Син и ћерка

[Hellen]

Ја немам баш много појма о томе како функционише породица са децом различитог пола. Одрасла са сестром, сама имам две ћерке и нисам се много сретала са породицама у којима су син и ћерка.
Па ипак, некако у последње време имам прилике да систематизујем нека своја досадашња запажања о томе како се родитељи односе према сину и ћерци, и примери која ја имам у свом окружењу показују ми да родитељи праве јако велику разлику између мушког и женског детета, и да их не третирају на исти начин.

Да ли се варам? Како су се ваши родитељи опходили према вама у детињству (ако имате брата или сестру)? Како се опходе сада, када сте одрасли? Како се ви опходите према својој деци различитог пола? Како васпитавате синове а како ћерке? Да ли имате иста очекивања од њих? Правите ли неке разлике и какве?

 

[Џорџи]

Jedino mogu primetiti da su roditelji naklonjeni vise jednom detetu iako su istog pola

 

[gost 243178]

Како су се ваши родитељи опходили према вама у детињству (ако имате брата или сестру)? Како се опходе сада, када сте одрасли?

Nisu pravili razliku, ni u detinjstvu, ni sada. Nisu očekivali drugačije stvari od nas, branili su nam i dozvoljavali iste stvari, a ono malo sanjarija o našim budućnostima i karijerama koje smo im dozvolili da prozbore je bilo slično. Naravno, nas dvoje imamo drugačije naravi (sa mnom je uvek bilo lakše razgovarati) pa je i odnos sa roditeljima drugačiji, ali to nije zbog pola.

 

[krasuljak]

Jedino mogu primetiti da su roditelji naklonjeni vise jednom detetu iako su istog pola

To sam i ja primetila na primeru muža i devera dok mi je svekrva bila živa, kao i na primeru babe po ocu, u odnosu na strica. Čak su i moja deca pitala kako je moguće da je uvek na našu štetu.
Imam sestru, mlađu 8 godina. Nikad niko ne bi mogao da nas posvađa. Možda upravo zbog tih neprijatnihb iskustava u porodici.
Imam sina i sedam godina mlađu kćer. Vaspitani su tako da svako dobije šta mu treba i kad treba. Ništa previše. Jako se trudim da se između njih ne stvori ljubomora ma koje vrste. Nikad se ne svađaju, i da ne čuje zlo, zadovoljna sam.
Definitivno, sve je do roditelja.

 

[smaki*]

Што се мог окружења тиче, чини ми се да се женска деца васпитавају да буду снажнија у односу на браћу. Дечацима се некако више попушта. Кад одрасту, од ћерки се очекује да се брину о родитељима. Можда је ствар у различитом карактеру, а можда и није. Знам 3, 4 породице које функционишу по овом приниципу.

 

[just S.]

imam starijeg brata i nikada nas roditelji nisu razdvajali po nicemu niti su imali razliita ocekivanja..oboma nam je pruzeno isto, prilika za skolovanje, fakultet, slobodan izbor zivotnih saputnika..brat je vec ozenjen.
nisu nas gledali kao SINA i KCERKU vec kao svoju DJECU.
sada, recimo brata savjetuju kako sto bolje da vaspita svoje dijete.

tako da je moj zakljucak da je sve stvar od roditelja do roditelja.

imala sam prilike upoznati porodicu sa6 djece. vjerovali ili ne, podjelili su djecu na maminu i tatinu. em sto se oni tako ophode prema njima, em sto djeca nemaju skoro pa nikakav odnos sa ovim drugim roditeljem koji "nije njegov".

 

[just S.]

Nisu pravili razliku, ni u detinjstvu, ni sada. Nisu očekivali drugačije stvari od nas, branili su nam i dozvoljavali iste stvari, a ono malo sanjarija o našim budućnostima i karijerama koje smo im dozvolili da prozbore je bilo slično. Naravno, nas dvoje imamo drugačije naravi (sa mnom je uvek bilo lakše razgovarati) pa je i odnos sa roditeljima drugačiji, ali to nije zbog pola.

identicna stvar i kod mene, posebno ovo boldovano.

 

[Hellen]

А кад сте одрасли и формирали своје породице? Где бака и деда више учествују? Да ли једнако помажу и ћерци и снајки око чувања деце, кувања, кућних послова?
На кога се више ослањају? На чију помоћ више рачунају?

 

[Ванда]

Како оно, каже једна жена:,,Јаао, ћерка ми се диивно удала, њен муж све ради, држи је као мало воде на длану, она само ужива... А син се оженио неком роспијом, та не мрда, он, јадничак, цркава, све ради, а госпођа само ужива...''

 

[melita-m]

А кад сте одрасли и формирали своје породице? Где бака и деда више учествују? Да ли једнако помажу и ћерци и снајки око чувања деце, кувања, кућних послова?
На кога се више ослањају? На чију помоћ више рачунају?

