SKEPTICIZAM

[divlja-u-srcu]

Svremeno obrazovanje indoktrinira nas hvalospevom sumnje.Da bi dokazali svoju inteligenciju, moramo sumnjati u sve, uvek ukazivati na pogreske i retko se pitati sta je ispravno i dobro, cinicki poricati sve nasledjene duhovne ideale i filozofije, sve sto je ucinjeno iz dobre namere i iz cistog srca.
Skolovani smo u sterilnoj naviknutosti na kontradikciju koja nas je neprekidno lisavala stvarne otvorenosti u odnosu na sveobuhvatniju i plemenitiju istinu.Ali osim ove nihilisticke sumnje, postoji plemenita sumnja koja vodi duhovnom uzdizanju- a to je sumnja u sebe! Zasto najmanje sumnjamo u sebe , u svoje neznanje, u svoju pretpostavku da smo sve shvatili, u strast prema tzv. objasnjenjima stvarnosti koja u sebi nemaju ni malo sveobuhvatne mudrosti? Samo nas ova sumnja pokrece, nadahnjuje, ispituje, cini nas autenticnim, ojacava nas i sve nas vise privlaci istini! Sto vise znanja imamo, to vise sumnjamo!
Zar nije ironicno sto ova civilizacija toliko obozava moc poricanja i sumnje da skoro niko nema hrabrosti da porekne tvrdnje same sumnje, da usmeri sumnju ka samoj sumnji????????

Ispravljeno, valjda!
Samo vi meni filozofirajte! :wink:

 

[Nina2]

Zaista je jace od mene: pise se SUMNJA a ne SUMLJA.
O ostalom nekom drugom prilikom.

 

[kojote]

Zaista je jace od mene: pise se SUMNJA a ne SUMLJA.
O ostalom nekom drugom prilikom.

...pocetak njenog postica.Tu i stoji(na vise mesta)
SUMNJA.Kasnije je pravila stamparske greske,devojcice-dvojcice.

 

[anakin]

pa nije tacno...bas su nas ucili da prihvatamo stvari zdravo za gotovo. mogu reci da je to i neki uslov obrazovanja kod nas. prvo je bio komunizam, sad imamo religijska ucenja....i jedno i drugo ukida sumnju i smatra je opasnom.
skepticizam ne znaci sumnja u sve sto postoji. pre bih rekla da je to koriscenje sopstvene glave u traganju za nekim resenjima. namerno necu da kazem da je to traganje za istinom jer...pa kao rodjeni skeptik sumnjam da postoji jedna istina koja vazi za sve ljude.
skepticizam ne znaci nihilizam....nego podvrgavanje analizi onog sto nam se predstavlja kao tacno i moguce.
osim toga, skepsa oslobadja od ustaljenih nacina razmisljanja.

 

[divlja-u-srcu]

pa nije tacno...bas su nas ucili da prihvatamo stvari zdravo za gotovo. mogu reci da je to i neki uslov obrazovanja kod nas. prvo je bio komunizam, sad imamo religijska ucenja....i jedno i drugo ukida sumnju i smatra je opasnom.

To je tacno, ali ja ne pricam o nama,mi smo specifican slucaj, mada nismo usamljeni!

pre bih rekla da je to koriscenje sopstvene glave u traganju za nekim resenjima.
osim toga, skepsa oslobadja od ustaljenih nacina razmisljanja.

Ova vrsata skepse je vrlo blizu onome sto sam nazvala 'plemenitom sumnjom'! Samo sto ona podrazumeva da i ono sto je nasa 'glava' prihvatila kao istinu, bude pod sumnjom, takodje.I golicljivo je pitanje koliko se covecanstvo zaista sumnjom oslobadja od ustaljenog nacina razmisljanja, meni se cini da sumnje nikad vise, a jos robujemo ustaljenim nacinima razmisljanja! :?

 

[Đenka]

Pročitah negde:
Ako uopšte postojim, najsumnjičaviji sam ja!

