Sećanje na Albansku golgotu

[Nina]

25. novembra 1915. godine, Vrhovna komanda srpske vojske donela je jednu od najtežih odluka u savremenoj istoriji Srbije – odluku o povlačenju preko Albanije. Taj trenutak otvorio je put koji će zauvek ostati upisan kao Albanska golgota, epopeja koja je odredila sudbinu države, naroda i vojske.
Odluka da se odbije kapitulacija, a da se vojska i državni vrh prebace na teritoriju druge zemlje, jedinstven primer u svetskoj istoriji.

Novembar u srpskoj istoriji, kaže istoricar Pavlović, prepun je velikih datuma – od prisajedinjenja teritorija, do stvaranja Jugoslavije.
Ali 25. novembar 1915. zauzima posebno mesto.Godine 1914. Srbija je izvojevala velike pobede, ali već 1915. situacija se dramatično promenila.

Smenjeni Poćorek zamenjen je nemačkim generalom fon Mackensenom, a uz tajni dogovor sa Bugarskom, Centralne sile su prema Srbiji koncentrisale 800.000 vojnika. Srpske položaje zasipala je teška artiljerija sa Bežanijske kose i iz Banata, dok je vojska pružala otpor u stalnom povlačenju.

Dana 22. septembra 1915. Bugarska iznenada napada i prodire u južne krajeve – današnju Severnu Makedoniju. Zbog toga Vrhovna komanda povlači glavninu trupa prema Kosovu, nastojeći da obezbedi manevarski prostor. Vlada se spušta u Kruševac, gde je održana dramatična sednica na kojoj je zaključeno: odluku mora doneti vojska.Teško bolestan načelnik Vrhovne komande, vojvoda Radomir Putnik, u jednom trenutku gubi kontakt sa komandantima armija, dok se vojska grupiše u Metohiji – tik uz granicu sa Crnom Gorom.

 

[Nina]

 

[Nina]

Dve dramatične sednice Ratnog saveta

Posle gubitka komunikacije sa Putnikom, sazvan je Ratni savet – komandanti tri armije i jedne vojske:
vojvoda Stepa Stepanović, vojvoda Živojin Mišić, general Pavle Jurišić-Šturm i general Mihajlo Živković.

Štampa je u međuvremenu širila defetizam i glasine o navodnoj kapitulaciji. Moral je bio težak, stanje vojske iscrpljeno.
Na prvoj sednici, održanoj ujutru, Mišić predlaže nešto što će zauvek ostati zapisano u istoriji – kontraofanzivu na Kosovu.

"Da pružimo odsudnu bitku upravo ovde na Kosovu. Da sažežemo svo gvožđe i municiju koju smo poneli, spucamo na neprijatelja
i da to bude odlučna bitka, da izginemo časno", rekao je Mišić.

Ali njegov predlog je odbijen. Komanda donosi odluku o povlačenju.
Topovi i teško naoružanje moraju se uništiti ili sakriti. Stoka koja ne može da izdrži put biće zaklana za vojsku.
Samo najjače životinje – volovi i konji – mogu dalje.

U 15 časova zakazana je nova sednica. Mišić ponovo predlaže kontraofanzivu i udar prema Mitrovici,
ali posle razmatranja realnog stanja, ostaje usamljen. I povinuje se.

 

[Nina]

Tri pravca ka Albaniji

Vrhovna komanda određuje tri pravca povlačenja:

Prvi: Peć – Rugovska klisura – Andrijevica – Podgorica – Skadar
Drugi: Prizren – Ljum Kula – albanska bespuća – Drač
Treći, najlakši: preko Struge i Debra ka Elbasanu i obali

U direktivi saveznici poručuju: čekaće srpsku vojsku na obali, nahraniće je, naoružati i opremiti.
Sa vojskom se povlači vlada, ministri, regent Aleksandar i 25.000 austrougarskih zarobljenika, koje srpska vojska vodi da bi ih predala saveznicima.

Kako je izgledao put smrti?

Trupe sa teritorija oslobođenih 1912–1913, pod komandom Petra Bojovića, povukle su se u najvećem redu. Ali ostatak vojske prolazi kroz pakao.
Preko bespuća, bez hrane, na snegu i ledu, kroz zemlje gde je deo stanovništva bio neprijateljski raspoložen. Mnogi su padali, ostajali u planinama, gubili se u zavejanim gudurama.Tačan broj stradalih nikada nije utvrđen.Sa Kosova je krenulo oko 400.000 ljudi – vojnika, oficira, civila. Do obale Jadrana stiglo je oko 160.000 vojnika, 10.000 konja i oko 20.000 zarobljenika.