Da nije forum i da nisam nepoznata ljudima koji ovde pišu mislim da ništa ne bih ni napisala, ovako....
Odrasla sam sa 7godina starijim bratom i tri godine mlađom sestrom. Otac nas je sve đuture napustio kada je meni bilo pet godina. Mati je bila jako stroga ali ne podjednako prema svima. Brat je kao jedino muško u kući imao određene privilegije, mi sestre smo mu maltene bile sluškinje. Mlađa sestra se provlačila jer sam se ja bunila protiv takvog odnosa, nije mi uspevalo, ali njoj jeste. Možda zato što je bila umiljatija od mene i verovatno pametnija, bilo je ono: "odmah", a to odmah potraje ihaaajjjjj, ja sam umela reći da nešto neću i znala dobiti šamar u najmanju ruku.
Sestra i ja smo oduvek bile bliske, ali sa bratom nemam neki dobar odnos. I dan danas ponekad ume da me kritikuje pred mužem a već sam sprcala više od pola veka u guzicu, to mi naravno smeta, odmah ga stavim na njegovo mesto i tako, nismo nešto bliski i retko se posećujemo.
Baš iz tog razloga mislim, decu sam tako vaspitavala da oboje znaju i moraju sve znati, od kuvanja, peglanja, spremanja kuće i još mnogo toga. Snajka je naravno zbog toga presrećna, ali svekrva moje ćere ume nekad da mi to prebaci jer joj očigledno smeta da vidi sina kako pere sudove ili nešto slično.
Moja mati je nastavila isti sistem i prema mojoj deci i prema deci moga brata. I on i ja imamo sina i kćerku i baka je pokušavala da "utiče" na mene i bratovu ženu da ih vaspitavamo kao ona nas.
A inače, bratovu decu je više volela od mojih i to je i priznavala, kao mi smo daleko (50km), a oni su stalno sa njom.

 

[kameron]

Nisu pravili razliku, ni u detinjstvu, ni sada. Nisu očekivali drugačije stvari od nas, branili su nam i dozvoljavali iste stvari, a ono malo sanjarija o našim budućnostima i karijerama koje smo im dozvolili da prozbore je bilo slično. Naravno, nas dvoje imamo drugačije naravi (sa mnom je uvek bilo lakše razgovarati) pa je i odnos sa roditeljima drugačiji, ali to nije zbog pola.

e ovo boldovano je i kod mene...samo obrnuto
imam brata.doduse dosta starijeg(10 godina)...nas dvoje i nismo bas imali neki odnos dok ja nisam odrasla...valjda zbog te razlike ali ono sto znam je da su roditelji bili dosta blazi i tolerantniji prema meni,mada su uvek govorili da su trebali da urade obrnuto...tata je uvek govorio"e taman mi je sin odrastao i pomislio sam da mogu da odahnem posto nije,jel,postao probisvet ..a vidi nju..."

 

[Hellen]

Како оно, каже једна жена:,,Јаао, ћерка ми се диивно удала, њен муж све ради, држи је као мало воде на длану, она само ужива... А син се оженио неком роспијом, та не мрда, он, јадничак, цркава, све ради, а госпођа само ужива...''

Еееее, тај рад!

И на то сам мислила...

Као и на оно:
- Што се цице ломе око мог синчине, љубигатаја, мења их ко чарапе, и треба, млад је да се везује, нек се наживи док може!
- Ма какав момак?! Поломићу ноге ја том хохштаплеру! Шта се он мота око моје девојчице?!

 

[Marija 1]

roditelji nisu pravili razliku, al baba jeste
bratu kupovala igračke, meni nije tela
njemu davala džeparac, meni nije tela...jer eto on je muško
misim imala sam ja od roditelja šta mi treba, al to njeno otvoreno odvajanje me je jako, jako vređalo
od mene je mnogo više očekivala, da budem smerna, i tako to

 

[november child]

