Secret garden.

Мој дечији дневник из времена бомбардовања:

23. мај 99.

Два месеца већ..и нема изгледа да стане. Пишем уз светлост свеће. Нема ни струје, ни воде. Ноћ је. Деца спавају. Свугде је мрак, и што је најгоре - разведрава се!
Све је другачије и више ништа неће бити као пре.
Живот се претворио у један бесконачни ''дан мрмота''. Све је стало...само деца расту!... Заиста.
Страхујем за њих и за нашу будућност. Авиони нам лете изнад глава, удаљене детонације тресу нам прозоре.... Живимо без пара, без струје, без воде....По целу ноћ ослушкујемо звуке са неба. Не идемо у склониште, глумимо нормалан живот.
Н. тапше кад се заврши сирена. Д са нежношћу каже ''мала сирена''.
Не могу да верујем да нам се то дешава. Што је најгоре, ово још можда и није најгоре.
 
fibi sad sam procitala sve i rasplakala se
ja sam bombardovanje lakse podnela jer sam bila sama,nisam imala o kome da se brinem sem o sebi
ali citajuci tvoju pricu sam pomislila kako bi strasno bilo da se to desi sada,kad imam ovo magarence sto non stop pita kako i zasto!
btw imas lep rukopis;)
 
Za vreme bombardovanja sam pikao segu NBA 96 u svojoj sobi...rashirio oba krila (od prozora,zbog detonacije jel' ).....i uzivancija :p
.Ma spavao sam u podrumu i to josh iz doba tyraka..:lol:...bilo je to za pamchenje..Slobo potpisuj..:lol:
ne mogu da spavam medj paukove...onda se navikao i josh bih spavao da mogu :lol:

eee...dechacki dani su to bili....libo te racku za sve..8)8)
 
Ovo sam ja jednom prilikom napisala.
Ne znam koliko se dobro vidi text jer sam ga slikala sa kamerom sa mobilnog....
 

Prilozi

  • 20-01-07_1524.jpg
    20-01-07_1524.jpg
    72,9 KB · Pregleda: 80
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top