Šenžen ne čeka svet, već živi budućnost

[Nina]

Pre nešto više od četrdeset godina, na mestu gde se danas nalazi jedan od najvećih tehnoloških centara sveta, postojalo je ribarsko selo.
Danas, Šenžen ima više od 17 miliona stanovnika i status grada koji diktira tempo tehnološkog razvoja, ne samo Kine već celog sveta.
Njegova pozicija nije slučajna. Šenžen se nalazi tačno preko puta Hongkonga, grada koji je gotovo ceo 20. vek bio van kineskog sistema, simbol zapadnog kapitalizma, finansijske moći i modernog urbanog života. Hongkong je Kini vraćen tek 1997. godine, ali je decenijama pre toga predstavljao ono što ostatak zemlje nije mogao da bude.
Za razliku od Pekinga ili Šangaja, ovde nema drevnih četvrti, hramova i istorijskih slojeva. Nema patine. Nema nostalgije.
Šenžen nema potrebu da se poziva na prošlost, jer je nastao kao projekat, planski, brzo i sa jasnom svrhom. Saobraćaj teče bez nervoze.
Gužva postoji, ali je kontrolisana. Čak i buka deluje prigušeno, kao da je svedena na minimum neophodan za funkcionisanje.

 

[Nina]

Za razliku od Pekinga ili Šangaja, ovde nema drevnih četvrti, hramova i istorijskih slojeva. Nema patine. Nema nostalgije.
Šenžen nema potrebu da se poziva na prošlost, jer je nastao kao projekat, planski, brzo i sa jasnom svrhom. Saobraćaj teče bez nervoze.
Gužva postoji, ali je kontrolisana. Čak i buka deluje prigušeno, kao da je svedena na minimum neophodan za funkcionisanje.
Roboti se pojavljuju u tržnim centrima, hotelima, bolnicama, poslovnim zgradama. Kreću se samostalno, zaustavljaju, okreću, nastavljaju. Dostavljaju hranu, daju informacije, čiste ulice tokom noći. Njihovo kretanje je precizno, njihova uloga jasna. Ali ono što je najzanimljivije, niko ih ne primećuje. Nema fotografisanja. Nema čuđenja. Nema komentara. Roboti nisu atrakcija. Oni su infrastruktura. U Šenženu se ne govori o tome da li će roboti zameniti ljude.
O tome se već odlučilo. Pitanje je samo kako će sistem funkcionisati brže i efikasnije.

 

[Nina]

Dok se u drugim delovima sveta još uvek raspravlja o tome da li je tehnologija pretnja ili prilika, Šenžen je odavno izabrao stranu. Ovaj grad ne vidi robote kao konkurenciju ljudima, već kao osnovu svog ekonomskog i društvenog sistema. Nije slučajno što su ovde nastale kompanije poput Huaweija, Tencenta ili DJI-ja. Šenžen je mesto gde se ideja pretvara u prototip za nekoliko dana, a prototip u proizvod gotovo trenutno. Grad funkcioniše kao ogromna laboratorija, otvorena 24 sata dnevno.

Tek posle nekog vremena postaje jasno da u Šenženu postoji još jedna stvar koja polako nestaje: gotovina. U svakodnevnom životu, novac u fizičkom obliku gotovo da nema funkciju. Hrana se plaća preko aplikacije. Prevoz telefonom. Prodavnice, taksiji, ulični štandovi, sve funkcioniše putem QR koda. Čak i oni na društvenoj margini koriste isti sistem. Gotovina nije zabranjena. Ona je jednostavno suvišna.

Život bez novčanika ovde nije ideološka odluka, već praktično rešenje. Plaćanje traje sekundu. Nema kusura. Nema čekanja. Nema greške.
Sistem funkcioniše savršeno, dok god ste njegov deo. Ali upravo tu leži i njegova slabost. Ako nemate telefon, aplikaciju, internet ili bateriju, kao da ne postojite.Šenžen ne ostavlja prostor za analogni život. On podrazumeva da ste povezani, digitalni i spremni.

 

[Nina]

Šenžen je grad u kome se jasno oseća klima tropskog juga Kine. Leta su duga, izuzetno vrela i veoma vlažna, često iscrpljujuća i za lokalno stanovništvo.
Najbolje vreme za posetu je jesen, kada su temperature prijatnije, vazduh čistiji, a sunčanih dana ima najviše.
Za razliku od predstave o Kini kao skupoj tehnološkoj sili, svakodnevni život u Šenženu je iznenađujuće pristupačan. Hrana, metro, gradski prevoz i osnovne usluge nisu skupi po srpskim standardima. Grad je efikasan, brz i logistički jednostavan, pod uslovom da prihvatite digitalna pravila igre.

Tek kada se u takvom sistemu nađete kao posmatrač, postaje jasno koliko je Šenžen zapravo ispred ostatka sveta. Osećaj nije da ste u drugoj zemlji, već u drugom vremenu.I možda je to najneobičnija stvar u vezi sa Šenženom: potpuna normalnost svega što deluje futuristički. Ovde niko ne govori o „budućnosti“. Ona se podrazumeva. Ona se živi.link

 

[Belgradeboy]

Drug iz detinjstva zivi 11 godina tu. Odavno smo bez ikakvog kontakta.