 

Skepticizam je, po meni, u osnovi svake filozofije, kao i radoznalost, samo je bitno ne pustiti ga da ode u ekstrem i predje u svoju suprotnost, nihilizam. Nihilizam iskljucuje sve pa i sumnju. Nihilista negira smisao u bilo cemu, istinu u bilo cemu. Skeptik je trazi. Skepticizam je i sposobnost da se zacudimo i stvari osmotrimo iz drugog ugla, licnog ugla. To nije konacno stanje vec samo put ka saznanju.
Nije mi jasno zasto je skepticizam negativan ako dovodi u pitanje sistemsku istinu, a pozitivan ako dovodi u pitanje licnu istinu?

 

[Đenka]

Skepticizam je, po meni, u osnovi svake filozofije

Da, da...Ništa bez dobre doze zdrave, konstruktivne sumnje.

 

[divlja-u-srcu]

Nije mi jasno zasto je skepticizam negativan ako dovodi u pitanje sistemsku istinu, a pozitivan ako dovodi u pitanje licnu istinu?

Mozda nisam bila dovoljno jasna! :? Ne radi se o skepticizmu i sistemskim istinama, vec o skepticizmu i putu duhovnog razvitka! Jel' sad jasnije?

 

[divlja-u-srcu]

Skepticizam je, po meni, u osnovi svake filozofije, kao i radoznalost, samo je bitno ne pustiti ga da ode u ekstrem i predje u svoju suprotnost, nihilizam. Nihilizam iskljucuje sve pa i sumnju. Nihilista negira smisao u bilo cemu, istinu u bilo cemu. Skeptik je trazi. Skepticizam je i sposobnost da se zacudimo i stvari osmotrimo iz drugog ugla, licnog ugla.

 

[ms]

Sumnja u sebe je prvi korak ka mudrosti. Ko ne sumnja odrice se svrhe napretka, a to je spoznaja istine. Cesto ni citav zivot nije nam dovoljan da shvatimo pravi znacaj neke reci, recimo - LJUBAV....ili...DOBROTA....ili...STRAH.....ili....RAT...., ukoliko to ne zelimo. Mnogi se kriju iza laznih ubedjenja, koja ne vide kao lazna, jer su im istinita, upravo zbog nesumnje u iste. Covek s jednom idejom, nije bas bogat, a ukoliko je jos i zatvoren za spoljni svet, onda je mnogo siromasan. U medjuljudskim odnosima se najbolje revidiraju stavovi, pa ukoliko se u njih udje sa predrasudama koje krojimo na osnovu naseg zatvorenog vidika, unistice se ono najbolje u nama, a to je mogucnost istinskog shvatanja problema. Problemi nastaju usled pogresne interpretacije reci, a opet usled predrasuda, koje su produkt zatvorenog coveka za istinu. Znaci ko trazi istinu, mora da sumnja, a ko sumnja vec je mudar covek....

Pisacu vise kad budem imala vremena....


Pozdrav.. :wink:

 

Nije mi jasno zasto je skepticizam negativan ako dovodi u pitanje sistemsku istinu, a pozitivan ako dovodi u pitanje licnu istinu?

Mozda nisam bila dovoljno jasna! :? Ne radi se o skepticizmu i sistemskim istinama, vec o skepticizmu i putu duhovnog razvitka! Jel' sad jasnije?

Razumela sam taj drugi deo gde govoris o duhovnom (i ne samo duhovnom) napretku pojedinca koji je spreman da dovede u sumnju sopstveno znanje i saznanje. Sa tim se slazem, naravno. Ispravnost takvog stava ne treba ni dovoditi u sumnju. :wink:
Onaj prvi deo mi je bio malo nejasan...

 

[random_cloud_form]

nina2, ruzna si posto vrsis nuzdu po forumima. zaista je bilo jace od mene.
a sto se sumnje tice ona se radja iz dualiteta, okrsaja opozita.
sumnja je prvi uslov za pravi stav svesti radi podrzanja prirodne teznje psihe za produbljivanje licnosti na putu ka potpunosti. taj put je sve drugo samo ne neka izvesnost, on je zbunjujuca parodaksalnost i nema nigde uporisne tacke za malko duzi odmor
biti skeptik znaci izazvati boga, dati prednost svom iskustvu a ne nametnutom zapisu i preporucenom izboru, ili kao sto rece anakin koriscenje sopstvene glave

