- Veliki potop je kosmički fenomen koji se dešava svakih 150 godina na ovom mestu. Mravinjak nikad nije trebao da se nađe na ovom astrološki nepovoljnom mestu! - govorili su jedni.
- Besmislice! Za potop je zaslužno rukovodstvo koje nije sposobno da upravlja našim društvom. - tvrdili su drugi.
- Gluposti! - govorli su treći - to je kazna božija zbog preteranog pustošenja useva prošle godine!
Posmatrao sam mirno ovu raspravu znajući da je suština bila takva da iako su svi bili ubeđeni u svoju teoriju niko zapravo nije znao o čemu se tu radilo. Toliko mi je bilo jasno.
- Poštovani i cenjeni učitelju...- obratio mi se predsednik skupštine mrava. - Nadaleko je čuvena i cenjena Vaša mudrost.. možete li nam Vi reći o čemu se ovde radi?
Skup je zanemeo.
Pogledom sam prešao stotine mislioca i viđenijih umova.. znajući da nemam ništa pametnije da kažem a opet svestan da nijedna od njihovih teorija verovatno "ne pije vodu".
- Pa... - reči se jedva skotrljaše niz moje antene - sasvim je moguće da je uticaj zemljinog magnetizma takav da u određenim ciklusima proizvodi emisiju jona koji verovatno prave ogromne koncentracije oblaka koji kad se otvore u stanju su da proizvedu megalomanske kiše. - rekoh, pokušavajući sebe da uverim da je to najlogičnije rešenje... Ponekad ona najlogičnija rešenja su najtačnija.
Jedan deo skupa je zanemeo dok je drugi deo klimao glavom, a onda je neko počeo da aplaudira i aplauz se proširio jako brzo tako da sam bio primoran da se poklonim skupu iako sam se osećao nelagodno.
Kada sam podigao glavu dočekao me užas. U tom trenutku, ogromna količina tople i u naletu jake tečnosti.. rušila je sve hodnike mravinjaka i zapljusnula skup i svi su počeli da se dave.. Grabio sam ka nabližem hodniku ali nažalost poplava je i mene dohvatila i.. nisam mogao da pobegnem sudbini i ja sam se udavio.
Moj duh je napuštao telo mrava posmatrajući opustošeno i razrušeno cartsvo pitajući se koja je to moćna i opaka sila bila ovako destruktivna da je zbrisala za tili čas hiljadugodišnju istoriju, nauku i čitavo jedno društvo temeljeno na pažljivo građenim mudrostima predaka. Sve je nestalo za par sekundi.
Dok se duh uzdizao u nebo... preleteo je vrh mravinjaka i izašao na površinu dana. Na površini sam tad ugledao jednog seljaka koji je vezivao uzde magarca koji je upravo završio uriniranje tačno iznad mravinjaka! Naime, mravinjak je bio tačno na putu gde su seljaci prevozeći drva odmarali, svraćajući u kafanu pokraj puta da popiju poneku. Ogroman potop je bio ništa drugo do urin magaraca koji su tu bili vezivani!
HAHAHAHA! Nisam mogao da prestanem da se smejem ovoj apsurdnoj sceni... dok sam odlazio u nebo i neku novu reinkarnaciju želeo sam samo jedno. Da u idućem životu budem neko ko će se manje baviti naukama, biti cenjen i poštovan... a više satirati od...