Da nije forum i da nisam nepoznata ljudima koji ovde pišu mislim da ništa ne bih ni napisala, ovako....
Odrasla sam sa 7godina starijim bratom i tri godine mlađom sestrom. Otac nas je sve đuture napustio kada je meni bilo pet godina. Mati je bila jako stroga ali ne podjednako prema svima. Brat je kao jedino muško u kući imao određene privilegije, mi sestre smo mu maltene bile sluškinje. Mlađa sestra se provlačila jer sam se ja bunila protiv takvog odnosa, nije mi uspevalo, ali njoj jeste. Možda zato što je bila umiljatija od mene i verovatno pametnija, bilo je ono: "odmah", a to odmah potraje ihaaajjjjj, ja sam umela reći da nešto neću i znala dobiti šamar u najmanju ruku.
Sestra i ja smo oduvek bile bliske, ali sa bratom nemam neki dobar odnos. I dan danas ponekad ume da me kritikuje pred mužem a već sam sprcala više od pola veka u guzicu, to mi naravno smeta, odmah ga stavim na njegovo mesto i tako, nismo nešto bliski i retko se posećujemo.
Baš iz tog razloga mislim, decu sam tako vaspitavala da oboje znaju i moraju sve znati, od kuvanja, peglanja, spremanja kuće i još mnogo toga. Snajka je naravno zbog toga presrećna, ali svekrva moje ćere ume nekad da mi to prebaci jer joj očigledno smeta da vidi sina kako pere sudove ili nešto slično.
Moja mati je nastavila isti sistem i prema mojoj deci i prema deci moga brata. I on i ja imamo sina i kćerku i baka je pokušavala da "utiče" na mene i bratovu ženu da ih vaspitavamo kao ona nas.
A inače, bratovu decu je više volela od mojih i to je i priznavala, kao mi smo daleko (50km), a oni su stalno sa njom.

..jedan moj komshija kaze - svaka chast mojoj snajki, ali samo za cerkinu decu znam 100% da su moja krv..

@tema:
..odrasla sa sestrom i bratom..brat je najmaladji pa su neke, retke privilegije posledica toga
shto je - kao i mnogi najmladji - josh uvek maaaali a ne toga shto je sin..
..mnoge ruzne primere iz okoline znam, kao imnoge sjajne..
..moje vaspitavam onako kako sam i ja odrastala..
..i iako se trudim da to izbegnem - upadnem ponekad u istu zamku kao i moji roditelji
- cerka kao najstarija nekada dobije da povuche vishe nego sin,
mada bi isto bilo i da je on stariji..sa druge strane - on ima za uzor oca koji je savremen, vredan i nezan,
tako da sumnjam da ce kao odrastao imati neke vajde od povremenog vrdanja i izvlachenja na svoje mlade godine..

 

[melita-m]

..jedan moj komshija kaze - svaka chast mojoj snajki, ali samo za cerkinu decu znam 100% da su moja krv..

@tema:
..odrasla sa sestrom i bratom..brat je najmaladji pa su neke, retke privilegije posledica toga
shto je - kao i mnogi najmladji - josh uvek maaaali a ne toga shto je sin..
..mnoge ruzne primere iz okoline znam, kao imnoge sjajne..
..moje vaspitavam onako kako sam i ja odrastala..
..i iako se trudim da to izbegnem - upadnem ponekad u istu zamku kao i moji roditelji
- cerka kao najstarija nekada dobije da povuche vishe nego sin,
mada bi isto bilo i da je on stariji..sa druge strane - on ima za uzor oca koji je savremen, vredan i nezan,
tako da sumnjam da ce kao odrastao imati neke vajde od povremenog vrdanja i izvlachenja na svoje mlade godine..

Ne umem da boldujem pa ceo post citiram. Taj tvoj komšija bi mogao malko da porazmisli i o činjenici da se "detetu uvek zna majka, a otac hmmm", tako su nekad govorili stari

 

[november child]

Ne umem da boldujem pa ceo post citiram. Taj tvoj komšija bi mogao malko da porazmisli i o činjenici da se "detetu uvek zna majka, a otac hmmm", tako su nekad govorili stari

..pa to je i rekao, melita..

 

[melita-m]

..pa to je i rekao, melita..

Ma nismo se razumele, on kao MUŠKARAC treba da razmisli o tome da li su deca uopšte njegova

 

[november child]

Ma nismo se razumele, on kao MUŠKARAC treba da razmisli o tome da li su deca uopšte njegova

.. ..jes vala..

 

[Hellen]

А како стоји са са плакањем, рецимо?
Да ли је исти приступ и према дечацима и према девојчицама када плачу?

 

[gost 235821]

jesu, pravili su razliku i svi ko mene koje znam prave (stariji ljudi i roditelji) razliku u smislu da se podrazumeva da, ako si zensko, moras da radis odredjene stvari...
odredjene stvari - sve po kuci! pranje, ciscenje, organizovanje, animiranje gostiju...a treba i da si zenstvena, da ne psujes, i da se ne zanosis mnogo velikim planovima (jer se nema vremena od svega sto MORAS da uradis po kuci!!)..
mene to stvarno dovodi do ludila...
i nekako se podrazumeva, ma koliko se ja batrgala...

ali kad sam malo bolje obratila paznju, ima devojaka oko mene koje ne rade apsolutno nista i na njih se ovo ne odnosi...one su bas kao pale s Marsa, kao male devojcice bez ikakvih odgovornosti (ni posao, ni fakultet)...imam i primer u porodici - sa mnom nesto nije u redu ako necu ili ne znam da uradim nesto tipicno zensko, a moja rodjaka lelemudi okolo i pravi se da ne ume bas nista, i to je ok...
i pritom je jadna! (nista joj ne fali) a ja sam vestica sto se bunim a radim pasolutno sve i to nikad nije dovoljno...

bas bih volela da mi neko objasni o cemu se tu radi...
(malo sam odlutala sa teme, ali da, postoje dupli standardi, osecam ih na svojoj kozi i to je stvarno grozno)

 

[gost 235821]

А како стоји са са плакањем, рецимо?
Да ли је исти приступ и према дечацима и према девојчицама када плачу?

oh, pa ja nikad nisam smela ni da placem..
u cemu je onda fazon sa "slabijim" polom?

