемија и начина исхране, али није било битних промјена. Но зато је у задњих 150 година код свих европских нација просјечна висина људи "порасла" за 13 цм.
Елем, у времену када е Исус битисао, просјечна висина у Римском царству, у Италији (овдје), на основу сачуваних скелета, бјеше 166-169 цм. Како је могуће да је на Блиском истоку то било нешто и ниже, који цм, висина од 166 цм је у границама тадашње просјечне висине, на том простору могуће и који цм изнад просјечне висине.

 

[Poli46]

Погрешно је гледати на димензије људи прије два миленијума из данашње перцепције.
Истина, од времена Христа до XIX вијека, висина људи се није битно мијењала, некад би у неким временима ишла који цм горе или доље, зависно и од околности у тим временима, климатских промјена, начина живота, епидемија и начина исхране, али није било битних промјена. Но зато је у задњих 150 година код свих европских нација просјечна висина људи "порасла" за 13 цм.
Елем, у времену када е Исус битисао, просјечна висина у Римском царству, у Италији (овдје), на основу сачуваних скелета, бјеше 166-169 цм. Како је могуће да је на Блиском истоку то било нешто и ниже, који цм, висина од 166 цм је у границама тадашње просјечне висине, на том простору могуће и који цм изнад просјечне висине.

Da Khal,samo ovde se govori o tome da se predstava o Isusu Hristu na slikama ne obazire
na to da je on bio semitskog porekla,već ga prikazuje prema kanonima koji su vladali u
tom periodu u umetnosti.Ne oslanjaju se na moguće činjenice,već slikaju po ukusu ili
naručioca ili vernika.

 

[Khal Drogo]

Da Khal,samo ovde se govori o tome da se predstava o Isusu Hristu na slikama ne obazire
na to da je on bio semitskog porekla,već ga prikazuje prema kanonima koji su vladali u
tom periodu u umetnosti.Ne oslanjaju se na moguće činjenice,već slikaju po ukusu ili
naručioca ili vernika.

Одлична констатација.

 

[io sono dittatore]

Ja ću ipak reći da ono što mene zbunjuje jeste to što na prvoj slici-skulpturi anđeli imaju
krljušt poput riba.Kakva su to bića?

Ako cemo, po izvornom andjeli izgledaju ovako

tkd, koja krljust moze da im se oprosti