SAVETI LEKARA-OSTAVI DETE

C

cvukut

Početnik
Poruka
33
Jeste li čuli da neki akušeri i neonatolozi savetuju majkama koje rode dete sa smatnjama u razvoju, odnosno nekim ozbilnjim poremećajem ili hendikepom, da je bolje da ga odmah ostave. Istražujem tu temu pa bi mi dobro došle informacije! Hvala!
 
jesam, cula sam za tako nesto; zaovina jetrva je rodila (drugo) dete sa daunovim sindromom, sa mnogim dodatnim organskim manama (srca, skeleta, slicno), i savetovano joj je da ga da u dom. nije bio u pitanju akuser, ali pedijatar i klinicki psiholog su to sugerisali kao opciju.
majka deteta je lekar, i ona i suprug su otprilike godinu dana razmisljali, vagali, borili se za dete (vrlo dobrostojeci ljudi, to su bile silne terapije i konsultacije, i ovde i u zemlji), pokusavali sve i svasta, i najzad se prelomili i ga dali u suboticu. prelomni trenutak je bio kada im je licno upravnik ugledne klinike u bg rekao da ima skoro 300 zdrave dece na cekanju (zbog operacije srcane mane i slicnog), a njihovo ne misli ni za ljubav ni za pare da preko reda ubaci na operativni program (malko brutalnije i direktnije receno od ovog sto sam napisala).
ljudi su tada imali jedno sasvim zdravo dete, posle ovog su dobili jos jednog sasvim zdravog momcica, i sve je to bilo davno (najmladje dete danas ima 12 godina). decko sa daunom je odavno umro.
koliko se secam, nekoliko puta sam cula za ovakve sugestije i predloge nesrecnim roditeljima, ali samo ovu situaciju sam izbliza gledala godinama.
 
Imala sam priliku da posmatram porodicu kojoj se to desilo.
Lekari su, videvsi da za dete nema pomoci i da verovatno nece preziveti vise od par godina savetovali roditeljima da dete daju u dom u Suboticu.
Borili su se sa malim Bojanom dve godine, ali finansijske pa i fizicke snage im je ponestalo. Poslali su dete u "Kolevku", tako se zove dom.
U cetvrtoj godini zivota je umro.
Sada, kada pricaju o tome, mislim da bi opet zadrzali dete kod sebe neko vreme kako bi se stvarno uverili da mu nema pomoci i da oni nista ne mogu da urade za njega. Tako su se lakse oprostili i pomirili sa cinjenicom da ga vise nema.
Fala Bogu, dobili su nakon toga zivo, zdravo i cak natprosecno inteligentno dete koje im je za ponos i diku.
 
Nisam shvatila da je prica o ostavljanju - u dom. Mislila sam ono da ga ostave 'ilegalno', znas, ko sto se sad yebote deca ostavljaju non-stop, pa mi se smucilo...Sto se doma tice, ne znam, ja nisam cula odma na rodjenju. Da se sugerise tokom zivota kada porodica vis ejednostavno ni fizicki, ni materijano ni psihicki ne moze da izadje na kraj - to sam naravno cula. I to zavisi od slucaja do slucaja...
 
Nekada sam mislila da je najgori zločin ostaviti sopstveno dete, ali kada sam se susrela sa decom koja su ostavljena zbog nekog poremećaja (mentalna retardacija, cerebralna paraliza, daunov sindrom, invaliditet...) i da još toj odluci "kumuju" lekari potonuli su mi svi ideali. Ne upuštam se u problematiku odgajanja deteta sa smetnjama u razvoju, obzirom da je danas kod nas teško brinuti se i za zdravo i pravo detet. Sigurno da to zahteva puno, puno odricanja i ulaganja, ali...Nemate pojma koliko je njima ljubav blagotvorna i kako su zahvalni kada dobiju poneko zrnce pažnje a ako takvo dete koje pridobije i nečiju ljubav njegov napredak i razvoj je prava hrana za dušu! Pa i cveće uspeva kada ga gajite s ljubavlju.
 
