Voleo bih da razradim ovu temu i da se svi uključite!!
Radnik je večito u problemu sa poslodavcem, ako smogne snage da se suprotstavi, dobija momentalni otkaz. Ako se obrati u većini slučaja nadležnoj instituciji, za rešavanje njegovih problema je potreban novac i vremen, a bez posla nema ni vremena ni novca. To birokratija najbolje zna da iskoristi uzimajući novac i od poslodavca i od radnika, jedni i drugi dobijaju velike uši, a birokrati pune džepove.
Sa druge strane poslodavci ili gazde, kako ih neki nazivaju, mada to mogu biti samo svojim kućnim ljubimcima, trpe ogroman pritisak od institucija koje donose samovoljno neke propise, uredbe, zakone i nikad ni jednog poslodavca nisu pitali makar za mišljenje, a nemaju veze ni sa životom, a kamoli sa poslovanjem i svakim danom upošljavaju sve više trutova koji to navodno sprovode u delo, a kad ti isti izađu na teren, ponašaju se kao kauboji, jer niko ne sme da im se suprotstavi, onda po automatizmu poslodavac daje mito, i to naravno svaljuje na radnika koji plaća ceh i tako u krug. Poslodavci u dugovima zbog nenaplaćene robe i davanja mita, radnik pust bez plate, jedni na druge bacaju drvlje i kamenje, dok gospoda birokrati uzimaju i kao krpelji sisaju krv, a u stvari prave jaz između nas.
To će trajati sve dotle dok i jedni i drugi ne počnu da se učlanjuju u sindikate sa tim istim novcem koji je dat za korupciju i raznorazne sudske dažbine. Došlo je vreme da se udružimo protiv birokratije, jer ovo ne vodi inčemu, nego samo u propast. Verujte mi, nikada nije puno izdvojiti novca za tako nešto. Ja sam prvi koji bi dao samo kome!! Veliko pitanje "Ko je taj čovek u Srbiji, koji se neće prodati birokratiji, i koliko bi ga novca zadovoljilo".
Radnik je večito u problemu sa poslodavcem, ako smogne snage da se suprotstavi, dobija momentalni otkaz. Ako se obrati u većini slučaja nadležnoj instituciji, za rešavanje njegovih problema je potreban novac i vremen, a bez posla nema ni vremena ni novca. To birokratija najbolje zna da iskoristi uzimajući novac i od poslodavca i od radnika, jedni i drugi dobijaju velike uši, a birokrati pune džepove.
Sa druge strane poslodavci ili gazde, kako ih neki nazivaju, mada to mogu biti samo svojim kućnim ljubimcima, trpe ogroman pritisak od institucija koje donose samovoljno neke propise, uredbe, zakone i nikad ni jednog poslodavca nisu pitali makar za mišljenje, a nemaju veze ni sa životom, a kamoli sa poslovanjem i svakim danom upošljavaju sve više trutova koji to navodno sprovode u delo, a kad ti isti izađu na teren, ponašaju se kao kauboji, jer niko ne sme da im se suprotstavi, onda po automatizmu poslodavac daje mito, i to naravno svaljuje na radnika koji plaća ceh i tako u krug. Poslodavci u dugovima zbog nenaplaćene robe i davanja mita, radnik pust bez plate, jedni na druge bacaju drvlje i kamenje, dok gospoda birokrati uzimaju i kao krpelji sisaju krv, a u stvari prave jaz između nas.
To će trajati sve dotle dok i jedni i drugi ne počnu da se učlanjuju u sindikate sa tim istim novcem koji je dat za korupciju i raznorazne sudske dažbine. Došlo je vreme da se udružimo protiv birokratije, jer ovo ne vodi inčemu, nego samo u propast. Verujte mi, nikada nije puno izdvojiti novca za tako nešto. Ja sam prvi koji bi dao samo kome!! Veliko pitanje "Ko je taj čovek u Srbiji, koji se neće prodati birokratiji, i koliko bi ga novca zadovoljilo".
Poslednja izmena od moderatora:
Сви председници синдикалних организација су у дилу са власником или директором. Наивни радник само баца паре на синдикалну чланарину. Ниједног јединог дана нисам био члан синдиката а све време сам имао све могуће синдикалне "погодности" (свињске полутке, брашно, уље, шећер, куповина разне робе на рате преко платног списка, бесплатне излете и прославе и сл.).
