Quantcast

Sekte, kultovi, religijske grupe i organizacije...

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Hajde da pokusamo da razjasnimo sta su danas kultovi, sekte, a sta jednostavno druge religijske grupe, kao i otkud toliko straha (da ne kazem mrznje) prema njima.

Definicija sekte je ako se pravilno secam, grupa ljudi koja odstupa od nekog tradicionalnog verovanja, i samo hriscanstvo je nastalo kao sekta u katakombama.
Danasnja definicija sekte, kulta i sl. se uglavnom vezuje za versku grupu koja je nepravoslavna, i koja se kao takva demonizuje, jer ono sto ne razumemo, plasi nas, a onda lako i mrzimo i demonizujemo.
Koja je razlika izmedju verske grupe i sekte? Moje skromno misljenje je da verske grupe nemaju neka "tajna" ucenja, ne trude se da svoje clanove odvajaju od svojih porodica i prijatelja, niti da "vrbuju" nove clanove.

Kakvo je vase misljenje?
 

hogarius

Elita
Poruka
15.124
Hajde da pokusamo da razjasnimo sta su danas kultovi, sekte, a sta jednostavno druge religijske grupe, kao i otkud toliko straha (da ne kazem mrznje) prema njima.
Mrznju prema sektama gaje lokalne registrovane organizovane religijske grupe, tzv. crkve koje su zabrinute zbog gubitka vernika, a to automatski znaci i gumitak finansija.Sa gubitkom broja sledbenika, opada i moc uticaja tih lukretivnih organizacija na vrhovnu i lokalnu vlast.

Definicija sekte je ako se pravilno secam, grupa ljudi koja odstupa od nekog tradicionalnog verovanja, i samo hriscanstvo je nastalo kao sekta u katakombama. Danasnja definicija sekte, kulta i sl. se uglavnom vezuje za versku grupu koja je nepravoslavna, i koja se kao takva demonizuje, jer ono sto ne razumemo, plasi nas, a onda lako i mrzimo i demonizujemo.
Definicija sekti je ovde, sto bi rekao Sizif, zvakana i prezvakavana bezbroj puta. Verovatno ce i on sa svojim vec sazvakanim, tj. formiranim stavom reci nesto o ovoj temi. Ti otvaras jos jednu temu s namerom da se i ovom prilikom okomis na te, tzv. sekte.

Koja je razlika izmedju verske grupe i sekte? Moje skromno misljenje je da verske grupe nemaju neka "tajna" ucenja, ne trude se da svoje clanove odvajaju od svojih porodica i prijatelja, niti da "vrbuju" nove clanove.
Navedi ijednu sektu koja odvaja svoje clanove od porodice. Sto se tice Isusovog ucenja, on je prvi uveravao svoje sledbenike da se odreknu svojih porodica. Ako se sekte toga pridrzavaju, onda dosledno slede svoju dogmu, tj. Bibliju.

Kakvo je vase misljenje?
Nepristojno je i netoleratno da se bilo koje verske grupacije karakterisu na pezorativan nacin kao sekte. Ali, ako pravoslavci insistiraju na definici, onda bi morali da znaju da u ovkru, tzv. Istocne ortodoksije postoje brojne pravoslavne sekte, ukljuciv i cetrnaes pravoslavnih autokefalni crkava ogranicenih nacionalnom pripadnoscu i nacionalnim granicama (SPC, MPC, RPC, BPC, itd. itd.).
 
Poslednja izmena:

Lollol

Poznat
Poruka
9.450
Navedi ijednu sektu koja odvaja svoje clanove od porodice. Sto se tice Isusovog ucenja, on je prvi uveravao svoje sledbenike da se odreknu svojih porodica. Ako se sekte toga pridrzavaju, onda dosledno slede svoju dogmu, tj. Bibliju.

Nepristojno je i netoleratno da se bilo koje verske grupacije karakterisu na pezorativan nacin kao sekte. Ali, ako pravoslavci insistiraju na definici, onda bi morali da znaju da u ovkru, tzv. Istocne ortodoksije postoje brojne pravoslavne sekte, ukljuciv i cetrnaes pravoslavnih autokefalni crkava ogranicenih nacionalnom pripadnoscu i nacionalnim granicama (SPC, MPC, RPC, BPC, itd. itd.).

Koliko se secam, a ispravi me ako gresim, Sajentologija ima takvo delovanje, gde svoje clanove odvaja od doma i usmerava ih ka crkvi, pocevsi od kampova za decu. Takodje, Amisi imaju slicno razmisljanje, ne odvajaju od porodice, vec se izoluju u enklave, i ne daju deci da kontaktiraju sa spoljnim svetom.
Ima toga verovatno i kod hriscanskih i pravoslavnih grupa, mada nisam upucen previse tako da ne bih znao.
 
Poruka
7.438
Верске Секте

Драги читаоци,

После кратког времена у прилици смо да вам представимо треће, допуњено издање књиге „Верске секте
приручник за самоодбрану", аутора Зорана Луковића, капетана криминалистичке полиције МУП-а Србије. Када
је нека књига тражена и читана, с правом се радују и аутор и издавач. Међутим, у овом случају није баш тако.
Обузимају нас двострука осећања тужна и радосна. Осећамо тугу зато што се у православној земљи Србији,
коју је утемељио св. Сава са оцем својим, св. Симеоном, почело сејати семе зловерја које смућује људе и у
заборав ставља и растаче вековима стицану богату материјалну и духовну баштину српскога народа. Радосна
нас осећања обузимају, пак, због тога што у нашем народу. Богу хвала, и у државочуварним органима
постоје људи, озбиљни борци, који се супротстављају неистини, криминалу, деструкцији и тоталитаризму који
доносе секташко семе зловерја. Радује нас, такође, што ће се овом врло траженом књигом сачувати по нека
невина људска душа, што ће се њоме умањити могућност секташког врбовања и манипулације коју спроводе
вукови и јагњећој кожи.