ja sam anu rodila.
a rečeno mi je da je ozbiljno poremećena(nedostatak plodove vode je bio problem)
"ljubazna" doktorka sa patologije Lj.M.iz Višegradske mi je zagrlivši me rekla:
ma da vadimo TO, mlada si imaćeš ti još dece!!!!
bila sam u 6.mesecu.
ana je zdrava, pametna,lepa devojčica.
nemam pojma odakle mi snaga da odem iz bolnice...
i da pokrenem preglede na raznim mestima.
a do kraja mi je lebdelo u glavi da je teško poremećena.
znam za jednu bebu hidrocef. koju su ostavili u ustanovi.
majka je nije videla, a otac je odlazio svaki dan. potonuo. mislim da bi mu bilo lakše da je u porodici ,sa njima.
ma oni se ponašaju kao da su to pilići!
pa normalan čovek i prema pilićima ima normalnije emocije!!!
često mi dođe da odem kod nje i da joj pokažem ONO što sam po njenom nalogu rebala da IZVADIM!!!!
 
xpajamacax:
ja sam anu rodila.
a rečeno mi je da je ozbiljno poremećena(nedostatak plodove vode je bio problem)
"ljubazna" doktorka sa patologije Lj.M.iz Višegradske mi je zagrlivši me rekla:
ma da vadimo TO, mlada si imaćeš ti još dece!!!!
bila sam u 6.mesecu.
ana je zdrava, pametna,lepa devojčica.
nemam pojma odakle mi snaga da odem iz bolnice...
i da pokrenem preglede na raznim mestima.
a do kraja mi je lebdelo u glavi da je teško poremećena.
znam za jednu bebu hidrocef. koju su ostavili u ustanovi.
majka je nije videla, a otac je odlazio svaki dan. potonuo. mislim da bi mu bilo lakše da je u porodici ,sa njima.
ma oni se ponašaju kao da su to pilići!
pa normalan čovek i prema pilićima ima normalnije emocije!!!
često mi dođe da odem kod nje i da joj pokažem ONO što sam po njenom nalogu rebala da IZVADIM!!!!
Kliknite za proširenje...

Uzas.Meni su rekli da nikada necu moci da rodim i da treba da se pomirim sa tim,a boze moj ima toliko dece koja jedva cekaju da budu usvojena.A ja i moj buduci zakazali vencanje i kao u inat dobih jaku upalu jajnika i zaglavih u bolnici na Dedinju.I da ne bi jedne divne doktorke koja se nije slagala sa dijagnozom tog....ma ne znam ni kako da ga nazovem ko zna sta bi bilo sa mnom.I da neduzim,udadoh se i rodih dvoje zdrave dece i nikakvih problema u trudnoci nisam imala.Ne smem ni da pomislim kako je mogao da mi unisti zivot..
 
Imala sam i imam prilike da se srecem sa osobama koje imaju hendikep.U mom komsiluku zivi devojka sa Daunovim Sindromom...Gledala sam i na televiziji emisije (naravno nisu nase jer mi nismo naviknuti na takve prizore ....ovo nije moj komentar vec nazalost komentar mnogih, ja se sa tim ne slazem) gde su dolazile osobe sa bilo kakvim invaliditetom ...Mozete li zamisliti brat poziva brata koji ima daunov sindrom i on dolazi sredjen skockan....odelo frizura,sve.Voditeljki ljubi ruku i daje cvece..Sasvim solidno prica.Zaposlen je u firmi...znaci radi...Ne mogu da se setim razloga ali mislim (posto je emisija slicna samo po meni mnogo bolja od Sve za Ljubav) da je trebalo da upozna neku glumicu koju obozava.Za uzvrat mora da da bratu (koji je po recima skockanog brata totalno aut jer uopste ne voli da bude elegantan kao ovaj) bar jedno odelo i da obeca da nece svakog meseca kupovati novo odelo i nove cipele kojih ima ni sam ne zna koliko...Naravno na kraju je obecao i dao Mariji De Filipi (Voditeljki emisije) svoje najlepse odelo da pokloni bratu iako zna da ga po njegovim recima ovaj nece ni obuci....Ili recimo kada su roditelji od dece sa daunovim sindromom pozvali emisiju nebi li upoznali omiljenu pevacicu Lauru Pausini.Zaboravila sam da kazem da su njih dvoje u vezi...Mozete zamisliti kako je bilo kad su dosli..Drze se za ruke,ona odusevljena sto je pozvana u emisiju mase,okrece se...dok on mora da gleda samo u nju...Da bi videli i upoznali Lauru njihovi roditelji (koji se vec zovu prijatelji) napisali su par uslova.1.da se ne ljube non stop :) Ona je protestvovala "ma kakvi,mi smo momak i devojka" i cmok cmok. Njemu je bilo ok samo da se sto pre upozna sa Laurom 2.da je on ne zove po dvesta puta na dan sto se njemu a ni njoj uopste nije svidelo i 3.Da ne jedu previse....tu su najvise negodovali :) Na kraju su se ipak nekako dogovorili,upoznali su Lauru Pausini,ona im poklanja novi DVD uz molbu da otplesu nesto...Dok oni plesu ulazi Kledi (njihov najbolji igrac danza moderna i danza klasika) kao iznenadjenje za Lauru koja je njegov Fan.Muzika staje zaljubljeni par se razdvaja,publika trazi poljubac...Naravno poljupca je bilo,svi aplaudiraju,ona se okrece i sva srecna prilazi i grli Kledia.Naravno nije propustila sansu da mu pruzi ruku i da se pozdravi sa njim.On videvsi da se ona pozdravila sa Klediem pita nju da li moze na rastanku da se pozdravi i poljubi sa voditeljkom Marijom...Naravno njen odgovor je bio Ne......Eto znam da sam skrenula sa teme ali sam samo htela da kazem da ipak nije sve tako crno i da osobe sa invaliditetom imaju iste potrebe i osecanja kao i svi ostali na ovom svetu....
 
