Sistematsko uništenje self-esteem-a u hrišćanstvu.

[Sizif]

Jov 42:6

Hebrejski:

עַל-כֵּן, אֶמְאַס וְנִחַמְתִּי-- עַל-עָפָר וָאֵפֶר.

Engleski:

Wherefore I abhor my words, and repent, seeing I am dust and ashes.

Srpski (nije najbolje prevedeno, "poričem" je poprilično nesrećno izabran izraz):

Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

Iz celog 42. poglavlja Jova vidimo da Bog opravdava Jova i njegov bedan, mazohistički stav prema samom sebi.

Moje pitanje: kako Hrišćani ne vide da njihova religija sistematski uništava samopouzdanje i stalnim naturanjem krivice o nekakvom "grehu" ljude baca u ponor samosažaljenja i osećaja večite krivice i bezvrednosti?

Na svu sreću, mnogi hrišćani i ne razmišljaju o tome, nego žive živote na koje su navikli, ali posmatrajući bednog Jova i čitajući mnoge druge delove Biblije stiče se utisak da tu nešto nije u redu.

Kome odgovara poslušna ovčica bez trunke samopoštovanja?

Svi znamo odgovor.

 

[Christadelphian]

Kao i za druge delove koje navodiš
polazna tačka ti je pogrešna
time ne možeš ni razumeti

 

[mamaVesna]

Kao i za druge delove koje navodiš
polazna tačka ti je pogrešna
time ne možeš ni razumeti

Najlakse je tako, kao kad dete pita nesto svoje roditelje, a oni pojma nemaju, pa umesto da to i priznaju svo detetu, oni, bojeci se da ne izgube postovanje svoje dece, odgovaraju sa: ti si jos mali, nista ne razumes.
Zasto ne odgovoris lepo coveku? Ako stvarno mislis da ne moze da razume, sto mu onda uopste saljes ovu poruku, sigurno nece ni nju razumeti.

 

[Christadelphian]

Možda si mama
ali ne tu
pogledaj jedan mali broj ispod nika
koji se menja.
To je broj objavljenih postova.
Pogledaj Sizifov i Moj broj pa onda tvoj.
Sizif i ja smo se dosta ispričali
Time imam pravo a naročito pravo da ne odgovaram na provokacije i "luda zapitkivanja".
Pod prvo i osnovno i dovoljno
on sve vernike stavlja pod istu kapu
i ne gleda niti pamti ko mu je šta rekao i ko šta tumači iz Biblije, njemu je to nebitno.
A ti ako imaš pitanje izvoli !

 

[mamaVesna]

Možda si mama
ali ne tu
pogledaj jedan mali broj ispod nika
koji se menja.
To je broj objavljenih postova.
Pogledaj Sizifov i Moj broj pa onda tvoj.
Sizif i ja smo se dosta ispričali
Time imam pravo a naročito pravo da ne odgovaram na provokacije i "luda zapitkivanja".
Pod prvo i osnovno i dovoljno
on sve vernike stavlja pod istu kapu
i ne gleda niti pamti ko mu je šta rekao i ko šta tumači iz Biblije, njemu je to nebitno.
A ti ako imaš pitanje izvoli !

O izvini molim te, nisam znala da je ova prepiska privatna. Ja sam shvatila da je ovo javni forum, ali verovatno pogresno. Ako ne znas, imas i mogucnost da posaljes privatnu poruku, pa salji. A ja pitanja postavljam, ali odgovora nigde, tako da..

 

[Christadelphian]

ti ćeš mi reći?!

 

[mamaVesna]

ti ćeš mi reći?!

Nema potrebe da se ljutis, nije hriscanski.

 

[Sizif]

Ovo nije privatna prepiska. Christadelphian i ja se dugo znamo, to je tačno, ali pitanje je upućeno svima: kome odgovaraju mazohisti i ljudi koje stalno mori osećaj nepostojeće krivice?

Da ne bude da je Jov izvučen iz konteksta, ima toga i u Novom Zavetu. Luka 17:10, Gospod objašnjava šta su ljudi u stvari.

Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.

