СКАНДАЛ: Драгољуб Мићуновић упоредио Николића са Хитлером

s_O_k_O

s_O_k_O

Iskusan
Poruka
5.042
Функционер ДС-а упоредио новоизабраног председника Србије Томислава Николића са Хитлером. Мићуновић: "То је била стилска фигура." СНС: "Скандалозно!"

Председник Политичког савета Демократске странке Драгољуб Мићуновић, говорећи на дебати посвећеној питању колико је Србија после избора политички зрелија, направио поређење новоизабраног председника Србије Томислава Николића са немачким диктатором Адолфом Хитлером!
Мићуновић је, коментаришући победу Николића на председничким изборима, рекао да се воља грађана исказана на изборима мора поштовати, али да у историји има много примера да су грађани лоше изабрали.
- Ако погреше после је касно… И Хитлер дошао на власт гласачким листићима – рекао је Мићуновић, а пренео Тањуг.
Он је додао да је добра држава могућа само ако има добре грађане и обрнуто. Како је објаснио, од демократије нема боље владавине и воља народа је неприкосновена, али би одлуке које доносе демократски избори биле боље, уколико би постојала претпоставка да постоји велики број добрих грађана.
Функционер СНС-а Небојша Стефановић назвао је овакав говор скандалозним, и додао да се нада да ће политички противници те партије схватити да за таквим наступима нема потребе.
- Скандалозно је то што говори представник ДС-а. Томислав Николић је на овим изборима победио већином гласова бирача и биће председник свих грађана. Ипак, такав говор, који није могао да се чује управо од времена Адолфа Хитлера, приличи господину Мићуновићу, јер га он користи двадесет година уназад. Ја се надам да ће они схватити да је овакав исход избора добар и за њих, и да ће увидети да за говором мржње нема потребе – рекао је Стефановић за Телеграф.рс.
МИЋУНОВИЋ: ТО ЈЕ БИЛА СТИЛСКА ФИГУРА
Функционер ДС-а Драгољуб Мићуновић каже за наш портал да је овакво поређење било у служби објашњавања шире слике о изборима одржаним у недељу.
- То је била једна слика о томе да није све у томе како се долази на власт и да сам начин доласка на власт нема никаквог значаја. То је била стилска фигура – објаснио је Мићуновић за Телеграф.рс.
(М. Стојановић / Тањуг)

http://www.telegraf.rs/vesti/218128-skandal-micunovic-uporedio-nikolica-sa-hitlerom
 
Паде жути фараон, а његови поданици полудеше

bobanjov:
PANTELIJA JE UMRO, MARATONCI SE JOŠ DRŽE

Miodrag Žarković 21.05.2012.

zar21052a.jpg


Uplašili su se. Nismo mogli ni da zamislimo bolji početak

Gotov je!

Dugo će se za njim osećati zadah nečoveštva. Ko zna koliko će nam još misli biti opoganjene sećanjem na njega, najnedostojnijeg od svih protivnika koje smo imali, a duša stidom zbog svega što smo trpeli za njegova vakta. Naraštaji će proći pre nego se počisti sav nered koji je ostavio za sobom i ispravi sva šteta naneta u njegovih osam godina bezglave, a naročito ove četiri godine bezgranične vlasti.

Ali sada je gotov.

Vazda spreman da se hvališe navodnom otpadničkom odvažnošću i još sumnjivijom mangupskom mladošću – on mangup i otpadnik, on, stasao u svili i kadifi od najopojnijeg, socijalističkog štofa! – u stvari je bio samo brbljiva kukavica, uvek na poniznom i uzdrhtalom raspolaganju svakom američkom ambasadoru koga bi karijerni propust smestio u Beograd. Bio je neotesan toliko da je, kada su nas svi njegovi vajni prijatelji već bili bombardovali, i poklali, i proterali, i razgaćili, i pohapsili, uzeo da nas ogovara po belom svetu, žaleći se da smo previše nerazumni za njega onako razumnog.

