Quantcast

Šišić:''Bolje da sam ostao u Italiji!''

Karlito Brigante

Poznat
Banovan
Poruka
9.306
MA li ičeg težeg od čekanja? Čovek koji je osetio svu neizvesnost i gorčinu iščekivanja raspleta svakako je Emir Šišić(44), bivši pilot i major (bivše) JNA, osuđen u Italiji na 15 godina robije, jer je 7. januara 1992. godine, nad Hrvatskom, u rejonu Varaždina, postupio po naređenju pretpostavljene komande i oborio helikopter Evropske zajednice, u kojem je poginulo pet diplomata.
Devet godina posle tog događaja, 2001, Šišić je, potpuno neočekivano, uhapšen u Mađarskoj u koju je, ne prvi put tih godina, išao da kupi lekove.
Kada je 2. novembra prošle godine iz italijanskog prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, Šišić je bio ubeđen da će, već ovog leta, s porodicom, posle pet godina zatočeništva, otići na godišnji odmor. Jer, uslovna sloboda, činilo se tada i Šišićima i kompletnoj srpskoj javnosti, bila je pitanje dana.
A, onda su se dani pretvorili u nedelje i mesece iščekivanja.Kako je Okružni sud u Novom Sadu krajem oktobra odbio njegovu molbu, uslovna sloboda za bivšeg pilota sada je u rukama Vrhovnog suda Srbije. Od te odluke zavisi sada san Emira, supruge Vesne i ćerki Ade (20) i Irene (15), da li će za njih još i predstojeći novogodišnji praznici biti osenčeni povratkom supruga i tate u sremskomitrovačku ćeliju.
- Danima sam bio u šoku pošto mi je advokat saopštio da je novosadski sud odbio moju molbu za uslovni otpust - tihim glasom, iz kojeg još nije sasvim iščezla nada u pravdu, pričao nam je u nedelju Emir Šišić, u svom stanu u Novom Sadu. - Zbunjen sam,ne znam šta da mislim, pogotovo posle izjave bivšeg ministra Stojkovića da u dokumentu o transferu iz italijanskog u srpski zatvor, koji je on potpisao sa italijanskim vlastima, nije bila sporna uslovna sloboda. Po tumačenju Suda u Novom Sadu, ispada da jeste... I to je meni, tek, nedavno saopšteno.
Dok razgovaramo u stanu Šišićevih, koji im je grad Novi Sad letos poklonio, supruga Vesna u tišini priprema nedeljni ručak, a ćerke uče u svojoj sobi. Devojčice svih ovih godina nerado prihvataju razgovor sa novinarima. Domaćin nam pokazuje rukom na nameštaj - kupljen je nedavno na kredit i sada je porodica ponovo na finansijskim mukama. Vesna radi pri Vojsci, za malu platu, a ni Emirova penzija nije dovoljna.
* Dolazimo do neizbežnog pitanja - šta će preduzeti ako odgovor Ustavnog suda na njegovu žalbu, ipak, bude negativan?
- Nema mi druge, pisaću molbu predsedniku Tadiću za pomilovanje - kaže Šišić i oporim glasom otkriva da ranije nije ni pomišljao na takvu mogućnost jer je čvrsto verovao da će, ubrzo posle transfera iz Italije, biti oslobođen.
A, bilo je predloga da odmah po dolasku u mitrovačku ćeliju,zatraži pomilovanje. Šile, kako ga najbliži zovu, odbio je tu mogućnost. Nije želeo, kaže, da „bez potrebe dovodi predsednika države u situaciju da donosi političku odluku“. Želeo je Šišić oslobađajuću presudu Suda.
- Što je najgore, sada ispada da bi bilo bolje da sam ostao u italijanskom zatvoru, jer njihov zakon podrazumeva i beneficije, koje bi mi omogućile da izađem za četiri godine. A, ako budem morao do kraja da odslužim kaznu u Srbiji, na slobodi ću biti za pet i po godina, tek 2011. godine - gorka je računica bivšeg pilota JNA.
Ovo je bio prvi produženi vikend Emira Šišića, od kada je Sud u Novom Sadu objavio da nema pravnih elemenata za majorovu uslovnu slobodu. I zato mu je povratak u ćeliju u Sremsku Mitrovicu teže pao nego u nekoliko ranijih prilika. Tada ga je hrabrila nada, a sada je obrvan neizvesnošću. I, ponovo mu sledi iščekivanje. Ćeliju deli sa jednim Zemuncem i osuđenikom iz Boleča. Prvi je osuđen na 8,5 godina robije, zbog toga što je ubio provalnika u svom stanu, a drugi izdržava 15 godina zbog razbojništva. Šišić za njih kaže:
- Korektni su obojica cimera. Porodični su ljudi, imaju decu, uglavnom pričamo o porodici.


