Sestrinstvo Mis Prisi

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
pa ja sam smislila da pišemo neke poljoprivredne doživljaje
al onda će da se javi 38976359 urbanih urmašica koje zemlju nisu videle ni u saksiji il nešto
al ne, ozbiljno, mislim da u poljoprivredne dođivljaje spada i cveće tako da je ok
 
evo jedne price... meni vrlo drage...:)

Kad je te godine svom drustvu u skoli rekla da ce da ide na ORA,svi su se smejali...gde ces tamo...sta ti znas da radis...neces valjda da radis za dzabe...i slicno...
Nije se obazirala na price,cvrsto je resila da ce tog leta ici sama negde...bez uobrazenog drustva iz kraja..bez porodice...
i tako ORB ,pravac... akcija...
Pojma nije imala sta je tamo ceka,ali je drustvo obecavalo dobar provod,mnogo rada,smeha,pesme,zuljeva...ljubavi...a ona jedna od najmladjih u brigadi...
I tako je i bilo,ustajanje,a napolju mrkli mrak,magla,hladnoca se uvlaci u kosti...autobusom do trase,svi jos pospani,ali niko ljut i niko namrgodjen...
Onda stignes na trasu,a tamo gola brda,bez kraja...i reci nihovog traska..."ajde,sta ste se skupili...treba da se ugrejemo..."
I tako ceo dan,uz male pauze za klopu i gutljaj vode...
a onda povratak do autobusa i pesma...
Seca se ORB iz Zenice,Alibunara,Zagreba...ali najvise pamti ORB iz Makedonije i jednog decka sa krupnim crnim ocima koje su je gledale gde god prosla po naselju...nju, klinku od "skoro 15",a ne neku stariju...a on skoro 19...
I tako uz price,sale,pesmu,uz prve poljupce, brzo je proslo mesec dana...a onda... autobus koji treba da je vrati kuci...
...napolju vec mrak...neka sitna kisa...i kisa suza niz lice...nema veze on to spolja ne vidi...a sve se vidi...jos jedan poljubac uz ono obavezno "pisi i pisacu ti..."a znaju da nece ni on ni ona...
Nikad vise nije cula nista o njemu...ali jos uvek ga pamti i prepoznala bi ga medju hiljadu...kao sto se prepoznaje prva ljubav
 
e ako spada i svece..mogu reci da se moje nesto..iskrivilo..
u pitanju je seflera koja raste u vis..
i jesam je ucvrstila sa drvcetom..ali opet mi nesto kriva..:(
videla sam neke super ''podupirace'' od zice..
koji se na zalost mogu kupiti samo sa cvecem..
a ja ga vec imam..i previse..
(evo i pelcera imam na sve strane)
a videla sam i foru kada upletu stabljike..
ali se to rado dok je drvo jos mlado..
znaci ni to ne vredi...
a bas mi ''bode oci''...
 
Poslednja izmena:
Dodje s vremena na vreme na ove stranice po neki pacenik, prica sam sa sobom, neko odreaguje il neodreaguje, uglavnom pacenik se smori posle nekoliko pokusaja i ode a mi nastavimo gde smo stale kao da se nista nije ni dogodilo.

Eto vam price :mrgreen:
Cuj prica - zagonetka .
Sa poukom !

Samo da jos pacenik shvati .
 
te radne akcije..
mi ih nismo imali....osim maltretiranja da se skuplja lisce i papiri u skolskom dvoristu..
ali ono...satori\bungalovi ili sta vec i vise skola na jednom mestu..
pevamo i radimo..bratstvo i jedinstvo..to ne..
ali se secam da sam kod drugaricinog brata u sobi
videla veliku sperplocu na kojoj je bilo mnogo potpisa i nekih poruka,
kako stoji zakacena na zid..
kaze..drustvo sa radne akcije..
i ja mu tada zavidela...
i potajno se nadala se da cu i ja jednom na tu radnu akciju...

Jao što je moj mačak voleo da piški u strininu šefleru Nikad joj nismo priznali
Kliknite za proširenje...

tako i moj macor..u mamino cvece...
ja ga podrzavala..
vidis kako je pametan..bolje tu, nego na sred sobe :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
j.e.l.e.n.a.:
evo jedne price... meni vrlo drage...:)