 

[metaphisic]

Sad mi licis na one muslimane koji ubacuju citate iz Kur'ana na arapskom, a sigurno ne znaju taj jezik.(taj podatak uzet je iz licne prepiske).
Sumnjam da znas jevrejski dovoljno dobro da bi mogao da sudis da li je srpski prevod dobar. Ako uporedjujes sa engleskim prevodom - "promasena investicija"! Osim toga, vec si rekao da ne znas sta znaci "revnitelj". Od kuda ti sada prevo da sudis da li je prevod dobar? Na osnovu svog neznanja?! Srpski prevod (Danicicev) je los u tom smislu sto je radjen sa njemackog.
Kniga o Jovu nastala je u jevrejskoj religioznoj sredini, samo Bog zna kada, a ne njen sadrzaj su se vjerovatno odrazila tadasnja shvatanja, koja se sigurno u mnogome razlikuju od hriscanskih. (Jevreji su, na prvom mjestu, shvatali mesiju potpuno drugacije) To znaci da se na osnovu Starozavjetnih knjiga ne moze podrivati hriscansko ucenje. Osim toga, Pismo nije jedini izvor vjere, bar za pravoslavne.
Knjiga o Jovu nosi poucni (ne istorijski ili dogmatski!) karakter, a njena osnovna misao svodi se na to da Jov nije pohulio na Boga.
Ako uzmes o obzir dve najvece Hristove zapovjesti, o ljubavi prema Bogu i bliznjem, a osvrnes se oko sebe i sagledas koliko u svijetu postoji mrznje, razaranja,iskoristavanja...shvatices sta za hriscanina znaci grijeh. Krsenje jedne od ovih zapovjesti. A zar je lose pozivati ljude na ljubav?!

 

[Sizif]

Sumnjam da znas jevrejski dovoljno dobro da bi mogao da sudis da li je srpski prevod dobar.

Pa za "jevrejski" ne znam ni da postoji, hebrejski, istina, ne govorim, ali i nemački i engleski znam više nego dovoljno da bih rekao da je u pitanju bukvalni prevod nemačke Elberfelder verzije, dok se ni sami Nemci ne mogu dogovoriti šta je izvorni pisac hteo da kaže. U tri nemačka prevoda kojima imam pristup, Elberfelder, Luterov i HOFF-IBS koriste se tri različite reči - verwerfen, schuldige(n) (selbst) kao i widerrufe(n) (Worte).

Kako god okrenemo, akcenat nije na prevodu, to je bila smao moja opaska, akcenat je na naturanju neprirodnog osećaja krivice.

Imaš li šta o tome da kažeš?

BTW - šta je to "revnitelj"?... rekao bih da ti to znaš iz rukava, ali meni niko još nije odgovorio osim Aljone na to pitanje, pa bih voleo još nečije mišljenje.

 

[Elizabeta Petrovic]

Jov 42:6

Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

Iz celog 42. poglavlja Jova vidimo da Bog opravdava Jova i njegov bedan, mazohistički stav prema samom sebi.

Moje pitanje: kako Hrišćani ne vide da njihova religija sistematski uništava samopouzdanje i stalnim naturanjem krivice o nekakvom "grehu" ljude baca u ponor samosažaljenja i osećaja večite krivice i bezvrednosti?

Na svu sreću, mnogi hrišćani i ne razmišljaju o tome, nego žive živote na koje su navikli, ali posmatrajući bednog Jova i čitajući mnoge druge delove Biblije stiče se utisak da tu nešto nije u redu.

Kome odgovara poslušna ovčica bez trunke samopoštovanja?

Svi znamo odgovor.

Moje, možda ne previše važno, mišljenje po ovom pitanju teško bi bilo sažeti u nekoliko rečenica.

Nikome ne odgovara poslušna ovčica bez trunke samopoštovanja. To je jedan od važnih razloga zašto je Sin Božiji postao čovek. Sve što je On radio na ovoj zemlji bilo je da teši, da u ljudima budi osećaj sopstvene vrednosti, da im pokaže da ih Bog ljubi takve kakvi jesu, bez obzira na to što njihovi životi odstupaju od ideala i Zapovesti opisanih u Pismu.
Nego, opet se tu javlja problem koji postoji u međusobnom shvatanju ateista i vernika. Ti si gore stavio stih koji je meni neobično drag, a koji je Jov rekao sa puno ljubavi i poštovanja, shvatajući da je kao čovek prah, jer mi to i jesmo. Svako od nas će završiti u Zemlji, i bez Boga, tako bismo ostali u nepostojanju kao da nas nikada nije bilo. Mi smo prah i u prah ćemo se vratiti. Zar to nije očigledno na svakom koraku? Toliko ljudi pati, strada, ne može da kontroliše kada će umreti, kada će ga neka kola zgaziti, kada će ga šlog zadesiti i slično. Kao ateista uvek sam bila svesna te ništavnosti čoveka i omiljena mi je literatura bila egzistencijalistička. Ali kada sam shvatila da sam stvorena, i da sam nastala po liku Božijem, ceo moj odnos prema čoveku se promenio, i tek sam onda mogla postati istinski humanista. Pa još kada sam shvatila da sam toliko vredna da je Hristos dušu svoju položio za mene! Al kako će to shvatiti neko ko na sve to gleda sa prezirom?