KNJIGE
U RIMSKOM zatvoru, za šest godina, Šišić je pročitao na stotine knjiga, među kojima i četrdesetak iz Edicije „Milenijum“, koje mu je po supruzi Vesni poslala Kompanija „Novosti“.
- Robijao sam u Rimu sa najtežim kriminalcima, trpeo razne provokacije, pa i otvorene pretnje Albanaca. Knjige su mi spasle dušu. Vesna je svaki put dolazila sa dve pune torbe novih naslova - kaže naš sagovornik, dok radoznalo prelistava nekoliko novijih naslova u izdanju naše kompanije. Uz osmeh kaže da se nada da će pozitivna odluka Vrhovnog suda o njegovoj žalbi stići, bar, dok ne pročita „Putina“, „Čea“ i „Kastra“.


ĐINĐIĆ
ŠIŠIĆ nabraja nekoliko ljudi iz srpske politike kojima je veoma zahvalan na svemu što su učinili za njega i zamolio nas je da ne izostavimo nijedno ime:
- Bivši premijer Zoran Đinđić, u dogovoru sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, spasao me od izručenja Hrvatskoj.Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić mi je mnogao pomogao dok sam bio u rimskom zatvoru, a presudnu ulogu za ekstradiciju odigrao je ministar Rasim Ljajić. I, nikako ne mogu da zaboravim Igora Mirovića, direktora novosadskog ZIG-a, koji je letos mojoj porodici poklonio gradski stan i spasao ih dugogodišnjeg podstanarstva.
Novosti.
Eto kakvi su naši političari i sudije...ničiji podanici.
 
Poruka
19.905
ma nemoguce da je djindjic spasio srpskog heroja od izrucenja hrvatima!
ma nemoguce da je novosadski radikalski sud odbio molbu za uslovni otpust!
Не лупај,Обере.Локална власт нема везе са судом.Зна се ко контролише судове,односно које министарство.

Видиш,ипак је Мировић највише учинио за њега.Дао породици стан.Е,то је већ опипљиво.
 

Jerry Ropero

Poznat
Banovan
Poruka
7.375
ma nemoguce da je djindjic spasio srpskog heroja od izrucenja hrvatima!
ma nemoguce da je novosadski radikalski sud odbio molbu za uslovni otpust!

retardinjo, u novom sadu radikali drze opstinsku vlast dok sudove u celoj zemlji drzi ministarstvo pravde. a zamisli na celu tog ministarstva pravde je DS-ovski retard iz Sapca onaj buljavi civijas.
 

BAMB00

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
261
Vi kao pljujete radikale, koji podrzavaju coveka koji je branio ovu zemlju iako je muslimanske veroispovesti ??? Da li ste vi bre normalni ? Koga boli **** ko mu je sta dao ili uradio za njega, da li su mu radikali dali stan, Djindjic ga spasao Hrvatske, Batic mu pomogao oko ovog ili onog. Alo bre, majmuni ! U Srbiji treba da se medjusobno pomazu ljudi koji rade za ovu drzavu i cene je kao svoju. Srbiji je najbolje da ratuje, jer izgleda g0vna ce da se kolju medjusobno, onda bolje da se ratuje protiv nekog drugog. Strasno...
 

OTADŽBINOLJUBAC-BGD

Početnik
Banovan
Poruka
44
a ovi kao pljuju djindju, sto je spasavao sprskog junaka....
nesto tu ne stima, a?

А У Т Б И О Г Р А Ф И Ј А ЗОРАНА ЂИНЂИЋА


Зовем се Зоран Ђинђић!

Рођен сам у СФРЈ. Потичем из старе угледне комунистичке породице. Отац је био пуковник КОС-а а мама члан АФЖ-а.

Никад нисам славио Славу и сличне глупости.

