- Poruka
- 29.534
Da li je SEBICNOST zlo?
Zar iz sebicnosti ne proizilazi zlo???
Zar zbog sebicnosti ne mozemo nauditi nekome.....tako sto mu na primer necemo pomoci....?
Egoizam nije ako ne zanemarujemo sebe, svoje potrebe.....
Naravno da je potrebno voleti sebe da bi smo mogli voleti druge.
Zar egoizam ne podrazumeva ako se skoncentrisemo samo na sebe a zanemarimo potrebe drugih.???
Egoizam je prirodjen ljudima zbog nesavrsenosti ili nasledjenog greha….
i zbog toga je potrebno uciti se nesebicnosti, tj pravoj ljubavi koja je nesebicna….
Iako posedujemo potencijal ljubavi , moramo je stalno razvijati i negovati i jedino tako mozemo prevazici urodjenu sebicnost… tako se priblizavamo izvoru ljubavi….(Bogu)
Inace egoizam jeste Zlo……i uvek je propracen manjkom ili nedostatkom ljubavi…
"SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE.( u pravom smislu te reci ) "
Dok prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13:4-8)
Mala je razlika izmedju sujete i egoizma….Kao sto je sujeta bolesna…..tako je i egoizam bolestan sam po sebi…...daleko od toga da je zdrav !!!
U korenu sebicnosti je ponos …ponos kao koren sveg moguceg zla….. svih losih oisobina…
Da li moguce da egoizam ne ugrozava druge??? ..To je tesko izvesti.
Ne mora da direktno ili odmah ugrozava druge , ali sigurno nanosi stetu okolini…..na bilo koji nacin….i ne mora da su posledice odmah vidljive, ali su neminovne…..
Egoizam uvek ide na ustrb ljubavi, tako da nedostatak ljubavi ne moze voditi nicemu dobrom…..ide ka zlu…
Tako da egoizam sigurno ugrozava druge !!!
”Egocentricnost koja nije kontrolisana definitivno vodi u bolest.”
Egoizam nije postovati i voleti sebe, vec je preduslov da bi smo postovali i voleli druge.
Pre bih rekla da je egoizam voleti samo sebe, ne obazirujuci se na druge ljude, na to kako nase odluke uticu na njih, na njihove zivote....
Svako ima sustinu koja ga cini onim sto jeste. Zbog nase nesavrsne prirode smo sebicni….naginjemo ka tome….
A sta ako je kod nekoga ta sustina toliko egoisticna, da ne kazem zla, zar ne treba takva osoba raditi na sebi, svojim osobinama, da bi bila manje egoisticna; jer egoisticna osoba ne moze biti srecna niti korisna za okolinu.
Zadrzati svoju sustinu po cenu nesrece i izolovanosti?
To ne . Jedino ako je neko prevazisao egoizam moze i treba se izboriti da ostane takav, za takvu svoju sustinu…,znaci sve zavisi od toga kakva je necija sustina.
Sebicnost se moze prevazici ali samo odricanjem svoje egoisticne sustine, radom na sebi, svojim osobinama…… Naravno da osoba treba da zastiti sebe, svoju licnost od drugih, ali ako time ugrozava druge da li je takva licnost dobra ? humana ?
Oni koji imaju dobre osobine svojim odlukama ni ne mogu naneti zlo drugima, a sebicne osobe mogu svojim odlukama naneti zlo drugima, ali ne moraju uvek….;to je nepredvidivo….zato je sebicnost opasna.
U datom trenutku kada je mozda u pitanju egzistencija neke osobe ugrozena, sebicna osoba moze zbog okupiranosti samo sobom odluciti ili prevideti potrebe te njoj bliske osobe zbog cega ona moze pretrpeti uzasan gubitak ili joj nesvesno naneti zlo…. Ili cak svesno stiteci sopstveni ego…
Nekada se pitam da li je moguce nesvesno nanositi zlo drugima ….??? Ali i sama nesvesnost ne opravdavao osobu, ona je kriva za ono sto ucini svesno ili nesvesno….
Kriva je za svoju nesvest ! Kriva je za samoobmanu jer time ne ugrozava samo sebe vec i druge ….
Moze se uzasno nauditi nekome, ukoliko neko ko je sebican zatvara oci pred stvarnoscu i ne vidi potrebu da pomogne osobi ciji je zivot “njoj drage osobe” ili u opasnosti ili ugrozen… I ukoliko zbog toga se desi da ta osoba zbog uskracena pomoci nastrada …. Tj zbog zbog necije sebicnosti…. to je zlocin…
Samo malo sebicnosti i gubimo voljenu osobu… ???
Ironija zar ne … A mislili smo da je ubistvo najgori zlocin …. Dok sebicnost moze ubiti indirektno… unistiti nekoga … ugrozavati neciji zivot….. Da li je to mala stvar??? Zasto se sebicnost toliko potcenjuje???
Tacno je da sebicni ljudi ne znaju da vole i da daju, zbog cega su i sami nesrecni, ali time unesrecuju i druge oko sebe… Ali zasto ne znaju da vole??? Zasto nisu naucili ? Zasto nisu zeleli nauciti da pruzaju ljubav ….da izgradjuju sebe i svoju licnost, da daju sebe... ???
Mudrost je naci ravnotezu…..u tome da volimo sebe , da zastitimo svoju individualnost i da volimo druge i da im pomazemo….
Ali prvi korak je prevazici vlastitu egocentricnost…..
Sebicnost je nedostatak ljubavi, neznaje; ali ako to nije dobro, zar nije onda zlo?
Ja ne mislim da je zlo poegruba rec za sebicnost, jer iz sebicnosti proizilazi zlo, u manjoj ili vecoj meri...
Mislim da sebicni ljudi jesu krivi za svoju sebicnost, bilo ona svesna ili nesvesna, jer se svako moze suociti sa vlastitom sebicnoscu i prevazici je… svako moze biti bolja osoba ukoliko to zeli.
Ssebicnost iskljucuje ljubav…tj uvek je na ustrb ljubavi …. dovodi do samoce…
Moze se izleciti, ublaziti makar…. jer svi mi u sebi imamo potencijal ljubavi koju trebamo negovati i uvecavati je…
Nesebicnost u smislu stavljanja interesa drugih ispred nasih ne mora da podrazumeva da se odricemo svojih…..vec samo time ne narusavamo tudje…
A naravno da nije dobro izigravati samopozrtvovanost ili previsoko misliti o sebi u smislu da smo mi ti koji smo uvek nesebicni,… jer nije lako biti nesebican u pravom smislu.
I kada je u pitanju ta osobina, svi imamo na cemu raditi, nesebicnost podrazumeva trud i ispravan motiv, iz ljubavi …… Ako cinimo samopozrtvovana dela iz sebicnih interesa, da li je to onda nesebicnost??? Naravno da nije.
Znaci bitan je motiv , i oni koju su iskreni prema sebi trebali bi biti svesni svojih motiva, ali ipak mislim da je malo onih koji razmisljaju o svojim motivima ili koji su ih svesni...
Svako je sam odgovoran za svoj zivot, za to da li jeste sebican ili nije ili zeli biti ili ne..…Takodje niko ne mora da trpi tudju sebicnost, jer nismo mi ti koji ce mo raditi da ispravljamo druge ( osim ako to neko ne zeli ili nam dozvoli* ili ako je u pitanju prijateljski odnos, imamo pravo na to, makar da pokusamo…); vec sebe, ukoliko to zelimo… Odgovorni smo za sebe, naravno i svako ce odgovarati zbog sopstvenih postupaka….Ali ako nasa sebicnost narusava tudju individualnost, bicemo odgovorni zbog toga….
Zar iz sebicnosti ne proizilazi zlo???
Zar zbog sebicnosti ne mozemo nauditi nekome.....tako sto mu na primer necemo pomoci....?
Egoizam nije ako ne zanemarujemo sebe, svoje potrebe.....
Naravno da je potrebno voleti sebe da bi smo mogli voleti druge.
Zar egoizam ne podrazumeva ako se skoncentrisemo samo na sebe a zanemarimo potrebe drugih.???
Egoizam je prirodjen ljudima zbog nesavrsenosti ili nasledjenog greha….
i zbog toga je potrebno uciti se nesebicnosti, tj pravoj ljubavi koja je nesebicna….
Iako posedujemo potencijal ljubavi , moramo je stalno razvijati i negovati i jedino tako mozemo prevazici urodjenu sebicnost… tako se priblizavamo izvoru ljubavi….(Bogu)
Inace egoizam jeste Zlo……i uvek je propracen manjkom ili nedostatkom ljubavi…
"SEBICNI NISU SPOSOBNI DA VOLE.( u pravom smislu te reci ) "
Dok prava LJUBAV je :
“Ljubav je dugotrpljiva i dobra.
Ljubav nije ljubomorna, ne hvali se, ne uzvisuje se,
ne ponasa se nepristojno, ne gleda svoju korist,
ne razdrazuje se. Ne vodi evidenciju o zlu.
Ne raduje se nepravednosti, a raduje se istini.
Sve podnosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje.”
(1.Korincanima 13:4-8)
Mala je razlika izmedju sujete i egoizma….Kao sto je sujeta bolesna…..tako je i egoizam bolestan sam po sebi…...daleko od toga da je zdrav !!!
U korenu sebicnosti je ponos …ponos kao koren sveg moguceg zla….. svih losih oisobina…
Da li moguce da egoizam ne ugrozava druge??? ..To je tesko izvesti.
Ne mora da direktno ili odmah ugrozava druge , ali sigurno nanosi stetu okolini…..na bilo koji nacin….i ne mora da su posledice odmah vidljive, ali su neminovne…..
Egoizam uvek ide na ustrb ljubavi, tako da nedostatak ljubavi ne moze voditi nicemu dobrom…..ide ka zlu…
Tako da egoizam sigurno ugrozava druge !!!
”Egocentricnost koja nije kontrolisana definitivno vodi u bolest.”
Egoizam nije postovati i voleti sebe, vec je preduslov da bi smo postovali i voleli druge.
Pre bih rekla da je egoizam voleti samo sebe, ne obazirujuci se na druge ljude, na to kako nase odluke uticu na njih, na njihove zivote....
Svako ima sustinu koja ga cini onim sto jeste. Zbog nase nesavrsne prirode smo sebicni….naginjemo ka tome….
A sta ako je kod nekoga ta sustina toliko egoisticna, da ne kazem zla, zar ne treba takva osoba raditi na sebi, svojim osobinama, da bi bila manje egoisticna; jer egoisticna osoba ne moze biti srecna niti korisna za okolinu.
Zadrzati svoju sustinu po cenu nesrece i izolovanosti?
To ne . Jedino ako je neko prevazisao egoizam moze i treba se izboriti da ostane takav, za takvu svoju sustinu…,znaci sve zavisi od toga kakva je necija sustina.
Sebicnost se moze prevazici ali samo odricanjem svoje egoisticne sustine, radom na sebi, svojim osobinama…… Naravno da osoba treba da zastiti sebe, svoju licnost od drugih, ali ako time ugrozava druge da li je takva licnost dobra ? humana ?
Oni koji imaju dobre osobine svojim odlukama ni ne mogu naneti zlo drugima, a sebicne osobe mogu svojim odlukama naneti zlo drugima, ali ne moraju uvek….;to je nepredvidivo….zato je sebicnost opasna.
U datom trenutku kada je mozda u pitanju egzistencija neke osobe ugrozena, sebicna osoba moze zbog okupiranosti samo sobom odluciti ili prevideti potrebe te njoj bliske osobe zbog cega ona moze pretrpeti uzasan gubitak ili joj nesvesno naneti zlo…. Ili cak svesno stiteci sopstveni ego…
Nekada se pitam da li je moguce nesvesno nanositi zlo drugima ….??? Ali i sama nesvesnost ne opravdavao osobu, ona je kriva za ono sto ucini svesno ili nesvesno….