 

[Nina]

Na obali Jadrana: izdajnički brodovi i glad

Saveznici su u Brindiziju izgradili ogromne baze i skladišta hrane. Italijanska mornarica bila je plaćena da dovozi namirnice i prevozi vojsku,
ali nakon potapanja nekoliko brodova, Italijani postaju oprezni, pa se vojska dodatno iscrpljuje prelaskom još 150 kilometara do juga.

Italija se u decembru 1915. pokazuje kao malo raspoložena ka Srbiji. Vlada u izbeglištvu beleži dramatične izveštaje: nema hrane, vojska gladuje.
Tek posle navodne intervencije ruskog cara Nikolaja II – o kojoj istoričari i danas polemišu – počinje ozbiljno snabdevanje i evakuacija.

Krf i Vido: trijaža, smrt i Plava grobnica

Na Krf je prebačeno oko 120–130.000 vojnika. Ostali su kroz Sredozemlje upućeni u Tunis, Francusku i Italiju.
Po iskrcavanju vrši se trijaža- oni u najtežem stanju odvajaju se u improvizovane bolnice gde se bukvalno čekalo – hoće li preživeti noć.
Na ostrvu Vido sahranjeno je oko 1.200 vojnika u prvim danima. Zemlja je bila plitka, tvrda, a kada više nije bilo mesta, tela su spuštana u more – u ono što će zauvek ostati poznato kao Plava grobnica.Postoje podaci da je 5.400 ljudi sahranjeno u Plavoj grobnici. To je jedna od ključnih identitetskih tačaka srpskog naroda.

 

[Nina]

Povratak: obnova vojske i proboj Solunskog fronta

Reorganizovana srpska vojska, sada opremljena francuskim oružjem, uniformama i čizmama, postaje deo savezničkog korpusa.
Od tri armije formirane su dve, modernizovane i popunjene.U jesen 1916. i 1917. srpska vojska vodi dramatične bitke
– na Kajmakčalanu, oko Bitolja – na terenima koji i danas oduzimaju dah svojom strminom i surovošću.

U septembru 1918. srpska vojska probija Solunski front. Bugarska izlazi iz rata. Savezničke snage otvaraju put ka oslobađanju Srbije, koja se u pobedničkom naletu vraća kući.Iako postoji veliki broj teorija, Pavlović ističe da oko Prvog svetskog rata nema velikih kontroverzi. Najveće nepoznanice ostaju broj žrtava i pojedinosti ogromnih ljudskih tragedija.

To je veliki period srpske istorije. I činjenica da Srbija nije potpisala kapitulaciju, već iznela vojsku i državu na tuđu teritoriju – to je jedinstven primer.
Malo je takvih primera u istoriji i Srbija treba da se time ponosi (mediji)

 

[Nikita Kulganov]

Da li su Srbi morali da ucestvuju u proboju solunskog fronta i da nepotrebno ginu?​

Oni srpski vojnici koji su preziveli Cer, Kolubaru i Albansku golgotu, nepotrebno su izginuli na solunskom frontu, jer rat je bio vec prakticno zavrsen,
Predrag Raus

Kakva je bila situacije pred proboj solunskog fronta ?
Osmansko carstvoo je bilo u haosu, Austro -ugarska je bila u rasulu, Bugari nisu bili voljni da se bore za izgubljenu stvar, a nemacka vojska je bila porazena na Zapadnom frontu spremala se na kapitualciju....
Ofanzivu na zapadnom frontu nemačka armija počela je 21. marta 1918, ali je ona slomljena u junu i julu kada su savezničke armije potisnule nemačke trupe sa svih položaja kojima su bili ovladali u protekloj ofanzivi.
Srbija tj srpski vojnici na solunskom frontu su uzaludno zrtvovani, jer se rat zavrsio za dva mesec, a sve se resilo na Zapadnom frontu. Bugari i Nemci koji su bili sa druge strane solunskog fronta su bili na izdisaju, bez rezervi, i posle proboja Solunskog fronta Bugari su kapitulirali, a Nemci poceli da se povlace, ali su srpski vojnici uzaludno poginuli, a tek Toplicki ustanak je bio katastrofa....
U očekivanju da Solunska ofanziva počne u proleće 1917, na zboru komitskih četa 8. i 9. februara 1917. godine (održanom u Obilićevu u Pustoj Reci) doneta je odluka o dizanju Topličkog ustanka. Ovaj ustanak je ugušen: bugarski okupatori su ubili 20.000 muškaraca, žena i dece. Internirano je bilo oko 50.000 ljudi.
Koja je poenta onda uopste bila ustanska ?