MEDIJSKA PSETA Neprestano nas je uveravao da ne beži od istine, a ovamo se bio okružio krvoločnom marketinško-medijskom pretorijanskom gardom, koja je predizbornu tišinu, samrtničku tišinu, najskuplju tišinu na svetu, tiranski održavala pune četiri godine, iskorenjujući sav smisao iz javnog prostora. Kao umno zaostali papagaj ponavljao je da ne beži od odgovornosti, pa je još, u jednoj sebi prikladnoj, tragikomičnoj farsi, sam sebe bio kaznio zbog čaše šampanjca na stadionu. Sada ćemo najzad imati prilike da proverimo koliko je zaista spreman da snosi odgovornost za svoja nepočinstva. Na primer, za krađu glasova. A krao je nemilice: i pre izbora (svaki put kada je stavljao svoje ime na glasački listić, puštao je svoja medijska pseta na protivnike), i za vreme izbora (da li, posle ovakvog drugog kruga, ikome mogu da ne budu sumnjivi rezultati prvog?), i posle izbora (setimo se „istorijskog pomirenja“ koje mu je osmislio Kameron Manter). Isto tako i za svoje izvikane poklisare, koje je šetao od Prištine do Brisela i nazad; izgleda da je to i značio onaj njegov slogan sa prethodnih izbora – da će slepo slušati i Kosovo i Evropu. Odgovaraće, morao bi, i za to što je više poštovao hitiće „Idola“ nego Ustav, što je sledio ankete, a ne zakone, što je naricao o slobodama dok je na demonstrante slao ubice, a na barikade batinaše.

Vala, gotov je.

Plašio nas je devedesetima! Onim divnim devedesetima. Tada su, u devedesetima, plastikom dorađene kalašture vrebale po splavovima; danas su dospele do Skupštine, upravnih odbora i političkih emisija; to je domet njegovog plitkog shvatanja rodne ravnopravnosti, pa i sveukupnog vrednosnog poretka koji je zagovarao i nametao. U taj su nas ponor gurnuli njegovi savetnici, njegovi poslušnici i njegove pretnje.

Gospode Bože, pa on je nama pretio! Da li je moguće da smo bili toliko nisko pali, da je i on mogao nekažnjeno da nas zastrašuje? On, koji je muškarčina jedino u bajkama Denisa Kuljiša, njegovog druga zagrebačkog! Takav nam je pretio? Karađorđe, oprosti ako možeš...

Ali, sada je gotov.

Imali smo i ranije na vlasti diktatore, slabiće, lupeže i razvratnike. Nikada se, međutim, nisu sve te osobine spojile u samo jednom vlastodršcu. Nikada – do njega, prvog srpskog vladara koji je, svaki put kada bi zadrhtao od sopstvenog naroda, pozivao u pomoć tuđe kaznene ekspedicije. Do njega, hvalisavca opijenog laskanjima onog nakota iz najmračnijih podsvesti srpskog titoističkog mazohizma, nakota što sam sebe naziva „Drugom Srbijom“. Do njega, voljnog da izdaje, parča i gazi Srbiju ne bi li usrećio Josipovićev, Tačijev, Đukanovićev i Izetbegovićev region.

Da, on je konačno gotov, ali mnogi drugi još nisu. Kaznene ekspedicije su i dalje na gotovs, kao i „Druga Srbija“, kao i marketinški pretorijanci, kao i CeSID sa sve Markom Blagojevićem, kao i region natopljen srpskom krvlju, kao i do rasizma nadobudni ambasadori, kao i naoružane šiptarske horde, kao i trgovački lobi koji kilo paradajza drži na preko 200 dinara, kao i komisije koje su nam se do juče klele da u prvom izbornom krugu nije bilo krađe, kao i politički analitičari naučeni da predviđaju sve osim onoga što će se stvarno desiti, kao i Tijanić koji plati pa krije film o Srebrenici, kao i Bujošević, kao i „Blic“, kao i „Utisak nedelje“, kao i Nata (ne Bekvalac, nego ona halapljivija), kao i ravnogorski jugo-komunisti, kao i Lažni car Sloba Mali, kao i evropske integracije, kao i Milica od evropskih integracija, kao i pijavice koje sebi tepaju „kulturna elita“, kao i zaokrugljeni autonomaši, kao i ofarbani autonomaši, kao i NVO kuga, kao i menadžeri...

