“Placi.Nemoj da trpis.Od placa se jaca”,rekao mi je vise puta onaj profesor doktor kojeg sam se setila na porodjaju.Bila sam iznenadjena i zatecena kada mi je to prvi put rekao,maltene u prolazu,onako,kao kada nekome kazes:”Zdravo.”
Bio je cudak,mislili smo,sa svojih pedesetak godina tada,kada smo mi bili u prvoj godini medicinske skole.Njegove sale su ponekad bile i degutantne,ponekad zaista smesne,prikladne nasim godinama.Primecivala sam da me posmatra pa izbegavala da sa njim imam duzi kontakt ocima.Oci su ogledalo duse.Nisam mislila da me posmatra kao osobu suprotnog pola.Posmatrao me je kao osobu,a pred njegovim pogledom se moj gard spustao.Nisam bila “namrstena,arogantna i uobrazena”,kako je to mislila vecina u razredu.
Kasnije smo saznali da je nas profesor psihijatar.Meni je bilo lakse sa tim saznanjem.
Cesto mi se ucini,kada sam negde gde ima vise ljudi,da sam ga videla.Onda shvatim da je to neko ko mi lici na njega.Meni lici.Nekome drugom verovatno ne bi.
Moram da vam kazem da mi,dok pisem ovo,svekrva povremeno zaviruje u monitor,dok mi prolazi iza ledja.Misli da ne primecujem.Nego,nikako da uspem da u tom trenutku iskucam:”SVEKRVA CITA STA PISEM”,pa da sazna da primecujem,ne samo to,nego i sve sto radi.Nije ona losa zena,nego su je godine i bolest stigle pa pocinje da bude naporna.Veciti moralista kad je tudji zivot u pitanju,a niko ne zna kako i zbog cega,Ratkov otac je ostavio kad je bila u osmom mesecu trudnoce i vise nije hteo da cuje za njih.Dete je odgajila sama,obolela,ali nekako se izborila.Nikada vise nije zivela sa drugim muskarcem,ali su mi rekli da je nekoliko godina bila u vezi sa nekim ozenjenim covekom.Ratkov otac je preminuo pre desetak godina.Retko ga spominje,ali shvatam da ga je volela.Pricala mi je kako se mucila u zivotu,ali mi je u celoj prici cudno nesto.Uvek se,po prici,trudila da svima pomogne,da se svima nadje,a na kraju bi je svi odbacili.Ne znam zasto.Znam da voli da uvek bude u pravu,da bude upucena u sve,da bude akter svih desavanja.Mene nervira sto se mesa u to kako vaspitavam i odgajam decu.Misli da je,ako je odgajila jedno dete,popila svu pamet sveta.Nebrojeno puta smo se Ratko i ja posvadjali zbog njenih zvrcki,kao slucajnih.Sve sto uradi,po njoj,slucajno je.Kao i ofarban ves,iako sam hiljadu trista dvadeset i pet puta ponovila da cu ja da ukljucujem ves-masinu,preslozen garderober sa mojim stvarima,a njen u haosu,bacanje neceg za sta sam naglasila da se ne baca i pitanja:”A hocemo li ovo onako,a ovo ovako?”,da bi na kraju bilo kako je ona htela.Niko joj nije dovoljno dobar.Svi su protiv nje.Navodno.
Ratka sam upoznala preko jedne koleginice o kojoj sada nista ne znam.Zaposlila se na drugoj klinici i izgubile smo kontakt.Ni sada ne znam kako se desilo da sam se zaljubila u njega.U nekim razgovorima i salama ga okrivljujem da mi je skuvao neke trave jer smo se prvo druzili.Kad sam ja odlucila da napustim onu crvenu sobicu jer mi je sestrina blizina bila opterecenje,ponudio mi je da budem kod njega neko vreme,dok ne nadjem drugi stan.Prihvatila sam.Danima sam se pretvarala da ne primecujem da me muva,danima ga odbijala,na kraju posustala.Tako sam ostala ovde.Mojima sam saopstila par meseci kasnije da tek prelazim kod njega.Nije to naislo na odobravanje,ali su i oni posustali.Bilo je olaksanje ne kriti se vise.
Bilo je i olaksanje biti malo dalje od svih.Sestra mi je u to vreme vec imala dvoje dece.Starije dete sam bukvalno odgajila zajedno sa njom i zaista mi je to predstavljalo zadovoljsvo,ali je Mirjana pocela previse da ocekuje od mene i sve cesce sam neke svoje planove morala da odlazem ili otkazujem da bih cuvala njenu decu.Nekada bih ostajala sa njima posle nocne smene,nekada nocila kod njih,sa decom u sobi,ustajala nocu kad se probude,a ujutru isla na posao.Volim ja njenu decu,ali...Pomagala sam joj sa decom i kad sam dosla ovde,cak mi je vece zadovoljstvo bilo kad se to pomaganje proredilo malo.I sada joj cuvam decu,kad ih ima troje,kad god mogu.I ne zalim se.
