RSmusliman
Domaćin
- Poruka
- 3.743
Данас се навршава 19 година од крвавог злочина којег су над недужним војницима, официрима и грађанским лицима у ЈНА починили припадници тзв. Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, злогласних паравојних муслиманских организација којима су командовали освједочени предратни криминалци, силеџије и шљам сарајевског подземља.
Напад на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву кривично је дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је у наредним данима прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у бившој ЈНА.
''Након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', 'Бисера' и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали - све с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима на почетку рата у Сарајеву'', 'Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, припадници јединица територијалне одбране тзв. РБиХ међу којима су били Сакиб Пушка и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања'', рекао је Тушевљак за Срну.
Том приликом један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио је у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо.
Тушевљак истиче да у том нападу није било ни погинулих ни рањених припадника паравојних муслиманских јединица.
Према његовим ријечима, један наоружани муслимански војник, након разоружавања и заробљавања особља Дома ЈНА, пришао је разоружаном војнику Бојиславу Дуцану и питао га како то да он још увијек није рањен, да би му потом сасуо рафал у ноге, и цинично констатовао: ''Ето, и ти си сада рањен''.
''Том приликом заробљено је 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић'', прецизирао је Тушевљак.
Након напада на Дома ЈНА, муслиманске паравојне јединице под командом Исмета Бајрамовића Ћеле одвели су заробљенике на Неуролошко одјељење болнице Кошево, која је била под наоружаном контролом ТО РБиХ, гдје су их малтретирали, тукли, злостављали и потом пребацили у затвор.
Чим се сазнало за овај напад, управник Војне болнице у Сарајеву Милисав Таушан наредио је капетану Марку Лабудовићу да санитетским возилима и у пратњи војне полиције оде до Дома ЈНА и евакуише рањенике.
''Колона возила од два пинцгауера и два санитетска возила која су била јасно обиљежена ознакама Црвеног крста, којима су управљала грађанска лица Небојша Бојанић и Михајло Бабовић, нападнута је код Скендерије из добро постављене и наоружане засједе припадника ТО РБиХ отварањем ватре из разног оружја'', навео је Тушевљак.
Он је прецизирао да је извјесни Нусрет Шишић, звани Дедо, том приликом из ручног бацача ''оса'' испалио пројектил у војно возило на челу колоне, након чега је дошло до запаљења тог возила, али и трамваја у непосредној близини.
''Од посљедица експлозије погинули су чланови посаде тог возила, а припадници паравојних снага и специјалаца под вођством Драгана Викића отворили су рафалну паљбу на војнике ЈНА који су из возила излазили са високо подигнутим рукама и порукама предаје, али су и поред тога били лишени живота или рањени'', нагласио је Тушевљак.
Истог дана командант Друге армијске области генерал Милутин Кукањац наредио је да јединица пуковника Милана Шупута са 23 војника ЈНА крене ка Дому ЈНА да би пружили помоћ заробљеним и рањеним припадницима ЈНА.
Међутим, и ова група војника ЈНА нападнута је код биоскопа ''Ђуро Ђаковић'' од стране припадника ТО и специјалне јединице МУП-а, да би потом била заробљена у комплетном саставу.
''Послије ових догађаја крећу нови интензивни напади на Команду Друге армијске области, доставно интенданско возило за храну, као и Војну болницу у Сарајеву. Ови напади трајали су дан и ноћ и претежно су били усмјерени на објекте ЈНА који нису имали неки значајан војни карактер и у којим није било борбених јединица ЈНА'', подвукао је Тушевљак.
Он је нагласио да су у то вријеме касарне ЈНА у Сарајеву ''Виктор Бубањ'' и ''Маршал Тито'', те војни објекти у Доброшевићима и на Бојнику били блокирани и под опсадом муслиманских правојних јединица, али према њима нису предузимана интензивна борбена дејства.
Како СРНА незванично сазнаје, Тужилаштво БиХ у вези са нападом на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву води кривични предмет, а на челу истражног тима налази се међународни тужилац извјесни Јуде Романо.
Према изворима блиским овој правосудној институцији, најодговорнији за злочин у Добровољачкој улици су бивши политички и војни функционери тзв. РБиХ, али и злогласни шефови паравојних и криминалних сарајевских наоружаних група, које се терете да су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата.
Најчешће помињана имена у тој истрази су Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.
На подручју Сарајева 2. и 3. маја 1992. године убијена су 42 припадника ЈНА, рањена 73, а заробљено је њих 215. Страдало је десет официра, 28 војника и четири цивила, а по националном саставу 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака.
Тужилаштво БиХ, наводно, приводи крају интензивну истрагу у предмету ''Напад на припаднике ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године'' који се, свјесно или несвјесно, циљано или случајно, у босанскохерцеговачкој јавности и медијима редукује на ''предмет Добровољачка улица''...
