Dačićev govor sa sjednice SB UN
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je objavilo govor ministra Ivice Dačića sa sjednice Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija.
Na sednici je razmatran izvještaj generalnog sekretara o radu UNMIK-a
“Dozvolite mi da se na početku zahvalim generalnom sekretaru Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara Taninu na podnetim izveštajima, kao i posvećenom radu na realizaciji mandata UNMIK, u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999). Želim takođe da se zahvalim Kini koja je prema ustaljenoj dinamici uvrstila ovaj sastanak na dnevni red i članicama Saveta bezbednosti koje podržavaju kontinuirano razmatranje ovog pitanja. U avgustu nismo imali redovnu sednicu posvećenu UNMIK i ne mogu da ne izrazim nezadovoljstvo zbog odluke Velike Britanije da kao predsedavajuća ne uvrsti u program rada Saveta bezbednosti ovu tačku uz objašnjenje da je siutacija mirna i da se na terenu ništa ne dešava. Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem zašto smatramo da je to pogrešan pristup i zašto smatramo da je upravo u ovom trenutku neophodno da ova tema ostane visoko na agendi Saveta bezbednosti. Na raspravu o tome da li je potrebno održati sednicu ili ne potrošili smo mnogo više od tri sata, koliko sednica SB uobičajeno traje. Stvorena je nepotrebno loša atmosfera između Beograda i Prištine, ali i podela među članicama SB. Došlo se u situaciju da usvajanje programa rada SB bude dovedeno u pitanje, što svakako nije dobro ni za rešenje ovog pitanja, a ni generalno za ovo telo. Želim da podsetim da je članstvo u SB velika privilegija, ali isto tako i velika odgovornost i da članice moraju da učine sve kako bi se očuvali međunarodni mir i bezbednost. UN i države članice ne žale vreme ni trud godinama unazad u radu na prevenciji konflikata i na svima nama je velika odgovornost da učinimo sve čim uočimo prve signale kako bismo sprečili da nestabilnost preraste u konflikt. U ovom slučaju se, pak, susrećemo sa situacijom da se zapostavlja napola rešen problem. Konflikt je daleko iza nas, ali isto tako smo daleko od stabilne i bezbedne situacije koja više ne zahteva pažnju ovog tela. Proglasiti ovu temu ”manje važnom” u vreme kada intenzivno pokušavamo da pronađemo trajno i održivo rešenje uz veliku podršku važnih aktera međunarodne zajednice, u najmanju ruku je kontraproduktivno”, naveo je Dačić.
On je istakao da Srbija i dalje vjeruje da je oko pitanja frekvencije razmatranja ove teme u SB potrebno da se postigne dogovor svih članica i da se ovde ne radi o tehničkoj stvari.
“Podsećam da je Srbija pokušala na konstruktivan način da doprinese sporazumnom rešenju i da smo spremni da u tom duhu nastavimo da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama. Poštovani predsedniče, sa žaljenjem mogu da konstatujem da se ništa suštinski pozitivno nije dogodilo u periodu od poslednje sednice SB - Zajednica srpskih opština, koja predstavlja stub Briselskog sporazuma, nije formirana sada već više od 2000 dana, nisu stvoreni uslovi za povratak 200.000 interno raseljenih lica, nije počeo sa radom Specijalni sud, dok skoro godinu dana od ubistva Olivera Ivanovića nije pronađen počinilac ovog gnusnog zločina. Ništa od toga se nije desilo. A teško je reći bilo šta pozitivno i o onome što se dogodilo, a to su gruba kršenja rezolucije ovog uvaženog tela, nove provokacije i novi incidenti”, naveo je Dačić.
Potom je izdvojio pojedine tačke.
“-Tzv. Skupština Kosova usvojila je zakone kojima će praktično biti omogućena transformacija „KBS“u oružane snage. Uprkos upozorenjima i stalnom pozivanju međunarodne zajednice na oprez, a uz potpuno ignorisanje interesa i stavova srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, vlasti u Prištini ne odustaju od stvaranja oružanih snaga. Republika Srbija se izričito protivi ovakvim unilateralnim aktima, jer je jasno da je reč o snagama koje bi imale sve atribute i nadležnosti vojske, bez obzira na njihov naziv. Podsećam da je, prema rezoluciji 1244 SB UN i Vojno-tehničkom sporazumu, KFOR jedina legalna vojna formacija na KiM, koja je ujedno važan garant sprovođenja Briselskog sporazuma i praktično jedini garant bezbednosti i opstanka Srba, njihove imovine, verske i kulturne baštine. Želeo bih da istaknem da je neprihvatljivo da se u trenucima dok se vodi dijalog o pronalaženju rešenja, istovremeno donose tako radikalne i dalekosežne jednostrane odluke i očekujem od članica Saveta bezbednosti da ovu samovoljnu odluku Prištine osude.
- Predsedniku R. Srbije A. Vučiću tokom posete Kosovu i Metohiji, 8. i 9. septembra o.g., nije omogućeno da poseti mesto Banje u srpskoj enklavi, jer su prištinske vlasti u poslednjem trenutku promenile prvobitnu odluku i pored njegovih jasnih poruka mira i poziva za pronalaženjem održivog rešenja za Kosovo i Metohiju.