Prema tome, Jovov iskaz je bio iskaz čoveka kome je Bog sve, i koji nalazi svoju sreću u predanju Njemu. Shvatio je da je pogrešio u svom pravdanju i samopravednosti itd. i dao je slavu Onome koji je sve stvorio! To, ponavljam, ne može da shvati neko ko i ne veruje da Bog postoji.

No, po nečemu se i slažem. Po meni, ima mnogo hrišćana koji nisu shvatili da su oni vrlo dragoceni, i koji mnogo šta nisu razumeli, pa se ponašaju kao neke krpe. No, tako nisu činili proroci, ni apostoli, a nisam Hristos iako nije vraćao zla za zlo, nikome nije ostao dužan što se uvreda tiče, samo je to radio na mudar način. Mislim da niko od ljudi ne može osećati toliko dostojanstvo koliko može hrišćanin. To je moje duboko uverenje. Samosažaljenje i osećaj večite krivice i bezvrednosti uopšte nije ono što je poželjno po Bibliji. Naprotiv. Sve to samo otkriva nedostatak zajednice sa Bogom.

Ne znam da li vredi o tome uopšte pisati.

Pozdrav.

 

[Sizif]

Elizabeta, najlepše se zahvaljujem na opširnom odgovoru, i ne mogu a da Vas ne pohvalim kao primer kako se sopstveno mišljenje može na lep način i nenametljivo postaviti.

Na žalost, danas više nemam vremena za dalju diskusiju, pa pozdravljam sve članove foruma do sutra.

 

[MaranAta]

Sve što je On radio na ovoj zemlji bilo je da teši, da u ljudima budi osećaj sopstvene vrednosti...

Овде стадох са читањем, јер ме саблазну гордост толико типична за Протестанте, а која извире из ове реченице овде. Као да заборављају да је Христос рекао да је најмањи у овом животу, највећи у Царству Божјем, и обрнуто. Ех... како ли је лако издизати самог себе, а како ли је тешко стицати послушање. Тебало би да сви Протестанти прочитају "Лествицу" од Св. Јована Лествичника па да науче нешто... можда би им се отвориле очи.

Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов) :wink:

 

[Penelope*]

Mislim da si ti to pogresno shvatio Sizife, mada smatram da dosta pravoslavaca konta na isti nacin.
Evo dokaza: Jedna od najbitnijih Bozjih zapovesti "Ljubi bliznjeg svoga kao sebe samog", poziva na ljubav, kao nesto izuzetno dobro, lepo, pozitivno, nesto sto nikada nikome ne moze da skodi, (nadam se da se tu svi slazemo) i u isto vreme ti govori da kada volis nekoga volis najpre sebe. I u psihologiji je dokazano da, da bi nekoga voleo na zdrav nacin, moras najpre da volis sebe i gledas sebe, tek takav i tada mozes voleti druge pa i pomoci. Ako nemas ljubavi i postovanja prema sebi ne mozes nikome na ovom svetu biti od neke velike koristi i pomoci.
I jos nesto, Bibliju nije lako razumeti. Ja je ne razumem kao i velika vecina ljudi. Zato oprezno sa donosenjem preuranjenih zakljucka na osnovu jedne recenice. Uzmi ti Sizife celu Bibliju i kada krenes da tumacis jednu recenicu uzmi u obzir i druge. Tako se knjiga ne cita. Na takav nacin svako moze da izvuce iz konteksta ono sto mu pase i onda se lako zaluta. Mada ponavljam, sjajno si zapazio da postoji velika opasnost od upadanja u zamku tako necega kada se tumaci na taj nacin i to je nesto sto se desava vecini vernika.

 

[*Mihal*]

Jov 42:6

Hebrejski:

עַל-כֵּן, אֶמְאַס וְנִחַמְתִּי-- עַל-עָפָר וָאֵפֶר.

Engleski:

Wherefore I abhor my words, and repent, seeing I am dust and ashes.