Па добро, ја нисам схватила да је овде реч о благо ретардираним особама, или особама са инвалидитетом, схатила сам да је реч о деци којој је потребна специјална нега и третман који је немогућ у кућним условима и да се зато препоручује нека институција.
Па, будимо фер, нису ни сви родитељи жељни и способни да брину о детету које је, на пример, као биљка: везано за кревет, без сопствене свести, без моћи расуђивања, говора...и свега осталог.
То захтева ПОТПУНО ПОДРЕЂИВАЊЕ ЦЕЛЕ ПОРОДИЦЕ, значи оба родитеља, остале деце у породици, и то цео живот,....а ја могу да разуем да неко није спреман на то.
 
jel se secate one emisije sa malom Andjelom,od pre par godina.ona strasna ustanova i sl.i kao alarmirali su naciju,dosli kosarkasi,slikali se i nista.nisam nista cula o tome od tad.a zalihe su verovatno potrosili.
jedna moja poznanica ima sestru koja je paralizoana.ni ona nije mogla normalno da zivi.postala je stidljiva,smotana,sve se okretalo oko sestre.
ne znam sta da kazem na to.ni sta bih ja uradila.treba iamti celicnu volju za tako nesto.ne moze to svako.
 
pazi,ja tu devojku nikad nisam videla.niti iko iz tadasnjeg odeljenja.kad bi smo ponekad i dosli kod te 'nase' devojku bi sakrili.cini mi se da joj je bio paralizovan samo donji deo tela a gornji slabo pokretljiv.sad sam skoro videla tu poznanicu.sestra joj (opet) u bolnici.valjda problemi.ma slabo je komunicirala.ono obicno da, ne,klimni glavom i sl.
 
indigo:
jesam, cula sam za tako nesto; zaovina jetrva je rodila (drugo) dete sa daunovim sindromom, sa mnogim dodatnim organskim manama (srca, skeleta, slicno), i savetovano joj je da ga da u dom. nije bio u pitanju akuser, ali pedijatar i klinicki psiholog su to sugerisali kao opciju.
majka deteta je lekar, i ona i suprug su otprilike godinu dana razmisljali, vagali, borili se za dete (vrlo dobrostojeci ljudi, to su bile silne terapije i konsultacije, i ovde i u zemlji), pokusavali sve i svasta, i najzad se prelomili i ga dali u suboticu. prelomni trenutak je bio kada im je licno upravnik ugledne klinike u bg rekao da ima skoro 300 zdrave dece na cekanju (zbog operacije srcane mane i slicnog), a njihovo ne misli ni za ljubav ni za pare da preko reda ubaci na operativni program (malko brutalnije i direktnije receno od ovog sto sam napisala).
ljudi su tada imali jedno sasvim zdravo dete, posle ovog su dobili jos jednog sasvim zdravog momcica, i sve je to bilo davno (najmladje dete danas ima 12 godina). decko sa daunom je odavno umro.
koliko se secam, nekoliko puta sam cula za ovakve sugestije i predloge nesrecnim roditeljima, ali samo ovu situaciju sam izbliza gledala godinama.
Kliknite za proširenje...

to je strasno. jadno dete.
 