 

[gost 243178]

sa mnom nesto nije u redu ako necu ili ne znam da uradim nesto tipicno zensko, a moja rodjaka lelemudi okolo i pravi se da ne ume bas nista, i to je ok... i pritom je jadna! (nista joj ne fali) a ja sam vestica sto se bunim a radim pasolutno sve i to nikad nije dovoljno...

bas bih volela da mi neko objasni o cemu se tu radi...

Na vreme je svima dala do znanja da je nesposobna i da ne treba mnogo da očekuju od nje. A ti si se pokazala kao sposobna, i misle da nije lepo da kažeš da ne znaš, kad znaš, samo kad bi htela... Jedna od većih nepravdi u ljudskim odnosima, ali videla sam (sve smo videle, verovatno) mnogo puta.

 

[gost 235821]

Na vreme je svima dala do znanja da je nesposobna i da ne treba mnogo da očekuju od nje. A ti si se pokazala kao sposobna, i misle da nije lepo da kažeš da ne znaš, kad znaš, samo kad bi htela... Jedna od većih nepravdi u ljudskim odnosima, ali videla sam (sve smo videle, verovatno) mnogo puta.

jeste, to je...
i jos me spusta u svakoj prilici koju dobije (a sve je prilika)...

 

[melita-m]

А како стоји са са плакањем, рецимо?
Да ли је исти приступ и према дечацима и према девојчицама када плачу?

Uhhh, e to me baš ubija.
Kako neko reče, ma kako da smo želeli da decu ne vaspitavamo onako kako su nas roditelji vaspitavali (ako nam se to nije dopadalo), priznajem nikako mi nije prijalo da vidim sina da plače, negde kad je ušao u pubertet, dok je bio mali to mi nije smetalo. Ali kada je počeo da liči na muškarca nešto mi se u glavi kanda pomutilo i imala sam običaj da mu kažem da je MENI ružno videti muškarca da plače.
Istina, ima tu i nečeg drugog, moj muž je odrastao kao jedinac pored roditelja koji su ga mazili i pazili kao malo vode na dlanu. Nikad nije znao šta zna či ne može ili nema. Previše je osetljiv u mnogim situacijama i on veoma često zaplače, a mene to priznajem nervira.
Sad, stvarno ne znam da li je to iz mog detinjstva jer je brat tako naučen da muškarci nikad ne plaču, ili je to zbog mog matorog koji je k'o lebac, ali zaplače za svaku sitnicu

 

[ЛитлДи]

Ја немам баш много појма о томе како функционише породица са децом различитог пола. Одрасла са сестром, сама имам две ћерке и нисам се много сретала са породицама у којима су син и ћерка.
Па ипак, некако у последње време имам прилике да систематизујем нека своја досадашња запажања о томе како се родитељи односе према сину и ћерци, и примери која ја имам у свом окружењу показују ми да родитељи праве јако велику разлику између мушког и женског детета, и да их не третирају на исти начин.

Да ли се варам? Како су се ваши родитељи опходили према вама у детињству (ако имате брата или сестру)? Како се опходе сада, када сте одрасли? Како се ви опходите према својој деци различитог пола? Како васпитавате синове а како ћерке? Да ли имате иста очекивања од њих? Правите ли неке разлике и какве?

Ево и ја на овој теми
Имам брата, 5 година млађег. Никад неку разлику нисам осећала, нити оно фора "мамин син, татина ћерка."
Васпитавани смо исто, и чак никад нисам осетила да је неко миљеник (неке разлике су нормалне, али не за то ко ће више или мање да добије и има, већ више везано за то какви смо ми као деца, па на који начин разговарати ).


Али такође радим за људе који праве разлику. И то ми је јаааако ружно.
Мајка је стално уз малог сина јер је он тако "емотиван".
Е да ја вама кажем (и могу да кажем јер сам сваки дан са њим, и видим), није он емотиван него размажен и љубоморан! А они га, боже мој, сви навикли као да је јединац, чим заплаче, маме ево.
Тужно ми је када видим то, јер он има сестру близнакињу. А она једва добије маму, јер ипак, "дечаку треба више пажње.".