NIJE GOTOVO Kao i Vesna Pešić. Kao i Petar Luković. Neki od nabrojanih, jasno mudriji od ostatka, već su se ogradili od njega. Uskoro će i drugi tim putem. Nikome, međutim, ne smemo da oprostimo. On je pao, ali njegov režim još nije. Višestruko pokradeni izbori su prošli, dočekali smo čak i njegov poraz, ali je režim koji je on oličavao još uvek žilav i postojan. Zato i nemamo vremena za gubljenje. Srbi sa severa Kosmeta oduševljeno su proslavili izborni neuspeh čoveka koji ih je gurao ka Prištini; oni su na to slavlje i imali pravo, uzme li se u obzir kakve su četiri mučne i napete godine iza njih; ali mi ostali, ma koliko nam se činilo da smo zaslužili predah, jednostavno ne smemo da stanemo sada.

Da li smo kadri da se nosimo sa ološem koji je ostao za njim? Dva su odgovora na ovo pitanje.

Pod jedan: moramo, kako ovo ne bi bila još jedna pokazna vežba jalovosti, poput Petog oktobra. Ovo ne sme da bude nova kolektivna zabluda da smo obavili kakav veliki posao. Nismo. Jedva da smo počeli. Pravi posao nas tek čeka. To što smo njega makli sa položaja na kojem nikada nije ni smeo da se nađe samo je uvod u dalje napore, samo preduslov za nove male i velike pobede, na putu ka ozdravljenju nacije i države ostavljenih nama u amanet od strane slavnih predaka.

Dabogda više nikada ne poverovali da smo obavili posao. Samo poraženi ljudi ne moraju više da rade. Sada i on to zna. Neka nam barem tako koristi, kao nauk.

Pod dva, zapazite im strah u očima. Jedan deo tog ološa šepurio se sa malih ekrana u izbornoj noći. Dok su vesti o porazu njihovog miljenika pristizale, a tlo im ispod nogu nestajalo, lako ste mogli da primetite kako ih obuzima panika. Mislite da su se uplašili Tomislava Nikolića? Taman posla. Uplašili su se onih koji su se odazvali poslednjoj Nikolićevoj izbornoj poruci, izgovorenoj na samom kraju TV duela: „Birači, kaznite Borisa Tadića“.

Uplašili su se. Nismo mogli ni da zamislimo bolji početak.

Novi Standard
Kliknite za proširenje...
 
Он је додао да је добра држава могућа само ако има добре грађане и обрнуто. Како је објаснио, од демократије нема боље владавине и воља народа је неприкосновена, али би одлуке које доносе демократски избори биле боље, уколико би постојала претпоставка да постоји велики број добрих грађана.
Kliknite za proširenje...

Па распустите већ једном тај народ па изаберите бољи.

Ја сам запрепашћен чињеницом да Мићуновић још није умро. Шта се чека?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Straks92
Lavrov u intervjuu s Karlsonom uporedio Kosovo i Krim i optužio SAD za nedoslednost
Odgovora
14
Pregleda
217
đavolčić
đavolčić
Neno
Skandal! Goran Ješić: Smrt Palme je lepa vest
2 3 4
Odgovora
88
Pregleda
1.341
aleksije radicevic
aleksije radicevic
Тихи
"Bugarska vojska je razoružana": Skandal u Sofiji zbog sporazuma o vojnoj saradnji s Ukrajinom
Odgovora
10
Pregleda
198
хан Ацо
хан Ацо

Back
Top