 

[ms]

Pironisti, ili skeptici, uzdržavali su se od bilo kakvih sudova putem duhovnog stanja u kome je ne moguće odbaciti ili prihvatiti ideje drugih. Ukratko, ne postoje vrednosti ili istine koje daju pravo da se stavi ruka na vatru, i ništa se po prirodi ne može smatrati ružnim ili lepim, dobrim ili lošim, pravednim ili nepravednim, istinitim ili lažnim....itd. U sve se sumnja, čak i u Istinu. :?
Sofisti su svojevremeno prebacivali poverenje s Istine na Čoveka, ono čuveno "Čovek je mera svih stvari", dok su skeptici bili radikalnijii nisu poklanjali poverenje ničemu i nikome, ni Istini, ni Čoveku, ni Reči.
"Biće nije i ne interesuje me uopšte." - skeptik
"Možeš da mlatiš džak Anaksarha, ali ne i samog Anaksarha." - vezano je za otudjenje od tela..ili Paskvalov skeč. .."Pa ja se u opšte ne zovem Paskvale."

 

[divlja-u-srcu]

Sreco, hajde oraspolozi me?

 

[ms]

Sreco, hajde oraspolozi me?

Ćiri bu, ćiri ba,
oraspoložila sam te ja....

 

[divlja-u-srcu]

Sreco, hajde oraspolozi me?

Ćiri bu, ćiri ba,
oraspoložila sam te ja....

Nasmejala me jesi!

 

[ms]

Nešto sam ipak skeptična...došlo mi da ne verujem u istinitost tvoje tvrdnje.... :wink:

 

[little_perica]

Zar nije ironicno sto ova civilizacija toliko obozava moc poricanja i sumnje da skoro niko nema hrabrosti da porekne tvrdnje same sumnje, da usmeri sumnju ka samoj sumnji????????

To je uradio Dekart, jos u XVII veku. (Cogito, ergo sum! Sumnja je jedan od modusa cogito-a, i upravo cinjenica sumnje je za Dekarta bila prva nesumnjiva stvar, itd).

...skepticizam ne znaci sumnja u sve sto postoji. pre bih rekla da je to koriscenje sopstvene glave u traganju za nekim resenjima...

Skepticizam (u teoriji saznanja, tj. epistemologiji, tj. gnoseologiji) je upravo sumnja u sve sto postoji, uz "upotrebu sopstvene glave"...

Da tema nije ovoliko interesantna, nikada ne bih nista odgovorio...

O Dekartu imate i super tekst na ovom linku: http://www.komunikacija.org.yu/komunikacija/casopisi/theoria/XXXIX_4/d003/document

 

[shx]

Mozda nisam bila dovoljno jasna! :? Ne radi se o skepticizmu i sistemskim istinama, vec o skepticizmu i putu duhovnog razvitka! Jel' sad jasnije?[/quote]

Bez skepticizma nema napretka, i to mi dodje kao neka vrsta letargije i prihvatanje svega zdravo za gotovo. Sa preteranim skepticizmom verovatno cemo doci i u jos gori polozaj. Kako covek moze da zivi a da ne veruje nikome i nicemu? Najvaznije je napraviti balans izmedju te dve stvari inace je "propast" neminovna.
Mera u svemu je najvaznija. U nasoj meri je spas. Svaki ekstremizam ne valja....

 

[zainteresovana]

Skepticizam ne moze biti ni bolji ni gori, on je jasno definisan, i kao takav podrazumeva dozu rezerve, a ne neprihvatanja.
Sto bi rekle babe po naski, skeptik je razocarani optimista koji ne odustaje od svojih uverenja, a za optimistu su to ideali. Samim tim sto su to ideali, nisu ostvarljivi u realnom zivotu jedinke, koja je omedjena vremenski tenutkom rodjenja i trenutkom prestanka svog fizickog postojanja.
Mnogo filozofiranja za kasne sate! :wink:

 

[arttim]

8)

Zdrava je odredjena doza sumnje da se ne bi upalo u lakovernost, dok preterana sumnja gusi i sprecava duhovni napredak


8)