Nikad ti to nisam rekla - nisam želela da te povredim iako si ti mene povredio mnogo puta, eto toliko sam te cenila - i kad sam prestala da te volim, želela sam da što manje patiš... Znala sam da ćeš patiti i zaslužio si to, i sam znaš!
Podcenjivao si sve sto sam činila za tebe - svaku moju žrtvu, varao, lagao, omalovažavao pred drugima iako to, znaš, nisam zaslužila, srušio mi samopouzdanje posle čega sam morala ponovo da se gradim kao ličnost, spalio si me do temelja! Volela sam te, rasla sa tobom, sazrevala kao osoba... Evo šta ti nikad nisam rekla ; Oduvek sam znala da neću biti sa tobom zauvek jer sam znala da me nisi vredan! i dok si pričao o našoj budućnosti, zajedničkom životu, porodici, deci koja liče na tebe (pošto si ti savršen, zar ne?)... Ja to nikad nisam videla... Nisam videla našu kuću na moru, naš život tj. moje čekanje tebe po 9 meseci dok se vratiš sa broda, nisam videla najlepšu decu na svetu tvog lika... Znaš li zašto? Zato što sam znala da ja zaslužujem nekog ko će biti stalno uz mene, ko me neće varati po belom svetu kao što tvoj otac radi tvojoj majci, a na koga ti savršeno ličiš - bićeš isti on! Zato što nisi najlepši na svetu, nisi savrsen i ne možeš da imaš svaku devojku iako si sam ubeđen u to i uvek si mislio da ja treba da budem srećna što si BAŠ MENE pogledao! Ti ne zaslužuješ neku kao što sam ja! To ti nikad nisam rekla jer nisam želela da te dokrajčim kad sam te slomila svojom odlukom da odem od tebe, iz tvog grada, iz tvog srca... Znala sam da nisi za mene samo nisam imala snage da te ostavim jer sam te volela ludo! Kad sam napokon skupila snage i shvatila da se ljubav ugasila, nisam želela da patiš iako sam maštala o tome da te povređujem kao što si ti mene dok si me voleo kako kažeš. Bio si mi prvi dečko, prva ljubav, moja nevinost... zar to ne bi bila lepa priča za decu?
Ipak... često te se setim i gledam na tebe kao na životnu lekciju koju sam morala da naučim, fakultet na kom sam diplomirala sa čistom desetkom! Zahvaljujući tebi znam šta NE ŽELIM pored sebe... Moram da ti se zahvalim - zbog svega toga, sada sam druga osoba - jača sam, ne dam na sebe, znam šta želim od života, znam šta želim od ONOG PRAVOG... Iz tvog života sam izšetala jača, sigurnija, samouverenija, tvrdoglavija, svesna koliko vredim, koliko sam sposobna da volim, ali nekog drugog ko nisi ti, ko će tu ljubav opravdati, ceniti, zaslužiti i pružiti mi je u istoj meri što ti nikad nisi...
Zaista ti želim sve najbolje u životu, znam da imaš devojku i znam da nisi srećan... Znam da i dalje patiš za mnom iako je prošlo 3 godine odkad sam te ostavila, da ti pobegne koja suza kada čuješ moju omiljenu pesmu, a isto tako znam da znaš da ja jesam srećna i da sam našla ono što sam tražila čak i boljeg od onog što sam zamišljala pored sebe... Znam da si video šta si imao pored sebe tek kad sam otišla i da si istog momenta bio svestan da to više nikad nećeš imati pored sebe... I... Zaista si u pravu!
Iskreno ti želim sve najbolje u životu, da konačno nađeš svoj mir i sreću pored nekog, ali... zaista mi je žao, ja ne mogu da ti oprostim...