Srpski (nije najbolje prevedeno, "poričem" je poprilično nesrećno izabran izraz):

Зато поричем, и кајем се у праху и пепелу.

Iz celog 42. poglavlja Jova vidimo da Bog opravdava Jova i njegov bedan, mazohistički stav prema samom sebi.

Moje pitanje: kako Hrišćani ne vide da njihova religija sistematski uništava samopouzdanje i stalnim naturanjem krivice o nekakvom "grehu" ljude baca u ponor samosažaljenja i osećaja večite krivice i bezvrednosti?

Na svu sreću, mnogi hrišćani i ne razmišljaju o tome, nego žive živote na koje su navikli, ali posmatrajući bednog Jova i čitajući mnoge druge delove Biblije stiče se utisak da tu nešto nije u redu.

Kome odgovara poslušna ovčica bez trunke samopoštovanja?

Svi znamo odgovor.

Ata jodea ivrit(hebr.)? Or you just want put some color in benefication of your knowledge? Ili mozda i ja samo zelim sebe da pohvalim...?

Strah, depresija, tuga. Tri poslastice kojima dusa voli da se hrani, njeno omiljeno jelo...ako neko trazi i odgovor, moglo bi se tu i nesto napisati...

 

[Elizabeta Petrovic]

Sve što je On radio na ovoj zemlji bilo je da teši, da u ljudima budi osećaj sopstvene vrednosti...

Овде стадох са читањем, јер ме саблазну гордост толико типична за Протестанте, а која извире из ове реченице овде. Као да заборављају да је Христос рекао да је најмањи у овом животу, највећи у Царству Божјем, и обрнуто. Ех... како ли је лако издизати самог себе, а како ли је тешко стицати послушање. Тебало би да сви Протестанти прочитају "Лествицу" од Св. Јована Лествичника па да науче нешто... можда би им се отвориле очи.

Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. (Св. Григорије Богослов) :wink:

Nisi me uopšte razumeo MaranAta. Da si pokušao, ne bi se sablaznio (tj. skandalizovao). Ja uopšte nisam govorila o gordosti, tj. o veličini ljudskoj u smislu ko je veći, a ko manji, već o potrebi čoveka da se oseća vredno. Ta vrsta vrednosti i dostojanstva, koja nam pripada po stvaranju i po otkupljenju, nema veze sa gordošću. U Hristovo vreme smatralo se (najviše zahvaljujući tadašnjem sveštenstvu) da svako ko je bolestan ili siromašan, da je proklet od Boga i ne uživa u Njegovim blagoslovima. Zbog toga su se mnogi osećali bedno i odbačeno, ali im je Hristos govorio "Blago onima koji plaču...", "blago gladnima i žednima pravde", onima koji su svesni svoje malenkosti, ... jer će se utešiti i biti u carstvu Božijem. Prema tome, pričala sam u kontekstu Sizifovih pitanja, a ne o veličini ljudskoj u smislu precenjivanja sebe.
Inače, poznato je da su gorde obično osobe kojeu dubini duše i nemaju neku vrednost, a da osobe koje imaju pravo dostojanstvo nemaju potrebu da budu gordi, nadmeni, već mogu biti prave veličine, kako je i Hristos bio.

Inače, čitala sam Lestvicu i značile su mi pojedine misli. Kao što mi se deo o gordosti svideo npr. kod Jovana Kronštatskog (Misli), itd.

Svako dobro.

 

[MaranAta]

Инересантан текст на ту тему је написао Св. Јован Златоусти:
-----------------------------------------------------------------
...
А изнад ваших Сила је Бог. И на такву висину је Он уздигао човека; од најнижег унижења на највиши степен власти, иза које не постоји неко више достојанство. Све то апостол говори о Васкрслом из мртвих, што и јесте достојно удивљења; но ни у ком случају он не говори о Богу Логосу. Јер што су комарци према људима, то је сва творевина према Богу. И шта ја говорим о комарцима Та када су сви људи пред Богом као капља и као прашина (Ис. 40,15) онда Невидљиве силе можеш сматрати као комарце.