После завршеног факултета одлазим у Немачку где магистрирам и докторирам код марксисте Хаберманса. Међутим, тешка економска ситуација натерала ме је да у слободно време радим као жиголо. Такође сам трговао кожним јакнама и зубарским столицама.

У међувремену у једној жиголо акцији заљубљујем се у Хелгу, Немицу из фине породице. Хелга је била мало старија (74 године), али ме то није спречило да се удам. Убрзо, Хелга је преминула. Мени је остало целокупно наследство. Те паре улажем у акције Кока Коле и враћам се у СФРЈ.

1990. оснивам ДС заједно са групом квази дисидената и лажних опозиционара. Био сам шеф изборног стаба прве кампање ДС-а. Од малверзација из те кампање купујем стан на Студентском тргу!

1992 године успевам уз помоћ Горана Весића да преузмем странку. Крадемо гласове Мићуну и побеђујемо! Одмах ступам у контакт са СДБ-ом.

1992. ДС даје кадрове за савезну владу а 1993. за републичку. Тада нисам постао премијер јер ме зафркао Дуле Михаиловић. Али не губим време, повезујем се са Цанетом Суботићем и од 1994. до данас тргујем цигаретама.

1995. печем вола на Палама заједно са Коштуницом - ту кујемо план како да се супротставимо бомбардовању НАТО пакта. Данас хоћу све њих да изручујем Хашком трибуналу!

1996-1997 се виђам са Милошевићем једном дневно, док десетине хиљада будала шета улицама. Нажалост тада ме је за...о Вук. Да бих спречио пад Милошевића разбијам коалицију ЗАЈЕДНО и дајем оставку на функцију градоначелника када је Београду било најтезе.

1999 бежим из земље због Нато бомбардовања. Све време проводим у Аустрији и Немачкој и тражим да се бомбардовање продужи бар годину дана!

По налогу својих газда из иностранства враћам се у земљу и укључујем се у ДОС. На име Војислава Коштунице постајем премијер Србије. Данас сам у Србији Ја БОГ. Ништа без мене не може. Владаћу бар још тридесет година. Остало ми је да још срушим В.К. и Србија је само моја.


P. S.


Овај текс сам пренео са:
http://www.srpskapolitika.com/sp-forum.html

но пошто постоје одређене најасноти, непрецизности и нетачности допуњавам га са овим својим прилогом који сам базирао на истини, доказима и аргументима. Дакле,


1. „Srpski političar Zoran Đinđić rođen je 1. kolovoza 1952. godine u Bosanskom Šamcu u braku kućanice Mile (iz Kruškova Polja, selo nedaleko od Bosanskog Šamca) i majora JNA Dragomira Đinđića (iz Prokuplja, Roma, prije i za vrijeme II. svjetskog rata bio je poznat po tome što je vodio mečku po sajmovima)”.

2. (Djindjic, Zoran: Marx' kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung, („Marksova kriticna socijalna teorija i problemi opravdavanja” (ми Срби знамо да је то „научно дело” ода разврату, србомрзју и нарко-комуњарству Титових СКОЈ-еваца). Konstanz, Univ., Diss., 1979)

3. Затваран је био зато што је крао по књижарама – толико је „волио” књиге да их је крао у неколико стотина примерака. Никада није био истеран из СФРЈ – у Немачкој је тим лажима успео да придобије стално боравиште, да дезавуише служење војног рока и још неке друге угодности. Све до своје смрти био је нарочито непријатељски орјентисан према Србима и Србији.

Даме и господо, какав „државник“ је био искот Зоран Ђинђић (Не каже наш народ узалуд: „Дај цигану власт, убиће оца !“) најбоље се можете уверити ако прочитате ово што је написано на: http://obavesteni.narod.ru/ У горе поменутом свом аргументованом одговору ДС нарко-аџувану под радним насловом ЕВО ДОКАЗА О НАЈВЕЋИМ СРПСКИМ ИЗДАЈНИЦИМА моје речи су само оне које написах ћириличним писмом, а све друго су цитати извора које користим како бих доказао ко је, какв је, чији је и какве су им злочиначко-антисрпске стварне намере ДОС-манлијски предводник, највећи непријатељ Срба и Србије од памтивека, Зоран Ђинђић и Борис Тадић!!! Молим да то имате на уму док размишљате о оном што написах.

Хвала на разумевању !

