МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
http://www.mtsmondo.com/news/world/text.php?vest=147587
Skandal u Mađarskoj: Robovi na salašima
Sreda, 23. septembar 2009. 12:23
Pune tri godine stariji muškarac je služio jednu porodicu u Ujkiđošu, nedaleko od Bekeščabe, u jugoistočnoj Mađarskoj, a da za to nije dobio ni jednu forintu.
Živeo je u štali zajedno s konjima, hranu je dobijao jednom dnevno, a često je bio i fizički mučen. Lekari su, nakon iznenađujućeg otkrića, konstatovali da ima više polomljenih rebara i drugih povreda na telu.
Sada 68-godišnjeg čoveka je romskoj porodici prodala njegova sopstvena kćerka, kako bi zaradila nešto novca i oslobodila se obaveze da ga neguje. Slučaj je izazvao veliki ođek u mađarskoj javnosti, a ispostavilo da nije jedini i da se u siromašnim delovima zemlje, posebno na zabitim salašima, vratio robovlasnički period.
Skandal je otkriven slučajno, zahvaljujući upornosti jednog službenika lokalne socijalne službe. Deda je još 2003. dobio rešenje za smeštaj u socijalnu ustanovu, ali se nije javio na pregled. Socijalni radnik je uspeo da pronađe njegovu novu adresu i zatekao ga u više nego jadnom stanju.
"Spasite me", bile su jedine reči koje je uspeo da izusti pre nego što je došla policija i odvela ga u starački dom u Bekeščabi.
Gradonačelnik Ujkiđoša Zoltan Sebeledi je jednom budimpeštanskom dnevniku izjavio da slučaj još nije zvanično prijavio istražnim organima, jer navodno nije ni znao da na to ima pravo.
Prijave nisu podneli ni savremeni robovi, koji su nekako uspeli da pobegnu od gazda, verovatno iz straha od mogućih posledica.
Izuzetak je bio jedan sredovečni muškarac iz obližnjeg Sarvaša, koji je prošlog leta iskoristio svadbu u kući da pobegne. On se odmah obratio policiji, ali je nekoliko nedelja kasnije, kada je trebalo da počne sudski proces, povukao prijavu.
Prema rečima Ištvana Silađija, upravnika Doma za beskućnike u susednoj Đuli, godišnje mu se javi 10 do 15 ljudi pobeglih iz zatočeništva. Ni jedan od njih, međutim, nije podneo prijavu, pa su policiji vezane ruke.
To je potvrdio i šef policije u Bekeščabi Antal Hajdu, ističući da zakonska regulativa u Mađarskoj nije predvidela "moderno ropstvo".
"Držanje i zapošljavanje ljudi mimo njihove volje moglo bi da se podvrgne pod kvično delo povreda lične slobode, ali su za akciju nadležnih organa potrebne prijave i odgovarajući dokazi", dodao je on.
Интересантно.
Питам се када ће код нас неко скупити храбрости и написати овако нешто.
После ових најновијих закона, мислим, НИКАД.
Подвукао сам део о ком би смо овде могли да изнесемо своје мишљење, своја искуства.
Надам се да ће неко од политичара ако прочита овде судбине појединаца, можда реаговати. А мишљења сам да би то морали учинити баш сада, јер код нас постоји
много онога, сличног робовском.
На пшример, фирме запошљавају раднике преко ОМЛАДИНСКИХ ЗАДРУГА, И АКО ИСТИ ОДАВНО НИСУ ОМЛАДИНЦИ, како не би плаћали доприносе и остале обавезе према држави.
Неке фирме имају ДВОСТРУКИ АРШИН плаћања радне снаге. Сталне раднике плаћају онако како је договорено са синдикатима или како је у колективном уговору, док сезонске раднике плаћају и до три пута мање за исти посао.
Понуда радне снаге је велика, после свакодневних отпуштања и затварања приватизованих фирми, па су се ГАЗДЕ осилиле а држава им помаже у томе својим нечињењем и незаинтересованошћу.
СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ, ДА ТЕ СУТРА НЕ БИ БУДИЛИ РОБОВИ.
АКО СЕ САМА ПРОБУДИШ БИЋЕ ЗА СВЕ БЕЗБОЛНИЈЕ.