Izvrsen je proboj solunskog fronta probijena je slaba odbrana Bugara i Nemaca, bio je silovit napada, ali je Izbijanje samo na na Vardar srpska vojska platila je sa 681 poginulim, 3206 ranjenih i 132 nestala.
Bugari su bili u rasulu. Sve rezerve su im bile potrošene.

Bugari 26/27. septembra upućuju parlamentarce u Solun i mole da se operacije prekinu za 48 časova. General D’Epere to odbija i preporučuje da upute parlamentarce s ponudom za mir. Bugari prihvataju predlog i 29. septembra u Solunu potpisuju primirje po kome je bugarska vojska kapitulirala. Bugari su sve uslove prihvatili, samo uz uslov da srpska vojska ne ulazi na teritoriju Bugarske.

Na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u kosturnici je sahranjeno 5580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu, a oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela na kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika

 

[Povijest]

Mojkovac, Jadar, Cer, Suvobor, Kolubara, Drina, Beograd, Kajmakčalan, Sarajevo, Romanija, Srem, Zemun... sve su to velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U jednoj bici na Solunskom frontu je srpska vojska izbacila iz stroja više neprijatelja nego zapadni Saveznici u ostalim borbama u kojima nije učestvovala Srbija. Srpska vojska bila je jedina koja je pobeđivala na Solunskom frontu. Zapadni Saveznici izgubili sve bitke protiv Bugara. Bugari su se odlično borili protiv Britanaca i Francuza te im kod Dojrana naneli katastrofalne gubitke. Solunski front za razliku od sremskog, bio je izuzetnog značaja za ishod Prvog svetskog rata.

 

[Casual Observer]

Da li su Srbi morali da ucestvuju u proboju solunskog fronta i da nepotrebno ginu?​

Oni srpski vojnici koji su preziveli Cer, Kolubaru i Albansku golgotu, nepotrebno su izginuli na solunskom frontu, jer rat je bio vec prakticno zavrsen,
Predrag Raus

Kakva je bila situacije pred proboj solunskog fronta ?
Osmansko carstvoo je bilo u haosu, Austro -ugarska je bila u rasulu, Bugari nisu bili voljni da se bore za izgubljenu stvar, a nemacka vojska je bila porazena na Zapadnom frontu spremala se na kapitualciju....
Ofanzivu na zapadnom frontu nemačka armija počela je 21. marta 1918, ali je ona slomljena u junu i julu kada su savezničke armije potisnule nemačke trupe sa svih položaja kojima su bili ovladali u protekloj ofanzivi.
Srbija tj srpski vojnici na solunskom frontu su uzaludno zrtvovani, jer se rat zavrsio za dva mesec, a sve se resilo na Zapadnom frontu. Bugari i Nemci koji su bili sa druge strane solunskog fronta su bili na izdisaju, bez rezervi, i posle proboja Solunskog fronta Bugari su kapitulirali, a Nemci poceli da se povlace, ali su srpski vojnici uzaludno poginuli, a tek Toplicki ustanak je bio katastrofa....
U očekivanju da Solunska ofanziva počne u proleće 1917, na zboru komitskih četa 8. i 9. februara 1917. godine (održanom u Obilićevu u Pustoj Reci) doneta je odluka o dizanju Topličkog ustanka. Ovaj ustanak je ugušen: bugarski okupatori su ubili 20.000 muškaraca, žena i dece. Internirano je bilo oko 50.000 ljudi.
Koja je poenta onda uopste bila ustanska ?

Izvrsen je proboj solunskog fronta probijena je slaba odbrana Bugara i Nemaca, bio je silovit napada, ali je Izbijanje samo na na Vardar srpska vojska platila je sa 681 poginulim, 3206 ranjenih i 132 nestala.
Bugari su bili u rasulu. Sve rezerve su im bile potrošene.

