Moj stric me je jednom prilikom,dok je bio u fazi “ne pijem”,pitao,jer sam izjavila da sam se zaljubila u Milosa,sina zene sa kojom se cica vidjao nekada:”Da li si zaljubljena u njega ili ga volis?” Objasnio je on meni tada razliku.Ne bih znala sad da ponovim njegovo objasnjenje jer mi ni tada nije doprlo do mozga.Mislila sam da prica gluposti.”Pa naravno da ga volim ako sam zaljubljena u njega!”....Sada znam razliku.Nazalost,jos uvek ne znam da je objasnim,ali znam da je primetim.Sada znam i da Milosa nisam volela.Kako sam i mogla kad nikad nista nismo imali? Razmenjivali sms-ove (kako to glupo zvuci sms-ove),dva pisma,par fotografija,par setnji.Sve je bilo super i spremno za pocetak dok ne dodje do setnje.Niko nije hteo da krene prvi.Tu sam moralisala.Zdog strica.Stric je bio provodadzija.Sve najbolje za bratanicu i o njoj kad je trezan.Tada sam koristila sestrin stan dok je ona sa porodicom bila na moru.Vracajuci se sa posla,stigla mi je njegova poruka da je krenuo i stize za dva sata.Proveli smo noc zajedno.U razlicitim sobama.Hrkao je uzasno!Ali nije zavrsio u drugoj sobi zbog toga vec zato sto NICEG NIJE BILO MEDJU NAMA.Predhodno mi je zaspao sa glavom u krilu.Trebalo je samo da se sagnem i poljubim ga.A nisam.
Ujutru me je odvezao na posao.Stajali smo kao dva kretena zagrljeni ispred zgrade mog radnog mesta,pored njegovog BMW-a stranih tablica.Zaprepastila sam se kad sam po dolasku na radno mesto cula da su sve kolege i koleginice videli mene i mog decka.I njegov auto.Pustila sam ih da veruju da je istina to sto su videli.Najgore je kad shvatis da i oci mugu da te slazu.
Cuvsi ovu pricu,cica je dosao do zakljucka:”On je *****,sigurno! Dizi ti ruke od njega.”
Brzo nakon toga,ali svakako ne zbog toga,moj dragi stric se vratio svome zanimanju-alkoholizmu.Sada se ne volimo.Od tada.Ali zeljno hvatam trenutke kad mu je dan posle mamurluka da se ispricamo i popijemo kafu.Retki su.Ali dragi.Kao i secanja na njega treznog i njegovog dolaska po mene na posao da odemo na pizzu.Nikad bolju nisam jela.Drugom prilikom sam otisla da pojedem jos jednu takvu.Sama.Nije bila ista.Nije bila ni prosecna.Bila je losa....Nedostaje mi moj stric.Koji je znao da cu prevariti muza. “Ti si mnogo lepa i zgodna.Nije on za tebe.Prevarices ga,videces.Tek ces ti izrasti,kad budes rodila,tek ce neke stvari izaci na videlo.I sto se tvoje gradje tice i svega ostalog”,upamtila sam od reci do reci.Kako je prokleto u pravu bio!Volela bih i da mogu da mu kazem to,da smem.Ali ne smem.Ne mogu.
Prevarila sam muza i srcem i telom.Nisam planirala da to bude srcem.Nisam ni verovala da cu ikad prevariti muza.Ali sam jednom prilikom obecala sebi.
Spremala sam se za nocnu smenu.Sminkala se.Na regalu su stajale neke radne ploce.Ne znam sta mi je bilo da ustanem i podignem jednu,poprilicno tesku.Papir.Brojevi telefona.Okrecem,jedan po jedan.Zenski glas.Zenski glas.Zenski.Pricaonica.Hot-line.Zenski.Zato je je stalno zauzeto kad zovem sa posla u proteklih dve nedelje.On stize kuci.Pokazujem mu papir.Svadjamo se.Odlazim na posao.Zovem-zauzeto.Zauzeto.Zauzeto.
Ne pricamo dve nedelje.Kad zovem,uvek je zauzeto.Njegova majka mi ne veruje cime se bavi kad ja radim.Navodno. Pravi se da mi ne veruje,da ne zna.Stize telefonski racun.Ona sa osmehom saopstava :“Tri hiljade petsto i nesto.” Samo sto ne kaze:”Vidis li,glupaco bolesna,da nisi bila u pravu?” EEEE,corava... TRIDESET PET HILJADA I NESTO.
Meni je predhodnih dana bilo lose.Kao neka urinarna infekcija.Jajnici.Prehladila se.Briga me.Odlazim u nocnu.Okrecem dobro poznati broj telefona:”Za tebe sam uvek tu,samo se javi”,rekao je kad smo se poslednji put videli moj Jastreb.Doci ce ujutru da me vozi kuci.Predhodno cemo otici do njegovog prijatelja da popijemo kafu.Mogla sam da odustanem jer me je celu noc mucilo piskanje,sa oprostenjem.Ocekivala sam da dobijem.Boleli su me jajnici.Predhodnih nedelju dana.