Напад на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву кривично је дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата, који је у наредним данима прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на чланове породица војника, официра и грађанских лица у бившој ЈНА.
''Након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', 'Бисера' и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица, тако што су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали - све с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима на почетку рата у Сарајеву'', 'Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, припадници јединица територијалне одбране тзв. РБиХ међу којима су били Сакиб Пушка и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања'', рекао је Тушевљак за Срну.
Том приликом један од наоружаних припадника паравојних муслиманских јединица, пуцањем из ватреног оружја, ранио је у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоја Божиновског, а у истом нападу убијен и портир Дома Џевад Биџо.
Тушевљак истиче да у том нападу није било ни погинулих ни рањених припадника паравојних муслиманских јединица.
Према његовим ријечима, један наоружани муслимански војник, након разоружавања и заробљавања особља Дома ЈНА, пришао је разоружаном војнику Бојиславу Дуцану и питао га како то да он још увијек није рањен, да би му потом сасуо рафал у ноге, и цинично констатовао: ''Ето, и ти си сада рањен''.
''Том приликом заробљено је 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, војник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић'', прецизирао је Тушевљак.
Након напада на Дома ЈНА, муслиманске паравојне јединице под командом Исмета Бајрамовића Ћеле одвели су заробљенике на Неуролошко одјељење болнице Кошево, која је била под наоружаном контролом ТО РБиХ, гдје су их малтретирали, тукли, злостављали и потом пребацили у затвор.
Чим се сазнало за овај напад, управник Војне болнице у Сарајеву Милисав Таушан наредио је капетану Марку Лабудовићу да санитетским возилима и у пратњи војне полиције оде до Дома ЈНА и евакуише рањенике.
''Колона возила од два пинцгауера и два санитетска возила која су била јасно обиљежена ознакама Црвеног крста, којима су управљала грађанска лица Небојша Бојанић и Михајло Бабовић, нападнута је код Скендерије из добро постављене и наоружане засједе припадника ТО РБиХ отварањем ватре из разног оружја'', навео је Тушевљак.
Он је прецизирао да је извјесни Нусрет Шишић, звани Дедо, том приликом из ручног бацача ''оса'' испалио пројектил у војно возило на челу колоне, након чега је дошло до запаљења тог возила, али и трамваја у непосредној близини.
''Од посљедица експлозије погинули су чланови посаде тог возила, а припадници паравојних снага и специјалаца под вођством Драгана Викића отворили су рафалну паљбу на војнике ЈНА који су из возила излазили са високо подигнутим рукама и порукама предаје, али су и поред тога били лишени живота или рањени'', нагласио је Тушевљак.
Истог дана командант Друге армијске области генерал Милутин Кукањац наредио је да јединица пуковника Милана Шупута са 23 војника ЈНА крене ка Дому ЈНА да би пружили помоћ заробљеним и рањеним припадницима ЈНА.
Међутим, и ова група војника ЈНА нападнута је код биоскопа ''Ђуро Ђаковић'' од стране припадника ТО и специјалне јединице МУП-а, да би потом била заробљена у комплетном саставу.
''Послије ових догађаја крећу нови интензивни напади на Команду Друге армијске области, доставно интенданско возило за храну, као и Војну болницу у Сарајеву. Ови напади трајали су дан и ноћ и претежно су били усмјерени на објекте ЈНА који нису имали неки значајан војни карактер и у којим није било борбених јединица ЈНА'', подвукао је Тушевљак.
Он је нагласио да су у то вријеме касарне ЈНА у Сарајеву ''Виктор Бубањ'' и ''Маршал Тито'', те војни објекти у Доброшевићима и на Бојнику били блокирани и под опсадом муслиманских правојних јединица, али према њима нису предузимана интензивна борбена дејства.
Како СРНА незванично сазнаје, Тужилаштво БиХ у вези са нападом на припаднике ЈНА 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву води кривични предмет, а на челу истражног тима налази се међународни тужилац извјесни Јуде Романо.
Према изворима блиским овој правосудној институцији, најодговорнији за злочин у Добровољачкој улици су бивши политички и војни функционери тзв. РБиХ, али и злогласни шефови паравојних и криминалних сарајевских наоружаних група, које се терете да су починили кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, противправног убијања и рањавања непријатеља, као и повреде закона и обичаја рата.
Најчешће помињана имена у тој истрази су Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.
На подручју Сарајева 2. и 3. маја 1992. године убијена су 42 припадника ЈНА, рањена 73, а заробљено је њих 215. Страдало је десет официра, 28 војника и четири цивила, а по националном саставу 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака.
Тужилаштво БиХ, наводно, приводи крају интензивну истрагу у предмету ''Напад на припаднике ЈНА у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године'' који се, свјесно или несвјесно, циљано или случајно, у босанскохерцеговачкој јавности и медијима редукује на ''предмет Добровољачка улица''...