Bugari 26/27. septembra upućuju parlamentarce u Solun i mole da se operacije prekinu za 48 časova. General D’Epere to odbija i preporučuje da upute parlamentarce s ponudom za mir. Bugari prihvataju predlog i 29. septembra u Solunu potpisuju primirje po kome je bugarska vojska kapitulirala. Bugari su sve uslove prihvatili, samo uz uslov da srpska vojska ne ulazi na teritoriju Bugarske.

Na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u kosturnici je sahranjeno 5580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu, a oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela na kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika

Koliko vas samo muči Proboj Solunskog fronta.

 

[Casual Observer]

Da li su Srbi morali da ucestvuju u proboju solunskog fronta i da nepotrebno ginu?​

Oni srpski vojnici koji su preziveli Cer, Kolubaru i Albansku golgotu, nepotrebno su izginuli na solunskom frontu, jer rat je bio vec prakticno zavrsen,
Predrag Raus

Kakva je bila situacije pred proboj solunskog fronta ?
Osmansko carstvoo je bilo u haosu, Austro -ugarska je bila u rasulu, Bugari nisu bili voljni da se bore za izgubljenu stvar, a nemacka vojska je bila porazena na Zapadnom frontu spremala se na kapitualciju....
Ofanzivu na zapadnom frontu nemačka armija počela je 21. marta 1918, ali je ona slomljena u junu i julu kada su savezničke armije potisnule nemačke trupe sa svih položaja kojima su bili ovladali u protekloj ofanzivi.
Srbija tj srpski vojnici na solunskom frontu su uzaludno zrtvovani, jer se rat zavrsio za dva mesec, a sve se resilo na Zapadnom frontu. Bugari i Nemci koji su bili sa druge strane solunskog fronta su bili na izdisaju, bez rezervi, i posle proboja Solunskog fronta Bugari su kapitulirali, a Nemci poceli da se povlace, ali su srpski vojnici uzaludno poginuli, a tek Toplicki ustanak je bio katastrofa....
U očekivanju da Solunska ofanziva počne u proleće 1917, na zboru komitskih četa 8. i 9. februara 1917. godine (održanom u Obilićevu u Pustoj Reci) doneta je odluka o dizanju Topličkog ustanka. Ovaj ustanak je ugušen: bugarski okupatori su ubili 20.000 muškaraca, žena i dece. Internirano je bilo oko 50.000 ljudi.
Koja je poenta onda uopste bila ustanska ?

Izvrsen je proboj solunskog fronta probijena je slaba odbrana Bugara i Nemaca, bio je silovit napada, ali je Izbijanje samo na na Vardar srpska vojska platila je sa 681 poginulim, 3206 ranjenih i 132 nestala.
Bugari su bili u rasulu. Sve rezerve su im bile potrošene.

Bugari 26/27. septembra upućuju parlamentarce u Solun i mole da se operacije prekinu za 48 časova. General D’Epere to odbija i preporučuje da upute parlamentarce s ponudom za mir. Bugari prihvataju predlog i 29. septembra u Solunu potpisuju primirje po kome je bugarska vojska kapitulirala. Bugari su sve uslove prihvatili, samo uz uslov da srpska vojska ne ulazi na teritoriju Bugarske.

Na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u kosturnici je sahranjeno 5580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu, a oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela na kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika

Da li ti i Predrag Raus kog citiraš, a koji ss se inače poziva na sočinenije Mile Budaka o Solunskom frontu, koje bi ste, ti i Raos, dakako, uvrstili i u obaveznu lektiru za srpske škole, znate da je srpska vojska u Bici na Dobrom Polju i u gonjenju razbijenog neprijatelja neposredno posle zarobila više vojnika Ferdinanda Koburga nego Crvena Arnija Nemaca pod Staljingradom? Ili možda upravo zbog toga i pišete ovako?

@Mrkalj, @Khal Drogo, @đavolčić, @Лекизан @АнаиванГорд, molim da ukoliko neko ima pri ruci dotični spis Mileta Budaka dâ precizniju ocenu toga koliko su ovde iznesene revolucionarne ideje o uzrocima sloma Centralnih sila 1918. originalne (Raosove ili postavljača teme), a koliko Mileta Budaka.

 

[Nikita Kulganov]

Koliko vas samo muči Proboj Solunskog fronta.