Kad je te godine svom drustvu u skoli rekla da ce da ide na ORA,svi su se smejali...gde ces tamo...sta ti znas da radis...neces valjda da radis za dzabe...i slicno...
Nije se obazirala na price,cvrsto je resila da ce tog leta ici sama negde...bez uobrazenog drustva iz kraja..bez porodice...
i tako ORB ,pravac... akcija...
Pojma nije imala sta je tamo ceka,ali je drustvo obecavalo dobar provod,mnogo rada,smeha,pesme,zuljeva...ljubavi...a ona jedna od najmladjih u brigadi...
I tako je i bilo,ustajanje,a napolju mrkli mrak,magla,hladnoca se uvlaci u kosti...autobusom do trase,svi jos pospani,ali niko ljut i niko namrgodjen...
Onda stignes na trasu,a tamo gola brda,bez kraja...i reci nihovog traska..."ajde,sta ste se skupili...treba da se ugrejemo..."
I tako ceo dan,uz male pauze za klopu i gutljaj vode...
a onda povratak do autobusa i pesma...
Seca se ORB iz Zenice,Alibunara,Zagreba...ali najvise pamti ORB iz Makedonije i jednog decka sa krupnim crnim ocima koje su je gledale gde god prosla po naselju...nju, klinku od "skoro 15",a ne neku stariju...a on skoro 19...
I tako uz price,sale,pesmu,uz prve poljupce, brzo je proslo mesec dana...a onda... autobus koji treba da je vrati kuci...
...napolju vec mrak...neka sitna kisa...i kisa suza niz lice...nema veze on to spolja ne vidi...a sve se vidi...jos jedan poljubac uz ono obavezno "pisi i pisacu ti..."a znaju da nece ni on ni ona...
Nikad vise nije cula nista o njemu...ali jos uvek ga pamti i prepoznala bi ga medju hiljadu...kao sto se prepoznaje prva ljubav
Kliknite za proširenje...

Bas lepa prica.Sto bi bilo lepo da i danas postoje te radne akcije:(
 
Imam ja da ispricam svasta na tu temu.
Al pocevsi od najnovije anegdote.
Pozove mene neko da igram Farmville na Fb.
I ja se zaletin posadim jagode.

Dodjem posle nekog vremena kad jagode uvenule.
Svi mi se smejali.
Em sto igram igrice , em sto mi uvenuse i virtuelne jagode :(

Muz mi rekao ..nikad od tebe poljoprivrednik nece biti :sad2:

Eto ti poljoprivredni dozivljaj parka.

P.S. Petunije mi se suse ...jel im vreme il sam i njih ubila ???? :sad2:
 
Oduvek sam živela u kući sa dvorištem, nekih par godina u stanu ali sam na moju sreću
ponovo u kući... I mnogo volim da vidim lepo cveće u bašti, sređenu travu, lepu kamenu stazicu,
ma baš onako, raj za oko...
E sad, super je bilo dok je to održavala mama, ja sam tu i tamo polivala, uživala sam u tome leti,
predveče, pa se osvežimo i zemlja i ja...

Sada nemam nikakvu baštu, imamo samo travu i nešto malo cveća u saksijama...
Moram da priznam da sam apsolutna neznalica za gajenje cveća, makar i u saksiji...
Mm presađuje, orezuje i sl. ja samo zalivam i ponekada skidam lišće koje se osušilo..

A mnogo sam volela da odem u selo, volim i sada, samo što tamo nema više nikoga :(
 
prolece 89.
kao i svakog proleca, dosla sam sa tatom u vocnjak..on je orezivao, ja krecila. to je tad bio jedini posao na zemlji koji sam istinki volela..bilo je neke nezne lepote u tim u belo okrecenim vockama, koje cekaju prolece..
vocnjak na rubu sume, potpuna tisina..tata koji je cutolog, kao i ja..samo povremeno dovikne ide li sine..da, zvao me sine..valjda je patio sto mu najstarije dete nije sin. nije mi smetalo..i ja sam volela da budem sin..bolje mi je islo sa oruzjem, asovom i budakom, nego sa iglom i koncem..mama je bila zgrozena..nikad od tebe zensko, umela je reci..
krecila sam vocke polako, bez i jedne misli u glavi. nezno, pazljivo, da mi nesto ne promakne.bila sam u cudnom stanju tad, maturantikinja..spreman da krene u veliki svet..u beograd..najdalja moguca lokacija, na uzas mojih roditelja. ali ja sam htela tamo. nista drugo nije dolazilo u obzir..i to lagano iscekivanje titralo mi je u grudima..ovaj prolecni dan, kao da je bi zatisje pred buru. uzivala sam u svakom trenku. jesam li bila svesna sta ce nas sve snaci u narednih deset godina?ni u ludilu..
kad smo zavrsili, seli smo da popijemo kafu, i uziva u mirisu zemlje koja se budi..
prosl je 20 god. vocnjak vise ne postoji. zarastao je u drac, ne moze se do njega ni doci. ostalo je samo secanje na taj dan, i pogled na bele vocke, dok smo odlazili..
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

pop80
Miss Sveta 2025
2
Odgovora
39
Pregleda
965
bas kao
B
tab503
Sta mislite o ovom klipu?
Odgovora
17
Pregleda
510
Њена Другарица
Њена Другарица
Nina
  • Anketa Anketa
Šta mislite o muškarcima bez majice ?
2
Odgovora
30
Pregleda
879
DeeLite
DeeLite

Back
Top