проф. др Крстан Ђ. Ковјенић
 

DŽELAT

Primećen član
Poruka
599
А У Т Б И О Г Р А Ф И Ј А ЗОРАНА ЂИНЂИЋА


Зовем се Зоран Ђинђић!

Рођен сам у СФРЈ. Потичем из старе угледне комунистичке породице. Отац је био пуковник КОС-а а мама члан АФЖ-а.

Никад нисам славио Славу и сличне глупости.

После завршеног факултета одлазим у Немачку где магистрирам и докторирам код марксисте Хаберманса. Међутим, тешка економска ситуација натерала ме је да у слободно време радим као жиголо. Такође сам трговао кожним јакнама и зубарским столицама.

У међувремену у једној жиголо акцији заљубљујем се у Хелгу, Немицу из фине породице. Хелга је била мало старија (74 године), али ме то није спречило да се удам. Убрзо, Хелга је преминула. Мени је остало целокупно наследство. Те паре улажем у акције Кока Коле и враћам се у СФРЈ.

1990. оснивам ДС заједно са групом квази дисидената и лажних опозиционара. Био сам шеф изборног стаба прве кампање ДС-а. Од малверзација из те кампање купујем стан на Студентском тргу!

1992 године успевам уз помоћ Горана Весића да преузмем странку. Крадемо гласове Мићуну и побеђујемо! Одмах ступам у контакт са СДБ-ом.

1992. ДС даје кадрове за савезну владу а 1993. за републичку. Тада нисам постао премијер јер ме зафркао Дуле Михаиловић. Али не губим време, повезујем се са Цанетом Суботићем и од 1994. до данас тргујем цигаретама.

1995. печем вола на Палама заједно са Коштуницом - ту кујемо план како да се супротставимо бомбардовању НАТО пакта. Данас хоћу све њих да изручујем Хашком трибуналу!

1996-1997 се виђам са Милошевићем једном дневно, док десетине хиљада будала шета улицама. Нажалост тада ме је за...о Вук. Да бих спречио пад Милошевића разбијам коалицију ЗАЈЕДНО и дајем оставку на функцију градоначелника када је Београду било најтезе.

1999 бежим из земље због Нато бомбардовања. Све време проводим у Аустрији и Немачкој и тражим да се бомбардовање продужи бар годину дана!

По налогу својих газда из иностранства враћам се у земљу и укључујем се у ДОС. На име Војислава Коштунице постајем премијер Србије. Данас сам у Србији Ја БОГ. Ништа без мене не може. Владаћу бар још тридесет година. Остало ми је да још срушим В.К. и Србија је само моја.


P. S.


Овај текс сам пренео са:
http://www.srpskapolitika.com/sp-forum.html

но пошто постоје одређене најасноти, непрецизности и нетачности допуњавам га са овим својим прилогом који сам базирао на истини, доказима и аргументима. Дакле,


1. „Srpski političar Zoran Đinđić rođen je 1. kolovoza 1952. godine u Bosanskom Šamcu u braku kućanice Mile (iz Kruškova Polja, selo nedaleko od Bosanskog Šamca) i majora JNA Dragomira Đinđića (iz Prokuplja, Roma, prije i za vrijeme II. svjetskog rata bio je poznat po tome što je vodio mečku po sajmovima)”.

2. (Djindjic, Zoran: Marx' kritische Gesellschaftstheorie und das Problem der Begründung, („Marksova kriticna socijalna teorija i problemi opravdavanja” (ми Срби знамо да је то „научно дело” ода разврату, србомрзју и нарко-комуњарству Титових СКОЈ-еваца). Konstanz, Univ., Diss., 1979)

3. Затваран је био зато што је крао по књижарама – толико је „волио” књиге да их је крао у неколико стотина примерака. Никада није био истеран из СФРЈ – у Немачкој је тим лажима успео да придобије стално боравиште, да дезавуише служење војног рока и још неке друге угодности. Све до своје смрти био је нарочито непријатељски орјентисан према Србима и Србији.