Istorijska cinjenica da su Srbi nepotrebno ginuli.

 

[Nikita Kulganov]

Da li ti i Predrag Raus kog citiraš, a koji ss se inače poziva na sočinenije Mile Budaka o Solunskom frontu, koje bi ste, ti i Raos, dakako, uvrstili i u obaveznu lektiru za srpske škole, znate da je srpska vojska u Bici na Dobrom Polju i u gonjenju razbijenog neprijatelja neposredno posle zarobila više vojnika Ferdinanda Koburga nego Crvena Arnija Nemaca pod Staljingradom? Ili možda upravo zbog toga i pišete ovako?

@Mrkalj, @Khal Drogo, @đavolčić, @Лекизан @АнаиванГорд, molim da ukoliko neko ima pri ruci dotični spis Mileta Budaka dâ precizniju ocenu toga koliko su ovde iznesene revolucionarne ideje o uzrocima sloma Centralnih sila 1918. originalne (Raosove ili postavljača teme), a koliko Mileta Budaka.

Sta ti dokazujes da nije probijen solunski front, ne bi se nikada zavrsio Prvi Svetski rat ?

 

[Sanovnik]

Можда је занимљиво.
Савезници су прво приступили спашавању заробљених војника АУ монархије. Њих око 30 хиљада, које смо ми безбедно довели до обале. Затим су евакуисали српске преживеле коње. И тек онда српску децу, и жене па на крају српске исцрпљене војнике.

 

[Povijest]

Istorijska cinjenica da su Srbi nepotrebno ginuli.

Na sremskom frontu za pola godine poginulo više nego na solunskom od početka pa do kraja.

I prestani upotrebljavati reč Srbi jel ti jasno?

 

[Nikita Kulganov]

Na sremskom frontu za pola godine poginulo više nego na solunskom od početka pa do kraja.

I prestani upotrebljavati reč Srbi jel ti jasno?

Na Solunskom frontu su Srbi ginuli bespotrebno, jer se tamo nista nije ni resavalo, a od sremskog fronta je zavisilo sve.
Znaci Srbi su bespotrebno ginuli na solunskom frontu.

 

[Povijest]

Na Solunskom frontu su Srbi ginuli bespotrebno, jer se tamo nista nije ni resavalo, a od sremskog fronta je zavisilo sve.
Znaci Srbi su bespotrebno ginuli na solunskom frontu.

Potpune nebuloze

 

[Nikita Kulganov]

Potpune nebuloze

Nemoj da verujes Informeru i Pinku

 

[Povijest]

Nemoj da verujes Informeru i Pinku

Informer i Pink su crveni mediji

 

[Nikita Kulganov]

Informer i Pink su crveni mediji

Zagrej stolicu i uci :
Kakva je bila situacije pred proboj solunskog fronta ?
Osmansko carstvoo je bilo u haosu, Austro -ugarska je bila u rasulu, Bugari nisu bili voljni da se bore za izgubljenu stvar, a nemacka vojska je bila porazena na Zapadnom frontu spremala se na kapitualciju....
Ofanzivu na zapadnom frontu nemačka armija počela je 21. marta 1918, ali je ona slomljena u junu i julu kada su savezničke armije potisnule nemačke trupe sa svih položaja kojima su bili ovladali u protekloj ofanzivi.
Srbija tj srpski vojnici na solunskom frontu su uzaludno zrtvovani, jer se rat zavrsio za dva mesec, a sve se resilo na Zapadnom frontu. Bugari i Nemci koji su bili sa druge strane solunskog fronta su bili na izdisaju, bez rezervi, i posle proboja Solunskog fronta Bugari su kapitulirali, a Nemci poceli da se povlace, ali su srpski vojnici uzaludno poginuli, a tek Toplicki ustanak je bio katastrofa....