- Upad specijalnih policijskih snaga na jezero Gazivode najdrastičniji je primer provokacije. Šezdeset maskiranih pripadnika specijalne jedinice ROSU, s dugim cevima, zauzeli su jezero i hidrocentralu Gazivode na severu KiM kako bi omogućili posetu Hašima Tačija. Bojim se da je jedini cilj ove nerazumne akcije bio pokušaj provokacije i zastrašivanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i to ne po prvi put. Dozvolite da istaknem da se i ovde radi o jasnom kršenju Rezolucije SB UN 1244 i Briselskog sporazuma. Ja sam lično, kao premijer, zajedno sa Ketrin Ešton, Hašimom Tačijem i Aleksandrom Vučićem, prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine, prisustvovao sastanku u NATO kada je dogovoreno da nikakve bezbednosne snage Kosova ne mogu da dođu na sever dok se ne ispune dva uslova - prvi je da bude obavešten KFOR, a drugi da se o tome obaveste i saglase predsednici srpskih opština na severu KiM, što nije ispunjeno. Smatramo da je reagovanje KFOR i EU bilo neadekvatno i u najmanju ruku neprimereno njihovoj ulozi i mandatu. Eskalacija je izbegnuta zahvaljujući smirenosti naše strane, porukama predsednika R. Srbije, kao i uzdržanosti Srba sa severa Kosova i Metohije koji su bili uznemireni, ali i pokazali zrelost ne nasevši na provokacije. Ono što je dodatno zabrinjavajuće u slučaju Gazivode je poruka koja se šalje. Jezero i hidrocentrala Gazivode su strateški važno pitanje i za nas i za prištinsku stranu, međutim, Priština nije spremna da razgovara o suštinskim rešenjima. U tom smislu je indikativan i nedavni pokušaj ugrožavanja rada „Elektromreže Srbije“ i namera Prištine da preuzme energetsku infrastrukturu na severu Kosova i Metohije. Podsetiću vas da je energetika tema briselskog dijaloga, i da smo mi više puta izražavali zabrinutost zbog toga što Priština, iako nije ispunila obaveze koje se tiču registrovanja dve energetske kompanije na severu KiM, preduzima radnje kojima ugrožava energetsku stabilnost čitavog regiona.
- U prethodna dva izveštajna perioda dogodilo se i to da su predstavnici Prištine rešili da naprave put koji će proći kroz specijalnu zaštićenu zonu manastira Dečani. Manastira koji potiče iz 14. veka i koji predstavlja deo svetske kulturne baštine UNESKO, a u čije je ”dvorište” Priština poslala buldožere. Iskoristio bih priliku da se zahvalim predstavnicima međunarodne zajednice koji su pravovremenom reakcijom osujetili ovaj neobjašnjivi potez Prištine.
- Ponovo se dogodio niz napada na Srbe i njihovu imovinu, uključujući i na one koji su krenuli da posete grobove svojih najbližih i decu koja su se igrala u parku. Za razliku od Izveštaja generalnog sekretara UN, Misija OEBS na Kosovu je u svom nedavnom izveštaju registrovala 173 incidenta usmerena na pripadnike nealbanskih zajednica, samo u periodu od januara do juna ove godine, uz ocenu da ukupan broj incidenata predstavlja povećanje od skoro 20% u odnosu na prethodni šestomesečni period”, pobrojao je Dačić.
On je istakao da su to samo neki primjeri incidenata koji narušavaju bezbjednost na Kosovu i Metohiji i dodatno komplikuju i onako složenu situaciju.
“Moram priznati da je nejasno kako neko ovakvu situaciju može da okarakteriše kao stabilnu. Ili možda ”stabilna situacija” podrazumeva da su napadi na Srbe dopušteni i sasvim normalna stvar, da ih je bilo, da će ih biti, te da je to nešto što ne zahteva pažnju i reagovanje. Veliki broj ovih napada usmereni su upravo na interno raseljena lica i povratnike. Kako da se očekuje i najmanji napredak u procesu povratka raseljenih, ako u 21. veku, u Evropi, još uvek govorimo o tome da najveći izazov za povratak predstavlja bezbednosna situacija, jer su povratnici direktna meta etnički motivisanih napada. Arbitrarna hapšenja, odnosno hapšenja povratnika po lažnim prijavama, fizički napadi i ranjavanje, kamenovanje vernika i napadi na sveštenike, uništavanje imovine, ispisivanje uznemirujućih grafita, skrnavljenje spomen ploča, nacionalna i verska mržnja, provokacije, institucionalna diskriminacija, nedostatak vladavine prava, uključujući po pitanju nezavisnosti sudstva, dužine trajanja postupaka, neadekvatne zaštite dokaza i svedoka, neizvršenja sudskih odluka i dr - to je ono sa čime se danas na KiM susreću oni koji pokušaju da se vrate u svoje domove. Poslednji Izveštaj generalnog sekretara propustio je da spomene oko 200 hiljada interno raseljenih lica koja ni nakon 19 godina zbog ovakvih neprihvatljivih pojava nisu ostvarili svoja prava. Oceni o stabilnoj situaciji svakako ne doprinosi ni broj boraca sa Kosova u redovima terorista u vezi sa čim zabrinutost u svom izveštaju iznosi i Generalni sekretar.
../.
i to u mestu ...
........ растура поднети Извештај тачку по тачку.............
.....................
