Софија
Legenda
- Poruka
- 52.895
Важна тема због високе учесталости.
Некада се овај синдром звао '' синдром иритабилног колона'' али се временом показало да заправо, реагује цео алиментарни тракт- од желуца до аналног отвора.
Болест данашњице.
Најчешће обољење дигестивног тракта.
Клиничка слика:
1. абдоминални (стомачни) болови- ПРЕДУСЛОВ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ (рекурентна абдоминална бол најмање три дана у месецу у претходна три месеца). Интензитет и локализација су веома варијабилни.
Локализација се везује за хипогастријум, за десну и леву страну абдомена (чест бол под ребарним луковима). Бол може бити епизодична али и константна, грчевита или једва приметна. Честе су пројекције болова у леђа. У току сна изостаје али се готово код свих јавља током буђења.
Мршављење није карактеристично за ову врсту цревних тегоба.
2. поремећајем пражњења столице- затвори или дијареје- које могу и да се смењују.
3. гасови и флатулације (испуштање гасова)- пацијенти се често жале на болну надутост, подригивање, испуштање гасова и изражено ''крчање'' црева . И ако постоје наведене тегобе, пацијенти имају уобичајену запремину гасова у цревима као и нормална контролна група. Међутим, имају успорен пролаз гасова и смањену толеранцију ткива на гасове.
4. остале тегобе укључују диспепсију, горушицу, повраћање, мучнину па чак и некардијалну бол грудног коша.
Не угрожава живот али знатно ремети квалитет истог.
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и изостанка органског обољења.
Узрок и механизам настанка није докучен али се доводи у везу са психосоматиком (утицај психе на органске поремећаје).
Важно је напоменути да неуротрансмитер серотонин има веома важну улогу у контроли мотилитета/перисталтике дигестивног тракта те се поремећај његовог дејства на локалном нивоу и концентрације у крви доводи у везу са синдромом нервозних црева.
Студије су показале да пацијенти са затворима имају смањену постпрандијалну (након јела) концентрацију серотонина у крви, док пацијенти са дијарејама имају повећану.
Тегобе се повећавају код веће изложености стресу.
Код неких пацијената тегобе се повећавају уносом одређене хране, али су студије показале да је управо SIC тај који условљава интолеранцију, а не обрнуто.
Нецелијачна осетљивост на глутен карактеристична је за SIC, међутим, код ових пацијената тегобе не пролазе применом безглутенске дијете.
Некад се сматрало да је низак унос дијететских влакана узрок ове пошасти, али данас се зна да повећан унос истих повећава тегобе јер узрокује дистензију (растезање) црева.
Психосоцијални чиниоци су значајан фактор ове болести.
Приликом првог прегледа скоро 50% пацијената има неки од следећих симптома: соматизацију, депресију, анксиозност, фобије, параноју.
Јавља се у свим старосним категоријама али се први симптоми најчешће срећу код особа млађих од 35 година.
Према статистици, око 30% светске популације болује од овог поремећаја.
Тема је отворена зарад размене искустава људи који имају постављену или још увек непостављену дијагнозу.
Некада се овај синдром звао '' синдром иритабилног колона'' али се временом показало да заправо, реагује цео алиментарни тракт- од желуца до аналног отвора.
Болест данашњице.
Најчешће обољење дигестивног тракта.
Клиничка слика:
1. абдоминални (стомачни) болови- ПРЕДУСЛОВ ЗА ПОСТАВЉАЊЕ ДИЈАГНОЗЕ (рекурентна абдоминална бол најмање три дана у месецу у претходна три месеца). Интензитет и локализација су веома варијабилни.
Локализација се везује за хипогастријум, за десну и леву страну абдомена (чест бол под ребарним луковима). Бол може бити епизодична али и константна, грчевита или једва приметна. Честе су пројекције болова у леђа. У току сна изостаје али се готово код свих јавља током буђења.
Мршављење није карактеристично за ову врсту цревних тегоба.
2. поремећајем пражњења столице- затвори или дијареје- које могу и да се смењују.
3. гасови и флатулације (испуштање гасова)- пацијенти се често жале на болну надутост, подригивање, испуштање гасова и изражено ''крчање'' црева . И ако постоје наведене тегобе, пацијенти имају уобичајену запремину гасова у цревима као и нормална контролна група. Међутим, имају успорен пролаз гасова и смањену толеранцију ткива на гасове.
4. остале тегобе укључују диспепсију, горушицу, повраћање, мучнину па чак и некардијалну бол грудног коша.
Не угрожава живот али знатно ремети квалитет истог.
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике и изостанка органског обољења.
Узрок и механизам настанка није докучен али се доводи у везу са психосоматиком (утицај психе на органске поремећаје).
Важно је напоменути да неуротрансмитер серотонин има веома важну улогу у контроли мотилитета/перисталтике дигестивног тракта те се поремећај његовог дејства на локалном нивоу и концентрације у крви доводи у везу са синдромом нервозних црева.
Студије су показале да пацијенти са затворима имају смањену постпрандијалну (након јела) концентрацију серотонина у крви, док пацијенти са дијарејама имају повећану.
Тегобе се повећавају код веће изложености стресу.
Код неких пацијената тегобе се повећавају уносом одређене хране, али су студије показале да је управо SIC тај који условљава интолеранцију, а не обрнуто.
Нецелијачна осетљивост на глутен карактеристична је за SIC, међутим, код ових пацијената тегобе не пролазе применом безглутенске дијете.
Некад се сматрало да је низак унос дијететских влакана узрок ове пошасти, али данас се зна да повећан унос истих повећава тегобе јер узрокује дистензију (растезање) црева.
Психосоцијални чиниоци су значајан фактор ове болести.
Приликом првог прегледа скоро 50% пацијената има неки од следећих симптома: соматизацију, депресију, анксиозност, фобије, параноју.
Јавља се у свим старосним категоријама али се први симптоми најчешће срећу код особа млађих од 35 година.
Према статистици, око 30% светске популације болује од овог поремећаја.
Тема је отворена зарад размене искустава људи који имају постављену или још увек непостављену дијагнозу.
ijareja , nadutost , mucnina , glasna creva, kolike....