Pre proboja solunskog fronta, recimo koji je bio cilj bitke na Kajmakcalanu ?
Bitka je imala ograničen cilj da se zaustavi nalet Bugara i da se privežu jače snage Centralnih sila i olakša preduzimanje savezničke ofanzive na Zapadnom frontu, a i da se obezbedi stupanje Rumunije u rat na strani saveznika. Posle poraza rumunske vojske, general Žofr je sredinom decembra 1916. godine uputio direktivu generalu Saraju da se na Solunskom frontu obustave sve ofanzivne operacije. Englezi i Italijani tražili su da se Solunski front napusti.
Bitka na Kajmakčalanu je vođena između 12. i 30. septembra 1916, kada je Prva srpska armija uz velike gubitke uspela da ga konačno zauzme jurišima 30. septembra 1916. Posle mnogo preokreta, srpske i francuske trupe su primorale Nemce i Bugare da napuste Bitolj 19. novembra 1916. u koji je ušao jedan srpski konjički puk, a zatim i ruska pešadija. Za tri i po meseca teških borbi srpska vojska prodrla je oko 40 km na sever, ali bitka je završena bez neposrednih strateških pomeranja
Zrtvovanje srpskih vojnika.....
U očekivanju da Solunska ofanziva počne u proleće 1917, na zboru komitskih četa 8. i 9. februara 1917. godine (održanom u Obilićevu u Pustoj Reci) doneta je odluka o dizanju Topličkog ustanka. Ovaj ustanak je ugušen: bugarski okupatori su ubili 20.000 muškaraca, žena i dece. Internirano je bilo oko 50.000 ljudi.
Koja je poenta onda uopste bila ustanska ?

Izvrsen je proboj solunskog fronta probijena je slaba odbrana Bugara i Nemaca, bio je silovit napada, ali je Izbijanje samo na na Vardar srpska vojska platila je sa 681 poginulim, 3206 ranjenih i 132 nestala.
Bugari su bili u rasulu. Sve rezerve su im bile potrošene.

Bugari 26/27. septembra upućuju parlamentarce u Solun i mole da se operacije prekinu za 48 časova. General D’Epere to odbija i preporučuje da upute parlamentarce s ponudom za mir. Bugari prihvataju predlog i 29. septembra u Solunu potpisuju primirje po kome je bugarska vojska kapitulirala. Bugari su sve uslove prihvatili, samo uz uslov da srpska vojska ne ulazi na teritoriju Bugarske.

Na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku u kosturnici je sahranjeno 5580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu, a oko mauzoleja (kapele sa kosturnicom) nalazi se deset parcela na kojima je sahranjeno 1440 srpskih ratnika
https://sr.wikipedia.org/wiki/Солунски_фронт
https://www.vreme.com/vreme/trijumf-tvrdih-na-muci/
https://www.vreme.com/projekat/proboj-solunskog-fronta-1918/

 

[Povijest]

godine (održanom u Obilićevu u Pustoj Reci) doneta je odluka o dizanju Topličkog ustanka. Ovaj ustanak je ugušen: bugarski okupatori su ubili 20.000 muškaraca, žena i dece. Internirano je bilo oko 50.000 ljudi.
Koja je poenta onda uopste bila ustanska ?

A koja je bila poenta ustanka u Srbiji i Crnoj Gori 1941, (samo u prvim danima jula 12000 poginulih i ranjenih ustanika u Crnoj Gori, stotina civila, 10000 završilo u logorima) i u Srbiji - 40000 ustanika i civila stradalo, a okupatori imali su minimalne gubitke?

 

[Nikita Kulganov]

A koja je bila poenta ustanka u Srbiji i Crnoj Gori 1941, (samo u prvim danima jula 12000 poginulih i ranjenih ustanika u Crnoj Gori, stotina civila, 10000 završilo u logorima) i u Srbiji - 40000 ustanika i civila stradalo, a okupatori imali su minimalne gubitke?

Gde su ti linkovi za te cifre ? Ti ko Baron Minhauzen

Za Crnu Goru i njene građane, 13. jul ima izuzetan značaj.​

https://radiotitograd.me/titogradsk...-i-njene-gradjane-13-jul-ima-izuzetan-znacaj/

 

[Povijest]

Gde su ti linkovi za te cifre ? Ti ko Baron Minhauzen

Engleska Wikipedia.

 

[Nikita Kulganov]

Engleska Wikipedia.

Gde je link ?
Ukucam Engleska wikipedija, a dobijem Englesku

 

[Povijest]

Gde je link ?
Ukucam Engleska wikipedija, a dobijem Englesku

Google - Uprising in Serbia 1941

Google - Uprising in Montenegro 1941

 

[Nikita Kulganov]

Google - Uprising in Serbia 1941

Google - Uprising in Montenegro 1941

Postavi link, necu valjda ja trazim tvoje ''dokaze''