Дакле не говори о Богу Логосу, него о Ономе који је код нас. То у ствари и јесте велико и чудесно, што Га је уздигао из земљине преисподње. Када су сви народи пред Богом као капља, онда један човек колики ли је делић капље! Међутим Бог Њега уздиже изнад свега не само у овоме свету него и на ономе, и све покори под ноге Његове... О, заиста дивна и запањујућа дела! Тиме што Бог Логос постаде човек, човеку сва саздана сила постаде робиња. Но можда постоји неко који је изнад Њега, који иако нема потчињене, ипак поседује веће достојанство? Овде се ни то не може претпоставити, јер апостол тврди: све покори под ноге Његове. И то покори не просто, него покори до потпуне потчињености, тако да веће подчињености не може бити. Зато је и апостол и рекао: под ноге Његове, и Њега даде за главу Цркви над свим. Гле, и Цркву колико је узвисио! Као неком дизалицом подигавши је, Он је уздигао на велику висину, и посадио је на истом престолу: јер где је глава, тамо је и тело: нема никаквог прекида између главе и тела, јер када би се веза између главе и тела прекинула, онда не би било ни тела ни главе. Апостол вели: над свим. Шта значи: над свим? Значи, или Христос изнад свега видљивог и умом замисливог, или даје од свих доброчинстава, учињених нам Њиме, највеће то што је Сина Свог учинио главом Цркве, не оставивши притом никог вишег: ни анђела, ни арханђела, нити никог другог. Бог нас је почаствовао не смо тим преимућством што је човека Христа узвео горе, него још и тиме што је припремио да сав род људски уопште иде за Њим, држи се Њега, следују Њему. „Која је тело Његово." Да ти, чувши реч „главу", не би ту реч схватио само у смислу власти него и у буквалном смислу, и да Христа не би сматрао само као начелника него Га гледао као стварну главу тела, апостол додаје: „пуноћа Онога који све испуњава у свему." Шта то значи? Значи ово: Црква је пуноћа Христа. Јер пуноћа главе је тело, и пуноћа тела је глава.
...

---------------------------------------------------

О којој Цркви говори Св. Јован Златоусти ?

- Сигурно не о некој протестантској секти јер оне насташе "само" 1000 година након што је ово писано.
- Сигурно не о некој "невидљивој" и "апстрактној" цркви, јер и та идеја настаде "само" 1000 година након што је ово писано.

Размислите о томе. :wink:

 

[metaphisic]

Sumnjam da znas jevrejski dovoljno dobro da bi mogao da sudis da li je srpski prevod dobar.

Pa za "jevrejski" ne znam ni da postoji, hebrejski, istina, ne govorim, ali i nemački i engleski znam više nego dovoljno da bih rekao da je u pitanju bukvalni prevod nemačke Elberfelder verzije, dok se ni sami Nemci ne mogu dogovoriti šta je izvorni pisac hteo da kaže. U tri nemačka prevoda kojima imam pristup, Elberfelder, Luterov i HOFF-IBS koriste se tri različite reči - verwerfen, schuldige(n) (selbst) kao i widerrufe(n) (Worte).

Kako god okrenemo, akcenat nije na prevodu, to je bila smao moja opaska, akcenat je na naturanju neprirodnog osećaja krivice.

Imaš li šta o tome da kažeš?

BTW - šta je to "revnitelj"?... rekao bih da ti to znaš iz rukava, ali meni niko još nije odgovorio osim Aljone na to pitanje, pa bih voleo još nečije mišljenje.

Orginal ti nije dostupan, koristis tri strana prevoda koji se razlikuju, a sudis o srpskom prevodu! Naravno da nije bilo rijeci o prevodu, ali cemu onda tvoja opaska koja se zasniva na predrasudama?! Bitno je samo da kritiskujes Crkvu (i kako mi se cini, ono sto je srpsko!) Kada sam ja rekao da je prevod los, jer je radjen sa njemackog, imao sam na umu da treba prevoditi sa originala.
Ako ni sami Nijemci na moga da se dogovore sta je pisac htio da kaze, odakle ti izvlacis svoje zakljucke?
Na tvoje pitanje sam odgovorio, ali ti vjerovatno nisi imao vremena (ili strpljenja) da procitas do kraja.

 

[Sizif]

Na tvoje pitanje sam odgovorio, ali ti vjerovatno nisi imao vremena (ili strpljenja) da procitas do kraja.

Najbliže "odgovoru" se sećam tvog umesnog komentara "ne znaš srpski? - ne mogu da verujem".

Ne sećam se da si uopšte odgovorio, osim ako mi odgovor nije slučajno promakao.

Ako ti ne bi bio preveliki napor, cenio bih da ga ponoviš, radi mene i mnogih koji ne znaju srpski jezik tako dobro.

