brunhilda
Aktivan član
- Poruka
- 1.366
Kada se pita zasto se neke religije, ili vecina nama poznatih, protivi seksu, treba razdvojiti dva pitanja.
Koji interes svestenicka elita ima u tome, a kakvi su filozofski razlozi za negativan stav prema seksu.
Mogu da razumem, recimo, zasto je budizam protiv seksa. Nirvana podrazumeva stanje beskrajnog spokoja, unutrasnjeg mira, odsustvo svih ceznji, zelja, strahova i svega sto nas vezuje za svetovni zivot. Svetovni zivot je ispunjen sadrzajima koji nas vuku u krug, da se stalno reinkarnisemo i ne izadjemo iz stanja patnje, a ovozemaljski zivot je patnja, zbog toga sto covek uvek ima neke teznje i neostvarene zelje. Nirvana je iskorak iz te patnje, ali zahteva da se odreknemo svega sto svetovni zivot podrazumeva, pa dakle i seksa, kao necega sto u nas unosi nemir i pozudu. Pozuda je losa, pozuda je patnja, jer je ceznja i jer nikad nije dosta. Zato treba um osloboditi svih ceznji.
Ovako je nekako u budizmu i meni je skroz razumljiv koncept. Neko je rekao, neki muskarac, da mu je kao starcu mnogo bolje, ne zali ni najmanje za izgubljenom seksualnom snagom, jer je spokojan i ne juri za suknjama kao nekada. Otprilike je to to sto religija ima u vidu kad savetuje amputaciju seksulane zelje. Jer ta seksulana zelja u nas unosi nemir. A i nemir je patnja.
Zasto se hriscanskom rukovodstvu ovaj koncept takodje dopada i zasto mu odgovara, za sada ne vidim. Morala bih da razmislim.
I meni se dopada tema.
Koji interes svestenicka elita ima u tome, a kakvi su filozofski razlozi za negativan stav prema seksu.
Mogu da razumem, recimo, zasto je budizam protiv seksa. Nirvana podrazumeva stanje beskrajnog spokoja, unutrasnjeg mira, odsustvo svih ceznji, zelja, strahova i svega sto nas vezuje za svetovni zivot. Svetovni zivot je ispunjen sadrzajima koji nas vuku u krug, da se stalno reinkarnisemo i ne izadjemo iz stanja patnje, a ovozemaljski zivot je patnja, zbog toga sto covek uvek ima neke teznje i neostvarene zelje. Nirvana je iskorak iz te patnje, ali zahteva da se odreknemo svega sto svetovni zivot podrazumeva, pa dakle i seksa, kao necega sto u nas unosi nemir i pozudu. Pozuda je losa, pozuda je patnja, jer je ceznja i jer nikad nije dosta. Zato treba um osloboditi svih ceznji.
Ovako je nekako u budizmu i meni je skroz razumljiv koncept. Neko je rekao, neki muskarac, da mu je kao starcu mnogo bolje, ne zali ni najmanje za izgubljenom seksualnom snagom, jer je spokojan i ne juri za suknjama kao nekada. Otprilike je to to sto religija ima u vidu kad savetuje amputaciju seksulane zelje. Jer ta seksulana zelja u nas unosi nemir. A i nemir je patnja.
Zasto se hriscanskom rukovodstvu ovaj koncept takodje dopada i zasto mu odgovara, za sada ne vidim. Morala bih da razmislim.
I meni se dopada tema.
