"Skola straha"

Juce cujem da je jedna nastavnica u osnovnoj skoli pretucena naocigled svih ucenika u ucionici. Navodno, decak sa majicom preko glave, "mrtav 'ladan", usao je u ucionicu, nekoliko puta udario nastavnicu i uzeo dnevnik! O cemu mi govorimo? O nekom cetrnaestogodisnjaku koji, bez razmisljanja, ulazi u skolu i samara stariju gospodju! I to ne bilo koju gospodju, vec jednu vrstu autoriteta! Jer, ako se samo malo setimo psihologije, posle porodice kao primarnog agensa (prenosioca) socijalizacije, skola je odmah nakon nje prvi sekundarni prenosilac "ucenja za zivot".
Zasto je to uradio? Zbog losih ocena? Dokazivanja pred skolskim drugovima i drugaricama? Zbog reputacije?
Strucnjaci ukazuju da je u Srbiji poremecen odnos vrednosti... Medjutim, oni grese. Nije rec o poremecaju ili neskladu. Rec je o gubitku, potpunom nestanku vrednosti. U sta da verujemo? Ceo nas i zivot nasih roditelja se sveo na puko prezivljavanje, "borbu za opstanak". Vise niko nema vremena da se bavi nematerijalnim i nadmaterijalnim stvarima - vec se svaki dan pita sta ce jesti narednog.
Skola je izgubila uticaj, kao i oni ljudi koji je predstavljaju - nastavnici i profesori. Ako me pitate zasto - cini mi se da vam ne mogu odgovoriti. Mozda zato sto dete vidi da se u nasoj zemlji kriminalci slabo kaznjavaju, sto od starijih cuje da nemamo sudova, da nas policija ne stiti, da nas politicari lazu, da svako krade...
Mozda trenutno Srbija u sebi krije socijalizaciju "straha i zebnje".