Znacilo mi je njegovo prisustvo tog jutra.Uvek je bio tu za mene.Nekad me je svojim savetima i ponasanjem podsecao na mog treznog strica.”Stani,molim te,moram do apoteke”.Nisam ni planirala da idem u apoteku.Mucila me je infekcija posteno,na pola sata.Dosli smo do njegovog prijatelja koji je,uvidjavno,morao da izadje napolje.Uletela sam u kupatilo.Izasla posle pet minuta.Bleda.Trudna.
Ujutru me je odvezao na posao.Stajali smo kao dva kretena zagrljeni ispred zgrade mog radnog mesta,pored njegovog BMW-a stranih tablica.Zaprepastila sam se kad sam po dolasku na radno mesto cula da su sve kolege i koleginice videli mene i mog decka.I njegov auto.Pustila sam ih da veruju da je istina to sto su videli.Najgore je kad shvatis da i oci mugu da te slazu.
Cuvsi ovu pricu,cica je dosao do zakljucka:”On je *****,sigurno! Dizi ti ruke od njega.”
Brzo nakon toga,ali svakako ne zbog toga,moj dragi stric se vratio svome zanimanju-alkoholizmu.Sada se ne volimo.Od tada.Ali zeljno hvatam trenutke kad mu je dan posle mamurluka da se ispricamo i popijemo kafu.Retki su.Ali dragi.Kao i secanja na njega treznog i njegovog dolaska po mene na posao da odemo na pizzu.Nikad bolju nisam jela.Drugom prilikom sam otisla da pojedem jos jednu takvu.Sama.Nije bila ista.Nije bila ni prosecna.Bila je losa....Nedostaje mi moj stric.Koji je znao da cu prevariti muza. “Ti si mnogo lepa i zgodna.Nije on za tebe.Prevarices ga,videces.Tek ces ti izrasti,kad budes rodila,tek ce neke stvari izaci na videlo.I sto se tvoje gradje tice i svega ostalog”,upamtila sam od reci do reci.Kako je prokleto u pravu bio!Volela bih i da mogu da mu kazem to,da smem.Ali ne smem.Ne mogu.
Prevarila sam muza i srcem i telom.Nisam planirala da to bude srcem.Nisam ni verovala da cu ikad prevariti muza.Ali sam jednom prilikom obecala sebi.
Spremala sam se za nocnu smenu.Sminkala se.Na regalu su stajale neke radne ploce.Ne znam sta mi je bilo da ustanem i podignem jednu,poprilicno tesku.Papir.Brojevi telefona.Okrecem,jedan po jedan.Zenski glas.Zenski glas.Zenski.Pricaonica.Hot-line.Zenski.Zato je je stalno zauzeto kad zovem sa posla u proteklih dve nedelje.On stize kuci.Pokazujem mu papir.Svadjamo se.Odlazim na posao.Zovem-zauzeto.Zauzeto.Zauzeto.
Ne pricamo dve nedelje.Kad zovem,uvek je zauzeto.Njegova majka mi ne veruje cime se bavi kad ja radim.Navodno. Pravi se da mi ne veruje,da ne zna.Stize telefonski racun.Ona sa osmehom saopstava :“Tri hiljade petsto i nesto.” Samo sto ne kaze:”Vidis li,glupaco bolesna,da nisi bila u pravu?” EEEE,corava... TRIDESET PET HILJADA I NESTO.
Meni je predhodnih dana bilo lose.Kao neka urinarna infekcija.Jajnici.Prehladila se.Briga me.Odlazim u nocnu.Okrecem dobro poznati broj telefona:”Za tebe sam uvek tu,samo se javi”,rekao je kad smo se poslednji put videli moj Jastreb.Doci ce ujutru da me vozi kuci.Predhodno cemo otici do njegovog prijatelja da popijemo kafu.Mogla sam da odustanem jer me je celu noc mucilo piskanje,sa oprostenjem.Ocekivala sam da dobijem.Boleli su me jajnici.Predhodnih nedelju dana.
Znacilo mi je njegovo prisustvo tog jutra.Uvek je bio tu za mene.Nekad me je svojim savetima i ponasanjem podsecao na mog treznog strica.”Stani,molim te,moram do apoteke”.Nisam ni planirala da idem u apoteku.Mucila me je infekcija posteno,na pola sata.Dosli smo do njegovog prijatelja koji je,uvidjavno,morao da izadje napolje.Uletela sam u kupatilo.Izasla posle pet minuta.Bleda.Trudna.
I...?I...?I...?Dalje?