Секташка паукова мрежа у лову на људске душе широко је разапета и у њу се саплићу заблуделе овчице.
Аутора књиге „Верске секте приручник за самоодбрану". брата Зорана Луковића, видимо као храброг
крстоносног витеза вере, истине, правде и љубави, који зналачки, аргументовано кида црну паукову мрежу и из
ње извлачи преварене, или их, барем, спречава да у њу уђу!

Шта смо препознали код секташа? Оснивачи и вође секти инжењери људских душа јесу, у ствари, савремени
разарачи лика Божијег у човеку. Секте су духовни отрови за људску душу. Не делује тај отров на све исто.
Деловање зависи од тога који је отров употребљен, колику је дозу ко примио, а онда и како ко реагује на врсту
и дозу отрова. Тако су и психичка стања секташа различита. Секте „бога" и у име „религије" нуде и разрађују
различите механизме претварања човека у робота.

Руски религиозни филозоф Иван Иљин на једном месту каже: „Неодговорност је срамна и одвратна у свим
областима духа. Неприличан је неодговорни научник: он је или брбљивац или трговац истином. Злочинац је
неодговорни васпитач. За жаљење је и отрован је и неодговорни уметник. Али неодговорност у религији, у којој
људи немају, у суштини говорећи, трајних критеријума и где жива побожност мора свагда да се стара о
трезвењу и очишћењу, јесте грех неопростив, грех против Духа." Ни у чему не стоји у истини, јер нема истине у
њему: кад говори лаж, своје говори; јер је он лажа и отац лажи." (Јов. 8, 44). Ђаво је преко човека, који је себе
добровољно учинио његовим сасудом, сејач трња и корова по њиви Божијој. Он ужива у човековом
отпадништву, мржњи, злим намерама и пороцима, безбоштву. неверности, клеветама и коначном уништењу
људског бића, тела и душе.

Како се сачувати од зловерја? Од Христа су апостоли примили моћ над злим дусима да их изгоне из људи.
Наша стародревна православна Црква поседује још увек ту моћ. Она нас учи како да избегавамо опасности од
замки и мрежа демонских и како да им се одупремо. „Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу и
побјећи ће од вас" (Јк. 4, 7). Свети апостол Павле саветује непрестано рад, молитву и бдење, да не бисмо сотони
дали прилику да нас превари. Зато је општепознато да они који живе хришћанским животом, литургијским
животом, скоро никако не могу бити објекти деловања секти. Сатана није само непријатељ Творца, већ је он бог
очаја и хаоса. Најуспешније дела када посеје ларму, немир и анархију. Кад жртве изгубе везу са својим
историјским духовним кодом онда постају лак плен служитеља сатане. На овим просторима шири се баш
оваква духовна атмосфера и зато су се неизбежно сјатили лешинари људских душа, о чему говори и
православни апологета, протојерејставрофор др Лазар Милин: „Секташи наступају одвојено, а туку
заједно". Секташи својом демонском стратегијом одвајају своје жртве од свих који их љубе: од Бога, од Цркве,
од вере, од нације, од родитеља, културе, државе, и потпуно мењају идентитет личности. Циљ секте јесте да у
будућу жртву усади представу о новој стварности, у којој су све непожељне информације запречене, и да је
методама као што су хипноза, сугестија, окултне технике, а врло често и опојним средствима дрогом и сл.,
доведе у измењено стање свести.

Какав је однос хришћана према жртвама секти? Жртве секти су наши сународници и суграћани, заврбовани и
изманипулисани људи, они су жртве. и према њима се не сме имати непријатељски и осветнички став. То
болесно ткиво нашега тела, те болеснике, морамо волети и помоћи им да се излече. Хришћани треба увек да
имају на уму да буду благи према човеку који греши и да осућујући грех не осуде и грешнике. Суд, ипак,
припада само Богу.

Књига „Верске секте приручник за самоодбрану", заједно са седам књига г. Владимира Димитријевића, чини
јединствени здрави отпор и одговор Српске православне цркве на духовне пошасти садашњега времена, и једну
од карика у ланцу црквене и националне историје српскога народа. Слава Богу и захвалност аутору књиге.
Вајо Јовић, протонамесникстарешина Православне мисионарске школе при храму Св.
Александра Невског, у Београду
 
Poruka
7.438
ПОЈМОВИ ШТА ЈЕ ЦРКВА, ШТА ЈЕ СЕКТА, А ШТА КУЛТ?

Кажимо најпре да верске заједнице у начелу, а такоће и оне новијег датума, умећу у свој назив оно
што сматрају суштинским за себе, мада је то некад претенциозно и често нешто што се подразумева,
па самим тим представља и својеврстан плеоназам. Примера такве претенциозности код верских
секти има на претек. Не мали број њих, на пример, назива себе Црквом, мада се то апсолутно не
уклапа у сам појам Цркве, нити има везе са њеном јерархијом и њеним проповедима, те таква
организација сама себи скаче у уста. Код верских секти, као и код политичких партија, наилазимо
тако на чисту таутологију у називима. Традиционалне цркве давале су себи имена по принципу
претежне припадности одрећеној нацији. На пример: Српска православна црква, Румунска
православна црква, или пак, по месту столовања: Цариградска патријаршија, Московска
патријаршија, а не по верско-догматским обележјима која се подразумевају. Шта значи ако нека
верска заједница назива себе „Христовом духовном црквом" или „Хришћанском адвентистичком
црквом"? Све традиционалне хришћанске цркве јесу по својим учењима, догмама, „символима вере",
као и по другим атрибутима Христове, духовне и адвентистичке (очекују други долазак Исуса
Христа). Дакле, и Српска православна црква је хришћанска. адвентистичка и духовна, али је црква, а
не секта. Ево зашто:

Појам цркве

1. Црква је продужетак (наставак) Христовог присуства на Земљи: „Црква је тело Христово
чијаје он глава".

2. Црква је апостолска само одабраних дванаест апостола Христових следбеника добило је власт
од Христа и било обдарено Светим Духом (на њих је сишао Дух свети) да шире веру
хришћанску, да крштавају, причешћују... Не стижући свугде, апостоли су рукоположили
епископе, презвитере и ћаконе, а ови, опет, своје следбенике, и то је апостолско прејемство.
Постоји посебна света тајна свештенства, непрекинута од Господа нашег Исуса Христа до данас,
до данашњих епископа и свештеника. То је једина, аутентична и истинита веза и доказ присуства
Божијег, то јест присуства Светога Духа у Цркви и доказ Христових речи: „Ја сам са вама у све
дане до свршетка века". Само, дакле, овако хиротонисани, односно рукоположени, свештеници и
епископи по претходно описаном следу апостолског прејемства, то јест непрекинуте
светодуховне и еванћеоске везе са Господом, могу данас да чине и воде Цркву, да крштавају
и врше друге црквене радње које им је оснивач Цркве, Исус Христос, оставио у наслеће још пре
две хиљаде, а не пре 150 година.

3. „Црква је стуб и тврђава истине и лађа спасења." Исус Христос је зато и основао своју Цркву
за живота, дајући власт апостолима: „Идите и крстите све народе у име Оца и Сина и Светога
Духа. Ко поверује и крсти се, спашће се. Ко не поверује, неће се спасити." Педесетог дана после
васкрсења Христовог, а десетог дана после вазнесења, сишао је Свети Дух на апостоле, те су се
они, тек њиме обдарени, разишли по свету, ширећи хришћанство. Још једном поновимо: Црква
хришћанска настала је тада.

4. Црква хришћанска је једна: један је Господ, једна вера, једно крштење, један Свети Дух.
Следивши претходно Христово упутство „... идите у све народе...", настале

5. су помесне цркве (руска, српска...), али са једном догматиком. Одређених разлика данас има
измећу римокатолика и православних, што је последица извесних догматских и
структуралних разлика, али се због тога не доводе у питање аутентичност,
догматска постојаност и, што је најважније, апостолско прејемство ни једних ни других.

6. Црква је света, јер је благодатно води Дух свети.

7. Црква је васељенска свеопшта. Није намењена само једном народу или једном племену.

8. Учење Цркве засновано је како на Светом писму, тако и на светом предању, дакле и на оним
примерима и поукама из живота Исуса Христа које једноставно нису забележене у јеванђељима, а
које су апостоли усмено преносили следбеницима. Свето предање обухвата и искушеничке и
подвижничке поруке светих отаца и великомученика из историје хришћанства, а које се помињу у
проповедима Цркве. Од Христа и његових непосредних следбеника, од тих „сведока Божјих", који
су животе посвећивали Христу, не може бити бољих тумача хришћанства. Њихова богоугодност
или њихово страдалништво створило је од њих у Цркви светитеље, чија имена славимо и данас, и
чије поуке често помињемо на сопственом путу богопознања. Да се разумемо: светитељима, као и
Богородици, обраћамо се за молитвено посредовање пред Богом, а не као боговима (те, тобоже,
испадамо многобошци, што нам пребацују секташи, сасвим погрешно и злонамерно).

9. Црквом зовемо и заједницу верних следбеника учења Исуса Христа и светог предања,
окупљених на већ описан начин, те имамо Руску православну цркву, Српску православну цркву,
Бугарску православну цркву и остале помесне цркве.

10. Црквом називамо и Дом Господњи, дакле зграде у којима се обављају свештене радње.
 
Poruka
7.438
Појам секте

Реч „секта" потиче од латинске речи „sequi", што значи следити. Енциклопедијска дефиниција секти
каже да је реч о малим групама истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу,
самосталну религијску групу. Пошто свака традиционална, да кажемо званична религија има своје
секте, то ће се о појмовним разликама сваке врсте говорити појединачно, наводећи при томе главне
одлике. Кренимо од псеудохришћанских секти. Главно је питање свакако, зашто их не можемо
сматрати црквама, иако оне себе тако зову. Не можемо, најпре, због одступања у њиховим учењима.
Наиме, реч је о великим одступањима у тумачењу Светог писма у односу на црквена тумачења. Свака
од секти на свој начин извлачи из контекста одрећене делове Светога писма и даје им нарочит значај,
те се тако, по правилу, ствара једино аутентично, спасоносно, правоверно и апсолутно тачно учење.
При томе су сама одступања врло велика.

Она могу бити: одбацивање догми о Светој Тројици
(код неких) или богочовечанској природи Исуса Христа, одбацивање молитвеног поштовања
Пресвете Богородице и слично. Рецимо одмах, ради разјашњења, и коју реч о догмама. Догма је
богооткривена истина, најпре пророкована, затим откривена кроз живот и дело Исуса Христа, а
потом чувана и проповедана кроз симбол вере у Цркви Христовој. Догме су, дакле, једном дате и
непроменљиве. То су богословске категорије, а не научне и идеолошке дефиниције које временом
могу бити превазићене, мењане и слично. У њих, дакако, неко може веровати, али и не мора, али се,
без обзира на то, оне не могу мењати или укидати. Онај који то чини из својих материјалистичких
или других личних погледа на свет, и при томе по опредељењу не верује у Бога, јесте атеиста, али
онај који себе сматра верником, а не следи богооткривене истине, догме, јесте јеретик. Према томе,
секте су јеретичке верске заједнице, а не цркве. О конкретним одступањима сваке секте појединачно
биће речи накнадно.

Наравно, рећи ћемо нешто и о запостављању светог предања од
стране псеудохришћанских секти. Тиме оне одбацују не само богословско-црквене, него и морално-
етичке домете хришћанске цивилизације, оличене у светитељима и њиховим богонадахнутим и
општечовечанским порукама и поукама. Секте на тај начин скрнаве тековине хришћанства уопште.
Такоће, секте су верске заједнице које немају васељенску (свеопшту) веру и апостолско прејемство.
Дакле, њихови самозвани и саморукоположени „свештеници" немају апостолску везу са оснивачем
Цркве, Господом нашим Исусом Христом. Зато иако многе себе називају црквама, иако (неке) имају и
милионе „верника", иако располажу великим бројем објеката и материјалним богатствима,
иако учествују у многим хуманитарним акцијама (што ће Господ, верујемо, позитивно оценити на
Страшноме суду), ми их, ценећи по црквеним догматско-доктринарним начелима, никако не можемо
сматрати црквама. Када се говори о синкретистичким* и сатанистичим сектама ту више није реч ни о
каквој јереси, или одступању од Светог писма или предања. Ту је реч о потпуно супротним
доктринама и веровању у сасвим други систем верских и морално-етичких вредности.

Ту више није реч о хришћанству, већ о смеси хришћанства, окултизма, магије, хиндуизма, будизма, „New Age"-a, а
све под плаштом екуменистичког и универзалног овладавања истином, за које делимично користе и
поменуте званичне принципе али и „тајна окултна знања, вековима скривана од званичне Цркве" коју
они са индигнацијом и презиром одбацују. Посвећеници хиндуизма са индигнацијом, чућењем и
готово подсмехом говоре о декаденцији ове религије, модификоване, прилагоћене и прагматизоване
по мери индустријског човека. Хиндуизам се представља кроз плагијаторска и фалсификаторска
учења разних надригуруа и група раширених по Западу. Они су комерцијализовали технике и
знања која су, иначе, вековима сакупљана и преношена кроз жестоку аскезу и подвижништво монаха
по ашрамима (храмовима) широм Индије. Неретко само копирана, а иначе из контекста времена и
места настанка изваћена, ова учења и технике имају за циљ само да импресионирају евентуалне
аспиранте, тако да ове инстант верске групе имају следбенике на Западу и, што је карактеристично,
оне баш са Запада, а не са својих матичних подручја, стижу и на наше просторе.

* Синкретизам, по дефиницији представља верски правац који садржи елементе више религија уз присуство окултизма и магије, као и
јеретичких праваца свих религија. Разумљиво да имамо и више синкрестичких заједница, различитих по свом претежном обележју.
 
Poruka
7.438
Појам култа

Што се тиче култа, ту имамо два приступа проблематици и две дефиниције. Најпре да кажемо да је
култ један од четири вида испољавања религије, а то су: догма, култ, морал и верска заједница. Док
догма представља богооткривену истину, истину која говори о Богу и његовом делу, култ
поодразумева богослужбенерадње (молитву, благосиљање...). Дакле, култ је спољна манифестација
догме, те према томе, тамо где се деформисала догма деформисао се и култ. Баш то, рецимо,
проналазимо у псеудохришћанским сектама, где су другачије (уколико постоје) неке богослужбене
радње (крштење, причешће, исповедање...). Мећутим, у одрећеним заједницама даје се већи значај
ритуалу, где је ритуал једнак догми или је чак изнад ње. То налазимо у синкретистичким,
сатанистичким и псеудохиндуистичким сектама. За култ у његовом другом виду особени су, бар тако
примери говоре, још неки посебни елементи: много већа дисциплина чланства него код цркава или
секти; нагласак на ритуалима и њиховој мистичности и езотеричности; чести ритуали са приношењем
крвних жртава (жртава у крви). Излагање у наставку оправдано ће довести до питања да ли су неке
верске заједнице секте или култови. О тој проблематици, већ смо рекли, расправља се у свету већ
навелико. Рецимо да је у Конгресу државе Мериленд у САД још седамдесетих година дата једна
дефиниција култа: „Култ је група или покрет, одана преко мере воћи или идеји, који користи
неетичне манипулативне технике испирања мозга, да би усредсредила чланство на ефикасније
остваривање циљева својих воћа". У сваком случају, то су групе са екстремистичким циљевима и
идејама, где је вера само средство за постизање фанатизма у остварењу конкретних циљева, задатих
од стране воћа.
 
Poruka
7.438
ПОДЕЛА

Секти је данас много. Рачуна се да их има преко две хиљаде у целом свету, различитих су обележја,
како догматских тако и географских. Постоји више принципа по којима можемо извршити поделу
секти. Овде је као критеријум поделе узето учење, то јест званична религија, од које су се секте
одвојиле. Тако имамо:

1. Псеудохришћанске секте оне које су се одвојиле од званичног учења хришћанске цркве.

2. Псеудохиндуистичке и далекоисточне секте основа и матица су, дакако, хиндуизам и будизам
са својим доктринама и техникама,
али обрађени на Западу, па извезени нама.

3. Синкретистичке секте мешавине разних званичних религијских и јеретичких праваца, као
и окултизма и магије. Многе од њих у себи садрже и елементе сатанизма, али смо их сврстали у
групу и на место где оне сматрају да припадају, пошто уопште не прихватају да су делом и
сатанистичке.

4. Сатанистичке секте оне које отворено проповедају сатанизам, тј. да је ћаво (Сатана) бог и да
му се треба клањати и жртве приносити.
 

pirox

Domaćin
Poruka
3.477
Појам секте

Реч „секта" потиче од латинске речи „sequi", што значи следити. Енциклопедијска дефиниција секти
каже да је реч о малим групама истомишљеника које су се одвојиле од матице религије у неку другу,
самосталну религијску групу.

To znači da ste vi sekta pošto ste se odvojili od matice, Katoličke crkve.
 

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.574
Hajde da pokusamo da razjasnimo sta su danas kultovi, sekte, a sta jednostavno druge religijske grupe, kao i otkud toliko straha (da ne kazem mrznje) prema njima.

Definicija sekte je ako se pravilno secam, grupa ljudi koja odstupa od nekog tradicionalnog verovanja, i samo hriscanstvo je nastalo kao sekta u katakombama.
Danasnja definicija sekte, kulta i sl. se uglavnom vezuje za versku grupu koja je nepravoslavna, i koja se kao takva demonizuje, jer ono sto ne razumemo, plasi nas, a onda lako i mrzimo i demonizujemo.
Koja je razlika izmedju verske grupe i sekte? Moje skromno misljenje je da verske grupe nemaju neka "tajna" ucenja, ne trude se da svoje clanove odvajaju od svojih porodica i prijatelja, niti da "vrbuju" nove clanove.

Kakvo je vase misljenje?
Ako malo znas Bibliju Isus je poucavao ljude Bozjoj istini svugde i slao je svoje ucenike da propovedaju hriscanstvo po celom svetu...
Tako da pravi hriscani rade po uzoru na Hrista... i to besplatno...

Matej 24:14

14 Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj.

Ko to ne radi nije pravi hriscanin...
Ko ne sledi Hrista njegov obrazac razmisljanja nije pravi hriscanin...
 
Poslednja izmena:
Poruka
7.438
Механизми деловања унутар секти: односи међу чланством, и између вођа и чланова

Користећи већ наведене друштвене (пред)услове, а представљајући се у јавности учестало и на разне
начине, људи из секти спремно реагују ако уоче (а за то су посебно обучени и извежбани) већи или
мањи број људи (аспираната) заинтересованих за учење дотичних секти и неосетно их увлаче у своје
лавиринте.

Програме ових активности за секте обично израћује тим људи великих специјалистичких знања из
психијатрије, психологије, теологије, неурофизиологије и биохемије. Без обзира на то да ли то раде
из убеђења или не, увек је у питању велики новац, и никада се не експонирају у јавности. Разраћени
маркетиншки, догматски и психолошки програми долазе до новог тима, овај пут искључиво оног из
секте, који се може назвати „тимом егзекутора (извршилаца)". Они су подељени на више група, од
којих је најбројнија и највише разграната она чији је задатак да процени ко би могао бити нови члан.
Ова група такоће дистрибуира летке, брошуре, часописе и књиге. Нови члан бира се обично из
окружења члана секте (егзекутора), дакле са радног места, факултета, из школе, комшилука, од
родбине... Неретко се бира човек кога треба утешити у часу неког његовог животног бола (смрти у
породици, раскида везе младића и девојке). Може се десити и да трагом летка, часописа или брошуре, неко сам доће на
назначену адресу. Уколико новајлија покаже интересовање одмах га, са припремљеним подацима о
броју телефона, адреси, омиљеном кафићу, хобијима, интересовањима, предају другој групи „групи
за први контакт". У погодном тренутку и на погодном месту, „група за први контакт", са пуно
података о евентуалном кандидату и са много елоквенције, ступа у разговор са новајлијом, ласкањем
му везују пажњу, и обично се интересује и пита, на пример, како такав капацитет, није успео
у животу. Ту се откривају кандидатове конфликтне зоне које су препреке за његову пуну афирмацију.
Тада „програмер" нуди решење, пут у „ослобоћење и решавање свих проблема". Саговорник још увек
не види да је у питању секта, али се, већ импресиониран и са пуно поверења, као неком духовном
воћи, препушта свом „доброчинитељу" и човеку који га „разуме" и који му нуди решења. Самим тим,
он се препушта и свему чему га овај подучи и поучи, и при томе слуша и извршава све његове
заповести.

Новајлија тако почиње да долази у просторије секте, а после се све дешава синхронизовано. Примају
га са пажњом и љубављу. Чланови секте заједно се моле богу, медитирају, мантрају. певају, плешу,
грле се и љубе, излазе у шетњу, прослављају роћендане, окупљају се по кућама. Дакле, на делу је
један специфичан модел везивања за групу секту чији резултат треба да буде осећај пријатности и
задовољства код новајлије, осећај да он негде припада. да има неког ко о њему брине...
Кроз такву „срећу" и такво „задовољство" новом члану неосетно се усађује нови квалитет, а то је
осећај изабраности, елитизма и надмоћи у односу на остале. Он је „ново биће на путу ка потпуној срећи и блаженству", за разлику од
„непросветљених маса", које се налазе на путу ка пропасти. То је и почетна тачка у процесу изолације
новог члана од његовог друштва, његових пријатеља и његове породице. Он је сада већ стално уз
неког из секте, тако да му је пресечена веза са стварношћу, будући да му је пресечен доток спољних
информација.

Лагано се, затим, новом члану провлачи кроз главу да је у одређеним стварима пожељно да унесе
неке промене. Потребно је да промени стил живљења, хоби, културна опредељења (музику, књиге),
поглед на живот и свет, као и да промени свој коначни циљ у животу. Инсистира се и на раскиду са
националном традицијом, јер је он (нови члан) ипак нешто посебно, и не треба да се троши и
оптерећује око превазићених ствари. У погодном моменту од новог члана захтева се да јавно
исповеди грехове из свог дотадашњег живота, што води ка развијању групне свести и
такозваног „МИ-осећања", заснованог на узајамном познавању интимних живота чланова секте.
Одмах да додам да се те јавно изнесене исповести користе, нажалост, као средство уцене, ако,
рецимо, члан хоће да напусти секту. Све ово прати и води за сваку прилику посебно изабран
шармантно-харизматични „духовник" (додељен новопридошлом) који, док се све горе изнето дешава,
у кључним моментима даје кратке инструкције/заповести или објашњења која су од пресудног
значаја за даљу обраду члана.

1- Инструкција „не дај на себе" даје се у вези са једним од пресудних предуслова за успешну
обраду личности, а то је одвајање од породице и најближих, који самим тим постају агресори
на личност новопеченог кандидата. „Они (родитељи) не разумеју те. Они те спутавају. Ја ћу ти
рећи шта би ти све могао постићи."

2- Инструкција, ја те једини разумем" функционише у спрези са претходном. Она резултира
дерогирањем устаљених моралних и обичајних норми и стварањем прелазне несигурности, што води
ка фасцинацији учитељем и прихватању наметнутих нових норми.

3- Инструкција „учини нешто за себе" широм отвара врата поверења према учитељу који
кандидата, ако је неповерљив, наводи да почне да „ради на себи" (на пример, да почне да се
бави спортом, јогом, аеробиком, шетњама). Ако је кандидат наивнији убрзо следе препоруке
духовне природе, а из програма дотичне секте да се нешто прочита, да се новом члану помогне... Циљ
је да се кандидат одврати од редовних активности које има у породици и да се код њега
избрише осећај обавезе према околини, а да се развије одговорност према учитељу.

4- Инструкција „то је само твоје". Ово је поука која прва уводи забране у програм, и то по
систему „Немој ником објашњавати шта радиш, они то ионако не разумеју, ни досад те нису
разумели. Не дискутуј са нижим бићима о твом путу просветљења". Тада се новопридошли осећа
снажно, пун је полета јер је добио ослонац за пут мећу виша бића, а осећање елитизма је на врхунцу.

5- Инструкција „конзумирај само оно што ти ја предложим".
На овај начин успоставља се самозаштита програма обраде кандидата. Инструкција се односи
на литературу, обреде, размишљање. У овом стадијуму кандидат остаје скоро потпуно без свога „Ја",
мада се понаша наизглед нормално, не упушта се јавно у дијалоге и дискусије јер још није довољно
спреман (обрађен) да шири „знање (светлост)".

6- Протумачићу ти конзумирано оно што жртва није „добро" схватила учитељ вешто тумачи
у циљу јачања програма. Тако се постојеће моралне и људске норме потпуно замењују новим.

7- Инструкција „види како ти је сад добро". Новопридошли члан секте стварно се осећа добро, јер
је доспео у стање „no brain no pain" („нема мозга нема бола/бриге"), чиме су отклоњени и
последњи трагови евентуалних сумњи у учитељеве добре намере. Кандидат постаје отпоран на
свакодневне проблеме и искушења.

8- Инструкција „није све тако како ти на први поглед изгледа". Околина је почела да примећује
промене и реагује различито неки пут мирно, неки пут бурно. Тако ова инструкција даје кандидату на
знање да треба да се уздржава од било какве реакције, и да у себи задржи мир.

9- Инструкција „ти си изнад тога"надовезује се на претходно. Она је сигнал самом учитељу да он, пошто околина почиње да реагује,
треба да убрза ритам, да појача вежбе, медитације, разговоре, и све друге активности, да би
елитистичног („ти си изнад тога") и довољно запосленог кандидата извео из још једне опасности по
програм обраде његове личности.

10- Инструкција „зашто то не завршиш?" Кандидат никад није довољно добар и ревностан.
Увек понешто недостаје и док је год у секти бориће се, али никад неће успевати да заврши све како
треба. Како се он све више труди, тако се подижу и критеријуми. Међутим, обрада је овим
дошла отприлике до тачке да кандидат, „иако није баш све сјајно", може да буде званично примљен у
секту, а то ће се обавити „крштењем" или иницијацијом, што зависи од тога која је секта у питању.
После тога имамо, дакле, новог члана секте. Програм секте, односно духовног воће, постаје
искључиви господар његове личности. Емоције и воља избрисани су из свих сегмената дотадашњег
живота. Укратко: нови члан је у стању измењене свести, он самостално бесомучно проповеда,
ишчитава јеванћеље, мантра, медитира, предузима „астрална путовања" или успоставља контакте са
„духовима-водичима". Духовни воћа још увек је ту, јер се нови члан обраћа учитељу за савет кад год
није сигуран да ли је неки његов поступак у складу са програмом или није.
У овој фази ступа на дело остварење интереса воће секте, па нови члан покорно служи воћи и
укључује се у све активности, као, на пример:

• око повећања чланства, те он почиње да дели летке, држи говоре, дискутује, одабира и врбује
нове чланове;
• око стицања материјалног богатства, најчешће сакупљањем добровољних прилога и продајом
разних предмета.
 
Poruka
7.438
Слао је апостоле,али нису сви апостоли.Не могу сви да одговоре на овај захтев.Зато су и апостоли постављали епископе,свештенике и ђаконе.Сви смо ми дужни да одговоримо на овај позив,тј. да својим животом сведочимо истину,али нисмо сви рукоположени за то.
 
Poruka
7.438
Цркви није циљ да стиче материјална блага,али ти што продају мораш разумети да праве својом руком.Зар је толико много платити икону светитеља или крстић или неку књигу.

С друге стране у сектама имао и бесплатних књига и предмета свакакве врсте,али трреба се упитати од којих пара они то раде.Да ли су они то зарадили својим рукама или су то донације оних којима смета Црква и радују се туђој пропасти.
 

pirox

Domaćin
Poruka
3.477
"око стицања материјалног богатства, најчешће сакупљањем добровољних прилога и продајом
разних предмета. "

to crkva radi

Naravno da to crkva radi. Kada uđeš u njihovu crkvu običaj da kupuješ sveću,pored prodaju neke knjižice,letke i slično, a napred u sredini u redu čekaju da ljube sliku koju drugi Božji zapovest zabranjuje i stavljaju dobrovoljni prilok u poveću posudu,i tu se čeka u redu jer je običaj da svi to čine. Da ne nabrajam koje sve mizerne stvari naplaćuju debelo.
Znači za sve što crkva optužuje druge,sama čini. To nije ništa novo.
 

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.574
Naravno da to crkva radi. Kada uđeš u njihovu crkvu običaj da kupuješ sveću,pored prodaju neke knjižice,letke i slično, a napred u sredini u redu čekaju da ljube sliku koji drugi Božji zapovest zabranjuje i stavljaju dobrovoljni prilok u poveću posudu,i tu se čeka u redu jer je običaj da svi to čine. Da ne nabrajam koje sve mizerne stvari naplaćuju debelo.
Znači za sve što crkva optužuje druge,sama čini. To nije ništa novo.
da :sad2:
 
Poruka
7.438
Очи у очи са мисионаром секте како поступати*

Сви се ми навикавамо да живимо у новим, тржишним условима. Тржиште је са својим законима
завладало у многим областима нашег живота, па тако, нажалост, и у области вере. Запљуснути смо
снажном бујицом информација о религији, неретко и чисто рекламног карактера. Непрестано
доспевамо у ситуације у којима се налазимо пред избором. Рекли бисмо да је данас тешко наћи
човека који није имао контакта са мисионарима, учитељима, проповедницима нових религија, учења,
филозофских система. У градовима се појавило мноштво верских група и организација. О некима смо
понешто и знали по чувењу, о многима нисмо никада ништа раније чули. Свака од њих себе
проглашава за носиоца истине у крајњој инстанци, тврди да ће вас привести спасењу, да ће
вам помоћи да превазиђете све проблеме и постигнете невиђене успехе.
Како да сазнамо колико су та обећања истинита?
Како да сазнамо да ли човек који нам је пришао припада тоталитарној секти (деструктивном култу)?
Како да сазнамо да ли смо објекат врбовања, да ли нас увлаче у неку организацију у коју никада не
бисмо ушли уколико бисмо поседовали веродостојне и потпуне податке о њој?

Морам одмах да упозорим да све што ће овде бити изречено нема никакве везе са религијама које су
традиционално присутне. Овде се говори само о новим, у нашој средини раније непознатим, верским
учењима и теоријама. Обраћам се у првом реду оним људима који још нису начинили свој верски
избор: молим вас, будите будни и опрезни! Није тачно да се Православна црква бори против других
верских заједница из бојазни од конкуренције. Црква само упозорава: ако нам је већ пало у удео да
живимо у условима „великог тржишта", морамо се трудити да будемо писмени потрошачи,
добро упућени конзументи. Свако од нас пажљив је приликом куповине робе; сви ми проверавамо
квалитет производа, чувамо се да нам не продају неки фалсификат, премда, ако имамо посла са
духовним фалсификатима, ризиковаћемо да изгубимо нешто много веће: своје здравље, читаву своју
имовину, окружење, каријеру, породицу, па и читав свој живот, на крају крајева.
Дакле, уколико вам приће непозната особа позивајући вас да доћете на предавање или семинар,
обећавајући вам атрактиван посао у страној фирми са одличном платом, предлажући вам да уведете у
вашој школи (на факултету, у предузећу) нови
наставни курс, саветујемо вам да тој особи поставите десет конкретних питања, која ће вам помоћи да
елиминишете макар 90% свих секташа који се баве врбовањем нових чланова. Најбоље би било да
питања која овде нудимо задате спокојним, мирним тоном, без икакве агресивности, али да при томе
придошлици јасно ставите до знања да нећете бити задовољни избегавањем одговора, полуистинама,
него да желите директан и искрен одговор.