Даме и господо, какав „државник“ је био искот Зоран Ђинђић (Не каже наш народ узалуд: „Дај цигану власт, убиће оца !“) најбоље се можете уверити ако прочитате ово што је написано на: http://obavesteni.narod.ru/ У горе поменутом свом аргументованом одговору ДС нарко-аџувану под радним насловом ЕВО ДОКАЗА О НАЈВЕЋИМ СРПСКИМ ИЗДАЈНИЦИМА моје речи су само оне које написах ћириличним писмом, а све друго су цитати извора које користим како бих доказао ко је, какв је, чији је и какве су им злочиначко-антисрпске стварне намере ДОС-манлијски предводник, највећи непријатељ Срба и Србије од памтивека, Зоран Ђинђић и Борис Тадић!!! Молим да то имате на уму док размишљате о оном што написах.

Хвала на разумевању !

проф. др Крстан Ђ. Ковјенић

Tebi,džukelo Krstane,treba prvo iseći na froncle taj smrdljivi jezik,izvršiti deratizaciju mozga,potom te
samleti u mašini za mlevenje mesa i na kraju te baciti na deponiju!
 

ca-mu47

Primećen član
Banovan
Poruka
686
MA li ičeg težeg od čekanja? Čovek koji je osetio svu neizvesnost i gorčinu iščekivanja raspleta svakako je Emir Šišić(44), bivši pilot i major (bivše) JNA, osuđen u Italiji na 15 godina robije, jer je 7. januara 1992. godine, nad Hrvatskom, u rejonu Varaždina, postupio po naređenju pretpostavljene komande i oborio helikopter Evropske zajednice, u kojem je poginulo pet diplomata.
Devet godina posle tog događaja, 2001, Šišić je, potpuno neočekivano, uhapšen u Mađarskoj u koju je, ne prvi put tih godina, išao da kupi lekove.
Kada je 2. novembra prošle godine iz italijanskog prebačen u zatvor u Sremskoj Mitrovici, Šišić je bio ubeđen da će, već ovog leta, s porodicom, posle pet godina zatočeništva, otići na godišnji odmor. Jer, uslovna sloboda, činilo se tada i Šišićima i kompletnoj srpskoj javnosti, bila je pitanje dana.
A, onda su se dani pretvorili u nedelje i mesece iščekivanja.Kako je Okružni sud u Novom Sadu krajem oktobra odbio njegovu molbu, uslovna sloboda za bivšeg pilota sada je u rukama Vrhovnog suda Srbije. Od te odluke zavisi sada san Emira, supruge Vesne i ćerki Ade (20) i Irene (15), da li će za njih još i predstojeći novogodišnji praznici biti osenčeni povratkom supruga i tate u sremskomitrovačku ćeliju.
- Danima sam bio u šoku pošto mi je advokat saopštio da je novosadski sud odbio moju molbu za uslovni otpust - tihim glasom, iz kojeg još nije sasvim iščezla nada u pravdu, pričao nam je u nedelju Emir Šišić, u svom stanu u Novom Sadu. - Zbunjen sam,ne znam šta da mislim, pogotovo posle izjave bivšeg ministra Stojkovića da u dokumentu o transferu iz italijanskog u srpski zatvor, koji je on potpisao sa italijanskim vlastima, nije bila sporna uslovna sloboda. Po tumačenju Suda u Novom Sadu, ispada da jeste... I to je meni, tek, nedavno saopšteno.
Dok razgovaramo u stanu Šišićevih, koji im je grad Novi Sad letos poklonio, supruga Vesna u tišini priprema nedeljni ručak, a ćerke uče u svojoj sobi. Devojčice svih ovih godina nerado prihvataju razgovor sa novinarima. Domaćin nam pokazuje rukom na nameštaj - kupljen je nedavno na kredit i sada je porodica ponovo na finansijskim mukama. Vesna radi pri Vojsci, za malu platu, a ni Emirova penzija nije dovoljna.
* Dolazimo do neizbežnog pitanja - šta će preduzeti ako odgovor Ustavnog suda na njegovu žalbu, ipak, bude negativan?
- Nema mi druge, pisaću molbu predsedniku Tadiću za pomilovanje - kaže Šišić i oporim glasom otkriva da ranije nije ni pomišljao na takvu mogućnost jer je čvrsto verovao da će, ubrzo posle transfera iz Italije, biti oslobođen.
A, bilo je predloga da odmah po dolasku u mitrovačku ćeliju,zatraži pomilovanje. Šile, kako ga najbliži zovu, odbio je tu mogućnost. Nije želeo, kaže, da „bez potrebe dovodi predsednika države u situaciju da donosi političku odluku“. Želeo je Šišić oslobađajuću presudu Suda.
- Što je najgore, sada ispada da bi bilo bolje da sam ostao u italijanskom zatvoru, jer njihov zakon podrazumeva i beneficije, koje bi mi omogućile da izađem za četiri godine. A, ako budem morao do kraja da odslužim kaznu u Srbiji, na slobodi ću biti za pet i po godina, tek 2011. godine - gorka je računica bivšeg pilota JNA.
Ovo je bio prvi produženi vikend Emira Šišića, od kada je Sud u Novom Sadu objavio da nema pravnih elemenata za majorovu uslovnu slobodu. I zato mu je povratak u ćeliju u Sremsku Mitrovicu teže pao nego u nekoliko ranijih prilika. Tada ga je hrabrila nada, a sada je obrvan neizvesnošću. I, ponovo mu sledi iščekivanje. Ćeliju deli sa jednim Zemuncem i osuđenikom iz Boleča. Prvi je osuđen na 8,5 godina robije, zbog toga što je ubio provalnika u svom stanu, a drugi izdržava 15 godina zbog razbojništva. Šišić za njih kaže:
- Korektni su obojica cimera. Porodični su ljudi, imaju decu, uglavnom pričamo o porodici.