Skandal u Mađarskoj: Robovi na salašima
Sreda, 23. septembar 2009. 12:23
Pune tri godine stariji muškarac je služio jednu porodicu u Ujkiđošu, nedaleko od Bekeščabe, u jugoistočnoj Mađarskoj, a da za to nije dobio ni jednu forintu.
Živeo je u štali zajedno s konjima, hranu je dobijao jednom dnevno, a često je bio i fizički mučen. Lekari su, nakon iznenađujućeg otkrića, konstatovali da ima više polomljenih rebara i drugih povreda na telu.
Sada 68-godišnjeg čoveka je romskoj porodici prodala njegova sopstvena kćerka, kako bi zaradila nešto novca i oslobodila se obaveze da ga neguje. Slučaj je izazvao veliki ođek u mađarskoj javnosti, a ispostavilo da nije jedini i da se u siromašnim delovima zemlje, posebno na zabitim salašima, vratio robovlasnički period.
Skandal je otkriven slučajno, zahvaljujući upornosti jednog službenika lokalne socijalne službe. Deda je još 2003. dobio rešenje za smeštaj u socijalnu ustanovu, ali se nije javio na pregled. Socijalni radnik je uspeo da pronađe njegovu novu adresu i zatekao ga u više nego jadnom stanju.
"Spasite me", bile su jedine reči koje je uspeo da izusti pre nego što je došla policija i odvela ga u starački dom u Bekeščabi.
Gradonačelnik Ujkiđoša Zoltan Sebeledi je jednom budimpeštanskom dnevniku izjavio da slučaj još nije zvanično prijavio istražnim organima, jer navodno nije ni znao da na to ima pravo.
Prijave nisu podneli ni savremeni robovi, koji su nekako uspeli da pobegnu od gazda, verovatno iz straha od mogućih posledica.
Izuzetak je bio jedan sredovečni muškarac iz obližnjeg Sarvaša, koji je prošlog leta iskoristio svadbu u kući da pobegne. On se odmah obratio policiji, ali je nekoliko nedelja kasnije, kada je trebalo da počne sudski proces, povukao prijavu.
Prema rečima Ištvana Silađija, upravnika Doma za beskućnike u susednoj Đuli, godišnje mu se javi 10 do 15 ljudi pobeglih iz zatočeništva. Ni jedan od njih, međutim, nije podneo prijavu, pa su policiji vezane ruke.
To je potvrdio i šef policije u Bekeščabi Antal Hajdu, ističući da zakonska regulativa u Mađarskoj nije predvidela "moderno ropstvo".
"Držanje i zapošljavanje ljudi mimo njihove volje moglo bi da se podvrgne pod kvično delo povreda lične slobode, ali su za akciju nadležnih organa potrebne prijave i odgovarajući dokazi", dodao je on.
Интересантно.
Питам се када ће код нас неко скупити храбрости и написати овако нешто.
После ових најновијих закона, мислим, НИКАД.
Подвукао сам део о ком би смо овде могли да изнесемо своје мишљење, своја искуства.
Надам се да ће неко од политичара ако прочита овде судбине појединаца, можда реаговати. А мишљења сам да би то морали учинити баш сада, јер код нас постоји
много онога, сличног робовском.
На пшример, фирме запошљавају раднике преко ОМЛАДИНСКИХ ЗАДРУГА, И АКО ИСТИ ОДАВНО НИСУ ОМЛАДИНЦИ, како не би плаћали доприносе и остале обавезе према држави.
Неке фирме имају ДВОСТРУКИ АРШИН плаћања радне снаге. Сталне раднике плаћају онако како је договорено са синдикатима или како је у колективном уговору, док сезонске раднике плаћају и до три пута мање за исти посао.
Понуда радне снаге је велика, после свакодневних отпуштања и затварања приватизованих фирми, па су се ГАЗДЕ осилиле а држава им помаже у томе својим нечињењем и незаинтересованошћу.
СРБИЈО, ПРОБУДИ СЕ, ДА ТЕ СУТРА НЕ БИ БУДИЛИ РОБОВИ.
АКО СЕ САМА ПРОБУДИШ БИЋЕ ЗА СВЕ БЕЗБОЛНИЈЕ.