Морате знати да све тоталитарне секте при врбовању користе обману, у мањој или већој мери. Па
ипак, нису сви секташи свесни чињенице да при покушајима врбовања нових чланова уводе људе у
заблуду. Због тога ћете захваљујући овим питањима моћи да откријете да ли секташ скрива од вас део
истине, или да и он сам не познаје све потребне податке.

Секташи најчешће покушавају да се реше оваквих питања избегавањем непосредног одговора. Зато,
ако зачујете фразе попут ових: „Ми просто желимо да помогнемо људима да се ослободе својих
проблема", „Хтели бисмо само да вас позовемо на један занимљив семинар на коме ће се
расправљати о питањима судбоносним за читаво човечанство", или „Окупљамо се да бисмо
проучавали слово Божје", или чак „Желели бисмо само да вас угостимо бесплатним вегетаријанским
оброком", имате много основа да будете опрезни. Фразе типа: „Потпуно разумем ваш скептичан
однос према нама; и
сам сам био такав пре него што сам доспео у познање истине", или „Зар вас то заиста не занима?"
такође би требало да схватите као упозорење. Један други метод којим се такође неретко служе
секташи јесте промена теме о којој се говори. На пример, уколико питате да ли је оснивач секте
кривично гоњен, уместо одговора чућете дугачки монолог о томе да су све верске вође биле гоњене и
трпеле непријатељство околине. Могу вам при томе навести пример Сократа, осуђеног за развраћање
омладине, или вам испричати да је и Исус трпео осуде због тога што је био пријатељ блудницама и
свакојаком друштвеном шљаму, и тако даље. У таквој ситуацији треба да учтиво, али одлучно,
прекинете саговорника и ставите му на знање да немате намеру да тог тренутка отварате дискусију о
Исусу или Сократу, него да желите да чујете директан одговор у вези са вођом његове групе.
Ако се он труди да избегне непосредан, јасан и конкретан одговор, можете бити сигурни да жели да
од вас нешто сакрије.

Знајте да увек располажете још једним „резервним" аргументом, против кога ниједан секташки
проповедник не може ништа рећи; наиме, у сваком тренутку можете да се удаљите или да секташа
замолите да из тих стопа напусти ваш стан или канцеларију.

Још једно правило за вас мора имати апсолутну вредност: никада немојте давати своју адресу или
број телефона људима за које претпостављате да су у некој секти. Ако имате одређене сумње, али
бисте ипак волели да добијете више информација пре него што формулишете дефинитивне закључке,
замолите такву особу да вам да своју адресу и телефон, како би се даљи контакти одржавали у складу
са вашом вољом и иницијативом.

Имајте на уму: ви треба да држите ситуацију под контролом!
Не допуштајте никоме да врши притисак на вас са намером да му дате своје личне податке. Угледајте
се на скромне и стидљиве девојке које никада неће дати своју адресу или телефон момку кога први
пут виде. док се не распитају о њему. Увек је боље мало сачекати, него одмах дати свој број телефона
непознатој или мало познатој особи, а затим дан и ноћ немати мира од наваљивања и досађивања.
Ако вам пође за руком да питања која овде предлажемо поставите мирним тоном, без
агресивности или скривеног цинизма, то може и секташа да наведе да се замисли. А тако нешто
заиста много значи: наиме, ако озбиљно почне да размишља, човек може у потпуно другачијој
светлости да сагледа и своје чланство у секти, и да учини прве кораке у правцу њеног напуштања.
Не заборавите: човек који стоји пред вама је пре свега жртва којој је преко потребно саосећање и
снисхођење.
Ево, дакле, и десет питања која вам предлажемо:
 

Arianna

Buduća legenda
Banovan
Poruka
46.574
Цркви није циљ да стиче материјална блага,али ти што продају мораш разумети да праве својом руком.Зар је толико много платити икону светитеља или крстић или неку књигу.

С друге стране у сектама имао и бесплатних књига и предмета свакакве врсте,али трреба се упитати од којих пара они то раде.Да ли су они то зарадили својим рукама или су то донације оних којима смета Црква и радују се туђој пропасти.
Ikone i krstovi su IDOLI
 
Poruka
7.438
1. Колико дуго сте члан групе?

Веома је важно од самог почетка знати са ким имате посла. Особе које су увучене у тоталитарну
секту пре мање од годину дана обично су још увек веома неискусне. Према томе, мања је вероватноћа
да ће посезати за лажима, а посве је сигурно да неће умети тако маестрално да обмањује, као што то
чине искусни „проповедници". Ако је ваш саговорник већ више година члан неке верске групе,
захтевајте од њега да вам пружи најконкретније могуће одговоре на свако ваше питање. Уколико
покушава да врда, у сваком моменту пружа вам се прилика да изразите чућење како то да
дугогодишњи члан верске заједнице није у стању да пружи одговор на најједноставнија питања.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.