KNJIGE
U RIMSKOM zatvoru, za šest godina, Šišić je pročitao na stotine knjiga, među kojima i četrdesetak iz Edicije „Milenijum“, koje mu je po supruzi Vesni poslala Kompanija „Novosti“.
- Robijao sam u Rimu sa najtežim kriminalcima, trpeo razne provokacije, pa i otvorene pretnje Albanaca. Knjige su mi spasle dušu. Vesna je svaki put dolazila sa dve pune torbe novih naslova - kaže naš sagovornik, dok radoznalo prelistava nekoliko novijih naslova u izdanju naše kompanije. Uz osmeh kaže da se nada da će pozitivna odluka Vrhovnog suda o njegovoj žalbi stići, bar, dok ne pročita „Putina“, „Čea“ i „Kastra“.


ĐINĐIĆ
ŠIŠIĆ nabraja nekoliko ljudi iz srpske politike kojima je veoma zahvalan na svemu što su učinili za njega i zamolio nas je da ne izostavimo nijedno ime:
- Bivši premijer Zoran Đinđić, u dogovoru sa mađarskim kolegom Viktorom Orbanom, spasao me od izručenja Hrvatskoj.Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić mi je mnogao pomogao dok sam bio u rimskom zatvoru, a presudnu ulogu za ekstradiciju odigrao je ministar Rasim Ljajić. I, nikako ne mogu da zaboravim Igora Mirovića, direktora novosadskog ZIG-a, koji je letos mojoj porodici poklonio gradski stan i spasao ih dugogodišnjeg podstanarstva.
Novosti.
Eto kakvi su naši političari i sudije...ničiji podanici.

to djubre su italijani trebali osuditi na sto godina robije.pas mu se matere nahebo .
 

Победоносцев

Stara legenda
Poruka
75.164
Kad je izvršena ekstradicija Šišića iz Italije u Srbiju, jel' bio neki uslov oko izdržavanja kazne, ili su ga sa aerodroma odmah mogli poslati kući.

Mislis kao Bugari svojevremeno sa onim medicinskim sestrama iz Libije? Predsednik im na aerodromu urucio pomilovanje.

Reklo bi se da je to izuzetak. Bugarima Libija slabo treba, nama Italija dosta, a koga je moliti nije ga srditi.
 

filatelista. pa šta?

Veoma poznat
Poruka
13.052
Mislis kao Bugari svojevremeno sa onim medicinskim sestrama iz Libije? Predsednik im na aerodromu urucio pomilovanje.

Reklo bi se da je to izuzetak. Bugarima Libija slabo treba, nama Italija dosta, a koga je moliti nije ga srditi.

Baš tako! Libija i Italija nisu isto, ali teško nekima objasniti, posebno što nam hapse ljude po koje kakvim interpolovim poternicama, pa nije celishodno svoj ugled na tom polju tek tako baciti.
Na koliko je Šišić osuđen? Na 15 godina? Po srpskom zakonu, na uslovnu, ne pre polovine izdržane kazne, to sigurno nije 2007. godina
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.