 

[maleni]

Sad mi licis na one muslimane koji ubacuju citate iz Kur'ana na arapskom, a sigurno ne znaju taj jezik.(taj podatak uzet je iz licne prepiske).
Sumnjam da znas jevrejski dovoljno dobro da bi mogao da sudis da li je srpski prevod dobar. Ako uporedjujes sa engleskim prevodom - "promasena investicija"! Osim toga, vec si rekao da ne znas sta znaci "revnitelj". Od kuda ti sada prevo da sudis da li je prevod dobar? Na osnovu svog neznanja?! Srpski prevod (Danicicev) je los u tom smislu sto je radjen sa njemackog.
Kniga o Jovu nastala je u jevrejskoj religioznoj sredini, samo Bog zna kada, a ne njen sadrzaj su se vjerovatno odrazila tadasnja shvatanja, koja se sigurno u mnogome razlikuju od hriscanskih. (Jevreji su, na prvom mjestu, shvatali mesiju potpuno drugacije) To znaci da se na osnovu Starozavjetnih knjiga ne moze podrivati hriscansko ucenje. Osim toga, Pismo nije jedini izvor vjere, bar za pravoslavne.
Knjiga o Jovu nosi poucni (ne istorijski ili dogmatski!) karakter, a njena osnovna misao svodi se na to da Jov nije pohulio na Boga.
Ako uzmes o obzir dve najvece Hristove zapovjesti, o ljubavi prema Bogu i bliznjem, a osvrnes se oko sebe i sagledas koliko u svijetu postoji mrznje, razaranja,iskoristavanja...shvatices sta za hriscanina znaci grijeh. Krsenje jedne od ovih zapovjesti. A zar je lose pozivati ljude na ljubav?!

U svemu sto si napisao ne znam sta je gore? Da li tvoje "poznavanje" srpskog ili Pisma?
Ako Pismo nije jedini izvor tvoje vere, bato moj, ti si na pogresnom putu.
Samo je Pismo Bozija Rec.

 

[metaphisic]

Prijatelju, ovde smo ne zato sto sve znamo, vec da pomognemo jedni drugima. Zato te molim da mi ukazes ne greske i argumentujes svoje tvrdnje. Hvala!

 

[nije_lako]

Moje pitanje: kako Hrišćani ne vide da njihova religija sistematski uništava samopouzdanje i stalnim naturanjem krivice o nekakvom "grehu" ljude baca u ponor samosažaljenja i osećaja večite krivice i bezvrednosti?

Na svu sreću, mnogi hrišćani i ne razmišljaju o tome, nego žive živote na koje su navikli, ali posmatrajući bednog Jova i čitajući mnoge druge delove Biblije stiče se utisak da tu nešto nije u redu.

Kome odgovara poslušna ovčica bez trunke samopoštovanja?

Svi znamo odgovor.

Ko to svi Sizife? I koje odgovore uopšte znaš. Rećiću ti jednu stvar:strah te je da zaviriš u sebe.Većina ljudi će naći gomilu izgovora da opravda svoje postupke,naročito onda ako su ti postupci bili loši.Odakle u čoveku uopšte osećaj krivice i griža savesti ako je volja slobodna i ako ti je slobodno da činiš šta hoćeš. Ne pričam tu o ubistvima i krupnicama, već o sitnim stvarima kao što je sitna laž - zašto ne možemo da makar i sitno slažemo, a da nam se krv ne uzburka i pri tom ne osetimo nemir? Svaka ljudska duša ZNA GDE GREŠI, a opet će uvek krivca potražiti u drugom biću i u okolnostima samo da bi sebe samoopravdao. Prva tačka hrišćanstva je borba protiv tih grešaka u sebi - borba protiv greha. Pobediti sebe samog, svoje želje,loše navike, svoja htenja nije sizifovski posao - za to je potrebna ogromna snaga i sila. Verujući tu snagu dobijaju Božijom milošću i pobeđuju. Evo ti jedne dobre poučne priče o tome kako zlo "pazari" ljudsku dušu i odvraća je od puteva dobra.
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/Djavo.htm
znam da ćeš reći da je ovo ispiranje mozga, ali tek kada iskusiš neke stvari iz duhovne sfere, shvataš da si ti neverujući mnogo češće bio ošišana ovčica od nas verujućih.
PS Volja je zaista slobodna, ali do toga moraš doći spoznajom a ne praznim rečima. "Sve mi je slobodno,ali mi nije na korist." :wink: