Sečivo dostojno oficira

[Nina]

Nakon Prvog svetskog rata postalo je jasno da su sablje i druga dugačka borbena sečiva izgubila trku sa vatrenim oružjem.
Puška i pištolj bili su uspešniji u nanošenju rana neprijatelju. Sablji i maču je odzvonilo i oni su polako otišli u istoriju.

Ipak, sečivo je u slučaju oficira i dalje je bilo važno. Sablje su oficiri i dalje nosili sa ponosom, one su bile dokaz profesionalnog i društvenog uspeha. Zbog toga su mnoge vojske širom sveta uvele paradni bodež. On je menja sablju koja je funkciju zadržala samo tokom vojnih parada i državnih praznika, kada su oficiri nosili svečane uniforme. U Kraljevini Jugoslaviji oficiri su na desnom boku nosili bodež koji je u zavisnosti od roda u kojem je služio vlasnik, mogao da bude pešadijski, mornarički i vazduhoplovni.

 

[Nina]

 

[Nina]

Bodež je hladno oružje sa koje služi kao sporedno oružje u bliskoj borbi. Vrh sečiva je oštar jer je njegova namena probadanje. Tokom poslednjeg veka bodež je dobio neformalni standard: kratka oštrica sa oštro suženim vrhom, sečivo je obavezno dvoseklo. Bodeži obavezno imaju nakrsnicu, odnosno zaštitu koja isključuje mogućnost da ruka usled otpora tokom ubadanja, sklizne ka sečivu. Najpoznatiji bodež na svetu je onaj koji koriste britanske specijalne jedinice, takozvani SAS. To je borbeno sečivo koje na sebi nema ni jedan suvišan detalj.

Paradni bodeži mogu da budu prava mala umetnička dela. Na primer, vazduhoplovni bodež Kraljevine Jugoslavije ima nakrsnicu stilizovanu u oblik elise. Mornarički bodež je bogato ukrašen motivima vezanim za plovidbu i pomorstvo.

Nakon Drugog svetskog rata bodeži definitivno odlaze u istoriju. U našoj vojsci se ponovo pojavljuju u 21. veku, jer najbolji oficiri više ne dobijaju pištolje već sablje i bodeže
(politika)

 

[Nina]