Vidim da su postovi stari, ali mozda ce neko procitati ovaj post.Pre 16 meseci rodila sam bebu sa Daunovim sindromom. U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku". Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je sa 16 mes. u poslednjoj fazi prohodavanja. Sve sto ste culi na Tv-u ili procitali negde, uglavnom je laz.

Pogledajte "kako izleda monstrum beba" i da li taj mali osmeh ima cenu:

www.flickr.com/photos/olivera
 
Moram i ja da kazem nesto. Pazite ovako o cemu se radi. Gomila zena ne odlazi na potrebne testove tokom trudnoce posebno na genetsko testiranje da bi se videlo da li postoji neki poremecaj. Po meni bi ta testiranja trebala da budu obavezna. A drzava bi trebala da radi na njihovoj promociji. Pa cak i da ih potpuno finansira.


Jeste nehumano , strasno nehumano ali zamislite porodicu sa 1 detetom sa Daunovim Sindromom i dva zdrava deteta? Majka i Otac se vise posvecuju ovom bolesnom koje nista nece postici u zivotu a zdrava deca se zapostavljaju. Znam neke takve primere. Sada je logino pitanje da li je vredno unistiti dva zdrava zivota zbog jedno zivota sa Daunovim Sindromom? Jer ko sto znamo malo koje dete bez roditeljske ljubavi izraste u normalnu osobu. Dakle u nekim slucajevima ne vagate vi oko dati dete sa daunom ili ne, nego oko toga, da li cete sjebati jedno zdravo ili cak dva psihicki zbog jednog sa daunom.
 
Ацо, не лупај!
Није родитељска љубав једно цело које треба да се дели на више деце, па што више деце има - мање љубави добију!
Било да је здраво, или са неким поремећајем, свако дете је заслужило да буде вољено!
Зрели и одговорни родитељи неће због једног детета запоставити друго!

''Маминозлато'', ћеркица вам је прави девојчурак. Могу само вам честитам н упорности, пожртвованости, љубави и здравом разуму!
 
maminozlato:
Vidim da su postovi stari, ali mozda ce neko procitati ovaj post.Pre 16 meseci rodila sam bebu sa Daunovim sindromom. U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku". Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je sa 16 mes. u poslednjoj fazi prohodavanja. Sve sto ste culi na Tv-u ili procitali negde, uglavnom je laz.

Pogledajte "kako izleda monstrum beba" i da li taj mali osmeh ima cenu:

www.flickr.com/photos/olivera
Kliknite za proširenje...



Klinka ti je pravi slatkis!:)
Odmah da ti kazem jednu lepu vest,a radi se o tome da je ustanovljeno da Daunov sindrom ne mora dati snizenu inteligenciju.
Kad sam,na fakultetu(Medicinskom) vezbala pedijatriju,provela sam godinu dana na odeljenju intenzivne nege,na kardiologiji.Rec je o Institutu za majku i dete u Beogradu.Dosta cesto smo imali operisane srcane mane dece sa Daunom.
Jednom prilikom mi je nacelnik rekao kako se zna za pojedine slucajeve koji su postali cak i doktori nauka...pa ti sad vidi...ona slicica br.8 je najbolja! ;)
 
