- Poruka
- 331
Još jednom skok evra dobrano ojadio građane koji otplaćuju kredite. NBS nije dovoljno intervenisala da donekle olakša izdatak za zajmove.
Banke su i krajem novembra, kao i ranijih meseci, „naduvale” kurs evra, da bi više zaradile na kursnim razlikama, a Narodna banka Srbije nije dovoljno intervenisala da bar donekle uštedi građanima izadatak za rate kredita, pišu „Novosti”.
Ne postoji pisani dogovor između banaka da na međubankarskom deviznom tržištu, određenim danima podižu vrednost evra, ali se to podrazumeva.
Upravo, zbog toga, centralna banka bi trebalo u poslednja dva dana u mesecu, da i po cenu trošenja deviznih rezervi, obori devizni kurs.
Ovo smatra Goran Nikolić, ekonomista, i ističe da ima dana u mesecu kada firme kupuju više deviza za plaćanja u inostranstvu, ali to ne znači da sve to čine 30. ili 31. dana.
Narodna banka Srbije je, krajem, novembra prodala 20 miliona evra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno da umiri kurs. U oktobru je prodala 153 miliona evra za dva dana, odnosno 28. i 29. oktobra, ali i tada je evro podivljao.
Veliki je problem u otplati kredita koji sve više kasne. Nadležne to još ne brine, jer to nije postalo masovna pojava, a i mnoge banke primenjuju svoje prodajne kurseve kada obračunavaju rate.
Visina tih kurseva je i do pet dinara iznad zvaničnog srednjeg kursa centralne banke, odnosno premašuje i 111 dinara, kada je u pitanju evro, a 83 dinara za švajcarski franak.
Tako su i ovog meseca građani za sve, a naročito za stambene zajmove morali da izdvoje od 500 dinara pa do nekoliko hiljada dinara više.
NBS ostaje pri stavu da će intervenisati kada su prevelike dnevne oscilacije i da ne postoji kota koja će se „tvrdo” braniti. Uz to smatra da naša valuta nije ugrožena, jer ima moneta u Evropi koje dnevno opadaju za dva do tri odsto.
Ipak, teško je da se poredimo da ostalima koji su u Evropskoj uniji, i znatno bogatiji, dok nam pada proizvodnja, izvozimo na kašičicu i uspeli smo da privučemo samo 700 miliona evra kapitala iz inostranstva, a treba nam bar pet puta više.
Kako je oko 40 odsto stambenih zajmova u švajcarskim francima, građani koji ih otplaćuju svakog meseca imaju sve veći problem.
Naime, švajcarska valuta je ojačala u odnosu na dinar u poslednjih godinu dana oko 20 odsto. Tako, neko ko je uzeo ovu pozajmicu pre dve godine od 70.000 franaka ili 41.600 evra, imao je ratu od 409 franaka ili 21.500 dinara, pri kursu od 51 dinar. Sada mu mesečne obaveze dostižu 33.920 dinara.
U ništa boljoj poziciji nisu ni oni građani koji su se zadužili u evrima, samo je kurs ove valute od januara osnažio u odnosu na dinar malo manje nego „švajcarac”, oko 15 odsto, pišu „Novosti”. (Mondo)
Banke su i krajem novembra, kao i ranijih meseci, „naduvale” kurs evra, da bi više zaradile na kursnim razlikama, a Narodna banka Srbije nije dovoljno intervenisala da bar donekle uštedi građanima izadatak za rate kredita, pišu „Novosti”.
Ne postoji pisani dogovor između banaka da na međubankarskom deviznom tržištu, određenim danima podižu vrednost evra, ali se to podrazumeva.
Upravo, zbog toga, centralna banka bi trebalo u poslednja dva dana u mesecu, da i po cenu trošenja deviznih rezervi, obori devizni kurs.
Ovo smatra Goran Nikolić, ekonomista, i ističe da ima dana u mesecu kada firme kupuju više deviza za plaćanja u inostranstvu, ali to ne znači da sve to čine 30. ili 31. dana.
Narodna banka Srbije je, krajem, novembra prodala 20 miliona evra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno da umiri kurs. U oktobru je prodala 153 miliona evra za dva dana, odnosno 28. i 29. oktobra, ali i tada je evro podivljao.
Veliki je problem u otplati kredita koji sve više kasne. Nadležne to još ne brine, jer to nije postalo masovna pojava, a i mnoge banke primenjuju svoje prodajne kurseve kada obračunavaju rate.
Visina tih kurseva je i do pet dinara iznad zvaničnog srednjeg kursa centralne banke, odnosno premašuje i 111 dinara, kada je u pitanju evro, a 83 dinara za švajcarski franak.
Tako su i ovog meseca građani za sve, a naročito za stambene zajmove morali da izdvoje od 500 dinara pa do nekoliko hiljada dinara više.
NBS ostaje pri stavu da će intervenisati kada su prevelike dnevne oscilacije i da ne postoji kota koja će se „tvrdo” braniti. Uz to smatra da naša valuta nije ugrožena, jer ima moneta u Evropi koje dnevno opadaju za dva do tri odsto.
Ipak, teško je da se poredimo da ostalima koji su u Evropskoj uniji, i znatno bogatiji, dok nam pada proizvodnja, izvozimo na kašičicu i uspeli smo da privučemo samo 700 miliona evra kapitala iz inostranstva, a treba nam bar pet puta više.
Kako je oko 40 odsto stambenih zajmova u švajcarskim francima, građani koji ih otplaćuju svakog meseca imaju sve veći problem.
Naime, švajcarska valuta je ojačala u odnosu na dinar u poslednjih godinu dana oko 20 odsto. Tako, neko ko je uzeo ovu pozajmicu pre dve godine od 70.000 franaka ili 41.600 evra, imao je ratu od 409 franaka ili 21.500 dinara, pri kursu od 51 dinar. Sada mu mesečne obaveze dostižu 33.920 dinara.
U ništa boljoj poziciji nisu ni oni građani koji su se zadužili u evrima, samo je kurs ove valute od januara osnažio u odnosu na dinar malo manje nego „švajcarac”, oko 15 odsto, pišu „Novosti”. (Mondo)
