Sivu privredu u državi podstiče inspekcija, što znači sama država, i to na prost korumpirani način:
firma A: svi radnici su prijavljeni, isplaćuje se redovna plata i plaćaju dažbine, plata radnika je iznad minimalca, skala plata zavisi od vrste posla koji se radi. Gazda nije velikodušan prema državnim parazitima, tj. ne šalje poklone državnim službenicima za praznike, ne vodi ih na ručkove i večere, ne časti nikoga od njih, ne daje donacije u kojekakve fondove.
firma B: veliki broj radnika nije prijavljen, naplata potraživanja se velikim delom vrši "na ruke", plate se isplaćuju uglavnom "na ruke", onim radnicima koji su prijavljeni plata ide preko računa, ali moraju da deo primljenih para vrate gazdi, staž većini nije povezan godinama, doprinosi se uplaćuju samo u minimalnom iznosu onima koji su prijavljeni. Gazda ili direktor čašćava koga treba u državnoj aparaturi, poklanja (privatno) sve što treba licima koji rade kao inspektori i rukovodioci inspektorata, daje pare u kojekakve fondove (kada mu to zatraže), ... (klasični primer domaćeg "biznismena")
U praksi, inspekcije ne izbivaju iz firme privrednika A), ne odustaju, ulaze u detalje poslovanja za koje čak i nisu nadležni, tamo se odomaće, samim svojim prisustvom remete normalno poslovanje tog privrednika, međutim, on na to ne može da se žali, jer ta neprestana inspekcija se smenjuje u dozvoljenim rokovima, tako da 20 dana sedi poreksa, zatim za rad, pa bznr, ... pa ponovo.
Kod ovog privrednika B) inspekcija, takođe, povremeno dolazi, ali sa unapred pripremljenim zapisnikom da nisu utvrđene greške, a vreme trajanja inspekcije se troši, najčešće, po kafićima i restoranima.
Koliko vremena je potrebno privredniku A) da:
- odustane
- postane kreten kao i ovaj B)
Ako je A) pošten čovek (ima toga, verujte), on neće postati nikada kao B), ali će izgubiti volju i snagu da i dalje posluje. Nema načina da nešto promeni, jer čak i da prijavi takvu diskriminaciju, niko ga neće zaštiti. Ostaje mu samo, ako hoće da radi, da ispravno radi i dalje, ali i da uposli 4-5 ljudi kojima će biti jedini posao da sede sa inspekcijama i izdržavaju njihov teror nad njegovom firmom.
Nadčovek bi morao biti onaj koji bi uspeo iskoreniti tu korumpiranost u državnoj administraciji, jer ta korupcija je razrađeni mehanizam, to su isti ljudi već decenijama, njih nasleđuju (na njihovim radnim mestima) isti kao oni, na njih ne utiče ni smena vlasti, izbori i sl. jer oni opstaju u svakom sistemu. Način da se suzbiju je jedino da policija, sudstvo i tužilaštvo radi tako da se drži zakona, tj. da tamo nema korupcije. Taj deo državnog aparata bi mogao da "ozdravi" privredu od bolesti zvane "korumpirani državni službenici", ali ovi korumpirani će uvek naći načina da se uguraju tamo gde im nije mesto (policija, sudstvo, tužilaštvo) i za sobom povedu iste kao što su oni.
