Savindan, Vidovdan i Sretenje su tri čvora na istom koncu srpske istorije.

[Nina]

Ako jedan presečeš, ostali gube smisao.

Savindan je temelj. On nije samo školska slava, već trenutak kada je srpski narod prvi put jasno rekao: hoćemo da budemo svoj narod, sa svojom Crkvom, svojim pravom i svojim poretkom.Sveti Sava nije odvajao veru od države, niti moral od zakona. Zato nastaje Nomokanon... knjiga u kojoj su vera, pravo i život sjedinjeni. To nemaju mnogi narodi. Malo ih je koji su svoj identitet zapisali i u molitvi i u zakonu.

Sveti Sava je oblikovao narod koji zna da bez duhovnog korena nema ni države, ni slobode.
Vidovdan je provera tog zaveta. Nije on kult praza, kako nam često podmeću, nego trenutak u kom se bira smisao. Kosovo nije izgubljeno zato što se branilo, nego bi bilo izgubljeno da se nije branilo.Bez Savindana, Vidovdan bi bio samo jedna pobeda. Sa Savindanom, on postaje moralna vertikala... i Zavet.

Sretenje je istorijski nastavak te iste misli, u novom vremenu. Kada se srpski narod diže iz pepela, on ne počinje od prazne stranice.
Karađorđe ne diže bunu 1804. da bi stvorio haos, već da bi obnovio državu. Sretenje 1835. godine potvrđuje da Srbi ne žele slobodu bez zakona.
Sretenjski ustav, iako kratkog veka, svedoči o zrelosti naroda koji zna da država mora biti pravna i uređena.

 

[Nina]

To nije slučajno. To je plod vekovnog pamćenja. Od Nomokanona, preko Dušanovog zakonika, do moderne ustavnosti... ista ideja: zakon mora biti iznad samovolje, a sloboda utemeljena na moralu.U vremenu kada se državnost svodi na formu, a identitet na trend, Sretenje nas podseća da srpska država nije uvezena, niti nametnuta… niti instalirana.

Ona je autohtona, nastala iz Svetosavskog duha, osvećena vidovdanskom žrtvom i potvrđena ustaničkom borbom za slobodu.
Zato Sretenje nije samo praznik institucija. Ono je zavet. Jer bez Savindana nema moralnog temelja, bez Vidovdana nema smisla žrtve, a bez Sretenja nema države.Zato se ovi praznici ne smeju razdvajati. Ko razdvaja Savindan od Vidovdana, odvaja veru od žrtve. Ko razdvaja Vidovdan od Sretenja, odvaja žrtvu od slobode. A ko odbacuje pravne spomenike… Nomokanon, Dušanov zakonik i Sretenjski ustav, taj želi narod bez pamćenja i državu bez korena.
To je ono što mnogi nemaju, a mi imamo. I baš zato nam se često sugeriše da to zaboravimo.

Ali narod koji zaboravi svoj Zavet, prestaje da bude narod. Dok god pamtimo tu nit, od Svetog Save,
preko Kosova, do Sretenja... znamo ko smo, zašto postojimo i dokle smemo da idemo, a da sebe ne izgubimo.
Besedu priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija
link