Mirjana je...pa ne znam kako bih je okarakterisala.Nismo se slagale dok nije upisala gimnaziju.Sest godina je starija od mene.Dok je isla u srednju skolu,stanovala je privatno,tako da joj na tome zavidim,iskreno.Kroz tu skolu se nekako provlacila,nije joj bas islo,ali su svi znali da posle mora upisati nesto vise.Ne znam kako,ali uvek se provlacila kao dobro dete,uvek dobijala sta pozeli,uprkos tome sto nije morala da falsifikuje svedocanstva.Ja sam pak morala da molim i placem dok nakon nekog vremena dobijem to sto trazim,sto mi treba,ne od roditelja,nego od dede,a kasnije,nakon dedine smrti,od babe.Mirjana je dobijala novo,a ja nasledjivala ono sto je njoj malo.Brat je,opet, dobijao novo kao muskarac.
Nakon sto je zavrsila gimnaziju i nakon neuspelog upisa na ekonomski fakultet,tata je nasao vezu da je ubaci na neki drugi,manje prestizan,za koji sam ja,tada,prvi put cula.Nosili su se prasici,davale se pare...da dete ne ostane bez diplome.Nasli su joj stan u centru Beograda.Stanovala je tu godinu dana,a onda pocela da se zabavlja sa Vladanom pa se preselila blize njemu.Kod njega.Navodno je stanovala kod njegovog druga,odnosno majke njegovog druga,ali ove detalje mama i tata nisu znali.Samo ja.A Mirjana mi je dala sve brojeve telefona gde je mogu naci ako slucajno roditelji krenu za Beograd.Tada je vec imala mobilni telefon koji joj je baba kupila pa je sve bilo mnogo lakse.Ja sam svoj zaradila tri godine kasnije kiteci njene svatove.Brat je telefon dobio od oca.I dva muzicka stuba,jedan za sesnaesti,drugi za osamnaesti rodjendan.Meni su za sedamnaesti kupili zlatno lance koje mi je Mirjana uzela da nosi.Tako je i ostalo kod nje.Za osamnaesti sam dobila dozvolu da mi dodje drustvo i novac da ih izvedem na pice.Tako.Ali recimo da sada tata ispravlja svoje greske.
Igor mi je povremeno slao poruke na tatin telefon tada.Tata nije znao da ih cita pa samim tim nije bilo opasnosti po mene.Jednom je Mirjana otvorila poruku.Pisalo je:”Gde si,sreco?” To mi je posle on prepricao.Ona ga je pitala:”Koja sreca ti treba?Mladja ili starija?Imaj na umu da je od starije koke bolja supa.” Kad je shvatio da mu ona pise,odgovorio joj je da nema ni S od srece.Od tada ja znam na sta je sve spremna.
Nikada joj nisam rekla da me je Vladan muvao.
Bio je cudak,mislili smo,sa svojih pedesetak godina tada,kada smo mi bili u prvoj godini medicinske skole.Njegove sale su ponekad bile i degutantne,ponekad zaista smesne,prikladne nasim godinama.Primecivala sam da me posmatra pa izbegavala da sa njim imam duzi kontakt ocima.Oci su ogledalo duse.Nisam mislila da me posmatra kao osobu suprotnog pola.Posmatrao me je kao osobu,a pred njegovim pogledom se moj gard spustao.Nisam bila “namrstena,arogantna i uobrazena”,kako je to mislila vecina u razredu.
Kasnije smo saznali da je nas profesor psihijatar.Meni je bilo lakse sa tim saznanjem.
Cesto mi se ucini,kada sam negde gde ima vise ljudi,da sam ga videla.Onda shvatim da je to neko ko mi lici na njega.Meni lici.Nekome drugom verovatno ne bi.
Moram da vam kazem da mi,dok pisem ovo,svekrva povremeno zaviruje u monitor,dok mi prolazi iza ledja.Misli da ne primecujem.Nego,nikako da uspem da u tom trenutku iskucam:”SVEKRVA CITA STA PISEM”,pa da sazna da primecujem,ne samo to,nego i sve sto radi.Nije ona losa zena,nego su je godine i bolest stigle pa pocinje da bude naporna.Veciti moralista kad je tudji zivot u pitanju,a niko ne zna kako i zbog cega,Ratkov otac je ostavio kad je bila u osmom mesecu trudnoce i vise nije hteo da cuje za njih.Dete je odgajila sama,obolela,ali nekako se izborila.Nikada vise nije zivela sa drugim muskarcem,ali su mi rekli da je nekoliko godina bila u vezi sa nekim ozenjenim covekom.Ratkov otac je preminuo pre desetak godina.Retko ga spominje,ali shvatam da ga je volela.Pricala mi je kako se mucila u zivotu,ali mi je u celoj prici cudno nesto.Uvek se,po prici,trudila da svima pomogne,da se svima nadje,a na kraju bi je svi odbacili.Ne znam zasto.Znam da voli da uvek bude u pravu,da bude upucena u sve,da bude akter svih desavanja.Mene nervira sto se mesa u to kako vaspitavam i odgajam decu.Misli da je,ako je odgajila jedno dete,popila svu pamet sveta.Nebrojeno puta smo se Ratko i ja posvadjali zbog njenih zvrcki,kao slucajnih.Sve sto uradi,po njoj,slucajno je.Kao i ofarban ves,iako sam hiljadu trista dvadeset i pet puta ponovila da cu ja da ukljucujem ves-masinu,preslozen garderober sa mojim stvarima,a njen u haosu,bacanje neceg za sta sam naglasila da se ne baca i pitanja:”A hocemo li ovo onako,a ovo ovako?”,da bi na kraju bilo kako je ona htela.Niko joj nije dovoljno dobar.Svi su protiv nje.Navodno.
Ratka sam upoznala preko jedne koleginice o kojoj sada nista ne znam.Zaposlila se na drugoj klinici i izgubile smo kontakt.Ni sada ne znam kako se desilo da sam se zaljubila u njega.U nekim razgovorima i salama ga okrivljujem da mi je skuvao neke trave jer smo se prvo druzili.Kad sam ja odlucila da napustim onu crvenu sobicu jer mi je sestrina blizina bila opterecenje,ponudio mi je da budem kod njega neko vreme,dok ne nadjem drugi stan.Prihvatila sam.Danima sam se pretvarala da ne primecujem da me muva,danima ga odbijala,na kraju posustala.Tako sam ostala ovde.Mojima sam saopstila par meseci kasnije da tek prelazim kod njega.Nije to naislo na odobravanje,ali su i oni posustali.Bilo je olaksanje ne kriti se vise.
Bilo je i olaksanje biti malo dalje od svih.Sestra mi je u to vreme vec imala dvoje dece.Starije dete sam bukvalno odgajila zajedno sa njom i zaista mi je to predstavljalo zadovoljsvo,ali je Mirjana pocela previse da ocekuje od mene i sve cesce sam neke svoje planove morala da odlazem ili otkazujem da bih cuvala njenu decu.Nekada bih ostajala sa njima posle nocne smene,nekada nocila kod njih,sa decom u sobi,ustajala nocu kad se probude,a ujutru isla na posao.Volim ja njenu decu,ali...Pomagala sam joj sa decom i kad sam dosla ovde,cak mi je vece zadovoljstvo bilo kad se to pomaganje proredilo malo.I sada joj cuvam decu,kad ih ima troje,kad god mogu.I ne zalim se.
Mirjana je...pa ne znam kako bih je okarakterisala.Nismo se slagale dok nije upisala gimnaziju.Sest godina je starija od mene.Dok je isla u srednju skolu,stanovala je privatno,tako da joj na tome zavidim,iskreno.Kroz tu skolu se nekako provlacila,nije joj bas islo,ali su svi znali da posle mora upisati nesto vise.Ne znam kako,ali uvek se provlacila kao dobro dete,uvek dobijala sta pozeli,uprkos tome sto nije morala da falsifikuje svedocanstva.Ja sam pak morala da molim i placem dok nakon nekog vremena dobijem to sto trazim,sto mi treba,ne od roditelja,nego od dede,a kasnije,nakon dedine smrti,od babe.Mirjana je dobijala novo,a ja nasledjivala ono sto je njoj malo.Brat je,opet, dobijao novo kao muskarac.
Nakon sto je zavrsila gimnaziju i nakon neuspelog upisa na ekonomski fakultet,tata je nasao vezu da je ubaci na neki drugi,manje prestizan,za koji sam ja,tada,prvi put cula.Nosili su se prasici,davale se pare...da dete ne ostane bez diplome.Nasli su joj stan u centru Beograda.Stanovala je tu godinu dana,a onda pocela da se zabavlja sa Vladanom pa se preselila blize njemu.Kod njega.Navodno je stanovala kod njegovog druga,odnosno majke njegovog druga,ali ove detalje mama i tata nisu znali.Samo ja.A Mirjana mi je dala sve brojeve telefona gde je mogu naci ako slucajno roditelji krenu za Beograd.Tada je vec imala mobilni telefon koji joj je baba kupila pa je sve bilo mnogo lakse.Ja sam svoj zaradila tri godine kasnije kiteci njene svatove.Brat je telefon dobio od oca.I dva muzicka stuba,jedan za sesnaesti,drugi za osamnaesti rodjendan.Meni su za sedamnaesti kupili zlatno lance koje mi je Mirjana uzela da nosi.Tako je i ostalo kod nje.Za osamnaesti sam dobila dozvolu da mi dodje drustvo i novac da ih izvedem na pice.Tako.Ali recimo da sada tata ispravlja svoje greske.
Igor mi je povremeno slao poruke na tatin telefon tada.Tata nije znao da ih cita pa samim tim nije bilo opasnosti po mene.Jednom je Mirjana otvorila poruku.Pisalo je:”Gde si,sreco?” To mi je posle on prepricao.Ona ga je pitala:”Koja sreca ti treba?Mladja ili starija?Imaj na umu da je od starije koke bolja supa.” Kad je shvatio da mu ona pise,odgovorio joj je da nema ni S od srece.Od tada ja znam na sta je sve spremna.
Nikada joj nisam rekla da me je Vladan muvao.
.Daleko od toga da ce sinu upropastiti kompjuter