Hvala svima koji saosecaju sa mnom, ozbiljnije savetuju, a takodje i onima koji me ruze i nazivaju prostakusom. Elem, to nikada nisam bila, a sebe smatram jednom odgovornom i zrelom osobom, koja trazi nacin da odvoji muza od svoje primarne porodice, jer da bi zajednica izmedju dvoje ljudi opstala, oboje treba da budu odvojeni od svoje primarne porodice.
Svaki detalj koji sam iznela ovde je apsolutno tacan i nema nikakvog preterivanja. Nazalost i ja bih volela da nista od svega ovoga nije istina. Zato se i obracam svima vama u nadi da cete mi vasim savetima pomoci da se izborim sa celom tom situacijom.
Volim ga, prema tome znaci da ima sve kvalitete muskarca koji su meni bitni, NISAM BALAVICA I DOVOLJNO SAM ZRELA DA TO PROCENIM.
Ja se udajem za njega, a ne i za njegovu majku, koju postujem kao takvu, ali ne zelim da ona vodi glavnu rec i da sve ono sto ona i moj buduci suprug kazu da ja moram da prihvatim.
Citiram recenicu svog dragog: ''Kada moja mama dodje, vodicemo ozbiljne razgovore sa njom o tome gde cemo da zivimo i kako.''
Nazalost, ja to ne mogu da prihvatim, jer kao sto sam vec rekla udajem se za njega, a ne za njegovu mamicu.
Druga stvar za koju smatram da je takodje ispravna je i ta da dve domacice u jednoj kuhinji ne mogu da opstanu. E, sada vas pitam kako ubediti mog dragog u tako nesto?
Iskreno receno ona je takva da ce zauzeti kuhinju, hranu koju sprema, ne bih da je olajavam ali nije onakva kakvu ja spremam, razlikuje se dosta. Ja sebe a i dete ne mogu da prisiljavam da to jedemo. Pre par meseci kada je dosla, dete nije htelo da jede tu hranu i pocela je mala da gubi na tezini. E naravno onda se ja osecam k'o kreten, je l', ali mi je moje dete najbitnije. Kako izaci na kraj sa svim tim? Kako neko rece, doticna osoba voli sve da zna i da zivi sinovljev zivot.
E, pa nece da moze!
neko se rodi srecan pa moze da se zabavlja dok zaradjuje za zivot.