maminozlato:
Vidim da su postovi stari, ali mozda ce neko procitati ovaj post.Pre 16 meseci rodila sam bebu sa Daunovim sindromom. U trudnoci nisam znala da beba ima pomenuti sindrom. Na samom rodjenju po reakcijama sestara i doktorke primetila sam da sa bebom nesto nije u redu. Kao da nije dovoljno sto je beba bolesna nego smo prosli kroz pakao koji su nam priredili svi od reda na "Betaniji" u Novom Sadu. Receno nam je da je beba maltene monstrum, da ce samo kricati i lezati, da cemo je naci mrtvu u kreveticu jer nismo znali da joj ukazemo medicinsku pomoc, da je bolje da je damo u "Kolevku" u Suboticu da tamo zivi, nego da je donesemo kuci da umre. Naravno da smo bili u soku. Nisam je nijednom podojila, za 3 dana sam je videla nekoliko puta, otpustena sam na dan svog rodjendana kuci (naravno bez bebe). Ona je istog dana prebacena na Genetiku u decijoj bolnici. Savetovali su da je zaboravimo, da je ne posecujemo, da ne zovemo da pitamo za nju, da se vratimo u normalu i rodimo drugo dete koje ce nam pomoci da je zaboravimo. Naravno da ih nismo poslusali i da smo odlazili svaki dan da je obilazimo. Kako je vreme prolazilo, mi smo se naslusali strasnih prica i nasom odlukom je Olivera sa mesec dana starosti prebacena u "Kolevku". Nije potrebno da objasnjavam sta je to znacilo za nas i kako smo se osecali u tom periodu. Obilazili smo je svakih par dana, nosili kolica i izvodili je u setnju po gradu. Najteze je bilo uspavati je na rukama, spustiti je u metalni krevetic i otici.
Nakon 2 nedelje pakla i nekoliko kutija sedativa, resili smo da dovedemo kuci nasu "gospodjicu bebu" (tako je njen taja zove). Ocekivali smo da se desi ono najgore.
Medjutim Olivera je ok zdravlja, ponekad pokupi koji virus, uostalom kao i ostala deca.
4 puta smo bili u "Kolevci" i za to vreme smo videli samo 2 para roditelja. To je zalosno.
Zalosno je i to sto su svi monstruozni saveti u porodilistu potekli od medicinske sestre koja je meni veoma blizak rodjak. Nikad necemo sebi oprostiti prvobitnu odluku i nikad Oliveri necemo moci to da nadoknadimo. Vreme ne mozemo vratiti nazad ali mozemo informisati druge ljude da ne ponove nasu gresku.
Olivera je na testu razvoja osvojila 64 boda (QR=64), a da bi zdravo dete krenulo u skolu mora da ima 80 bodova, Rekli su nam da vecina Daunica ne prohoda. Nije tacno. Oljica je sa 16 mes. u poslednjoj fazi prohodavanja. Sve sto ste culi na Tv-u ili procitali negde, uglavnom je laz.

Pogledajte "kako izleda monstrum beba" i da li taj mali osmeh ima cenu:

www.flickr.com/photos/olivera
Kliknite za proširenje...

Medena je :) Prava princezica...
 
Aco, kada ti budes imao bebu sa Daunovim sindromom - uradi sa njom sta god hoces, a do tad se ne upustaj u nesto o cemu nisi dobro obavesten. Predpostavljam da nemas dete, jer da imas ne bi imao takvo misljenje. Kazes da znas porodicu gde su zdrava deca zapustena zbog deteta sa posebnim potrebama, a ja cu ti navesti primer porodice (bez deteta sa pp) gde je jedno dete zapusteno od strane svoje slatke mame koja misli samo na svoje potrebe. Sve je stvar volje!!!!!

http://www.dsa.org.mt/magazine_2004_june_06.htm
 
Ostalima zelim da se zahvalim na komplimentima.
Olivera nema srcanu manu, imala je ASD koji je bio restriktivan, a zatvorio se prirodno u 2. mesecu,Sto se tice njene inteligencije, ne bi postigla takve rezultate da nismo sa njom radili razne terapije. Cak i fizikalne vezbe uticu na razvoj bebinog mozga. Daunici bolje uce gledajuci nego slusajuci, pa je i radna terapija (za finu motoriku) vrlo bitna.Daunov sindrom nije mentalno oboljenje vec mentalno kasnjenje, a koliko vidim Srbiji ce trebati bar jos 2 veka da to shvati.

Finim tetama "gospodjica beba" salje kissice!!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Omiljeno dete u porodici
Odgovora
10
Pregleda
387
Donnie Darko
D
Nina
Kako da dete počne da vam se poverava?
Odgovora
19
Pregleda
322
Paula
Paula
Umri_muski
Razlozi zbog kojih se manje voli svoje dete?
Odgovora
5
Pregleda
258
Џорџи
Џорџи

Back
Top