na pokretnim stepenicama vukovog spomenika podzemne, u praznom kaficu kada nikog nema, tj gotovo radno vreme, ali mi nekako ostali, porazbijamo nekoliko chasha flasha, sve prshti vamte namte haos..ali to nije prometno, mada nema veze..
groblje ima najvecu koncentraciju ljudi, samo shto su mrtvi, tishina..vetric pirka, neshto shushka iza groba, meni rastu rogovi i nokti, umnjaci, ocnjaci, pipkamo se dirkamo..njemu raste penis..brzinom od nekoliko km/h...ja ga kreshem sve brze, tj. sechem ga ne bi li se smanjio..ali nishta..od silne tezine, pao je, ja sa njim..dobila sam mecu od velikog stresa...mali je bio pun besa..ali skinuo je lone na licu mesta, znajuci da krv nije tako chesta i napio se..jelte crvene technosti..damn..shta beshe tema hehehe
...uf ja imam trip sa tim mestima...i nekako se uvek potrefi na kalemegdanu...najekstremniji slucaj je kad smo u sred januara nasli mesto izmedju nekih zidica...i tek kada se sve zavrslo...kada smo sisli dole provalili smo da je to mesto osvetljeno reflektorom i da je 70%kalemegdana moglo da nas vidi...pa drugi put usred dana, napad strasti u kucici za strazare...a na 7,8 metara od nas prolazi ekskurzija klinaca kasnijih osnovaca...
