Quantcast

Setimo se 24. marta 1999.

Vexy

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.280
Čega se sećate, kako ste dočekali početak bombardovanja
da li ste išli u sklonište.
znam da ima na pdf politika slična tema
ali mene interesuje sa ličnog aspekta
kako ste doživeli i preživeli.
 

cecalana

Ističe se
Poruka
2.475
Kada je jedna od prvih bombi pala u Rakovicu (Beograd), gde sam tada stanovala, pogledala sam kroz prozor i videla dim. I dalje nisam verovala da je pocelo bombardovanje, nego sam mislila da se to nesto negde pokvarilo i eksplodiralo. Toliko sam verovala u civilizovanost "zapadnih zemalja". Medjutim, avaj, ispostavilo se da su to monstrumi kakve zemlja nije videla od pocetka sveta.
Inace, nekad smo se sklanjali u podrum, nekad nismo, bilo je i dana velikog straha. Najstrasnija mi je bila noc kad su pogodili RTS, tada sam shvatila da imamo posla sa takvim krvolocima i bolesnicima da su spremni da nas poubijaju sve do jednog. A kad bacise onu od 2.5 tone, tad smo pomislili da smo gotovi.
 

Vexy

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.280
ja sam te nedelje (to je bila nedelja, jel tako?) bila u stanu u Jagodini
studirala sam, bila sam 4. godina
sutradan smo imali zakazan ispit
i mene moj preplaženi (što je sasvim normalno, jelte) otac zove i kaže
zovi profesora i pitaj ga dal će biti ispita
ako ne, onda odma dolazi kući, ako treba taksijem
I ja zovem u nedelju popodne (sram me bilo) profesora na kućni broj
a on sps-ovac, se izdere na mene , naravno da će biti ispita i ko je mene ubedio da ga tako nešto pitam, jel.
kažem ja ubedio me moj otac
i tako ostanem ja u Jagodini da polažem ispit...ko svaki pošteni štreber

sutradan na faksu, nigde žive duše, nas šestoro došli da poležemo
a profesor nas pusti kući

prvim narednim busem odem kući
sećam se preplašenih, neispavanih, bledih lica sudeneta
sećam se neverice i straha na licima ljudi
ma strašno
 

gost 389231

Iskusan
Poruka
6.800
Ne znam koji je to tacno dan bio, ali rec je o prvim danima rata, o prvoj nedelji, posto jos tad nisam bio mobilisan, bio sam kod kuce, secam se kad je nad naseljem nadleteo jedan nas avion, bukvalno je zagrmeo nad krovom, i taj niski let nije slutio na dobro, cini mi se da je taj nas pilot tog dana i poginuo u neravnopravnoj borbi.
 

bokaruki

Domaćin
Poruka
4.677
Nije bila nedelja, bila je sreda, ja sam imala popodnevne casove i pustila decu kuci ranije jer se pricalo o bombardovanju.
Ne mogu da se secam toga, i dalje je strasno, ja sam zivela na Banjici, izmedju dve kasarne i blizu Instituta za bezbednost, tomahavk nam je prolazio bukvalno ispred prozora...
 

Vexy

Buduća legenda
Moderator
Poruka
33.280
Ne znam koji je to tacno dan bio, ali rec je o prvim danima rata, o prvoj nedelji, posto jos tad nisam bio mobilisan, bio sam kod kuce, secam se kad je nad naseljem nadleteo jedan nas avion, bukvalno je zagrmeo nad krovom, i taj niski let nije slutio na dobro, cini mi se da je taj nas pilot tog dana i poginuo u neravnopravnoj borbi.
jeste bila neravnopravna borba, zato mi i glupo kad to nazivaju ratom
rat je kudi kamo ravnopravniji.

- - - - - - - - - -

Nije bila nedelja, bila je sreda, ja sam imala popodnevne casove i pustila decu kuci ranije jer se pricalo o bombardovanju.
Ne mogu da se secam toga, i dalje je strasno, ja sam zivela na Banjici, izmedju dve kasarne i blizu Instituta za bezbednost, tomahavk nam je prolazio bukvalno ispred prozora...
da..
pričalo se....pričalo
tog dana sam prvi put u životu gledala dnevnik od početka do kraja
a o bombardovanju ni reč
ja nisam čula na tv ikakvo zvanično obaveštenje ..da li sam nešto propustila?
 

bokaruki

Domaćin
Poruka
4.677
jeste bila neravnopravna borba, zato mi i glupo kad to nazivaju ratom
rat je kudi kamo ravnopravniji.

- - - - - - - - - -



da..
pričalo se....pričalo
tog dana sam prvi put u životu gledala dnevnik od početka do kraja
a o bombardovanju ni reč
ja nisam čula na tv ikakvo zvanično obaveštenje ..da li sam nešto propustila?
nisi, ja sam imala nezvanicne a prilicno pouzdane informacije
 

KraNp

Iskusan
Poruka
5.016
Дођем кући мртав гладан.....узмем да једем неки суџук.......оно кренуше сирене.....каже ћале...."Ај напоље...шта си стао....почело је"......реко...."Не устајем нигде док не једем....а и неће ваљда да гађају баш моју зграду први дан". Али сам устао и изашао. Људи се пред улазом скупили. Неки се успаничили. Муж и жена се свађају где да беже а мени све оно смешно јер сам знао да моје "Село" где живим сигурно неће бити њихова мета. После два сата се вратим кући да спавам.
 
Top