Koliki su saveznici, to se najbolje vidi kad Turska intervenira u Siriji preko svojih agenata...
Dakle, nisu... dok imaju interes, nije im mrsko poslovati...
Kako je poziv iz Moskve spasao Erdogana
Boško Jakšić
20. 09. 2016. 22:00
(Фото Ројтерс)
Da nije bilo jednog telefonskog poziva iz Moskve, veliko je pitanje da li bi Redžep Tajip Erdogan danas uopšte bio živ, a kamoli i dalje na vlasti u Turskoj. Podaci do kojih je „Politika” došla iz veoma pouzdanih izvora otkrivaju do sada nepoznate detalje neuspešnog državnog udara 15. jula. Puč, čiju je udarnu pesnicu trebalo da predstavlja ratno vazduhoplovstvo, planiran je da počne 16. jula u tri ujutru. Zašto je krenuo šest sati ranije?
Odlučujući događaj, koji je umnogome odredio sudbinu udara, dogodio se nekoliko dana ranije, 27. juna, kada je Kremlj saopštio da je Vladimir Putin primio pismo od Erdogana u kome se turski predsednik izvinjava za obaranje ruskog „suhoja-24” u novembru iznad Sirije. Erdogan je izrazio žaljenje zbog incidenta i spremnost da učini sve moguće da se povrate prijateljski odnosi.
U atmosferi obnovljenih kontakata, šef ruske obaveštajne službe FSB Aleksandar Bortnjikov 15. jula po podne poziva svog resornog turskog kolegu, šefa nacionalne bezbednosne organizacije (MIT) Hakana Fidana, koji je, kao Erdoganov čovek od poverenja, krajem maja preuzeo funkciju koju je ranije držao.
Bortnjikov kaže da ima informacije da se širom Turske po aerodromima tankuju helikopteri i lovci i pita ga da li to ima neke veze sa operacijama u Siriji ili se radi o vojnoj vežbi. Fidan je iznenađen. Ne zna ništa o nekoj vojnoj vežbi nacionalnih razmera. Zna da ne postoje planovi za vazdušnu intervenciju u Siriji. Javlja se telefonom načelniku Generalštaba generalu Hulusi Akaru.
Komandant turske armije takođe ne zna o čemu se radi. Obećava da će proveriti i Fidanu kaže da ga pozove za sat vremena. Na ponovljene pozive u dogovoreno vreme general Akar ne odgovara. Fidan u tom trenutku ne zna da su pobunjenici, shvatajući da će biti razotkriveni, kidnapovali generala. Odlučuje da o neobičnim okolnostima obavesti Erdogana koji je na odmoru u Marmarisu.
Predsednik odmah poziva general-majora Zekaija Aksakalija, komandanta specijalnih snaga. Umesto u Dijarbakiru, gde komanduje operacijama protiv separatista iz Radničke partije Kurdistana, nalazi ga na nekoj svadbi u Istanbulu. General kaže da su neki njegovi poznanici insistirali da prisustvuje kao počasni gost iako nema neke bliže veze sa mladencima.
Erdogan mu naređuje da odmah napusti svadbu. Pokušavaju da ga spreče i dolazi do razmene vatre između pobunjenika i Aksakalijevog obezbeđenja. General hitno telefonira Erdoganu. Postaje jasno da se radi o državnom udaru.
Erdogan podiže alarm. U 21 čas general Mehmet Dišli, vođa udara i brat bivšeg potpredsednika Erdoganove Partije pravde i razvoja, naređuje početak udara. Tri sata ranije nego što je planirano pobunjenici kreću u akciju.
Helikopteri u Ankari napadaju parlament, predsedničku palatu i sedište MIT-a. Tenkovi u Istanbulu blokiraju dva mosta na Bosforu. Napadaju se policijske stanice i sedišta službi bezbednosti.
Pobunjenički „Savet za mir kod kuće” prisiljava spikera državne televizije TRT da pročita saopštenje o tome da je vojska preuzela vlast zbog erozije sekularizma, eliminacije demokratske vladavine, nepoštovanja ljudskih prava i gubitka kredibiliteta Turske na međunarodnoj sceni.
Erdogan napušta rezidenciju u Marmarisu 20 minuta pre nego što su pobunjenici stigli helikopterom. Avion kojim hitno leti za Istanbul je na nišanu dva lovca „F-16” koji odustaju od ispaljivanja raketa pošto ih je pilot predsedničkog aviona preko radio-veze uverio da se radi o redovnom letu „Turkiš erlajnsa”.
Erdogan u Istanbulu ima dovoljno vremena da mobiliše milione građana Turske. Nešto posle ponoći, preko ajfona, poziva ih da izađu na ulice i suprotstave se puču – što svakako ne bi uspeo u ranim jutarnjim satima, kako su pučisti u startu planirali.
U pokušaju udara poginulo je 270–350 ljudi, od čega 180 civila, a odmah su usledila masovna hapšenja više od 6.000 osoba, od čega najmanje 2.839 vojnika. General Akar je oslobođen. Vrhovni vojni savet kojem je predsedavao premijer Binali Jildirim kasnije Akaru potvrđuje komandno mesto nad kopnenim, pomorskim i vazduhoplovnim snagama.
Erdoganovom režimu ostalo je jedno pitanje bez odgovora. Ako su Rusi imali informacije o neuobičajenim tankovanjima po aerodromima širom Turske, pretpostavlja se da su ih imali i Amerikanci. Barem iz velike vazduhoplovne baze Indžirlik. Zašto to nisu javili Ankari?
Kako se kasnije ispostavilo da je značajan broj od oko 900 aktera udara ranije prošao obuke po američkim bazama u Nemačkoj, Erdogan je direktno optužio američkog generala Džozefa Votela, šefa Centralne komande, da se stavio na stranu zaverenika. Drugi turski zvaničnici su manje ili više otvoreno sumnjičili Vašington za saučesništvo u puču koji je Zapad u prvim danima propustio da osudi. Za razliku od Putina koji je odmah poslao poruku solidarnosti legitimnim vlastima.
Turskom predsedniku se višestruko isplatilo što je pobedio sopstvenu sujetu i Kremlju se izvinio za obaranje ruskog vojnog aviona iznad Sirije.