Kriva je za svoju nesvest ! Kriva je za samoobmanu jer time ne ugrozava samo sebe vec i druge ….
Moze se uzasno nauditi nekome, ukoliko neko ko je sebican zatvara oci pred stvarnoscu i ne vidi potrebu da pomogne osobi ciji je zivot “njoj drage osobe” ili u opasnosti ili ugrozen… I ukoliko zbog toga se desi da ta osoba zbog uskracena pomoci nastrada …. Tj zbog zbog necije sebicnosti…. to je zlocin…
Samo malo sebicnosti i gubimo voljenu osobu… ???
Ironija zar ne … A mislili smo da je ubistvo najgori zlocin …. Dok sebicnost moze ubiti indirektno… unistiti nekoga … ugrozavati neciji zivot….. Da li je to mala stvar??? Zasto se sebicnost toliko potcenjuje???
Tacno je da sebicni ljudi ne znaju da vole i da daju, zbog cega su i sami nesrecni, ali time unesrecuju i druge oko sebe… Ali zasto ne znaju da vole??? Zasto nisu naucili ? Zasto nisu zeleli nauciti da pruzaju ljubav ….da izgradjuju sebe i svoju licnost, da daju sebe... ???
Mudrost je naci ravnotezu…..u tome da volimo sebe , da zastitimo svoju individualnost i da volimo druge i da im pomazemo….
Ali prvi korak je prevazici vlastitu egocentricnost…..
Sebicnost je nedostatak ljubavi, neznaje; ali ako to nije dobro, zar nije onda zlo?
Ja ne mislim da je zlo poegruba rec za sebicnost, jer iz sebicnosti proizilazi zlo, u manjoj ili vecoj meri...
Mislim da sebicni ljudi jesu krivi za svoju sebicnost, bilo ona svesna ili nesvesna, jer se svako moze suociti sa vlastitom sebicnoscu i prevazici je… svako moze biti bolja osoba ukoliko to zeli.
Ssebicnost iskljucuje ljubav…tj uvek je na ustrb ljubavi …. dovodi do samoce…
Moze se izleciti, ublaziti makar…. jer svi mi u sebi imamo potencijal ljubavi koju trebamo negovati i uvecavati je…
Nesebicnost u smislu stavljanja interesa drugih ispred nasih ne mora da podrazumeva da se odricemo svojih…..vec samo time ne narusavamo tudje…
A naravno da nije dobro izigravati samopozrtvovanost ili previsoko misliti o sebi u smislu da smo mi ti koji smo uvek nesebicni,… jer nije lako biti nesebican u pravom smislu.
I kada je u pitanju ta osobina, svi imamo na cemu raditi, nesebicnost podrazumeva trud i ispravan motiv, iz ljubavi …… Ako cinimo samopozrtvovana dela iz sebicnih interesa, da li je to onda nesebicnost??? Naravno da nije.
Znaci bitan je motiv , i oni koju su iskreni prema sebi trebali bi biti svesni svojih motiva, ali ipak mislim da je malo onih koji razmisljaju o svojim motivima ili koji su ih svesni...
Svako je sam odgovoran za svoj zivot, za to da li jeste sebican ili nije ili zeli biti ili ne..…Takodje niko ne mora da trpi tudju sebicnost, jer nismo mi ti koji ce mo raditi da ispravljamo druge ( osim ako to neko ne zeli ili nam dozvoli* ili ako je u pitanju prijateljski odnos, imamo pravo na to, makar da pokusamo…); vec sebe, ukoliko to zelimo… Odgovorni smo za sebe, naravno i svako ce odgovarati zbog sopstvenih postupaka….Ali ako nasa sebicnost narusava tudju individualnost, bicemo odgovorni zbog toga….
Poslednja izmena:
I da to nije tako kao sto jeste, ti bi i dalje vuko tojagu i nebi znao cemu sluzi enter na kompu(i nebi imao gde da ga ukljucis u struju).jes da nema veze s temom al nisam mogo izdrzim da ne odgovorim
a ako ti je mala planeta ti se preseli na drugu!!!!!
... onih koji znaju
